Preko pune linije

Doživotno na vlasti, do Nove godine

Kakav će mu biti kraj

Srbija je zemlja čuda. U njoj je sve moguće, samo ne i da Aleksandar Vučić mirno ode s vlasti i da, posle toga, ostane na slobodi. Šef naprednjačkog kartela je opljačkao javne resurse i privatnu imovinu, organizovao je međunarodnu mrežu za krijumčarenje droge i oružja i pranje novca stečenog kriminalom, zaveo je diktaturu i naneo trajnu štetu državi i narodu. Svestan težine svojih zločina, Vučić zna šta ga čeka. Zna da njemu i ostalim Vučićima nema opstanka u Srbiji, zato spas vidi samo u bekstvu. Mišju rupu, u koju namerava da skloni sebe, svoju porodicu i ono najmilije - plen u kešu - traži na raznim stranama sveta. Nije mu bitno na kojoj adresi će se skrasiti, ni cena koju mora da plati za gostoprimstvo. Važno mu je samo da bude nedostupan za pravdu, koju traže njegove žrtve.

Predrag Popović

Svaki dan koji provede na vlasti, za Aleksandra Vučića je dan manje u zatvoru. Kad padne s trona, naći će se pred dva putića. Jedan vodi u ćeliju, drugi u mišju rupu, svejedno gde će je naći, u Dubaiju, Hong Kongu ili Montevideu. Izbor između ta dva puta Vučić može da odlaže samo dok je na vlasti. Kao što kaže bivši narodni poslanik Srđan Nogo: „Vučić bi hteo da doživotno ostane na vlasti. Možda mu i ispuni ta želja, ali samo do kraja ove godine.”

Kad god i kako god dođe do oslobođenja Srbije od naprednjačke diktature, sigurno je samo jedno - za Aleksandra Vučića i sve članove njegove porodice neće biti normalnog života.

Svi vladari unazad tri decenije, a i mnogo duže, Srbiju su doživljavali kao lični ratni plen. Neki su, poput Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, imali tragičan kraj, ali to nije sprečilo njihove naslednike da nastave tradiciju uništavanja države i naroda.

Ogromnu štetu su napravili Vojislav Koštunica i Boris Tadić, pa su se provukli bez kazne. Koštunica opušteno, u jeftinom somotskom odelu, šeta Beogradom, sam i zbunjen, kakav je bio i kao premijer. Tadić se kloni javnosti, neprijatno mu je što mu se ljudi rugaju, ali ne beži i ne skriva se. Za razliku od njih, Vučić neće moći da, kao Tadić, glumi nekakvog opozicionog političara. Neće moći da, kao Koštunica, ide na književne tribine u Kolarac, a naročito ne na fudbalske utakmice.

Ako ne bude odmah uhapšen, Vučić neće smeti nos da promoli. Nikad više, čak ni s telohraniteljima, Aleksandar Vučić neće prošetati Knez Mihailovom ili Dunavskim kejom. Gde god krene, biće okružen žrtvama svojih pljačkaških akcija, prevara i nasilja. S obzirom da će mnoge tačke optužnice deliti s bratom, ni za Andreja Vučića neće biti mesta na slobodi. Od Danila Vučića će pobeći i Aca Rošavi, pa kako ne bi svi tajkuni, koji sad sponzorišu njegove bahanalije.

- Kraj Aleksandra Vučića će biti tragičan, i to ne samo za njega lično, nego i za njegovu celokupnu familiju, od najstarijih Angeline, Fahrija i Anđelka, do Danila, Milice i Vukana. Vučić je gotov, a sahranio je i celu svoju familiju - tvrdi Srđan Nogo, bivši narodni poslanik.

Tužnu sudbinu diktatora u padu vrlo plastično, uz zanimljivo poređenje s njegovim rimskim pandanom, opisuje prof. dr Vladimir Vuletić, predsednik pokreta Crno na belo - za pravnu državu.

- Kada je postao potpuno svestan Neronovog ludila, njegov mentor i savetnik Petronije, napisao mu je opširno pismo u kojem je pobrojao sva Neronova nepočinstva i otvoreno mu poručio da Rim većeg sociopatu-piromana, spremnog da zapali grad kako bi zadovoljio inspiraciju taštine, nije video. To pismo završio je rečima “Dixi, et salvavi animam meam” (Rekoh, i spasih dušu svoju). Ovo antičko podsećanje rečito govori o piromanu našeg doba, samozaljubljenom psihički nestabilnom diktatoru, koji je odavno svestan da mu je kraj blizu, da će zapaliti celu državu i sve institucije, jer ni on, kao ni njegov antički prethodnih (a verovatno i uzor) neće mirno na slobodi posmatrati povratak pravne države. Njega čeka samo jedna izvesna stvar: hladna, memljiva, turobna i do očajanja bezizlazna pritvorska jedinica Centranog zatvora na “suđenju veka”, kako će ovaj proces u povraćenoj pravnoj državi nazivati brojne domaće i strane redakcije (koje budu zadržale licencu za rad nakon odluka posebno formirane Etičke medijske komisije). Tražiće poligraf, ali mu niko poligraf neće ni nuditi, niti ga na to primoravati. U povraćenoj pravnoj državi specijalni tužilac će, u optužnici na 980 strana, iznositi obilje dokaza o veleizdaji, gaženju Ustava i zakona, o šefovanju organizovanim državnim kriminalom. Ta će optužnica biti Vučićevo Petronijevo pismo. Ishod je poznat. Dixi - kaže Vuletić za Magazin Tabloid.

Zatvor ili pokušaj bekstva, kao dve izvesne Vučićeve opcije za vreme posle pada s vlasti, očekuju i ostali sagovornici našeg Magazina. Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje, smatra da ima mnogo razloga za hapšenje i suđenje šefu naprednjačkog kartela.

- Samo su dva moguća ishoda političke karijere Aleksandra Vučića. Egzil u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, njemu prijateljskoj zemlji, koja će mu omogućiti da se nakon pada sa vlasti krije kod njih, isto kao što on njima sada omogućava da zgrću bogatstvo na srpskom građevinskom zemljištu, plodnim oranicama i preuzećima koja su im prodata budzašto. Druga opcija, bliža mom srcu, jeste hapšenje, suđenje za sva zlodela učinjena u prethodnih devet godina, i dugogodišnja robija.

Materijala za istragu svakako ima. Siguran sam da bi iole nepristrasno tužilaštvo već odavno uveliko radilo na vezama klana Belivuk sa vrhom SNS-a, na Jovanjici, na slučajevima Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića. A da ne pričam o ekstremnoj korupciji, enormnom bogaćenju SNS kadrova, gde i predsednici siromašnih opština žive kao milijarderi, ukidanju Ustava Srbije, pritiscima na medije i na kraju, ali nikako nevažno - izdaji Kosova i Metohije, gde je od Briselskog sporazuma do danas rasformiran ceo srpski državni aparat u pokrajini, a Albancima predata državna imovina neprocenjive vrednosti. Sam izgled kraja karijere Aleksandra Vučića stoga nije teško predvideti. On je toliko zaoštrio društvenu situaiciju, Srbija je otišla u takav ekstrem i toliko daleko od bilo kakve normalnosti, da su zatvor ili bekstvo u egzil jedina dva moguća ishoda za njega - tvrdi Đorđević.

Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta, ističe da je planiranje bekstva Vučićeva sadašnjost i budućnost. Uskoro će, u Srbiji i inostranstvu početi trgovina Vučićevom glavom, koja nema rešenje za probleme koje je sama izazvala.

- Aleksandar Vučić je trenutno jedini čovek u Srbiji koji zna pravo stanje stvari. On zna u kakvom nam je stanju privreda. On zna koliko imamo novca. On zna koji su nam geopolitički izazovi. On zna koji su nam bezbednosni problemi. On zna koliki je stepen kriminaliteta. I baz zbog toga što zna pravo stanje stvari, on već neko vreme pravi planove za bekstvo, jer zna da će ubrzo krenuti takvi procesi u kojima će se i na međunarodnom i na domaćem terenu trgovati sa njegovom glavom. U sličnoj poziciji se svojevremeno našao i Zoran Đinđić, koji za razliku od Vučića nije bio kukavica i na kraju je izgubio život zato što je kvario geopolitičke planove trudeći se da spoji pitanja Kosova i Republike Srpske - rekao je Parović za Magazin Tabloid.

Još pre 15 godina, kad je počeo proces transformacije iz velikosrpskog radikala u evropatlantskog fanatika, Vučić je počeo da plete omču, koja mu se sad steže oko vrata. Prihvatio je ponudu vašingtonskih moćnika da sprovede plan o stvaranju “postkosovske Srbije”. Pristao je da učvrsti i legalizuje državnost albanske republike Kosovo, a zauzvrat je dobio vlast. Iskoristio je priliku da opljačka Srbiju, a usput je pipke svoje mafijaške hobotnice pustio preko granica.

Švercom droge i oružja, kao i pranjem novca belosvetskih kriminalaca, Vučić i njegov kartel postali su globalni problem. Uveren da je najpametniji na svetu, očekivao je da će mu strani centri moći tolerisati diktaturu i razgranati kriminal jer im je potreban za prljavi posao oko Kosova. Ispunjavajući “sitne” zahteve albanskih mentora iz Vašingtona i Brisela, mislio je da kupuje vreme, koje je koristio da napuni džepove, bankarske račune i sefove. To mu se svidelo. Zgrtao je milijardu po milijardu, ne shvatajući da sam sebi steže omču. Na kraju, uspeo je da svojim stranim gazdama obezbedi dovoljno dokaza najtežih krivičnih dela, kojima ga sad ucenjuju. Prekasno je uvideo da će morati i da im preda Kosovo, a i da odgovara za sve pljačkaške pohode i mafijaške avanture.

- Vučić je ucenjen, gotov je. Stranci su mu rekli: “Moraš da predaš Kosovo, da potpišeš sve što se traži od tebe. Pokrao si izbore, opozicija ti ćuti, protesti su ugašeni, svi mediji te podržavaju... Čoveče, završi posao, nema više otezanja. On to ne sme da odbije. Kako da odbije kad zna da ga mogu oboriti u rekordnom roku? Zamislite, izađe snimak na kome se vidi kako mu Vučić kaže: “Važi, uzimam 20.000 evra po glavi migranta, želim da naselim 1,2 miliona migranata, te teroriste iz Islamske države, u Srbiju. Soroš pusti taj snimak i Vučić je gotov. Mogu da ga spakuju i po drugim osnovama, zbog oružja, narkotika, svih vrsta kriminala, ili oko Kosova. Niko mu neće oprostiti izdaju Kosova, naročito ne naprednjaci. Članovi i glasači Srpske napredne stranke su patriote, za razliku od većine prozapadnih opozicionara. Setite se kako je N1 utišavala ton kad su na protestima u Beogradu skandirane parole “Izdao si Kosovo, Vučiću” i “Ne damo Kosovo”. Da su to čuli naprednjaci, oni bi rekli “Ček, ček, ovo naši protestuju protiv Vučića...” Zato režimski i američki mediji stvaraju utisak da protiv Vučića protestuju soroševci i strana agentura. Međutim, kad Vučić do kraja ogoli svoju izdaju, kad potpiše papir kojim se na bilo koji način priznaje nezavisnost Kosovo, biće strašno. Obesiće ga njegovi, obesiće ga patriote, ne građanisti. Svaki kriminalc, koji sad radi za njega, tog časa će krenuti da ga juri. Kriminalci nemaju problem s tim što krše zakone i pljačkaju, ali ni oni ne žele da budu izdajnici. Ni kurve to ne žele. Svaka kurva će reći: “Da, ja sam kurva, ali nisam izdajnik svoje države i naroda” - tvrdi Srđan Nogo.

Suprotno zdravom razumu i interesima građana, srpske opozicione stranke ignorišu najteže teme, kojima Vučić uništava državu. Tek na nivou opštih mesta kritikuju njegove postupke, kojima je albanskim ortacima predao sve što su tražili na Kosovu. Niko ne pominje probleme s migrantima, javnim izvršiteljima, rasturanjem zdravstvenog sistema ili bilo čemu drugom što može da zasmeta Vučićevim i njihovim mentorima sa Zapada. Politički angažman se završava na ekološkim kritikama režimskih kombinacija sa Rio Tintom i nekim kineskim kompanijama. Sve ostalo se svodi na nadgornjavanje unutar opozicionog bloka i besmisleno kukanje zbog medijskog mraka i nedemokratskih izbornih uslova.

Dok lideri “prave opozicije” iscrpljuju sebe i svoje glasače tim temama, Vučić uspešno manipuliše. Glasače podmićuje novcem koji je opljačkao iz njihovog džepa, a podršku stranaca plaća delom u naturi, javnim resursima, a delom u kešu, opet o trošku građana. Lažima i prevarama, Vučić političke procese usmerava na temu izbora. To je njegov domaći teren, na kome nikad neće izgubiti, jer je on i takmičar i sudija, on u toku igre menja pravila, potplaćuju protivničke igrače i na kraju objavljuje rezultat koji njemu odgovara. Svi - od Fahrije do Vukana, uključujući i Tomu Monu - svi znaju da Vučić nikad neće raspisati izbore na kojima postoji minimalna mogućnost za njegov poraz. To znaju i opozicioni lideri, ali pristaju da učestvuju u njegovim manipulacijama, zato niko nema konkretan odgovor na osnovno pitanje - kako će se završiti ova patološka drama u koju je Vučić uvukao Srbiju.

- Zna se da će Vučić završiti u zatvoru ili bekstvu, ali teško je predvideti kada će se to desiti i na koji način će doći do toga. Mi u pokretu Oslobođenje smo ponudili rešenje koje smatramo održivim i izvodljivim, iako i na njemu treba mukotrpno raditi. Ono podrazumeva usmerenje svih snaga na pritisak da Vučić podnese ostavku, da Ivica Dačić, kao predsednik parlamenta, po Ustavu preuzme mesto v.d. predsednika, da se formira prelazna vlada i tužilaštvo za političku korupciju. Njihov zajednički zadatak bi bio brzo oslobađanje institucija Republike Srbije od okupacije naprednjaka, i zatim organizacija poštenih i fer izbora, prvih koje bi Srbija imala od 2012. godine. Vreme pada zavisi i od ozbiljnosti opozicije, pre svega njenog ključnog dela - a tu mislim poimence na Đilasa, Lutovca i Jeremića. Da li će oni konačno shvatiti da su izbori uzaludna rabota dok je Vučić na čelu države - tj. da mafija nikada neće organizovati izbore koje može da izgubi? Izlaskom na lažne i nameštene izbore, samo će Vučiću dati legitimitet i produžiti njegov opstanak na vlasti. Verujemo da je ovo način da se izbegnu društveni sukobi i da se cela Srbija ujedini oko jednog cilja - oslobađanja zemlje. To je ujedno način da se oslobađanja i ozdravljenje Srbije izvede kroz iznistitucije i važeće zakone, i da se ponovo počne uspostavljati jedna pravna država, koju mi nemamo od kako su na njeno čelo zasela braća Vučić, šefovi Jajinačkog kriminalnog klana - kaže za naš Magazin predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević.

Miroslav Parović smatra da Vučić, poučen primerima Zorana Đinđića i Slobodana Miloševića, za koje se zna kako su prošli kad su pokušali da brane nacionalne interese, priprema plan za prebacivanje odgovornosti na bilo koga, samo da se on reši odgovornosti za sva zla koja je izvršio.

- Vučić razmišlja da uradi ono što je svojevremeno patentirao njegov dugogodišnji patron i partner Milo Đukanović. Naime, on planira da ostane samo predsednik Srpske napredne stranke i da u narednom periodu ne bude ni predsednik ni premijer. Ovako misli da izbegne odgovornost za sve loše što Srbe i Srbiju njegovom krivicom čeka u narednom periodu i da, dok narod bude u haosu, on neopaženo napusti scenu ili da se pak uz pomoć ogromnog kapitala koji poseduje, posle nekog vremena, vrati i na sve državne funkcije, kao što je uostalom i Milo uradio. Zbog toga je nedavno pustio probni balon o tome da će kandidat za predsednika umesto njega biti Vulin, a što su preko svog aktuelnog megafona Amerikanci sasekli u korenu. Uvidevši to, Vučić trenutno brendira novog potencijalno predsedničkog kandidata vlasti, Aleksandra Šapića, koji je za NATO skroz prihvatljiva zamena. Bivšeg vaterpolistu, narodski rečeno, vodaju kao mečku od odbora do odbora i tamo mu ukazuju sve počasti, ali mu istovremeno sam Vučić za svaki slučaj otvara i pregršt kriminalnih afera koje podebljavaju fasciklu u fiocu, kojom ga drže na kratkom lancu. Naravno, imajući u vidu da je Vučićeva sudbina u rukama onih koji su mu omogućili da od Srbije napravi ovo što trenutno imamo, postoje šanse i da mu se planovi izjalove i da bude prinuđen da lično ide na izbore i da potom vrlo brzo uradi sve ono na šta je odavno pristao. U takvim okolnostima će ubrzo biti potrošen i nakon toga bačen gnevnom narodu. I u takvim okolnostima će Vučić imati decenije u kojima će mu bekstvo biti jedina nada da se dočepa slobode - kaže Parović.

Kao što gladne penzionere i ostalu sirotinju, koju je upravo on opljačkao, podmićuje s po 20 ili 50 njihovih evra, Vučić nešto većim ciframa i drugim mamcima vrbuje gladne opozicionare da učestvuju u njegovim izbornim prevarama. Pre dve godine lideri opozicionih stranaka potpisali su tzv. Sporazum s narodom. Obećali su da neće nastupiti na izborima dok se ne promene uslovi i oslobode mediji. Boris Tadić, Sergej Trifunović i Nebojša Zelenović iskoristili su prvu priliku da pogaze svoju reč. Svi su, kao i Saša Radulović, propali. Nisu se proslavili ni lideri stranaka koje su bojkotovale izbore. Iako se pokazalo da je bojkot uspeo - Vučić je bio prinuđen da isto veče kad je proglasio pobedu SNS-a najavi nove prevremene parlamentarne izbore - prava opozicija nije ništa uradila kako bi materijalizovala taj rezultat. Naprotiv, protraćili su godinu dana na pregovore s evropskim emisarima, kao i na međusobne trzavice. Epilog je poražavajući.

Narodna stranka Vuka Jeremića je najavila izlazak na lokalne izbore u Negotinu, koji su zakazani za 17. oktobar, a koje će bojkotovati Stranka slobode i pravde i Demokratska stranka. Iako su i Dveri najavile bojkot negotinskih izbora, na nedavnoj sednici Glavnog odbora doneta je odluka da taj pokret učestvuje 3. aprila na izborima na svim nivoima.

Dveri su zaključile da “posle više od godinu dana zamajavanja od strane vlasti u vezi sa međustranačkim dijalogom oko poboljšanja izbornih uslova” i “posle više od godinu dana zamajavanja od strane opozicije, koja u tom periodu nije imala niti jednu zajedničku akciju protiv vlasti” nema više šta da se čeka, nego da se izađe na izbore. Verovatno samo budući predsednički kandidat Boško Obradović razume logiku po kojoj baš zato što nisu stvoreni demokratski uslovi treba izaći na takve izbore. Obradovićeva logika nema veze s politikom i moralom, pa ni s interesima naroda, ali ima s biznisom.

Svako ko drži do malo ličnog dostojanstva zna i javno priznaje da Vučićevi izbori nisu izbori, nego prevara kojom namerava da produži diktaturu. Ko u tome učestvuje, nije opozicija Vučiću, nego Srbiji. Ko ne pristaje na tu ulogu, mora da prihvati realnost koja ukazuje da su promene moguće samo vainstitucionalnim pritiscima, pobunom, ustankom i borbom za oslobođenje.

- Sve je jasnije da ovo neće moći da se završi glasanjem. Kao, sad će doći neke dobre čike da zamene prethodne dobre čike. Mi prelazimo u fazu u kojoj više nema izbora. Sve će se ubrzavati i postajati drastičnije i na kraju će ulica rešiti naše muke. Sada se taj trenutak približava - kaže filmski režiser Goran Marković, bivši član političkog saveta Pokreta slobodnih građana.

Niko normalan ne želi da se vlast menja na ulici. Međutim, u Srbiji, na vlasti, nema nikog normalnog, nikog ko bi mogao da utiče na diktatora. Ne samo Vučić, nego i svi iz njegovog okruženja, uključujući i porodicu, svi znaju da će posle pada s vlasti morati da se suoče s optužnicama. Vučić i ostali kriminalci iz vrha naprednjačkog kartela ne brane funkcije u državnim institucijama, ne bore se za plate od hiljadu evra, službena vozila i ostale pripadajuće privilegije. Oni brane imperije teške po nekoliko stotina miliona ili po nekoliko milijardi evra. Brane plen, koji su zgrnuli u ovih devet godina. Kad ostanu bez vlasti, ostaće bez slobode i otetog novca. Uplašeni pravdom, koja ih čeka, svi Vučići i njihovi saradnici ni ne pomišljaju da organizuju normalne demokratske izbore.

- Može da ih izađe pet miliona na ulicu, neću prihvatiti njihove zahteve - rekao je Vučić u novembru 2018. godine, kad su građani protestovali zbog prebijanja Borka Stefanovića, potpredsednika SSP-a.

Ta Vučićeva iskrena poruka važi i danas. Bez obzira na broj ljudi koji se suprotstavi njegovoj torturi, on neće popustiti. To je dokazao i prošle godine, kad je angažovao kriminalce u civilu i u policijskim uniformama da uguše mirne proteste građana pred Skupštinom Srbije. Vučić je prosuo krv na ulice. To će nastaviti da radi dok god može, dok na ulice ne izađe masa koju neće moći da obuzdaju njegovi zločinci iz MUP-a i ostalih kriminalnih klanova. Kad dođe stani-pani, Vučić će se, kao što je uvek radio, sakriti u mišju rupu.

Poznato je da se revolucije pokreću kad nastane kritična masa ljudi koji više nemaju šta da izgube. Takva masa već postoji, ali još se nije našao vođa koji može da kanališe nezadovoljstvo i podigne ustanak za opstanak. Umesto otpora, ljudi biraju lakši put. Lakše je, čini im se, da ostarele roditelje, pa i malu decu, ostave na milost i nemilost tiraninu, pa da sami pobegnu u inostranstvo, da u Nemačkoj rmbače na bauštelama ili kupaju bolesne babe. Lakše im je da svoj bedni “sigurni glas” prodaju za dve crvene, pa tako sebi omo-guće četiri ručka, a diktatoru četiri godine pljačke. Sirotinja se bori za ručak, ne za demokratske principe. No, to ne znači da ljudi ne vide šta vlast radi, koliko je vladar poremećen i opasan. Zato ga psuju, proklinju i prizivaju osvetu.

Običnom čoveku sasvim je svejedno da li će Vučića da obore Amerikanci, Evropljani ili Marsovci, da li će se, kao što je najavljivao, obesiti o vetrenjaču ili izvršiti samoubistvo skokom sa četvrtog sprata, ili će ga u grob oterati neka od hroničnih bolesti. Iako su razumljivi razlozi za tako morbidnu nadu, oni ne opravdavaju izostanak otpora. Ako ništa drugo - glad, pljačke, beznađe... - na otpor i pobunu normalne ljude trebalo bi da motiviše stid. Sramota je biti poniženi podanik mentalno poremećenog diktatora, nesrećnog kukavice, koji i sam zna da njegova priča neće imati srećan kraj.

Što god se desi s njim, posle pada s vlasti, Vučić je gotov. Da pobegne, nema gde. Rusi ga ne žele, Kinezi i arapski šeici prodaju i svoje sunarodnike, kako ne bi njega. Traže ga samo Amerikanci, ali ne da bi ga smestili na Menhetn, nego u Gvantanamo. Možda će uspeti da šmugne u neku rupu, kao Sadam Husein, ali i iz nje će ga iščeprkati neko. Možda agenti stranih službi ili, po njega još gore, privatni poverioci, kojima je oteo novac, poslove, živote. Za sve bi bilo dobro da se mirno preda i suoči s optužnicom, presudom i kaznom. Pa, koliko izdrži... Kao što kaže Nogo, Vučiću se može ispuniti želja da doživotno ostane na vlasti. Do kraja godine. Takva će mu biti i robija, doživotna.