Preko pune linije

Dragan Đilas je opravdao status Trojanskog konja, koji pomaže Vučiću da razbije opoziciju

Treći brat

Aleksandar Vučić se uzda u podršku korumpiranih stranih diplomata, domaćih prevaranata iz kartela oko Srpske napredne stranke, tajkuna i ostalih kriminalaca, ali najkorisniji saveznik mu je Dragan Đilas. Lider Stranke slobode i pravde uspešno je sabotirao opoziciju pred izbore, da bi se potom otvoreno stavio na raspolaganje diktatoru. Đilas je legalizovao izbornu krađu, proglasio je Vučića za "predsednika svih građana", već najavljuje da će podržati uvođenje sankcija Rusiji i ostale Vučićeve postupke u procesu pridruživanju Evropskoj uniji, uključujući i priznanje nezavisnosti lažne albanske države Kosovo. Političku saradnju prati poslovna, pa Đilas, kao zastupnik interesa United Group-e, pregovara oko prodaje SBB-a i dobijanju dozvole za instaliranje 5G mreže u Srbiji. Paktom s Vučićem, Đilas je izvršio političko samoubistvo i naneo nenadoknadivu štetu interesima građana.

Predrag Popović

Nebojša Čović je, pre petnaestak godina, u jednoj predizbornoj kampanji plasirao parolu "Kad je teško, Čović". Po tom modelu, ali svestan da ne može sam sebi da pomogne, Aleksandar Vučić je napravio strategiju "Kad je teško, Đilas".

U svim kritičnim situacijama, a bilo ih je u ogromnim količinama, Đilas je priskakao u pomoć Vučiću. Zbog prebijanja Borka Stefanovića, u novembru 2018. godine pokrenuti su protesti, koji su se brzo raširili Srbijom. Vučić nije mogao da ih obuzda ni pretnjom da neće prihvatiti nijedan zahtev, "pa makar na ulicama bilo pet miliona ljudi". Što nije uspeo Vučić, jeste Đilas.

Preuzeo je kontrolu nad subotnjim šetnjama, da bi ih obustavio u leto 2019. godine. Sa izgovorom da radi na integrisanju opozicije, Đilas je inicirao formiranje Saveza za Srbiju. U Savez je uključio Demokratsku stranku, pa i Dveri. Đilas je zagovarao bojkot izbora ukoliko ne budu promenjeni izborni uslovi.

Iako je SzS sabotirao vlastitu bojkotašku strategiju - kompletna kampanja svela se na lepljenje nalepnica s napisom "bojkot" - ona je dala solidan rezultat. Na junskim izborima 2020, usred pandemije korona virusa, izlaznost je bila za desetak odsto manja, a sve opozicione stranke koje su učestvovale na izborima ostale su ispod cenzusa. Đilas je tada najaviljivao da će, zajedno sa ostalim liderima stranaka i pokreta iz SzS, ići u Brisel, da tamo štrajkuje glađu kako bi prinudio birokrate iz Evropske unije da izvrše pritisak na Vučića da omogući poštene izbore.

Čim je izborna šarada završena, Đilas je samostalno počeo štrajk glađu. Tri dana je bio na kupus-dijeti, kako bi doterao liniju za letovanje u Turskoj. Pritisak na evro-diplomate sveo je na podrugivanje Majklu Devenportu i njegovom dečku Marku Blagojeviću. Bojkot je Vučiću doneo jednopartijsku Skupštinu, bez čega ne bi mogao da sprovede promenu Ustava. S druge strane, zbog bojkota Dveri su ostale bez budžetske apanaže, baš kao i Demokratska stranka, koja se i danas nalazi u dužničkom ropstvu, a poverilac je, naravno Đilas. Trik je uspeo, pa je prestala potreba za Savezom za Srbiju.

Umesto te, formirana je koalicija Ujedinjena opozicija Srbije, u sličnom sastavu, bez Dveri, ali s Pokretom slobodnih građana. Đilas je tada zaključio da građani žele da se ide na izbore, nije bitno što će Vučić lažirati rezultate prema svojim potrebama. S namerom da se nametne kao "lider opozicije", Đilas je za predsedničkog kandidata ultimativno nametnuo Zdravka Ponoša, koji je malo pre toga podneo ostavku na mesto potpredsednika Narodne stranke, da bi se neposredno posle izbora odrekao i članstva u partiji Vuka Jeremića.

Đilas je bildovao optimizam opozicionih glasača tvrdnjom da će njegova koalicija osvojiti 25 do 30 odsto glasova na parlamentarnim izborima, da će Ponoš ući u drugi krug i da će pobeda na beogradskim biti sasvim izvesna ako izađe više od 900.000 glasača. Od toga nije bilo ništa. Vučić je - podmićivanjem, pritiscima, ucenama i nasiljem - osvojio drugi predsednički mandat, SNS 120 poslaničkih mandata i vlast u Beogradu. Vučić je, zahvaljujući Đilasu, dobio i ono najpotrebnije - legitimitet.

- Aleksandar Vučić je neosporno legitimni predsednik Srbije. Čovek je izabran za predsednika države na izborima. Osvojio je 2,2 ili 2,3 miliona glasova. Uz sve neregularnosti, opet je jasno da je najveći broj građana glasao za njega. Čovek ima preko dva miliona glasova, čestitali su mu Putin, Bajden i Šolc na novom predsedničkom mandatu. On je, čovek, predsednik države. Mislim da će to biti sledećih pet godina. To što ja nisam srećan zbog toga, to nema veze - objasnio je Đilas.

Po tom metodu analize, Kim Džong Un je, takođe, legitimno izabrani demokratski predsednik, pošto ima još veću podršku građana u Severnoj Koreji. Zanemarujući tu činjenicu, Đilas se odrekao ranijih ocena o Vučiću. Fašista i mentalno poremećeni diktator je preko noći postao "predsednik svih građana", baš kao što je "lopov, koji je, dok je bio gradonačelnik, opljačkao 619 miliona evra" naprasno postao "Gospodin".

Od političkog, mnogo je ozbiljnije i sramnije Đilasovo aboliranje Vučića od odgovornosti za najteži kriminal i korupciju.

- O kriminalu vlasti pričali smo pre izbora, ali ljudima to, očigledno, nije bilo dovoljno bitno, jer su glasali za neke druge opcije. Donekle ih razumem. Kad slušaju šta mi pričamo o "Jovanjici", Belivuku i ostalim aferama, građani kažu: "Kakve to veze ima s tim kolika je meni plata, da li će me otpustiti sa posla, da li će moje dete imati mesto u vrtiću, školi ili fakultetu, da li će biti grejanja, gasa i struje?" Ljudi to tako vide, ljude interesuje život. Ja se bavim politikom i smatram da je posao opozicionog političara da kritikuje, ali i da daje predloge šta da se radi, a ne da analizira i iznosi mišljenje o kriminalnim aferama - kaže Đilas.

Malo ko bi se, čak i među naprednjacima, ohrabrio da tako ponižava građane. Da, važne su plate, vrtići i grejanje, ali sve je to ugroženo u državi kojom vlada mafija koja kolje i tranžira ljude, a njen šef fotografije raskomadanih tela pokazuje na konferencijama za medije.

Da, Đilas pametno kaže da ljude interesuje život, ali prećutkuje da ljude zanima i istina o smrtnim slučajevima Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića, Dejana Jovića i ostalih žrtava naprednjačkog režima. Ljudi su s pravom zabrinuti za radna mesta, ali bitno im je i da se utvrdi ko je u "Jovanjici" napravio najveću plantažu marihuane, a u "Beogradu na vodi" najveću praonicu prljavog novca u Evropi.

Svaki građanin je izložen mogućnosti da bude ubijen kao Stanika Gligorijević, da strada kao sedmoro nesrećnika u padu helikoptera, da bude brutalno pretučen kao stotine mladića i devojaka na protestima 2020. godine, da ga lokalni naprednjački šerifi ucenjuju i terorišu, da ćuti dok mu režimski primati odvode sestre i ćerke na bunga-bunga žurke, da minimalac zarađuje u pelenama...

Đilas potcenjuje tu Srbiju, jadnu i napaćenu, okupiranu. Pre izbora je tvrdio da svi ljudi, na koje je nailazio obilazeći gradove i sela, kao refren ponavljaju: "Ovo se više ne može trpeti!" Posle projektovanog izbornog neuspeha, koji je režirao po Vučićevom scenariju, kaže da građani ne mare što su opljačkani i pretučeni, što im je oteta imovina i budućnost. Zagledan u sebe, ne vidi tuđu muku.

- Otišao sam na razgovor s predsednikom svih građana da tražim isceljenje društva. Bilo bi dobro da se smanje tenzije, da nema vređanja, da nema mene, ali i mnogo drugih ljudi, na naslovnim stranama. Mislim da bi to bilo dobro za društvo. Mene su vređali u svim režimskim novinama, u hiljadu naslova godišnje. Neću da budem kao oni, zato nikoga neću nazvati kriminalcem dok nije pravosnažno osuđen - tvrdi "Gospodin" Đilas.

Medijskom hajkom, dugom nekoliko godina, Vučić je Đilasa promovisao u lidera opozicije. Đilasov krhki nervni sistem je, sigurno, teško posnosio tu atmosferu linča, ali upravo ona je stvorila utisak da su njih dvojica nepomirljivi politički protivnici, a ne tajni saveznici. No, bez obzira na to, Đilas nije uspeo, ni uz tu logističku pomoć, da osvoji poverenje građana koji su izloženi mnogo ozbiljnijim problemima od opskurnih naslova u Informeru ili uvreda u emisijama na Pinku.

Za razliku od Đilasa, koji je do juče važio za "žutog tajkuna", više od tri miliona građana Srbije živi u siromaštvu ili u riziku od siromaštva. Skoro pola miliona dece živi bez tri obroka dnevno, bez zdravstvene zaštite i uslova za školovanje. Oko 700.000 penzionera svakog meseca ostaje bez trećine ili polovine penzija zbog prinudne naplate zaostalih računa. Na udaru javnih izvršitelja nalazi se 140.000 radnika, kojima se pleni deo plate ili pokretna i nepokretna imovina. Đilas i njegovo društvo iz restorana "Factory" ne znaju ništa o tim i takvim mukama.

Umesto da pomognu opljačkanoj sirotinji, vajni opozicionari - ne samo Đilas - pesmom i veseljem su proslavili ulazak u Skupštinu, što će im omogućiti da se uvale na budžetske jasle. Uz poslaničke plate od hiljadu evra, svaka parlamentarna stranka će dobijati po tri hiljade evra mesečno po poslaničkom mestu. Stranke će, novcem građana, rešiti problem finansiranja. Za opozicionare to je ok. Njima novac, građanima obećanje da će mandat iskoristiti na opštu polzu.

- Stranka slobode i pravde predložiće zakon o specijalnom tužilaštvu za borbu protiv korupcije, koji predviđa da će tužilac imati i posebnu policijsku jedinicu, kojom neće upravljati političari iz vlasti. Specijalni tužilac imaće slobodu da profesionalno i nezavisno radi svoj posao. Predložićemo zakon o poreklu imovine, koji će rešiti problem s korupcijom političara. Siguran sam da 99 odsto političara ne može da živi kao što živi od svojih primanja. Ako ne možemo da dokažemo da je neko nešto ukrao, možemo da utvrdimo poreklo njegove imovine, da se vidi da li je to kako živi, koliko ima kuća, stanova, automobila i svega ostalog, u skladu sa njegovim prihodima - kaže Đilas.

I Narodna stranka već priprema zakone koje će predložiti čim se konstituiše novi skupštinski saziv i izabere vlada.

- Kad uđemo u Skupštinu, ništa više neće biti kao pre, stvari će se dramatično promeniti. Već smo pripremili čitav set zakona. U fokusu našeg delovanja u Skupštini biće ekonomske teme od kojih zavisi životni standard ljudi. U tom kontekstu predložićemo izmenu zakona, kojima bi se povećale subvencije poljoprivredi i smanjile poreske stope na osnovne životne namirnice sa deset na jedan odsto. Pripremili smo predlog promene zakona o radu. Potrebno je zaštititi radnike, pre svega od stranih investitora, koji u Srbiju dolaze pod prilično netransparentnim uslovima. Oni prave dilove s državom, a radnici trpe jako veliku štetu, izloženi su raznim pritiscima, uključujući i političke. Predložićemo da se poslodavcima opterećenje na doprinose na zarade smanji sa 61 na 50 odsto, a da se minimalna zarada podigne na 50 odsto. Predložićemo smanjenje PDV-a na lekove, udžbenike, brašno, šećer, pesticide, đubriva...Predložićemo zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma i drugih ruda koje mogu da devastiraju životnu sredinu. Pokrenućemo inicijativu za formiranje anketnih odbora, pre svega za slučaj "Jovanjica", gde moramo da do detalja otkrijemo šta se dešavalo i ko je sve iz vrha MUP-a i vlasti uključen. Predložićemo formiranje anketnog odbora za slučaj Veljka Belivuka, pa za EPS i ostale afere - najavljuje Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.

Srđan Milivojević, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, takođe priprema predloge za formiranje anketnih odbora o najvećim naprednjačkim kriminalnim i korupcionaškim aferama.

Dok to obećavaju, opozicioni prvaci dobro znaju da sve te ideje mogu da okače na rep mačku Džeksonu. Oni znaju da njihovi predlozi izmene i dopune zakona, zajedno sa inicijativama za formiranje anketnih odbora, nikad neće ući u skupštinsku proceduru. Vučić svakodnevno gazi Ustav i zakone, podjarmio je sve državne institucije, tri meseca ne dozvoljava da se okonča izborni proces. Vučić je državni tužilac, vrhovni sudija, pa i dželat, a sad Đilas očekuje da će "predsednik svih građana" dozvoliti da se formira specijalno tužilaštvo. Da, to je moguće baš kao i Vučićeva podrška ideji o osnivanju anketnih odbora na kojima će on, njegov brat Andrej i sin Danilo biti saslušavani o vezama s Belivukom, Koluvijom, kao i o ubistvu Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića.

Neophodne su promene zakona i utvrđivanje odgovornosti za najteža krivična dela koja su izvršili čelnici SNS-a, ali to će biti moguće tek posle promene vlasti. Do tada, obećanja opozicionara nisu ništa drugo do obična laž. Oni znaju da lažu, ali ne mare, važno im je da stvore utisak kojim će opravdati novac koji uzimaju iz budžeta.

Uz besmislene pretnje zakonima i anketnim odborima, opozicionari obećavaju i promene zakona od kojih bi samo Vučić i njegov kartel imali korist. Sa istom zaslepljenošću Đilasov SSP i Jeremićeva NS obećavaju promenu izbornog sistema i dizanje cenzusa na pet odsto za pojedinačne stranke i na deset odsto za koalicije koje učestvuju na izborima.

- Srbiji je potreban novi izborni zakon, kako bi se proporcionalni izborni sistem promenio u proporcionalno-personalizovan, gde će svaki građanin znati koga bira za svog predstavnika u parlamentu. Tako nećemo imati Aleksandra Vučića, koji će biti kandidat i za predsednika države, za predsednika opštine i mesne zajednice. Kad se usvoji takav sistem, cenzus treba vratiti na pet odsto - smatra Aleksić.

Borko Stefanović, potpredsednik SSP, i Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, predložili su da se cenzus poveća sa tri na pet odsto. Da je taj sistem primenjen na aprilskim izborima SNS ne bi osvojila 120, nego 140 poslaničkih mandata, a u beogradskoj skupštini bi, umesto 56 imala 61 odborničko mesto.

Za razliku od svojih saradnika, političkih diletanata, Đilas zna šta radi kad obećava da će u Skupštini podržati odluku o uvođenju sankcija Rusiji.

- Nastavićemo da kritikujemo vlast, ali ako vlast predloži neki dobar zakon, mi ćemo to podržati. Mi se bavimo politikom da bi svi građani živeli bolje. Zašto da budemo protiv nekog dobrog zakona ili protiv neke odluke koja je u skladu s našim programom i idejama koje zastupamo? Podržaćemo svako rešenje koje Srbiju vodi u Evropsku uniju i koje doprinosi pomirenju - kaže Đilas.

Evropska unija od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji i da prizna nezavisnost albanske lažne države Kosovo. Vučić je učvrstio državnost Kosova, predao je sve što je mogao, samo čeka povoljan politički trenutak da ispuni i poslednju obavezu, koju je preuzeo kad su ga strani centri moći instalirali na vlast. Veći problem ima sa sankcijama Rusiji, brine se da ne ostane bez većine svojih glasača i da ne izazove bes ostalih građana.

Kad je Vučiću teško, tu je Đilas. On je spreman da ga podrži i pogura ka zapadu. Đilasu je lako, nema šta da izgubi. Stranka mu je u rasulu, glasači su ga napustili, a bivši koalicioni partneri i drugi opozicioni lideri potvrđuju navode iz izveštaja evropskih obaveštajnih službi u kojima je Đilas opisan kao Trojanski konj preko koga Vučić razbija opoziciju.

- Da nema Đilasa, opozicija bi se ujedinila za par sati. Đilas je uoči prošlih izbora onemogućio jedinstvo opozicije i zajedničkog predsedničkog kandidata. Objavljivanjem lažnih istraživanja vršio je enormni medijski pritisak porukom da bi glas za neku drugu opozicionu opciju bio bačen, da samo njegova koalcija predstavlja ujedinjenu opoziciju. Nakon svega toga, ta koalicija je onemogućila i zajedničku borbu protiv izborne krađe. Đilas je razgovorom sa Vučićem potpuno skrenuo pažnju sa te borbe na mogućnost novih izbora. Đilas je ponovo unapred onemogućio jedinstvo opozicije i za sledeće izbore, jer je već sada rekao da nema saradnje da onima koji ga nisu podržavali od izbora do danas - rekao je Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske stranke.

Narodna stranka je otvoreno saopštila da više neće sarađivati sa Strankom slobode i pravde.

- Samoinicijativnim odlaskom Đilasa na sastanak sa Vučićem, kasnijim obaveštajnim podacima o Trojanskom konju u opoziciji, drastičnim zaokretima, ali i mnogim drugim stvarima koje su se prethodno dešavale, poljuljano je poverenje, pa je logično da Narodna stranka ne može da sarađuje sa tom strankom - rekao je Stefan Jovanović, generalni sekretar NS, dok iz pokreta "Ne davimo Beograd" takođe poručuju da neće sa SNS-om, SPS-om i "onima koji su sa njima".

Ljut na kolege koje mu ne veruju kad laže, s vučićevskim egom Đilas mantra o tome kako je on "svima dao poslaničke mandate" na štetu svoje stranke, "ubedljivo najjače opozicione organizacije".

- Ne interesuje me šta priča Boris Tadić. Da li interesuje građane delimično pokazuju i rezultati izbora. Što se tiče Tadićeve priče o ujedinjenju opozicije najbolje bi bilo pitati ostale opozicione stranke da li žele da ulaze u koaliciju sa njegovom strankom. Mi pripremamo zakone koje ćemo predložiti u Skupštini Srbije i pripremamo se za nove beogradske izbore - kaže Đilas.

Iako je Đilas uveren da će "legitimno izabrani predsednik svih građana" ispuniti obećanje i omogućiti ponavljanje izbora u Beogradu, iskustvo pokazuje da to može da bude, ali ne mora da znači. Ko je verovao Vučiću, nije se dobro proveo. Sudbina ovog obećanja već može da se nasluti po prvoj izjavi novoizabranog beogradskog gradonačelnika Aleksandra Šapića.

- Novih izbora će biti kad se izgubi većina u Skupštini grada. Biće ih za tri meseca, šest meseci, godinu dana, dve ili četiri godine. Zapamtite moje današnje reči, odnos snaga kakav je u ovom sazivu, to ćete sanjati nakon sledećih izbora - zapretio je Šapić.

Iako ni Šapić nije čovek od reči, treba mu verovati da će upregnuti sve snage kako bi što duže ostao na funkciji gradonačelnika. Osim njega, i drugi istaknuti naprednjaci očekuju da do ponovljenih lokalnih izbora u Beogradu dođe samo ako se proceni da će SNS ostvariti mnogo bolji rezultat nego u aprilu. A, to zaista može biti već u decembru ili u martu sledeće godine, dok je opozicija u rasulu.

Aleksandar Vučić, njegovi najbliži saradnici iz vrha stranke i iz dvorske svite, njegovi mediji, tužioci i sudije, tajkuni i kriminalci, podmićene strane diplomate i svi ostali, ma koliko napora ulagali nisu mogli da razbiju opoziciju. To je uradio "Gospodin" Đilas. S tim poslom je nastavio i posle izbora. Uzalud se naprednjački funkcioneri takmiče u ulizištvu, Vučić nema nikakve koristi od hvalospeva kojima ga obasipaju Aleksandar Vulin, Nikola Selaković, Ana Brnabić, Siniša Mali, pa i Nebojša Stefanović.

Nema koristi ni od primitivnog šlihtanja Dijane Hrkalović, koja tvrdi da je Vučić njen idol u koji gleda kao u Sunce. Tom Suncu sjaj daje Đilas, on ga abolira od odgovornosti za krađu izbora, pljačku javnih resursa i privatne imovine, za sve zločine, kojima je udvostručio stopu smrtnosti i iz Srbije proterao više od 700.000 mladih i obrazovanih ljudi.

Bez obzira na nedostatak političkog talenta, pa i opozicionog iskustva, Đilas je pametan čovek, ovakve greške ne radi slučajno. Naprotiv, ima mnogo konvertibilnih razloga za njih. Još pre godinu dana Đilas se prihvatio uloge posrednika u pregovorima vlasnika United Group-e s Vučićem oko prodaje SBB-a i dodele nacionalne frekvencije jednoj od televizija Dragana Šolaka.

Planirano je da neka od kompanija pod Vučićevom kontrolom, poput Yetela, kupi SBB, a da, u istom paketu, N1 ili Nova S dobiju dozvolu za nacionalnu pokrivenost. Taj posao, vredan oko 2,5 milijarde evra, negde je zapeo. Zato je Marinika Tepić, posle tromesečnog tihovanja, oživela optužbe protiv Telekoma, koji je takođe bio zainteresovan za kupovinu SBB-a. U međuvremenu, na pregovarački sto dospela je i tema instaliranja 5G mreže u Srbiji.

United Group je zainteresovan za taj posao, koji samo u prvoj fazi vredi oko osam milijardi evra. Iako je Vučić obećao svojim kineskim partnerima iz Huaveija, čiji ekskluzivni zastupnik je Nenad Kovač, posao sa 5G mrežom, nije isključeno da će ga ustupiti United Group-i. Na tome insistiraju i Amerikanci, koji odavno pokušavaju da sabotiraju širenje Huaveija u Srbiji. Kao što Vučić vidi prostor za dogovor oko tih poslova, tako i Đilas tu vidi prostor za proviziju, a to mu je važnije od bavljenja politikom.

Ipak, u svakom zlu ima nešto dobro. U zlu, koje vlada Srbijom, dobro je što će s političke scene zajedno da nestanu Vučić i Đilas. Pod teretom svog kriminala, Vučić ne mora da brine za budućnost. Nema je. Političku budućnost nema ni Đilas. Vučić ga je, kao sidro, vezao za sebe, da zajedno potonu na dno, gde im je i mesto.