(P)likovi

Aleksandar Vučić cvili od straha, ali nastavlja da pljačka Srbiju

Pomračenje boga Sunca

Normalan čovek umire jednom, a Aleksandar Vučić svakog jutra na televizijama Pink i Hepi. Nedavno je izmislio da je pripreman atentat na njega, po hiljaditi put, a uvek sa istim motivom, da izazove sažaljenje naivnih građana i, istovremeno, da medijski pokrije dokaze o njegovom kriminalu. Iz budžeta je ove godine već nestalo 2,4 milijarde evra, a Vučićevi politički i poslovni ortaci nastavljaju da čerupaju javne resurse. O pozadini populističkih trikova, kojima vlast sakriva tragove svojih pljački, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik.

Predrag Popović

Političkim prevarama i klasičnim kriminalom Aleksandar Vučić se bavi kao naučno-istraživačkim radom. Iako je moralne i političke principe formatirao na ideološkim knjigama i praktičnim uputstvima svog prvog političkog oca Vojislava Šešelja, Vučić je doktrinu surove diktature zasnovao na delima mnogo značajnijih autora.

Vučić je od nemačkog sociologa Maksa Vebera prihvatio razne protestantske stavove. Ipak, religiozne teme je usmerio na stvaranje vlastitog kulta ličnosti. U svakodnevnu rutinu uključio je Veberov stav da „ozbiljan čovek ne može i ne želi da ima prijatelje, jer prijateljstvo ne donosi nikakvu korist, samo obaveze". I pre nego što je čuo da je nekad davno postojao neki Veber, Vučić je primenjivao tu devizu. Umesto prijatelja, imao je samo mušterije.

S obzirom na rupe u njegovom obrazovanju teško je pretpostaviti da je Vučić uopšte čuo za savremenog francuskog istoričara Raula Žirardea. O njemu ne zna ništa, ali njegovu teoriju je detaljno primenio u svojoj diktatorskoj praksi.

U svom delu „Mit i država", Žirarde je politički mit odredio kao „posebnu vrstu mitske priče u kojoj se nude odgovarajuća sećanja na izmišljenu ili stvarnu prošlost i slike poželjne budućnosti u cilju objašnjavanja i opravdavanja političke sadašnjosti, i izazivanja kolektivnih osećanja i akcija".

Na osnovu tih smernica Vučić je formirao vlastitu strategiju i taktiku u stalnoj borbi za vlast. Nije se zadržao samo na tome, nego je usvojio tipologiju političkih mitova baš onako kako ih je definisao Žirarde, kao mitove o „zlatnom dobu, jedinstvu, zaveri i spasitelju".

Da nije umro 2013. godine, francuski istoričar bi bio ponosan na lokalnog srpskog diktatora, koji je njegovu analizu, objavljenu 1986. godine, primenio kao model vladanja. U zanosu samohvalisanja, Vučić koristi upravo tu sintagmu „zlatno doba", iako Srbiju vodi pravo u kameno doba.

Dalje, Vučić je poslednju izbornu kampanju vodio pod sloganom „Zajedno možemo sve". A tema „zavere protiv spasitelja" pretvorena je u desetogodišnju mantru, kojom je hiljadu puta najavljivano ubistvo samoproklamovanog boga Sunca.

Za aktuelnu morbidnu predstavu o nepostojećem atentatu na Vučića poslužilo je svedočenje pred Specijalnim sudom okrivljenog svedoka Srđana Lalića, jednog od istaknutijih pripadnika klana Veljka Belivuka. Lalić se nagodio sa tužilaštvom i sudom da mu zatvorska kazna bude smanjena na samo 18 godina, a da on prizna izvršenja i obezbedi dokaze za nekoliko krivičnih dela, među kojima i sedam ubistava, koja se stavljaju na teret toj organizovanoj kriminalnoj grupi. „Nasmejani koljač", kako su režimski mediji opisivali Lalića pre nego što je pristao da svedoči protiv svojih ortaka, u sudu je opisao i krivična dela koja nisu obuhvaćena optužnicom, među kojima i pripremu atentata na Aleksandra Vučića ili na njegovog sina Danila ili brata Andreja.

Tužilaštvo nije pokazalo nikakvo interesovanje za navode Belivuka i Marka Miljkovića, koji su ponudili dokaze o rušenju Savamale i ubistvima Olivera Ivanovića i Vladimira Cvijana, kao i za druge zločine, koje su izvršavali po nalozima Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina. Međutim, tužilaštvo je ekspresno reagovalo na iskaz Srđana Lalića.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da sprovodi istragu „zbog osnovane sumnje da su pripadnici kriminalne grupe, čiji su organizatori Nikola Vušović i Uroš Piperski, u periodu od početka 2019. do 11. novembra 2022. godine iz koristoljublja i drugih niskih pobuda na podmukao način lišili života sada pokojne Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića". Srpska policija je uhapsila 30 pripadnika tzv. Vračarske grupe, Piperski je uhapšen u Portugalu, a Vušović se nalazi u bekstvu. Svima je određen pritvor.

- Nema dovoljno dokaza da se protiv organizovane kriminalne grupe Nikole Vušovića podigne optužnica za pokušaj ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vučića, njegovog sina ili brata, ali to ne znači da neće biti podignuta - rekao je za Televiziju Pink Ninoslav Cmolić, načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Cmolić je rekao da Vušovićeva grupa nije imala zajedničke poslove s Belivukovom, ali imali su dogovor o nenapadanju.Cmolić nije govorio o konkretnim slučajevima kao što je ubistvo Halabrina, koji je bio prijatelj Danila Vučića i podstanar Petra Panića, kuma Aleksandra Vučića. Ni Tužilaštvo za organizovani kriminal nije se izjasnilo da li će poništiti Sporazum o priznanju krivice sa Srđanom Lalićem, pošto policija nije potvrdila njegove navode o pripremi atentata na nekog od Vučića. No, kao što kaže Cmolić, iako nema dokaza, to ne znači da neće biti podignuta optužnica.

Po toj pravosudnoj praksi, koja se sprovodi u studiju Televizije Pink, postupaju nezvanični Vučićevi advokati iz SNS-a i ostalih parazitskih grupa.

- I dalje postoji opasnost po život predsednika, opasnost nije prošla. Zaista moram to da podvučem. Znate, nalogodavci su na slobodi i oni su van domašaja naših bezbednosnih službi - rekla je premijerka Ana Brnabić.

- Pogledajte predsednika kako hoda! Pogledajte njegov hod! To je hod čoveka koji čeka da ga pogodi snajperski metak! - naricao je bivši ministar policije Aleksandar Vulin dok se na ekranu vrteo snimak na kome se videlo kako Aleksandar Vučić prelazi preko Savskog trga prilikom otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji.

Vulin je dobro primetio da se Vučić gega kao da se plaši metka ili zato što nije promenio pelene. Verovatno su ti uzroci povezani.

Vojislav Šešelj je, za Vučića, mnogo korisniji apologeta. Šešelj ne dobacuje do vulinovskog nivoa patetike, ali uspeva da šlihtanje Vučiću nadogradi brutalnim napadima na njegove pokojne i žive političke protivnike. Neazinteresovan za činjenice i logiku, Šešelj istovremeno optužuje anonimne zapadne centre moći i crnogorskog predsednika Mila Đukanovića za organizaciju nepostojećih atentata na Vučića.

- Bilo je više planova, više grupa i više pokušaja ubistva Aleksandra Vučića. Zapad je razočaran u Vučića, koji nije postao poslušnik, kao što su očekivali, zato bi da ga sklone. Stranci su ubili i Zorana Đinđića, ali tada je instrumentalizovana mafija iz Srbije, a sada je angažovana crnogorska mafija pod dirigentskom palicom Mila Đukanovića. Nisam znao za Vračarsku grupu, ali pre nekoliko meseci sam izneo plan Radoja Zvicera da ubije Vučića. Oni će nastaviti s tim pokušajima. Šta bi se desilo da izvrše uspešan atentat? Nastao bi haos u Srbiji! Vučić je zaista ključna ličnost. On je želeo da to bude, da što više vlasti i uticaja koncentriše u svojim rukama. Kad bi nestao Vučić, nastao bi haos - kukao je Šešelj na Pinku kao da mu je iskreno žao što postoji mogućnost da neko drugi izvrši atentat i tako radikalskog vojvodu uskrati za osvetu, koju je obećao Vučiću i njegovoj deci.

Dokazujući da je odličan sluga svakog gospodara, Šešelj je priču o fantomskom atentatu na Vučića iskoristio da salvom morbidnih uvreda zaspe njegove političke protivnike, pokojnog Olivera Ivanovića i još živu Radu Trajković. O istom trošku, dok je raskrinkavao zaveru protiv Vučića, Šešelj ga je predstavio kao odlučnog spasitelja Kosova i Metohije i vascelog srpstva.

- Rada Trajković neprestano ponavlja da strahuje za svoj život. Ona je napustila Kosovo i Metohiju, kupila je luksuzan stan na Vračaru. Kakva to njoj preti opasnost po život? Njoj preti slična opasnost kao što je pretila Oliveru Ivanoviću. On je bio miljenik zapadnih sila. Uhapšen je od strane šiptarskih vlasti, mada nikada nikakav zločin nije počinio, ja sam u to apsolutno ubeđen. Trebalo je da mu se na taj način stvori oreol mučenika kako bi privukao Srbe da glasaju za njega. Nakon što je taj projekat propao, kad se videlo da mu ne mogu ni suditi, niti Srbi imaju poverenja u njega, stranka mu je propala, onda su ga ubili, da bi se to ubistvo pripisalo zvaničnom Beogradu. Nešto tako mogu da urade i sa Radom Trajković, da je postave za ministra i da je likvidiraju, pa da optuže Beograd - govorio je Šešelj ono što je Vučić hteo da čuje.

Kad bi neko normalan govorio šešeljevskim rečnikom o Aleksandru, Andreju ili Danilu Vučiću, istog trena bi završio na robiji. Međutim, od Šešelja i njemu sličnih traži se da vređaju mrtvog Ivanovića i da za njegovu smrt optužuju koga god hoće, samo ne Vučića. Isto tako, dopuštene su i najprljavije optužbe protiv Rade Trajković, koja kritikuje Vučićeve kosovske ortake iz klana Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića.

Iako Vučić patološki uživa u prizivanju atentata na voljenog sebe, činjenice pokazuju da se nikada ništa nije desilo. Nikada nije otkriven nijedan dokaz, nije uhapšen nijedan potencijalni ubica. Svi atentati su počinjali i završavali u medijima. S druge strane, bezbrojni dokazi Vučićevih kriminalnih i korupcionaških kobinacija skrivani su od medija, pravosuđa i ostalih državnih institucija. Vučić ne dozvoljava da se o tome govori ni u Narodnoj skupštini.

Poslanički klub Narodne stranke predložio je da Skupština formira četiri anketna odbora, koji bi trebalo da utvrde činjenice i okolnosti u vezi privatizacije Poljoprivrednog kombinata "Beograd", rušenja zgrada u Savamali, afere "Jovanjica" i stanja u medijima. Vladajuća većina je glasala protiv tih predloga, ne dopustivši ni da se oni nađu na dnevnom redu skupštinske sednice, a kamoli da se o njima raspravlja.

Opozicioni poslanici ipak uspevaju da ukažu na tragove naprednjačkih korupcionaških afera. Tako je Miroslav Aleksić, šef Poslaničkog kluba Narodne stranke, kritikujući predlog rebalansa budžeta opisao sistem na koji Srpska napredna stranka prisvaja novac građana kroz subvencije koje daje partijskim kompanijama poput "Milenijum Tima". Ta kompanija, čiji su vlasnici Vučićevi drugari Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, iz budžeta je dobila deset miliona evra podsticaja za kupovinu Vranjske Banje, koju je platila dva miliona evra.

- Hotel "Tonati" u Vrnjačkoj Banji je drugi koji je bio u vlasništvu Aleksandra Papića, naprednjačkog jurišnika, najbližeg saradnika Nebojše Stefanovića, nekada visokog funkcionera, cenjenog i uvaženog. Dakle, dobili su 1,1 milion evra podsticaja, bespovratnih para za taj hotel. Evo rešenje o pokretanju stečajnog postupka "Tonatija". To je naprednjačka politika. Izvlačite pare i onda gurate firme u stečaj. Od nedavno je u stečaju "Tonati", kao što će biti i mnoge druge firme za koje ste dali i bacili pare iz budžeta Srbije - rekao je Aleksić.

Magazin Tabloid poseduje ugovor između Ministarstva privrede i preduzeća "Tonati d.o.o." od 25. januara 2019. godine, kao i ostalu dokumentaciju iz tog slučaja. Tadašnji ministar Goran Knežević je firmi Nebojše Stefanovića i Aleksandra Papića, čiji zvanični zastupnik je bio Darko Đurović, dao 1.177.467 evra. "Investitori" su se ugovorom obavezali da u renoviranje hotela u Vrnjačkoj Banji ulože 5.887.336 evra do kraja 2019. godine i da zaposle najmanje 95 radnika, čije plate će biti 120 odsto veće od minimalca. Posao je propao, nad "Tonatijem" se vodi stečajni postupak, ali njegovi vlasnici su profitirali.

Po sličnoj matrici Stefanović i Papić su otvorili i zatvorili dnevni list Objektiv. Prvi broj tih novina objavljen je 31. decembra 2020. godine. Štampano izdanje je definitivno ugašeno 14. oktobra ove godine, kad je iz redakcije odnet server, a internet izdanje je nastavilo da radi. Četrdesetak novinar Objektiva traži dve zaostale plate i doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, koje im nije uplaćivano od juna. Umesto novca dobili su predlog aneksa ugovora o radu, kojim im je ponuđuđeno da prihvate minimalnu zaradu u neodređenom trajanju. Račun izdavačkog preduzeća je u blokadi, a najveći poverilac je štamparija, koja potražuje više od 120.000 evra, dok je ukupni dug procenjen na oko 600.000 evra. Novinari Objektiva su se pre neki dan obratili za pravnu pomoć Udruženju novinara Srbije.

Aleksandar don Papić je problem s novinarima rešio tako što je blokirao njihove telefone i elektronsku poštu. Ne želi da gubi vreme i novac na njih, potrebni su mu za nove poslovne kombinacije, kao što je izgradnja zgrade na Novom Beogradu, kod Merkatora. Novac mu je potreban i za održavanje privatnog helikoptera, kojim je dolazio u redakciju.

Samozvani bog Sunca, Aleksandar Vučić, nije samo Papiću omogućio zlatno doba. Vučić je pozlatio i mnoge druge tajkune iz svog kartela, među kojima je i Radovan Raičević, generalni direktor preduzeća AD Planinka. Vlada Srbije je toj firmi odobrila 2,5 miliona evra subvencije za kupovinu Kuršumlijske Banje. AD Planinka je u januaru 2020. godine kupila hotel "Žubor" za nešto više od 1,4 miliona evra. O brojnim spornim detaljima te subvencije javnost je nedavno obavestio Nemanja Šarović, predsednik pokreta "Ljubav, vera, nada".

- Planinka je kupila hotel "Žubor" od 16.620 kvadrata, uz koji je dobila i 9,5 hektara. S obzirom da je to plaćeno 1.415.839 evra, ispada da je cena kvadrata tog hotela samo 87 evra. Kuršumlijska Banja se nalazila u vlasništvu PIO fonda, koji je njenu vrednost procenio na 6.275.000 evra. Poreska uprava je procenila vrednost na 5,5 miliona evra. Po Zakonu o javnoj svojini, prodaja nije mogla da se obavi za manji iznos od procenjene tržišne vrednosti. Međutim, vlast je u zakon ubacila član kojim se prodaja pod tim uslovima ograničava na rok od dve godine, posle koga državna imovina može da se proda u bescenje. Vlada je dala subvenciju iako je Planinka počela izgradnju novog objekta bez građevinske dozvole. Umesto krivične prijave, vlast je divlju gradnju nagradila novcem građana. Isto preduzeće je dobilo subvencije i za kupovinu Lukovske Banje, gde je izgradnja hotela "Bela jela" takođe počela bez građevinske dozvole. Vlada je Planinki dala 1.637.101 evro za Lukovsku Banju, da bi zatim bio zaključen ugovor o kupovini hotela "Žubor". Ne samo da je Planinka novcem iz budžeta kupila Kuršumlijsku Banju, nego je dobila i 220 miliona evra više. Inače, tokom 2021. godine Planinka je od države dobila podsticaje vredne skoro tri miliona evra. U istom periodu Planinka je zabeležila toliki poslovni prihod. Pritom, država o trošku građana gradi prilazne puteve, kanalizaciju i ostalu infrastrukturu koja je potrebna za poslovanje te privatne firme. To je kriminalna hobotnica koja je svoje pipke pustila u izvršnu vlast, lokalnu samoupravu, poresku upravu i druge institucije - kaže Šarović.

Planinka je još 1995. godine dobila na upravljanje Spomenik prirode Đavolja Varoš, a desetak godina kasnije i pravo da puni flaširanu Prolom vodu. Ta firma poseduje i hotel "Radan" u Prolom Banji, gde je osnovala i "Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju Prolom Banja". Osim toga, u vlasništvu Planinke nalaze se hoteli "Kopaonik" i "Jelek".

U svim kriminalnim i korupcionaškim akcijama glavnu ulogu ima, naravno, Aleksandar Vučić. Nijedna pljačka javnih resursa nije izvršena bez njegovog naređenja ili odobrenja. Bez Vučića ne bi niko mogao i smeo da organizuje tako komplikovane i opsežne prevare u koje su uključene promene zakonske regulative i propisa po kojima postupaju državne institucije. Vučić je ceo državni aparat upotrebio za otimačinu javnih resursa i privatne imovine. Iza sebe je ostavio duboke tragove zločina, ali i brojne žrtve i poverioce.

Pokušavajući da spasi svoju ludu glavu, Vučić privlači sažaljenje naivnih građana patološkim igrokazima u kojima otkriva atentate, a to predstavlja kao rat države protiv mafije. Međutim, koga god uhapsi, svi su njegovi partijski i poslovni ortaci. Predrag Koluvija, Veljko Belivuk, Boris Karapandžić i ostali kriminalci, svi su članovi Srpske napredne stranke. Takav je i Rajko Topić, koji je označen kao pripadnik Vračarske kriminalne grupe, osumnjičene za pripremu ubistva Aleksandra, Andreja ili Danila Vučića.

Topić je istaknuti aktivista SNS-a iz Banatskog Karađorđeva. Od SNS-a je dobio kuću na konkursu za mlade bračne parove. Uhapšen je prilikom pokušaja bekstva iz Srbije u Rumuniju, na graničnom prelazu Vatin.

Topić nije prvi, a sigurno ni poslednji član SNS-a koji je pokušao da se spasi bekstvom iz Srbije. Kad dođe vreme, to će pokušati i Vučić. Šef naprednjačkog kartela ostaće na slobodi samo dok je na vlasti. Da bi produžio diktaturu, upregao je sve ih svog okruženja da ga hvale i da, poput Šešelja, prete Srbiji haosom ako dođe do pomračenja boga Sunca. Po istom scenariju reže i cvile, istovremeno, svi naprednjački jurišnici, od Milenka Jovanova i Nebojše Bakareca, pa do Sandre Božić i sličnih bića, koje je Vučić uzdigao deset nivoa kompetencije iznad njihovih intelektualnih mogućnosti. U tom čoporu se istakla i naprednjačka narodna poslanica Draginja Vlk.

- Tek tri meseca sam narodni poslanik, ponosno na listi Aleksandra Vučića i SNS-a, i zastupam i zastupaću interese politike svog predsednika Aleksandra Vučića. Nebrojeno veliki broj mojih prijateljica i mojih daljnih rođaka mi je poslala poruku, nakon obraćanja predsednika Aleksandra Vučića, da su izuzetno zadovoljne. Zapravo su me pitale na koji način možemo da produžimo mandat našem predsedniku da vlada doživotno - rekla je Vlk.

Nema potrebe da naprednjaci traže način kako da produže mandat svom predsedniku Vučiću. On će zaista vladati doživotno. Ako bude imao sreće, taj mandat mu neće skratiti neki poverilac iz zajedničkog kartela, ali to ne menja činjenicu da Vučić neće preživeti pad s vlasti. Istog časa kad se to desi, svisnuće od tuge i straha. I sada - kad komanduje policijom, vojskom, pravosuđem, kriminalnim gangovima i medijima - drhti i od vlastite senke.

U panici, hapsi i progoni ogorčene nesrećnike koji mu psuju mamu Angelinu na društvenim mrežama, montira sudske postupke i medijske kampanje protiv svih političkih protivnika i nezavisnih kritičara. U njegovom bolesnom umu je formatirana ideja, koju je Cmolić, načelnik SBPOK-a, javno izrekao: "Nemamo dokaze, ali to ne znači da nećemo pokrenuti krivičnu prijavu". Vučić je već milion puta bez dokaza progonio svakoga ko mu zasmeta.

Vučić je svoju patologiju proširio na celo društvo. Izazvao je podele u kojima, s jedne strane, žrtve njegove diktature ne mogu da kontrolišu ogorčenje, pa ga proklinju i prizivaju mu sve najgore, dok ludaci iz njegovog okruženja prete svakom vrstom nasilja. Zaraza se proširila i preko granica SNS-a, što pokazuje primer Ane Grozdanović, funkcionerke Socijalističke partije Srbije, koja je pažnju javnosti privukla krajem prošle godine kad je objasnila da su samo "hrišćani pravili katodne i radio cevi".

U nadahnutom govoru, Grozdanović je najavila radosnu vest o slobodi, koja će nastati "u jednoj sekundi kad se velika svetlost s neba pojavi". Pogubni uticaj hidrogena na slabašne moždane ćelije, blajhana influenserka je prezentovala pre neki dan na Instagramu, gde je zatražila od narodnih poslanika vladajuće većine da donesu zakon po kome će biti omogućeno da se na robiju pošalju svi kritičari Vučića.

- Zamolila bih svoje političke kolege koji sede u poslaničkim klupama da dignu glas i izbore se za zakon kojim bi se kaznio svako ko ostavi loš komentar prema predsedniku džrave. A o ostalim ozbiljnijim planovima protiv predsednika još ozbiljnije kazne. Takvo rešenje će dokone naučiti pameti da se predsednik na svaki mogući način zaštiti, jer je ovo sve planski da bi mu crpeli energiju u trenutku kada su velike odluke pred njim. Ti hrabri momci će taman pročitati tamo koju knjigu, malo se edukovati, trenirati, čime će biti zadovoljniji sobom i razmisliti o svom ponašanju ubuduće - napisala je miljenica Ivice Dačića.

Bolesnici na vlasti, ma koliko pretili i vređali, neće zaštiti Vučića od pravnih posledica s kojima će se suočiti zbog kriminalnih i korupcionaških afera koje je izvršio za ovih deset godina. To i on zna, ali više ništa ne može da promeni. Počelo je pomračenje boga Sunca, baš kao što se kaže u narodnoj poslovici - dok njemu ne smrkne, Srbiji neće svanuti.