Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (113)

STOČARSTVO, GOVEDA, MLEKO I SIROMAŠTVO

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Manji broj goveda, stiže mleko iz uvoza

Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou kao što je bilo pred Prvi svetski rat. Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja. Mesa ima dovoljno jer se uvozi i više od potreba, ali mesare se dopune nakon pokolja stoke posle protesta stočara. Srbija je postala veliki uvoznik mleka, mesa... Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. U njoj je dnevno više od 500.000 gladnih, a hrana se baca. I to je Srbija danas!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku - sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. - 2020. manji za 28,35 odsto. U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! Koliko je nekad bilo grla na muži, to je sadašnji broj goveda! Proizvodnja mleka lane, 2022. godine bila je oko 1,4 milijarde litara. Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stočna hrana, a vlasnicima jeftinije mleko da ga daju za hranu prasićima.

Prema podacima PKS to znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karakteristika nerazvijenih zemalja! Prepolovio se broj grla, ali ne i proizvodnja mleka. Ako se ,,bela reka'' od oko 1,4 milijarde litara, dobija od samo 228.000 krava mlekulja, onda to znači da je poboljšan rasni sastav pa je proizvodnja mleka udvostručena. Tako je zahvaljujući kvalitetnijim grlima zadržan nivo proizvodnje do 1,5 milijardi litara godišnje. Sve manje stočarstvo u Srbiji ostavlja velike negativne posledice. Potrošnja mleka i prerađevina svedena je na 200 kilograma po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajanja. Upotreba veštačkih đubriva to ne može da spreči.

Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. U zemlji se godišnje proizvode oko 70 vrsta sireva u ukupnoj količini od oko 60.000 tona. Od toga u izvoz odlazi četvrtina proizvodnje. Danas je stočarstvo Srbije na izdisaju. Učestvuje u BDP agrara, prema podacima RZS samo sa 28,1, odsto. Ukoliko se tako nastavi uskoro će to biti samo 20 odsto. Stočari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvanično državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupno oko 400.000 goveda. Lane, 2022. godine, proizvedeno je oko 1,4 milijarde litara mleka. Od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, ostalo u ,,sivoj emisiji''. U 2021. godini proizvodnja je bila manja za oko 100 miliona litara zbog sušne godine i nedostatka stočne hrane, a još 100 miliona litara popili su prasići. Jer, stočarima je bilo jeftinije da ih hrane sa mlekom nego da kupuju skupu stočnu hranu.

Mlečni uvoz

Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina u 2022. godini. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Proizvođači i dalje apeluju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja.

U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska.

Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 659 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.

Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao juče, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.

Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio, s tim moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je u poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito!

Prosečna mlečnost krava mora se povećati sa 5.000 na najmanje 7.000 litara mleka godišnje. Nije legenda, niti mit, podatak koji su otkrili istraživači iz britanske kraljevske bolnice u Glosteru, a to je da nacije koje konzumiraju puno mleka i mlečnih proizvoda imaju tendenciju da među stanovništvom imaju više nobelovaca nego ostali. U oba slučaja - Skandinavci dominiraju. Očigledno neka veza postoji!

U 2022. godini Srbija je za uvoz mleka, mleka u prahu i sireva potrošila više od 165 miliona evra! Još veći uvoz natavljen je i u prvoj polovini 2023. godine.

Kako rešiti disbalans tržišta mleka?

Zemlje i konzumiranje mleka i prerađevina: Danska - 900 kilograma godišnje; Finska - 361,19 kilograma godišnje; Švedska - 355,86 kilograma godišnje; Holandija - 320,15 kilograma godišnje; Švajcarska - 315,78 kilograma godišnje; Grčka - 314,69 kilograma godišnje; Srbija - 200,00 kilograma godišnje:

U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku. "Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme I cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestovali i blokirali ulice", kaže Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije. Kako je objasnio, proizvođači sireva su zadovoljni novim prelevmanom od 300 dinara, to se njih dotiče, ali to još uvek ne rešava suštinske probleme kod mlečnih stočara. Međutim, malo ih je preživelo. Prelevman je prvo bio 30, a sad 300 dinra. Kasno je donet kada su ljudi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno odmah, imalo bi rezultata.

Ovako, vidi se da imamo vlast koja se ne razume u ono što radi. To pokazuju rezultati u agraru. "Za nas, proizvođače, ostao je glavni problem da Milanu Pajiću i Slobodanu Brkiću iz Mačve niko nije potvrdio da će početi da preuzima mleko. Postavlja se pitanje ko će da plati to mleko, koje su ljudi deset dana prosipali, oni su ga proizveli i hranu za stoku platili, oni su ponajviše pogođeni ovom situacijom", kaže Kokanović i napominje da se ranije spominjao kao razlog otkazivanja otkupa kod nekih proizvođača prisustvo aflatoksina. On smatra da zbog tog problema ne treba da ispaštaju mlečni govedari, jer se zna od koga oni nabavljaju stočnu hranu. "Glavni problem su fabrike stočne hrane, koje stavljaju u promet hranu sa takvim sadržajem. To mora da se reši slanjem inspekcija", kaže Kokanović.

Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka. "Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak, potreban tržištu. Mi smo tražili zagarantovanu cenu za mleko ali oni su rekli da to ne mogu da daju. Tražili smo da zabrana uvoza i prelevmani važe i za članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali to nisu mogli da ispune". Podsećam, mi smo država koja ne koristi GMO hranu za stoku, bar zvanično. Nezvanično i naša stoka se hrani GMO, pa tako i pored isticanja da nema GMO u zemlji, jedemo meso koje je GMO. Bilo ono uvozno ili domaće!

Akademici ostavljaju ruine od sela!

U ovim crnim podacima uništavanja stočarstva i spasavanja Srbije, vidi se u akcijii ,,500 zadruga u 500 sela'' koju vodi Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu od 2017. godine. Jer, do trenutka pokretanja ove akcije u Srbiji je bilo potpuno praznih 200.000 kuća, gasilo se zadrugarstvo kao negtivano iz prošlosti, pred gašenje je bilo oko 1.200 sela, čak u 1.000 sela nije bilo prodavnice, u 2.000 njih ni pošte niti ti bankomata, 500 sela nema vezu sa svetom jer nema puteva... Pokretanja ove akcije u selma je država pomogla da se mladima do 45 godina kupi blizu 2.000 kuća pa su sela dobila oko 6.000 novih žitelja i uz njih još 3.000 dece. Pored toga osnovano je i 1.100 novih zadruga... Do pokretanja te akcije u selima se godišnje gasilo po 100 zadruga.

Pored toga 207 starih i novih zadruga u celoj zemlji za četiri godine bespovratno je za oporavak dobilo 2,2 milijarde dinara. Ova akcija vraća veru da mogu da opstanu neka sela, pre svega, ona koja imaju dobru zadrugu, koja vraća veru u povratak života u selima. Ali, ne u svim, veću onima koja imaju šansu za to. Ovaj novac nije dovoljan da zaustavi nestajanje sela i po onom što se sad radi za to je potrebno više od pola veka. Ali, to je prvi put da se nešto radi na ublažavanju tog problema. Za to je potreban novi koncept agrara, za novu poljoprivredu koja će umesto 1.200 evra po hektaru proizvoditi u prvo vreme bar 10.000 evra po hektaru, a kasnije i dvostruko više. Za to je potreban i novi koncept agrara i novi ljudi koji će ga sprovoditi. Oni koji su to činili od Drugog svetskog rata do danas, treba da podnesu odgovornost za svoj neodgovoran rad. Koji nije doneo rezultat, već nazadovanje. Jer, vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji na korišćenom poljoprivrednom zemljištu od 3.488.752 hektara, prema podacima RZS iz juna 2023. godine, ukazuje kako ne treba to raditi. Ali, ljudi iz tog Akademijskog odbora za selo, i drugi još moćniji od njih, koji donose odluke, ukazuju baš kako to ne treba, raditi. To se vidi po činjenici da je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza, što govore njihovi rezultati.

Kako oživeti selo u Srbiji bila je tema je tradicionalog devetog po redu skupa naučnika, poljoprivrednika i svih onih koje interesuje opstanak sela u našoj zemlji. Skup je upriličen u Požegi i na njemu će biti oko 200 učesnika, od kojih 120 autora. Govoreći na ovom skupu član Nacionalnog tima za preporod Srbije i agrarni analitičar Branisilav Gulan je istakao i da se rešenje za spas sela nalazi baš u agraru. Jer, proizvodnja hrane u Srbiji već decenijama stagnira, a tim poslom se bavi oko 1,4 miliona stanovnika u zemlji. Od oko 3,4 miliona hektara koji se obrađuju čak više od 217.000 poljoprivrednika su vlasnici površina svega do dva hektara zemlje. Sela su nekada bila mesta rađanja, veselja, svadbi pa i umiranja. Sada su u njima gleda ko će poslednji da ugasi svetlo, od 4.700 sela na putu nestanka se nalazi se sako četvrto ili čak 1.200 njih. U više od hiljadu sela ima manje od po 100 stanovnika, čak hiljadu mesta nema ni po jednu prodavnicu, 500 sela nema puta, odnosno vezu sa svetom. U proteklih nekoliko godina za vreme pandemije Kovid-19 umiralo je više od 120.000 žitelja Srbije, a rađalo se manje od 60.000. To znači da nam se Srbija prazni i da na istoj teritoriji živi sve manje stanovnika.To je pokazao i poslednji popis stanovništva, po kome nas je tek 6,6 miliona. Najviše ima praznih sela u istočnom i južnom delu Srbije i najviše neobrađenih njiva, čak 400.000 do 600.000 hektara ima neobrađenih oranica u stočnom i južnom delu zemlje.

Gde ima zadruge i život se vraća

Ima nade da se vrati život na selo, ali se to ne može dogoditi odjednom. Oživljavanje sela počelo je akcijom ,,500 zadruga u 500 sela'', koju je pokrenulo Ministarstvo za brigu o selu. Posle četiri godine naša zemlja je dobila 1.100 novih zadruga pa sada imamo 3.000 poljoprivrednih zadruga. Kroz bespovratnu pomoć od 2,2 milijarde dinara novac je dobilo 207 zadruga. U selima gde ima dobrih zadruga vraća se život. Ipak, sve to je za stanje u kome se nalazi selo, samo kap vode u moru.

U 2021. godini pad proizvodnje bio je veći od šest odsto, a u 2022. godini rast pada je nastavljen, bio je čak veći za osam posto. Ako agrar u Srbiji jednog dana postane i strateška grana, a to kod ovih vlasti još nije bio, pa dobije realan podsticaj, on može da ostvari BDP veći nego što je danas ukupno u Srbiji, a to je 64 milijarde dolara! Boljitak se nalazi i u dve i tri žetve godišnje koje se mogu obavljati uz navodnjavanje. Međutim, u 2022. godini u Srbiji se, prema poslednjim podacima RZS navodnjavalo samo 54.639 hektara oranica. To je samo 1,4 odsto obradivih površina, a u svetu se navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Kada bi se njive navodnjavanje i kada bi se kapital obrtao bar 50 puta godišnje, jer u svetu to rade na kraju svake nedelje, bolji život bi bio na vidiku.

To je bilo u planovima, ali ne i u praksi. U Srbiji je prilikom završetka izgradnje hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, daleke 1977. godine, bilo planirano da se navodnjava čak 510.000 hektara njiva i da se odvodnjava još milion hektara. Navodnjavanje je ostalo obećanje svih vlasti i nikada se nije ostvarilo ni do danas. Dakle, ako agrar dobije novi koncept, a zadruge prerađivačku industriju, pa se bude više proizvodilo i kapital brže obrtao, može da bude boljitka. To sve zavisi od vlasti, a očito je da ova sad, to ne želi u agraru. Osim da iz njega uzima sve što može za sebe. Jer, po onome na koje mesto se agrar stavi prilikom promocija premijera i predsednika države, a da su na prvom mestu infrastrutkura, energetika, informatika, a agrar je tek na kraju. Dakle, još uvek je na potecenjivačkom mestu, ,,deveta rupa na svirali''. Takvi su mu i rezultati.

Odgovornost neodgovornih

Nije dobro pošto se sa tim razvojem sela u poslednjih pola veka diče ljudi iz Akademijskog odbora za selo SANU, posebno u vremenu najvćeg propadanja sela od 2011. godine do danas. Članovi Akademijskog odbora za selo SANU nekada su doprinosili nestajanju po 100 zadruga godišnje u Srbiji, napuštali i zapostavljali sela. Udobno živeli u gradu, a hvalili sela. Da su od tada radili što žele danas, zaslužili bi priznanja. Ovako su odgovorni što nisu sprečili gašenje zadruga i nestajanje sela! Ni danas na loše pojave ne reaguju pravovremeno. Ne pomažu da se život seljaku učini ugodnim. I danas se hvale sa istraživanjem drugih o stanju na selima, prikazuju ih kao svoje u intervjuima. Nude obećanja o boljem životu, ali on nikada do sada nije stigao. A, oni su to trebali da urade pre pola veka! Da jesu, danas bi nam sela drugačije izgledala. Nije urađeno jer ih selo nije interesovalo, kada su živeli u socijalizmu kao da su u komunizmu. Pa se i danas u trećem dobu tako ponašaju.

To se videlo na protestima seljaka sredinom 2023. godine, na prosipanju mleka, na ne reagovanje ovog trusta mozgova da se raspravlja o rezultatima (ne) sprovođenja validne Strategije agrara od 2014. do 2024. godine. Da se ide u susret problemima i pomaže u njihovom rešavanju, a ne kada sve prođe, kao što je bila bila rasprava o stočarstvu u SANU 7. juna ove godine. Jer, rezultati su mnogo lošiji nego što piše u strategiji. Do pojave korone 19, agrar je imao godišnji rast u protekle tri i po decenije samo 0,45 odsto. Posle Korone u 2021. godini ima pad veći od šest odsto, a u 2022. godini pad proizvodnje je čak osam odsto! Sve što piše u poslednjoj strategiji bile su nerealne želje političara. O tome ćemo pisati u narednim brojevima. Rezultati su mnogo gori! Boljitak nije mogao da dođe sam po sebi. Najbolja potvrda lošeg rada je, da je vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji samo 1.200 evra, odnosno da ukupna vrednost proizvodnje decenijama se kreće najviše do šest milijardi evra. Uz novi koncept i nove ljude u Srbiji to bi moglo da bude do 64 milijarde evra, koliki je sad naš BDP proizvod!

Najveće propadanje, uz visok doprinos nauke u stvaranju visokorodnih sorti hibrida, dešava se baš vreme od reaktiviranja ovog Akademijskog odbora za selo SANU, 2011. godine i vremena kada ubrzano nestaje stočarstvo i sela u Srbiji! Sa nestajanjem sela nestaje i Srbija! Znači bitka za sela i stočarstvo je i bitka za Srbiju! Oni se sa tim problemom valjano nisu bavili u vreme svog vladanja i uživanja, dok nisu dobili tuđe istraživanje, o teškom stanju u selima i kako da se to prevaziđe! A, selo ih nikada u svojim naučnim istraživanjima, nije interesovalo. Mada je postojala istraživačka akademija dve i po decenije Vlasinski susreti, gde su se njeni učesnici, među kojima je bio i autor ovih redova, bavili istraživanjem o stanju u selima, njihovim nestajanjem i spasavanjem. Od sadašnjih članova Akademijskog odbora za selo, u ovim susretima, povremeno je učestvovala ponekad prof dr Zorica Vasiljević. Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik dr Dragan Škorić, nikada nije bio na tim Vlasinskim skupovima, jer ga nisu interesovali! A, sad u poznom dobu odjednom je posle akcije ,,500 zadruga u 500 sela'' odjednom postao veliki pobornik ove akcije. Na Vlasinskim susretima uvek je bila tema selo i život u njemu. Bilo ono na Balkanu, SFRJ, Srbiji, ili... Dolazili su svetski stručnjaci, donosili znanje, ali naši koji se sad za to predstavljaju, nisu! S potcenjivanjem su gledali na sela i one koji se bave ovim problemima. Za takav odnos treba da odgovaraju, a ne da sada navodno spasavaju sela i Srbiju.

To je vreme iz proteklih sedam decenija, iza nas kada su oni sada sada podržavaju opstanak i ostanak sela i zadruga, radili na gašenju zadruga i podsticali odlazak sa sela. Sad im je evoluirala pamet u trećem životnom dobu pa hoće da isprave svoje greške. Jer, nekada su bili za gašenje sela, kada je iz njih otišlo osam miliona ljudi, od 1950. pa do 2000. godine, pa sad sa novom pameću i novim vizijama, hoće da ispravljaju svoje greške. Rušili su pa sad žele da grade. Kako bi, pre odlaska sa ovog sveta, navodno spasili zadruge i sela! Neshvataju da su oni ljudi iz prošlog, a ne sadašnjeg vremena. A, dosta loše su uradili, baš na poslovima, sela i zadruga, gde se hvale sa tuđim rezultatima istraživanja. Njihovi rezultati su stanje koje ostavljaju generacijama koje dolaze, a to su ruine!

Kada su pravili te greške otišli su sa sela, živeli u gradovima u socijalizmu kao u komunizmu... To što sad rade, ne sme im se dalje dozvoliti, odnosno moraju se sprečiti, jer da su radili valjano sad ne bi trebalo da popravljaju svoje greške činjene u prošlosti, već bi uživali u svojim delima. Ovako su odgovorni za neodgovoran i loš rad. Svoja mesta treba da prepuste mladima kojima ostavljaju ruine. A, ne da idu po selima, teško sklapaju po dve rečenice kada govore, šta bi oni voleli da sela imaju i kako da rade buduće generacije. Imali su šansu kada su vladali Jugoslavijom nekoliko decenija, što to tada nisu uradili. Sada neka odgovaraju za neurađeno i loše urađeno!

To se vidi na čekanju boljeg života u praznih selima, nezadovoljstvu proizvođača hrane, njihovim protestima i sve češćim traženjem i dobijanjem pravde - jedino na ulici! To se dešava u vreme baš kada je Državna revizorska institucija utvrdila da je od 2016. pa do 2020. godine iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije upućeno stočarima i selu oko 54 milijarde dinara subvencija, ali do njih taj novac nije stigao. Pored toga nema rezultata gde je utrošen novac, niti gde je završio. O kolikim parama se radi, najbolja potvrda je činjenica da je recimo 2021. godine u Srbiji agrarni budžet iznosio oko 400 miliona evra. A, ovde se radi o upućenih i nestalih 457 miliona evra, koji nisu stigli do onih kojima su upućeni. Ceh toga plaća narod kroz rast inflacije i sve skuplju hranu! O tome nisu našli za shodno raspravljajuu članovi Aakademijskog odbora za selo SANU, niti mnogi drugi slični forumi u zemlji.

Mlekare obustavile otkup

Cene mleka na farmama EU u junu 2023. godine su ostale praktično na istom nivou kao prethodnog meseca i u proseku iznose 35,7 centi po kilogramu, navodi se u izveštaju Evropske komisije. Ova cena je za 13 odsto viša od proseka za jun u poslednjih pet godina. Cena sirovog mleka u junu pala je za -8,5 odsto u SAD i porasla za +5,2 odsto na Novom Zelandu, u poređenju sa mesecom ranije (cene izražene u evrocentima/kg). IT spot cena mleka je pala, sada na 38,5 cenit po kilogramu.

Pojedini proizvođači mleka, recimo, njih ukupno 42 iz Banjana još iz 16 okolnih sela, od 1. maja 2022. godine nemaju kome da prodaju svoje mleko. Slično stanje je i u Južno bačkom okrugu, od kada je zbog loših i neadekvatnih odluka, odnosno uredbi Vlade Srbije, za prelevmane uvoznih sireva bilo određeno samo po 30 dinara po kilogramu, ugašena firma ,,Eko milk'' u Bačkoj Palanci. Za jednu deceniju u Srbiji je ugašeno 62.000 farmi i više stotina mlekara! U Srbiji je očigledna nestašica mleka, pa se uvozi. I to mleko, mleko u prahu i sirevi. Mleko koje se proizvodi u zemlji, a to je oko 1,4 milijardi litara, dok je u legalnim tokovima samo oko 800 miliona litara. Otkupljuje se bez određivanja kvaliteta u laboratoriji koja je izgrađena, ali ne radi. Zašto, nema odgovora vlasti, koja se slikala prilikom njenog otvaranja, ali ne i rada. Da nije tužno bilo bi smešno, ali je istinito. Svo mleko se otkupljuje kao prva klasa. Uslov je da nije štetno za ljudsku ishranu. Otkup ide bez prave kontrole, jer laboratorija koja je davno izgrađena u Batajnici, nikada nije počela da radi.

Stočari kažu da je nedostatak mleka u Srbiji izazvan od uvoznika kako bi što više uvozilo mleka u prahu, ko zna kakvog kvaliteta, pa da od toga pravimo ,,belu vodicu'' koju prodajemo za mleko. Toliko je taj ,,nedostatak'' da poljoprivrednici poput Mićka Mihailovića iz Savinog sela u Vojvodini sad nemaju kome više da prodaju mleko koje sami proizvode, pa sa njim hrane prasiće ili ga prosipaju! Reč je o porodici u kojoj roditelji imaju iznad 25 godina, četvoro male dece i u stajama 50 krava mlekulja. Teško su do toga došli i sad moraju prinudno da gase farmu kako bi imali proizvodnju samo za naturalnu, kućnu potrošnju. U ovom regionu pre deceniju i po ,,Imlek'' je prestao da kupuje mleko od onih koji su u stajama imali manje od po 10 krava mlekulja. Posle toga stočari, njih nekoliko hiljada nisu imali kome da prodaju mleko!

Nekadašnji direktor sladare u Bačkoj Palanci, posle privatizacije firme koju je uspešno vodio, Dragan Stanimirović, otišao je u privatni biznis, osnovao je mlekaru ,,Eko milk'' u Bačkoj Palanci, pa je otkupljivao dnevno po 9.000 litara mleka od privatnih proizvođača i prerađivao ga u sireve i snabdevao picerije, restorane i druge potrošače u Srbiji kvaltietnim sirevima. On je uskočio u taj prazan prostor u Južno bačkom okrugu gde nije hteo niko da otkupljuje mleko od malih proizvođača. To je funkcionisalo sve do početka ove godine, i donošenja nerazumnih odluka sadašnje vlade koja vlada sa pogrešnim uredbama. Kada uvide svoju grešku, oni pokušavaju da je ispravljaju, kao što je to bilo sa prelevmanima za sireve, ali tada je kasno! Posle nerazumne odluke Vlade, koja je kasnije navodno, kasno ispravljena, da nebi proizvodio gubitke, vlasnik mlekare u Bačkoj Palanci, zatvorio je mlekaru, pa je prestao da otkupljuje dnevno po 9.000 litara mleka... Proizvođači nisu imali kome da prodaju ,,belu reku'' pa su mleko prosipali. Najbolji primer je porodica Ćulibrk iz Novde Gajdobre koja je jedno vreme dnevno prosipala po 1,5 tona mleka! Istovremeno u mlekari ,,Eko milk'' u Bačkoj Palanci bez posla je ostalo oko 15 do tada stalno zaposlenih radnika. Vlasnik te mlekare koja je bila spasila region i više od 300 proizvođača mleka, koje je prvo napustio ,,Imlek'' jer su pojedinačno imali manje od po 10 grla, krava mlekulja u stajama, nisu znali šta sa mlekom, ali ni sa kravama.

Vlasnik mlekare do takve odluke je došao posle razgovora kod aktuelne ministarke poljoprivrede, koja je posle razgovora rekla da se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih, jer se na kilogram tog uvoznog sira plaćao prelevman po uvozu kilograma sira samo 30 dinara! Tek kada je vlast videla da to nije dobro, oni su povećali prelevaman čak za 10 puta! Međutim, to je bilo kasno jer stočari nisu imali kome da prodaju mleko pa su ga prosipali. Istovremeno mlekara ,,Eko milk'' da ne bi proizvodila gubitke je zatvorena, a radnici su ostali bez posla. Jedini razlog je nerazumna odluka vlade da vlada lošim uredbama. Krave su otišle u klanice, smanjio se i onako njihov mali broj. U stajama gde ih je bilo pet, sad postoje po dve ili po jedna. Proizvodnja mleka svedena je samo za naturalne, domaće potrebe. Šteta je ogromna, a povećan je uvoz mleka u Srbiju. Osim ponekih agrarnih novinara takva pogrešna odluka vlasti, nikoga više nije interesovala. Čak nema većeg ineresovanja ni za to što posle duge izgadnje i zvaničnog otvaranja i slikanja zasulužnih ni danas ne radi laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka. Ni za taj promašaj nema odgovornosti odgovornih!? Retki su primeri kao što je farma ,,RADIŠIĆ'' u Čurugu koja i danas u sajama ima oko 300 krava i dnevno proizvodi po 100 tona desetak vrsta sireva za tržište.

Posle toga, vlast koju čine nazovi eksperti u ovoj oblasti, uvidela je grešku u niskim uvoznim prelevmanima za sireve, povećala ih sa 30 na 300 dinara po kilogramu. To je bilo kasno jer su se mnoge farme, posle nerazumevanja vlasti ugasile... Ljudi su bez posla, mleko je prosipano po ulicama u regionu južne Bačke, farme su zatvorene, krave su uglavnom u klanicama. Rezultat je povećanje uvoza mleka. Neodgovorna vlast za to nije se izvinila za greške. Ogromna je to materijalna šteta, a možda će odgovarati odgovorni za to, ali kada više ne budu na vlasti! Jer sada su nedodirljivi, imaju partijske knjižice vladajuće partije!

Nakaradna ekonomska politika!

Žao mi je tih proizvođača od kojih sam deceniju i po dnevno otkupljivao po 9.000 litara mleka i prerađivao ih u sireve koji su imali kupce na domaćem tržištu. Bez posla je ostalo i 15 radnika u mlekari, kaže bivši vlasnik mlekare ,,Eko milk'' u Bačkoj Palanci. Kada je krenuo u ovaj posao, sa otkupom i preradom mleka spasao je stočare u regionu, a i zaposlio ljude bez posla. Odgovornost za to isključivo snosi aktuelna vlast, koja je promenila prvobitnu lošu odluku, ali je to sve bilo kasno.

Posle toga, neodgovorna vlast je uvidela grešku pa je prelevmane povećala za 10 puta, na 300 dinara po kilogramu sira, ali nije mogla da popravi sve greške koje je učinila sa takvom odlukom. Bilo je kasno! Jer, niz mlekara je zatvoreno, ljudi su bez posla, krave su otišle u klanice, a poneka je pronašla novog gazdu! Rezultat nerazumne odluke vlasti je na početku teksta, da se povećava uvoz mleka u Srbiju u ogromnim količinama! Ceh plaća narod! Odgovornosti odgovornih za loše odluke - nema! Posle toga ministarka agrara Srbije Jelena Tanasković je samo obećala da će ,,Imlek'' navodno opet preuzimati mleko u tom regionu. Od toga zasad nema ništa! Čeka se i kao na bolji život u agraru već decenijama. Većina ode sa ovog sveta, ugasi farme i ne dočeka taj dugo obećavani bolji život na selu.

Milija Palamarević iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije kaže za javnost da su već bezbroj puta ukazivali da će to ovoga doći. Dnevno se prospe po 15 tona mleka u Srbiji. „Uskoro ćemo imati potpuno rasulo, jer država i dalje uvozi mleko, tržište je prezasićeno, a trgovci zaračunavaju sto procentne marže", kaže Palamarević. „Mlekara je pred prvomajske praznike 2023. godine obavestila prevoznika, koji dnevno od proizvođača do mlekare prevezao šest tona mleka, da od 1. maja 2023. godine prestaje da otkupljuje mleko od 42 proizvođača. Od čega će da žive te porodice i šta će da rade sa svojim mlekom", upitao je Palamarević. To se dešava u centralnoj Srbiji gde je najviše stoke.

Uvoz interes političara i uvoznika!

Slično je i u Vojvodini. Farmi je sve manje, uvoznici dobro zarađuju, a to je odluka vlasti ove agrarne zemlje, da gasi farme i ceo agrar za koji se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, a sad nema ni mesa ni mleka. Od izvoznika je postala uvoznik hrane! Interes je manjeg broja političara i uvoznika, da se kupuje od stranih zemalja! A, nekoliko velikih u zemlji nije u mogućnosti da proizvodi koliko nama treba. To može samo veliki broj malih. Oni moraju da budu i akcionari u perađivačkoj industriji pa će onda o svemu i da odlučuju. To može da se organizuje kroz novi koncept agrara, kroz zadruge koje će imati prerađivačku industriju, po nordijskom sistemu rada. Zbog velikog uvoza mleka, mlekare, imaju toliko mlečnih proizvoda na zalihama da ne mogu da funkcionišu.„Imamo proizvođače kojima mlekare plaćaju jedva 25 dinara otkupnu cenu. To nije dovoljno ni da prehrani kravu koja mu daje mleko", ukazuju sagovornici za javnost, koji ne žele da im se pominju imena, ističući da je ovo najteže stanje u stočarstvu Srbije u odnosu na vreme od posle Prvog svetskog rata. Oni podsećaju, odnosno najavljuju, da će opet, uskoro doći i za Beograd da prospu mleko ispred Predsedništva. „Država hoće da nas sve uništi. Bezbroj puta smo ukazivali da će da nas zadesi ova kriza. Uskoro ćemo imati potpunu obustavu otkupa mleka u celoj Srbiji? Mleko se i dalje uvozi, a tržište je prezasićeno. Trgovci zaračunavaju stoprocentne marže. Sir koji ima proizvodnu cenu 500 dinara u radnji je 1.000 i 1.300 dinara. A, država od svega je ubirala i PDV", ukazuje Palamarević.

On podseća da kada pada kupovna moć i prodaja automatski staje. „Uvezli su dva miliona kilograma kačkavalja u martu 2023. godine, a možda i više u aprilu 2023. godine, a uvoz mleka u prahu je dvostruko povećan, a mi ne znamo šta ćemo sa našim! Svi južno od Save i Dunava u ozbiljnom su problemu i u roku od mesec dana nam sledi uništenje, jer nijedan proizvođač neće imati više kome da proda mleko", upozorava Milija Palamarević. Neko, kaže, mora da reaguje po hitnom postupku. „Tražimo da se reguliše tržište inače svi odosmo u propast", kaže on. U ministarstvima, obećavaju, ali na tome ostaje, navodi predsednik stočara u centralnoj Srbiji. Posle toga su povećali prelevmane, Ali, to je kasno došlo. Niko za takvo kasno donošenje odluka nije odgovarao! „I ministarka i premijerka su bile obećale da će ograničiti marže u trgovinskim lancima i rešiti problem, ali od toga nema ništa. Potrebna je ili zabrana uvoza ili hitno uvođenje realnih prelevmana. Ukidanje ovih štetnih za sve osim za uvoznike. U trgovinama je zbog marži sve duplo skuplje nego što treba da bude. Država je slabija od stranih trgovinskih lanaca, ne sme da utiče na smanjenje marži, a oni posluju sa stoprocentnom zaradom, što sve ide na uništavanje domaćih proizvođača", upozorio je Palamarević.

Ugroženo je oko 150.000 porodica zbog gašenja 62.000 farmi u poslednjih deset godina. Taj process se i dalje nastavlja, mi samo slušamo obećanja, agrar se uništava, narod počinje i masovno da gladuje. Za sada je više od pola miliona gladnih!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa stanjem na dan 1.12.2021. u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj koza za 3,6 odsto, dok je neznatno veći ukupan broj ovaca za 0,6 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj koza manji je za 6,7 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto. Procene su da sad u Srbiji imamo oko 1,7 miliona ovaca i oko 193.000 koza.

Prema podacima o broju svinja (RZS) sa stanjem na dan 23. maj 2022. godine, u odnosu na stanje 1.12.2021. godine, manji je ukupan broj svinja za osam odsto svinja u tovu za 20,9 odsto i krmača za 2,2 odsto u odnosu na prosek (2011-2020) ukupan broj svinja manji je za 6,5 odsto.

Srednje razvijena zemlja danas treba da ima tovljenika koliko i stanovnika. U Srbiji zvanično ima 2,7 miliona tovljenika. Stočari kažu da ih je i manje od dva miliona. Daleke, 1866. godien Srbija je na 1.000 stanpvnika imala 1.300 svinja. Tada su SAD na 1.000 stanovnika imale samo 800 svinja. Ovo je potvrda da je tada Srbija bila razvijenija od SAD. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijenih na osnovu sprovedene Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1.12.2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, zabeležen je samo neznatno veći ukupan broj živine za 0,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj živine manji je za 9,5 odsto!

U Srbiji se godišnje baci 250.000 tona hrane

Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na svetu nikada se ne iskoristi, a iz NALED-a kažu da na deponijama 60 odsto otpada čini, upravo, hrana. Problem je, upozoravaju stručnjaci, ne samo društveni i ekološki, već i ekonomski, a rešenja nudi cirkularna ekonomija. Umesto pukog uništavanja neiskorišćenih namirnica, one se mogu upotrebiti kao resurs za dobijanje hrane za životinje, drugih korisnih proizvoda ili energije. Trgovinski lanci, restorani, ugostiteljski i javni objekti u čijem su sastavu kuhinje, među najvećim su generatorima organskog otpada. Zbrinjavanje nalaže zakon. "Svi oni generatori otpada, po Zakonu o upravljanju otpadom, imaju obavezu da svoj otpad zbrinu u skladu sa zakonom, to jest, da ga predaju ovlašćenim operaterima, koji imaju dozvolu od strane nadležnih organa za upravljanje otpadom, tako da su u obavezi da taj otpad adekvatno sortiraju na mestu nastanka i da ga predaju operaterima, uz dokument o kretanju otpada", kaže Jovana Škatarić, komercijalni direktor i savetnik za upravljanje otpadom u kompaniji "Higia". Da tako nije uvek u praksi, kažu u NALED-u, uz ocenu da upravljanje otpadom u velikoj meri i dalje zavisi od svesti, ne samo ekološke.

Na prvom mestu predlažu doniranje upotrebljivih namirnica. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane. "Ono što smo mi, svojevremeno, pokušali i predstavili Ministarstvu zaštite životne sredine je da svako ko proizvodi i stavlja u promet više od 50 obroka dnevno u obavezi je da ima operatera sistema, koji će na kraju taj otpad za njih zbrinuti", kaže za javnost Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u. Otpad od hrane može se upotrebiti za dobijanje biokomposta kao đubriva, bioetanola kao goriva i biogasa, od kojeg se dobija i električna energija. Da ulje iz friteze, umesto u kanalizaciju ili na smetlište, može ići u biodizel, znaju na obodu Novog Sada. "Mi prerađeno otpadno ulje koje sakupimo, jestivo, izvozimo fabrikama biodizela na teritoriji Evropske unije, koje ga dalje prerađuju za jednu isključivu namenu, a to je za dodavanje fosilnom dizelu", kaže Bojan Gligić, direktor kompanije "Eso Tron". Računica cirkularne ekonomije se ne tiče samo zaštite životne sredine, već i uštede resursa. "Srbija godišnje izgubi oko 350 miliona evra iz procesa neodgovornog postupanja u životnoj sredini", napominje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

(Nastaviće se)