Dežurna

Biram borbu, ali i mesto i vreme

Pred izbore 17. decembra prošle godine sam u nekoliko tekstova u Magazinu Tabloid i drugim štampanim medijima, kao i u gostovanjima na alternativnim medijima, dao dosta dobre procene kako rezultata tako i daljeg razvoja političke situacije u Srbiji. Tada sam rekao, a i sada ponavljam isto, ja nemam nikakve moći vidovnjaka već pretpostavke o budućim dešavanjima donosim korišćenjem standardnog alata koji se zove scenarijska analiza. Za nju je potrebno imati nešto političkog iskustva, relevantne informacije, određeni stepen obrazovanja kao i znanje softverskih alata koji mogu biti od pomoći. Dodao bih još i to da scenarijska analiza služi kako bi se unapred isplanirale odluke koje bi potom bile donošene u trenucima kada se vidi da se dešavanja odvijaju u onom pravcu kako je to određeni scenario predvideo. Inače, čitav ovaj alat je metodološki razvijan u vojnim krugovima iz kojih je kasnije „iskočio" u menadžment, ali i u politiku. E sada, da bi scenarijska analiza bila od koristi neophodno je da postoje i drugi alati kojima bi se koristile prednosti toga što ste dobro procenili šta će se dešavati u budućnosti, ako toga nema onda se sve svodi samo na puku analizu bez nekog konkretnog rezultata. Bitno mi je da ovo navedem jer nažalost ja još uvek nemam mogućnost da uradim nešto konkretno (ali radim na tome) pa tako moja pisanja i generalno javni nastup treba doživeti kao određeni reflektor kojim osvetljavam procese koji se odvijaju u mračnim kuloarima, zaključuje kolumnista dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Elem, pred nama su izbori u onim lokalnim sredinama u kojima nisu održani 17. decembra, plus ponovljeni izbori za skupštinu Grada Beograda. Uzgred, u spomenutim tekstovima u Magazinu Tabloid sam dva puta eksplicitno ponovio da se Vučić dogovorio sa strancima i sa delom opozicije da se ponove izbori za Beograd i da budu u istom terminu sa redovnim loklanim za gradske opštine. To je recimo bila vredna informacija koja je da je bilo pameti i poštenja u opoziciji (kod onih koji nisu u dogovoru sa vlasti) mogla da pomogne da se stvari postave tako da se omete taj plan vlasti, a ovako je sve završeno baš onako kako su oni želeli i isplanirali čime su u strateškoj prednosti. No, kako kaže narod za prosutim mlekom ne vredi plakati već treba videti šta nas čeka i šta je to što bi moglo da se uradi pa da se nanese kakav takav udarac ovoj mafiji na vlasti. Šta je dakle najrealniji scenario za izbore 2. juna i neposredno nakon toga?

Krenimo redom. U Beogradu će lista vlasti imati oko 55 posto glasova, dok će dve građanske liste (Biram Beograd i lista Sava Manojlovića) podeliti u nekoj razmeri maksimalno 30 posto (prve projekcije su bile Savo oko 17, a „borbena opozicija" oko 11 posto). Ostalo će ići Nestoroviću (oko 5%) i raznim fantomskim listama koje je vlast kandidovala kako bi se razvuklo biračko telo, ali i kako bi imali veći broj svojih članova biračkih odbora koji u izbornoj noći broje glasove i usvajaju zapisnike. Ono što će biti opcija je da eventualno opozicija dobije neku od centralnih beogradskih opština. Inače, to je razlog zbog kojeg su pojedinci iz opozicije menjali adrese prebivališta pa sa Zvezdare prelazili na Vračar, jer na Zvezdari nemaju neke šanse, ali na Vračaru postoji opcija da budu ili predsednici opštine ili predsednici skupštine opštine. To je vlast znala pa je odlučila da ih javno ponizi i obori im liste po zakonu koji je sama opozicija predložila, da bi u konačnom rušenjem svih pravnih normi te liste vratila na glasački listić, ali uz bruku i dodatno poniženje čelnika tzv. „borbene opozicije".

Ovakvim scenarijem Vučić dobija puni legitimitet vlasti u Beogradu i mogućnost nastavka pljačke, divlje gradnje, EKSPO 2027 i drugih nepočinstava. Sa druge strane, deo opozicije dobija udomljenje kadrova po raznim institucijama Vračara, Starog grada i Savskog Venca, dvadesetak službenih vozila i mogućnost da preko projekata finansiraju deo svoje mreže nevladinih organizacija (a manje više svi koji sada učestvuju na izborima su svoje početke imali u NVO sektoru). Takođe, kroz čitav ovaj proces pregovora o izbornim uslovima, odluke da se izađe na izbore i konačno glasanja o raznim izmenama zakona, u praksi se pokazalo da postoji dvotrećinska većina u skupštini koja zajedno glasa i sastavljena je od vlasti i dela opozicije. Ovo je veoma važno jer upravo je formiranje jedne takve dvotrećinske većine zahtev političkog zapada kako bi se onda kroz skupštinu mogao usvojiti niz međunarodno obavezujućih dokumenata. Pri tome, građane ne treba da zavaraju oštre skupštinske rasprave, jer se i sada pokazalo da dreka i halabuka služe za klipove koji se kače na društvene mreže, a da kada sve utihne onda ide zajedničko glasanje.

Što se tiče drugih većih gradova situacija je otprilike sledeća. U Novom Sadu će lista vlasti imati oko 50% glasova, udružena opozicija ispod trideset posto, dok će liste Miše Bačulova i Kreni promeni biti oko cenzusa, sa opasnošću da neka od njih ne pređe. Da bi vlast osigurala većinu ide i nekoliko fantomskih manjinskih parija koje treba da obezbede mandate po prirodnom pragu i količniku koji daju takvu matematiku po kojoj je potrebno značajno manje glasova. Tako da pored Saveza vojvođanskih Mađara koji su jedina prava manjinska lista, imamo još i rusku, vlašku i slovačku. Inače, koliko god to u prvi mah zvuči čudno, ali udruživanje skoro čitave novosadske opozicije na jednu listu je išlo uz veliku asistenciju same vlasti, a sa ciljem da se unutar te velike liste u potpunosti kompromituje Miloš Jovanović, lider Novog DSS.

Naime, u tu udruženu novosadsku opoziciju su gurnuti Liga socijaldemokrata Vojvodine - Vojvođani i građanska iniicijativa Bravo koje su u široj javnosti prepoznate kao izrazito anticrkvene i anacionalne, uz to obe grupe (kao i još neki na toj listi) su otvoreno podržavali Dinka Gruhonjića. Čitava kampanja je stoga bazirana na to da naprednjaci brane crkvu i srpstvo od Gruhonjića, a da opozicija u svojim redovima ima one koji bi rušili hramove. Stoga je i kao kandidat za gradonačelnika Novog Sada izabrana doktorka Vesna Turkulov koja ima javnu podršku Eparhije Bačke. Miloš Jovanović sasvim sigurno neće moći da nakon izbora 2. juna objasni kako je prvi na novosadskoj listi bio njegov kadar, Miloš Tubić i da je na taj način omogućio da u novosadsku skupštinu uđu ljudi koji će tamo uzvikivati parole protiv SPC, glasati protiv gradnje memorijalnog hrama posvećenog žrtvama u Drugom svetskom ratu i sl. I upravo u tome je vešta zamka koju je vlast napravila, tako što je preko svojih ljudi poslala poruku kako ako se udruži opozicija sigurno pobeđuje što je mnogima probudilo ogromne apetite i zamaglilo racionalno sagledavanje situacije.

Ono gde je moguće da će Vučić napraviti svojevrsni politički igrokaz je Niš. Naime, poznato je da su u tom gradu naprednjačke frakcije u totalnom ratu i da ih je čak i uz pretnje silom bilo nemoguće pomiriti. Otuda se niko od njih i nije našao na novoj listi vlasti. Međutim, može se očekivati da nakon izbora mesto gradonačelnika preuzme doktor Dragan Milić koji tamo predvodi svoju grupu građana. Naime, doktoru Miliću se već mesecima vrlo brižljivo gradi jaka kampanja u javnosti, a uz to je poznato kako je u jako dobrim odnosima sa američkom i izraelskom ambasadom u Beogradu. U neku ruku on je Nestorović samo upakovan u model građaniste i promovisan na N1 i Novoj, a ne na Hepiju i Pinku. Kao takav bi bio idealan da pokaže da Vučić nije diktator i da je spreman da prihvati da njegovi ljudi i ne budu na čelu trećeg po veličini grada u Srbiji. Otuda me ne bi iznenadilo da u obraćanju uveče drugog juna Vučić ne izdvoji doktora Milića kao časnog protivnika koji je zaslužio veliku podršku nišlija i sa kojim će onda praviti dogovore. Na taj način bi em dobio legitimitet, em bi se rešio onih kadrova koje je svakako već duže vreme planirao da skloni.

Za naprednjake sporni ostaju gradovi i opštine po Zapadnoj Srbiji. Tu su pogotovo problematični Čačak, Užice i Valjevo. Prema sadašnjim projekcijama niti u jednom od tih gradova SNS neće imati 50% glasova, ali su uradili sve da se na glasanju nađe veliki broj lista koje imaju neku realnu podršku i od kojih će neke pasti ispod cenzusa i time dati mandate vlasti, ali neke su i predviđene da se sa njima pravi većina nakon izbora, tako da gotovo da ne postoje nikakve šanse da se i u tim sredinama dese promene.

Uglavnom, to su neki optimalni scenariji za izbore drugog juna. Shodno tome trećeg ujutru će doći do totalnog kolapsa opozicione scene jer već sada sve ključa, a tada će suočeni sa rezultatima krenuti optužbe ko je kriv. Upravo je to i jedina pozitivna stvar koja će izaći iz ove izborne lakrdije. Da bi se Vučić oborio mora doći do uspostavljanja nove opozicione realnosti, a za tako nešto je prvo morala da bude srušena stara opozicija. Nekako se namestilo da su oni odlučili da naprave samoubistvo sa predumišljajem, pa se tako stvari mogu ubrzati. Dodouše, pozivam građane da i oni daju svoj doprinos tako što nigde na lokalnim izborima neće glasati za bilo koju listu koja je sastavljena od centralnih političkih figura. Umesto toga svako u svojoj sredini može glasati za neku od autentičnih grupa građana čime će se ojačati autoritet lokalnim aktivistima, a ujedno i poslati poruka centralnim političkim strukturama. Perica Popić u Apatinu, Danilo Lukić u Plandištu, Predrag Belić u Alibunaru, Ivan Ćalović u Čačku, Miša Bačulov u Novom Sadu i tako redom, svugde sem u Beogradu postoji makar jedna autentična lokalna grupa građana koju nije formirala vlast. Sadašnja opozicija je najveći broj glasova dobila tako što se za nju glasalo jer su manje zlo, a to je logika koja ne valja i koja nas je i dovela do ovog velikog zla u kojem živimo.

Zato ja biram borbu protiv Vučića i njegove mafije, ali biram da se ključna bitka održi na mestu i u trenutku koji neće birati on, nego mi!