uvodnik
(Pr)osudite sami
Duboko grlo
Milovan Brkić
Nedavno je jedan biznismen posetio Nezavisno udruženje novinara Srbije, očekujući da mu preporuče novinare koji bi radili u listu koji namerava da pokrene. Fina gospoda iz NUNS-a, iz kojeg su me, kao osnivača, izbacili iz članstva u vreme zloglasne akcije "Sablja", nekoliko sati pre nego što me je valjevski Taras Buljba strpao u zatvor jer sam vređao njegov lik i delo, iznenađeno su saopštili sagovorniku da oni ''nemaju novinare na spisku''.
Ćaskajući sa gostom požalili su se da je novinarstvo danas opterećeno policijskim listovima, pominjući novine koje uređujem, a koje pišu visokopozicionari službenici bezbedonosnih službi, ili nam informacije dostavljaju.
Potraga za dubokim grlom, koje navodno, šalje poverljive informacije našim novinarima, neprestana je. I na tom su poslu angažovani mnogi pripadnici tajnih službi! E, pa sad, ko je tu lud?
Priznajemo da mi ne prodajemo kikiriki, već informacije, i da naši informatori ''odozgo'' imaju iste motive kada nam ih šalju, da Srbiju učinimo modernom demokratskom državom, u kojoj će institucije društva biti iznad interesa svakog pojedinca.
Tabloid je pokrenuo serije tekstova o pljačkama u zdravstvu, elektroprivredi, načeo je carinsku, drumsku, pravosudnu, diplomatsku i druge ''mafije''.
Komentari na hiljade dokaza i dokumenata, koje smo uz tekstove kliširali, od strane režimskih novinara i političke elite, svodila se na pitanje - ko iza njih stoji, ko im daje podatke.
Ne, nije važno da li su podaci tačni, a jesu, važno je ko ih je odao, ko je iz njihovih redova ih izneverio, i odvažio se da sa njihovim kriminalom upozna javnost.
Ovih dana i Vlada Srbije, preko nestatusnog republičkog tužioca traži duboko grlo, ministra koji je odao službenu tajnu, da je Vlada Srbije, da bi se dodvorila gospođi državnom sekretaru SAD-a Hilari Klinton, odlučila da njenom štićeniku, koga je pretukao Miladin Kovačević, iz budžeta isplati milion dolara, da se gospođa Hilari umilostivi.
Pred sudovima je do sada doneto na stotine presuda u kojim smo bili tuženi od strane velmoža, koje smo opisivali kao bezobzirne pljačkaše državne imovine i para. Mi smo oslobođeni, a i oni su na slobodi.
Jeste, tačno je što smo pisali, ali nemamo nezavisnu policiju, nezavisno tužilaštvo i sudove koji bi mogli da prozvane velmože privedu zakonu.
U više od hiljadu tekstova Tabloid je opisivao korupciju i kriminal političke i državne elite. U svakom ozbiljnom društvu tužilac bi bez oklevanja izdao nalog policiji da se prozvani privedu, ispitaju činjenice i krene u postupak.
Skoro uvek su nas pitali, kada su nas, umesto velmoža, zvali u policiju pod sumnjom da smo krivi što prljamo važne drugove, ko stoji iza nas, ko nam je dostavio dokumenta. O tome da li treba pokrenuti postupak protiv pljačkaša iz vrha države i stranaka, niko od naših islednika nije ni pomišljao. Takvi nalozi dolaze sa vrha.
U NUNS-u su budućem izdavaču jednih novina u poverenju saopštili da ja pišem to što pišem, jer iza mene stoje Rusi!
Možda iza mene neko i stoji, ali iza njih mnogi leže, jer kada stigne ''odozgo'' da nekog treba sahraniti, gomila pujdaša poput divljih pasa krene u kampanju. Nekažnjeno, Jer, iza njih stoji VLAST.