Tabloid istražuje
Kako
je jedna manifestacija tuberkuloze nazvana "svinjski grip"?
Od
bakterije do virusa i obrnuto
Da li znate da se pojava tuberkuloze vezuje upravo za početak praktikovanja
medicinske "preventive" nazvane - vakcinacija? Danas, po zvaničnim
statistikama, svaka tri sata neko u Srbiji oboli od tuberkuloze. Ali, mediji o
tome ne izveštavaju. Zašto je jedna manifestacija ove bolesti nazvana - grip?
Priredila:
Ivona Živković
Koliko je savremena medicina danas iskvarena i koliko počiva na pogrešnim
biološkim temeljima pisali smo u nekoliko tekstova na stranicama Tabloida.
Ali, lekari teško mogu da se odreknu dogme koju su učili u školi i koja im donosi društveni status, ugled i
egzistenciju. Laici se tako lakše zapitaju otkad su za grip (koji navodno
izazivaju virusi) potrebni respiratori (veštačka pluća) i intenzivna bolnička lečenja i to antibioticima (koji ni teorijski ne deluju na viruse) i koji se
sve više pokazuju beskorisnima kod plućnih bolesti.
Možda zato što se iza onoga što medicina naziva gripom često krije tuberkuloza ili čak plućna kuga?
I to je problem oko koga se pogrešno utemeljena medicina vrti već čitav vek, nastojeći da precizno
dijagnostikuje mnoge bolesti koje su po simptomima nalik jedna drugoj. Tako su
i grip i tuberkuloza, kao i plućna kuga, u istoriji
medicine prošli kroz mnoge teorije koje su imale veoma jasne dokaze da kao
uzrok vide čas virus, čas bakteriju, pa onda neobičnu bakterija sa osobinama
gljivice i... I svi su bili u pravu, ali niko nije u tome video pleomorfizam
proteinskih formi.
Sada, sa pojavom takozvanog meksičkog ili svinjskog
gripa, koji možda uopšte nije grip, ponovo se barata sa podoznakama H i N
glikoproteinskih formi, a koje se odavno vezuju i za tuberkulozu.
I nezavisni istraživač dr
Lorens Broksmajer, uvažavajući upravo istoriju konvencionalne medicine zasnovane na Pasterovoj pogrešnoj
teoriji, postavio je pitanje da li je današnji
"svinjski grip" uopšte grip? I došao je do nedvosmislenog zaključka da je to zapravo
jedan vid ispoljavanja tuberkuloze.
Ali, zvanična medicina i dalje ne odstupa od Pasterove teorije koja tvrdi da su
bakterije uvek bakterije, a virusi uvek virusi, pa Svetska zdravstvena
organizacija to uporno prećutkuje namerno previđajući vezu ove dve bolesti. I
to se jasno vidi iz njihove zvanične statistike kao i
medijskog izveštavanja o ovim bolestima.
Od 24. aprila, kada je zvanično otkriveno postojanje
"svinjskog gripa" u Meksiku, pa do 6.
maja kada je epidemiju proglasila Svetska zdravstvena organizacija, po njihovim
podacima u svetu je od "svinjskog gripa" umrla 31 osoba. Za tih 13
dana ista organizacija objavila je da je broj umrlih u svetu od tuberkuloze
tada bio 63.066. U tih 13 dana su na internetu objavljene čak 253.442 informacije o "svinjskom gripu", a samo 6.501 o tuberkulozi.
Radio, televizije i novine u svetu su u tom periodu "svinjski grip"
pokrile sa 8.176 izveštaja, a o tuberkulozi gotovo da ništa nije objavljeno.
Zašto informacije o ovim bolestima nisu u skladu sa realnošću i zašto mediji stvaraju lažnu sliku zataškavajući jedno, a preuveličavajući drugo? Da li zato što SZO služi farmaceutskim kompanijama da prodaju što više vakcina (koje ničemu ne služe do trovanju i širenju bolesti) i tobožnjih lekova protiv "virusa"
koje još niko nije izolovao? Ili zato što vakcina protiv tuberkuloze jednostavno
ničemu ne služi osim širenju ove bolesti i njenom ispoljavanju u raznim
oblicima.
Grip ili tuberkuloza?
Naziv "svinjski" nastao je kada je u mestu la Glorija u Meksiku
došlo do pojave bolesti "nalik gripu" koja je zahvatila respiratorne
organe većeg broja stanovnika. To mesto poznato je po velikom broju farmi za
uzgoj svinja, pa su ogorčeni meštani odmah zaključili da je uzrok njihovim respiratornim tegobama zagađena
voda i vazduh zbog ovih farmi.
Međutim, prvobitna analiza mukuza naizgled gripoznih stanovnika La Glorije
nije pokazala prisustvo virusa tipa H1N1. On je pronađen samo kod jednog
deteta. Kod ostalih su onda rađeni testovi na mnoge
poznate bakterije, ali kako tvrdi dr Broksmajer, nije vršeno nijedno ispitivanje koje bi isključilo
svinjsku tuberkulozu. Ova poznata zoonoza se najviše
javlja kod živine, a manje kod svinja i goveda. Kod ljudi se manifestuje kao atipična upala pluća.
Onda je čitava stvar malo zaboravljena, sve dok u jednom trenutku više od polovine stanovnika La Glorije (njih oko 3.000) nije obolelo od
"akutne respiratorne infekcije".
U bolnici je
završilo njih 450, ali tačna dijagnoza nije nikada postavljana. Dr Broksmajer
otkriva da su oni tretirani raznim antibioticima, ali ne preparatom Tamiflu,
koji navodno ublažava tegobe nastale zbog virusa H1N1. A simptomi su nestali.
Kako
antibiotici ne deluju na viruse, ostalo je pitanje na šta su antibiotici
delovali kada su svi tretirani izlečeni?
Druga
nedoumica je bila kako je uopšte kod jednog deteta nađen virus H1N1 kada on u
tom trenutku još nije bio izolovan, identifikovan, snimljen i okarakterisan?
I to nije
učinjeno ni do danas. Niti sa jednim virusom, kako tvrdi nemački virusolog dr
Stefan Lanka, koji je za snimak navodnog virusa H1N1 utvrdio da to nije
izolovan virus, već ono što je javnosti predstavljeno jesu lipozomi, proteinski
mehurići koji se stvaraju od veštačkih polimera kako bi u ćeliju uneli razne
supstance, npr. lekove, vakcine ili enzime. Oni imaju zadatak da
"uključuju" i "isključuju" aktivnost pojedinih
proteina.
Na snimku
koji je predstavljen kao virus H1N1 ovi lipozomi su uhvaćeni u jednom procesu
koji se stvara kada se pileći embrion ili ćelija u nekoj kulturi ubije, pa se
centrifugiranjem redukuje sa nekim rastvaračem koji na njih deluje i u vakuumu
se izvrši nanofiltracija. Dr Lanka tvrdi da takva struktura u prirodi nikada
nije nađena niti u jednom organizmu ili tečnosti. Bez manipulisanja sa
proteinima pomoću centrifuge, rastvaranjem i nanofiltracijom čestica, ovakve
forme nikada ne bi mogle da budu viđene pod elektronskim mikroskopom. Zaključak
je da tobožnji virus H1N1 nije ni izolovan, a bez izolacije on ne može biti
virulentan, tj. prelaziti iz jednog organizma u drugi i raznositi bolest.
Još bizarnija
u celoj priči jeste tvrdnja Vilijama Engdala, pisca poznate knjige "Seme
razaranja", o genetski modifikovnom semenu koje se prikriveno meša sa
autohtonim, koji predočava činjenicu da je američka Federalna agencija za hranu
i lekove (FDA) pre vremena odobrila za upotrebu "test" za otkrivanje
H1N1 virusa, i da on uopšte nije dovoljno proveren i pouzdan. Takođe je Engdal
primetio da za bilo kog navodno preminulog od "virusa" H1N1 uopšte
nema forenzičkih dokaza da je smrt nastupila baš od tog "virusa".
Kako i na
osnovu čega izveštaje daje beogradski institut Torlak neka je na
odgovornosti onih koji takve izveštaje potpisuju, kao i stručne i naučne
javnosti (ukoliko je u Srbiji uopšte ima) koja ništa nelogično ne primećuje i
ne traži dokaze.
Ali, ako
imate uputstvo kako da pomoću centrifugiranja, određenog rastvarača i
nanofiltracijom dobijete oblik proteinskih čestica nalik onim što se tvrdi da
je virus H1N1, zapravo lipozoma, vi ga uvek možete i dobiti u laboratoriji iz
svake analize, zar ne? Ali, to se zove perfidno stručno obmanjivanje javnosti,
i lekara i bolesnika.
Ove
nelogičnosti i sumnje u postojanje virusa H1N1 ojačale su i kada je američka
farmaceutska kompanija Novavax iz Merilenda objavila da radi na razvoju
vakcine za H1N1 baziranoj na česticama "nalik virusima".
Čestice
"nalik virusima" ipak nisu virusi.
Forma nalik
viralnoj bez ćelijskog zida kod tuberkuloze (koja bi mogla da prenosi bolesti)
takođe nalikuje virusu, ali... to nije infektivni lipozom.
Virus
ili bakterija?
Slova H i N u
označavanju podvrste gripa tiču se dva glikoproteina (albumina) nazvana
hemaglutin (H) i neuraminidaze (N). Oba
se vezuju za nastanak infektivnih bolesti jer oba izazivaju zgrušavanje
crvenih krvnih zrnaca. Ovo je i karakteristika jedne viralne forme tuberkuloze
(koju izazivaju minuskule bakterije), ali i bolesti koja je od tuberkuloze
veoma različita, a to je grip odnosno influenca.
Uzročnici
gripa su navodno virusi koji stalno mutiraju (iako niti jedan do sada nije
dokazano izolovan), a uzročnik tuberkuloze je bakterija iz grupe mikobakterija.
Oznaka "miko" znači da ova vrsta bakterija ima i osobine gljivica,
što ih čini posebno razornim jer gljivice jedu proteine pa tako uništavaju i
razne bakterije i plućno tkivo. Bakterije su mikroorganizmi sposobni za
samostalan život, koji se hrane, kreću se i međusobno udružuju i komuniciraju,
a virusi nisu sposobni za samostalan život i ne smatraju se živim proteinskim
tvorevinama. Da podsetimo da ih dr Lanka vidi kao deo genetskog materijala koji
se nalazi u svakoj ćeliji, ali ne u njenom nukleusu. Oni se mogu kretati između
ćelija i prenositi razne genetske informacije.
Tako je
avgusta 2008. jedna studija u Journal of Clinical Biochemistry pokazala
da su nivoi neuraminidaza preko 1.0 milijedinica po mililitru (mU/mL) u
ispljuvku vezani sa postojanjem tuberkuloze u 92 posto slučajeva. Pre toga,
bakterija bliska tuberkuloznom soju bakterija pokazivala je sposobnost da kroz
kristalizaciju proizvede isti ovaj glikoprotein koji se koristi za određivanje
podvrste gripa.
Dve godine
pre ovih istraživanja, 2006, u studiji poznatoj kao Menozijeva, pokazano
je da kao i grip, i tuberkuloza ne koristi hemaglutin (H) samo da bi se
zakačila za ćelije epitela u plućima koja je naselila, već ga koristi i da bi
se preko njega širila na ostale organe.
Komenkova
studija iz 1993. pokazala je da eksplozivna zaraznost baš od takve forme tuberkuloze
nalik gripu jeste upravo i to što je i moglo da izazove prethodne poznate
masovne epidemije "gripa".
Dr Broksmajer
tvrdi da je dilema tuberkuloza ili grip postojala kod lekara i 1990.
kada je u SAD u jednoj velikoj opštinskoj bolnici u Majamiju iznenada izbila
nova tuberkuloza otporna na više lekova.
Ubrzo nakon
toga, iste godine, izbila je i u tri njujorške bolnice i mnogi koji su tada
oboleli umrli su za samo nekoliko nedelja.
Dve godine
nakon ovih događanja, 1992, tuberkuloza otporna na lekove proširila se kao
mini-epidemija u 17 američkih država. O tome postoje i medijski izveštaji, ali
ne u američkim medijima. Iz njih se vidi da je ta mini-epidemija bila potpuno
van kontrole. Veliki broj obolelih je tada počeo da se povezuje sa virusom HIV,
za koji smo takođe u ranijim tekstovima pokazali da ne postoji. AIDS se
najčešće i vezuje za tešku pneumoniju. Da li je AIDS zato izmišljen da bi se
zamaskiralo da ova skoro "iskorenjena" bolest od koje smo svi po
zakonu vakcinisani i trajno "zaštićeni" i dalje hara? Ali, što mediji
ne objave, to se nije ni dogodilo, zar ne? Ostavljam ovo lekarima da mozgaju.
Poznato je i
da se viralna forma svinjske, ptičje i humane tuberkuloze može preneti od jedne
vrste na drugu.
Broj obolelih
od tuberkuloze je bez gripova i ADIS-a toliki da je od 1993. Svetska
zdravstvena organizacija proglasila ovu bolest globalnom opasnošću. Poznato je
i da meksički imigranti u SAD imaju
najviše slučajeva obolelih od tuberkuloze od svih stranaca. U Srbiji se
zvanično tvrdi da svaka tri minuta neko oboli od tuberkuloze. Zna li ministar
zdravlja nešto o ovome?
Šta
je zaista bio "grip" iz 1918. godine?
Upravo
istraživanja dr Lorensa Broksmajera prva su otkrila da je pandemija
"gripa" iz 1918. bila posledica bakterijske infekcije, posebno od
jedne mutant forme tuberkuloznih bakterija "nalik gripu" kod živine,
svinja, goveda i čoveka.
Ove
tuberkulozne forme su nalik viralnim jer često mutiraju i mogu prelaziti sa jedne
vrste na drugu, smatra Broksmajer. Antitela od takvih viralnih tuberkuloznih
formi bakterija reaguju u laboratoriji u onome što se naziva komplementarana
fiksacija, a kasnije viralno u analizama. Ove forme se pojavljuju i u kulturama
za koje se pretpostavlja da na njima rastu samo virusi.
Ove
bakterijske forme se za snimanje pod elektronskim mikroskopom najbolje boje sa
karbol-fuksinom, bakterijskom bojom koja se koristi i za bojenje mikobakterija
koje imaju afinitet ka mukoličnim kiselinama nađenim u njenim ćelijskim
zidovima.
Ovaj
bakterijum nikada ne gubi svoj potencijal da ubija odnosno jede humano tkivo.
Postojanje
ovog mikobakterijskog gripa se smatralo uzrokom gripa sve do 1933, ali su
postojali veliki problemi u njegovom dijagnostikovanju (uvažavajući Pasterovu i
Kohovu klasifikaciju mikroorganizama koji se uvek pojavljuju u istoj formi i
izazivaju iste bolesti).
Najveći
problem je predstavljala udžbenička tvrdnja iz Patologije Stengela i
Foksa iz 1915. koja je ovaj mikobakterijski grip definisala na osnovu obilnog
prisustva ovih bakterija u ispljuvku obolelog u početku bolesti, a zatim je
njihovo prisustvo opadalo kako se bolest razvijala. I kada bi se gnojavo
iskašljavanje zaustavilo, bez obzira na to da li je bolest još aktivna ili ne,
mikobakterijum gripa je "potpuno nestajao".
Austrijski
virusolog Herst je 1941. počeo da iznosi svoju tvrdnju da "virus"
gripa može da zgruša crvena krvna zrnca (aglutinira ih) kod živine i drugih
životinja. Tako je nastao naziv hemaglutinin, što je onda vodilo brzom
zaključku šta je grip i kako se on dalje može razlikovati. Tako oznaka podvrste
H u H1N1 dolazi od Hersta koji je smatrao da čestice "virusa" prvo
apsorbuju crvena krvna zrnca, a nakon izvesnog vremena ih ekstraktuju (istisnu)
ponovo kao rezultat onoga što se može rastumačiti kao enzimska reakcija.
Ali i ova
teorija je brzo pobijena kada se posle samo nekoliko godina izašlo sa tvrdnjom
da ista takva aglutinacija (zgrušavanje) crvenih krvnih zrnaca može biti
izazvana serumom pacijenata obolelog od tuberkuloze.
Otkrivanjem
da uzorci mukusa obolelih od gripa mogu biti protkani bacilusom iz
mikobakterijuma, bolest je preimenovana u hemofilus influenca (grip). I to je u
skladu sa Pasterovim učenjem - jedan mikroorganizam, jedna bolest i
prepoznatljiv simptom. Da se tuberkuloza ispoljava na različite načine, još
niko nije pomišljao.
A upravo ovi
bacili su bili odlika kod svih obolelih od velike epidemije gripa iz 1918, mada
ova bakterija može biti praćena redom oportunističkih stafilo i strepto
infekcija.
U nemogućnosti
da tačno odrede da li je ovaj "grip" bio viralan ili bakterijski
uzročnik, izneto je i mišljenje da tuberkuloza može nestati u tkivu, kao što to
čine virusi, pa je saopšteno i mišljenje
da je uzročnik tuberkuloze zapravo virus.
Da bakterija
može uzimati viralne forme otkriveno je i u Australiji, kada je objavljeno da u
Q groznici bakterija ima oblik virusa.
Tada je
zaključeno da su virusi, uključujući i virus gripa, sastavljeni od iste vrste
materijala kao bakterije, ali nemaju DNK već isključivo RNK.
Naučnike je
očito zbunjivalo to što mikobakterija ima osobinu da nestane i da se pojavljuje
istovremeno kod više jedinki kao epidemija. A to je odlika virusa, jer virus je
virus, a bakterija je bakterija.
Bakterijska infekcija
Karika koja nedostaje u čitavoj priči je možda baš teorija Pasterovog naučnog suparnika dr Antoana
Bešama koja govori o pleomorfizmu, a koji je rigidna Pasterova teorija
odbacila.
Po Bešamovoj
teoriji sve proteinske forme se stalno stvaraju i razgrađuju prelazeći iz
jednog oblika u drugi. Osnovna energetska čestica i osnovna gradivna
jedinica koja ih kao agens pokreće u
stvaranje proteina je mikrozima ili protit. To je čestica života koja je
neuništiva, a proteinski oblici su određeni hranjivom podlogom na kojoj se
stvaraju.
Ali, tek
nakon 1950. počelo je da se probija mišljenje da je grip u stvari samo
manifestacija postojeće tuberkulozne infekcije. Tuberkuloprotein, bez
obzira na to da li je on apsorbovan iz nekih lezija ili ubrizgan u telo (možda
baš vakcinom), može prouzrokovati suštinski simptome gripa, a to su groznica,
nelagodnost, glavobolja, bol u zglobovima, anoreksija i iscrpljenost.
Danas više
niko ne može, uz sva ova saznanja, poreći sličnost između početka epidemije
"gripa" 1918. i današnjeg "svinjskog". U izveštaju za
štampu od 19. avgusta 2008. koji je izdao američki Nacionalni institut za
alergije i infektivne bolesti, nalazi se i frapantan zaključak koji kaže da 20 do 40 miliona
smrtnih slučajeva širom sveta od velikog "gripa" 1918. nije
posledica virusa gripa već pneumonije koju je izazvala masovna bakterijska
infekcija.
Slične sumnje u verodostojnost "zvaničnih
podataka" koji se objavljuju preko medija sada su se pojavile u Ukrajini gde je,
navodno, milion ljudi inficirano nepoznatim virusom (?!) Do 19. novembra 330
ljudi je umrlo. Jedan ukrajnski lekar, koji nije želeo da kaže ime, navodno je
izjavio da su pluća kod dve žrtve
bila crna kao drveni ugljen. Šta ih je izjelo? Virus ili bakterija?
Pošast iz Mandžurije
Zanimljivo je
da je u Peticiji predsedniku Vudro Vilsonu da se obustavi obavezna vakcinacija
vojnika, još 1919. izneta tvrdnja da epidemija iz 1918. uopšte nije grip već
vrsta plućne kuge koja izaziva teške apcese u plućima. Za ovu bolest je
karakteristična velika smrtnost zbog septične upale pluća. Procenjeno je da je
bolest doneta iz Mandžurije nakon rata sa Japanom, kada je kao septikemija
uneta u tela vojnika preko zaraženog tla na kome su vođene teške borbe i
velikog broja nepokopanih leševa u stanju raspadanja.
Tvrdilo se i
da su mnogi vojnici već bili impregnirani otrovima iz vakcina koje su i po šest
puta primili, i sve su bile različite. Tako se i septikemija iz tla u organizam
lakše primila. Ova septikemija je potpuno pogrešno nazvana grip ili pneumonija.
Bolest su
najverovatnije preneli i siromašni najamni radnici korišćeni u vojnim kampovima
na Dalekom istoku, koji su verovatno i radili na zakopavanju leševa, a u
nehigijenskim uslovima u kampu se ona lako proširila i na ostale vojnike. Tako
je preneta i u Evropu.
Tada je u
tkivu umrlih otkrivena bakterija streptokokus, karaktersitična kod trovanja
tkiva. Ova bakterija se nalazila i u svim ranama koje su tada nastajale od
vakcine.