Vojvodina

 

Status Statuta: Zašto se Srbija decentralizuje, dok se Vojvodina centralizuje?

 

 

Ko je podmetnuo klip slobode

 

 

  "Di su naši novci" se pretvorilo u parolu "Oklen ćemo da dobijemo novce?" Tek pošto su proglasili autonomiju, navodni vojvođanski dušebrižnici su shvatili da su bankrot i da bez velike finansijske pomoći ostatka Srbije ne mogu da prežive. Koliko nas koštaju autonomije?

 

 

M. Malenović

 

 

Nešto što se zove SVM i što tvori skupštinsku, vladajuću većinu, u mamurluku posle proslave vojvođanske autonomije shvata da je dobilo vlast bez slasti i masti - Vojvodina u kasi nema dovoljno para da samu sebe izdržava. Pokrajina se ne sastoji samo od funkcionera, kao što se do tog momenta verovalo, već i od naroda. A narod je pretežno gladan i valja ga nahraniti.

Novim Statutom Vojvodine predviđeno je da se na pokrajinu prebace 153 nadležnosti sa republičkog nivoa. Istovremeno sa postepenim prenosom nadležnosti, planirano je i prebacivanje sredstava i novca iz republičkog u pokrajinski budžet.

Republika će, međutim, finansirati samo proces prenosa nadležnosti, dok će dalji eventualni rad novih institucija pasti na teret same pokrajine. Bojan Pajtić je već najavio da će Vojvodini za obavljanje svih nadležnosti, koje će joj biti prenete, biti potrebno 200 do 300 novih činovnika. A njihove prinadležnosti pašće na teret pokrajinskog budžeta.

Pokazalo se da autonomija ne samo da neće da smanji državni udar na džepove građana  već da ga ona, naprotiv, pojačava. Tako su brzinom munje izbledele reči Bojana Pajtića izgovorene prilikom proglašenja Statuta u Skupštini Vojvodine, kako su građani "već osetili na svojoj koži da je centralizam odavno prevaziđen i da im devedesetih godina ništa dobro nije doneo".

 

Jare je tu, pare zbrisale

 

Šef poslaničke grupe Napred Srbijo u Vojvođanskoj skupštini Igor Mirović očekuje da će se pribeći naplati posebnih poreza i taksa na nivou Vojvodine, a koje će plaćati njeni građani za finansiranje novih nadležnosti.

Sa druge strane, šef poslaničke grupe SVM u Republičkoj skupštini Balint Pastor očekuje solidarno učešće svih građana Srbije u finansiranju vojvođanske autonomije i traži više od Ustavom predviđenih sedam odsto republičkog budžeta, preteći da u protivnom neće glasati za novi budžet. Neizglasavanje budžeta, da podsetimo, automatski povlači pad Vlade i raspisivanje novih republičkih izbora.

Pritisnuti realnim životom, sa jedne strane, i sopstvenom željom da ostanu na vlasti, sa druge, demokrate već sada pribegavaju nečemu što se zove politička alhemija. Tako šef poslaničke grupe DS-a u Skupštini Vojvodine Dragoslav Petrović već sada najavljuje da će se finansiranje novih nadležnosti u 2010. izvršiti uz pomoć vladinih uredaba i republičkog budžeta. Šta drugo, osim nezakonitog upada u budžetski sistem, ovako nešto može da znači, nikome nije jasno. Da li će se, umesto centralizma devedesetih, ponoviti budžetska nedisciplina s kraja osamdesetih?

Decentralizacija jeste trend u Evropi, ali se autonomne regije bave nadležnostima koje su ispod nivoa za vojvođanske autonomaše. Nadležnosti modernih evropskih pokrajina svode se na proširenu komunalnu politiku, a ne na stvaranje paradržave, čemu teže autonomaši u Vojvodini.

Srpski ustav predviđa da se iz republičkog budžeta za potrebe funkcionisanja pokrajinske autonomije izdvaja sedam odsto, što je po tekućem predlogu budžeta za narednu godinu 56,45 milijardi dinara. Istovremeno, Ustav obavezuje pokrajinsku vlast da tri sedmine ovih para uloži u kapitalne projekte. Ono što preostaje očigledno nije dovoljno za novu dvorsku kamarilu u Banovini, koja mora da bude nagrađena za stranačku odanost u pogledu izglasavanja potpuno nepotrebne autonomije.

Kapitalni projekti su projekti od opšteg interesa za sve građane, zbog čega je Ustav i nametnuo novosadskim vlastima obavezu njihovog sprovođenja. Balint Pastor sada traži promenu Ustava kako bi Vojvodina bila oslobođena ove obaveze, ili kako bi svi građani Srbije kroz budžetska izdvajanja veća od sedam odsto sufinansirali vojvođanske institucije.

 

Sitni feudalci

 

Nekako u isto vreme kada je izglasavan novi Statut AP Vojvodine, u javnost su procurele ideje o daljoj regionalizaciji Srbije.

Prema tim idejama, Srbija bi osim Vojvodine i KiM-a, koji je trenutno pod stranom okupacijom, imala još pet regiona: Beograd, Zapadnu Srbiju, Centralnu Srbiju, Istočnu Srbiju i Južnu Srbiju. Administrativni centar Zapadne Srbije bilo bi Užice (mada se pominju i Kraljevo i Šabac), Centralne Srbije bio bi Kragujevac, istočne Bor (moguće Zaječar), dok bi Južna Srbija bila organizovana oko Niša. Grad Beograd bi imao svoje organe vlasti tamo gde ih je i do sada imao.

Ako je prava mera za autonomiju nekih dva miliona Vojvođana deset posto republičkog budžeta, kako tvrde Pastor i njemu slični, onda bi za preostalih pet regiona odlazilo još oko 30 odsto budžeta, što zajedno sa vojvođanskih deset i izdvajanjima za lokalnu samoupravu u srpskim sredinama na Kosmetu čini polovinu republičkog budžeta. Šta bi onda ostajalo za zajedničke nadležnosti (diplomatija, Vojska, policija, pravosuđe...)?

Koliko smo shvatili, za SVM sedam odsto ne mora da bude sporno, ali je sporna suma koliko tih sedam posto iznosi u realnom novcu. Kako je deficit republičkog budžeta dogovoren sa MMF-om i ne može više da bude povećavan, nedostajuća sredstva bi bila namaknuta iz povećanih realnih prihoda, a to znači iz povećanja republičkih (ili pokrajinskih) poreza i nameta.

Sa svoje strane ovo znači da će ionako slaba privreda morati na svojim plećima da ponese još jedan fiskalni teret. Dodatna opterećenja lako mogu da predstavljaju konačan udarac koji će potpuno da ugasi tinjajuću privredu i pokrene novi talas otpuštanja, a samim tim i poveća izdatke za socijalna davanja, koja bi stvorila dodatnu rupu u budžetu i čime bi u njegovom reprogramu tokom 2010. postalo neophodno novo povećanje nameta... I tako ukrug.

Zbog čega je, onda, nekome potrebno uvođenje novih autonomija? Iz jeftinog politikantstva i želje da se bude sitni feudalni vladar kada već ne može da se postane ništa više.

 

 

 

 

Jedno razbij, drugo sabij

 

Prema poslednjem popisu iz 2002, AP Vojvodina ima 2.031.992 stanovnika, što čini 27,1 odsto od ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. Srbi, kojih u Vojvodini ima 1.321.807 (ili 65,05 odsto), većinsko su stanovništvo ove severne srpske pokrajine. Po brojnosti zatim slede: Mađari (290.207 ili 14,28 odsto), Slovaci (56.637 ili 2,79 odsto), Hrvati (56.546 ili 2,78 odsto), Jugosloveni (49.881 ili 2,45 odsto), Crnogorci (35.513 ili 1,75 odsto), Rumuni (30.419 ili 1,50 odsto), Romi (29.057 ili 1,43 odsto), Bunjevci (19.766 ili 0,97 odsto), Rusini (15.626 ili 0,77 odsto), Makedonci (11.785 ili 0,58 odsto), kao i ostale manje etničke skupine u koje spadaju Ukrajinci, Muslimani, Nemci, Slovenci, Albanci, Bugari i drugi (ukupno ima više od 26 nacija i nacionalnih ili etničkih grupa).

U većini opština i gradova Vojvodine većinsko stanovništvo su Srbi. Mađari čine većinu stanovništva u šest opština na severu pokrajine (Kanjiža, Senta, Ada, Čoka, Bačka Topola i Mali Iđoš), Slovaci čine većinu stanovništva u opštini Bački Petrovac, dok su grad Subotica i opštine Bečej, Vrbas, Bač i Kovačica etnički mešovite. Drugi brojniji narodi Vojvodine (Rusini, Rumuni, Crnogorci, Bunjevci, Hrvati, Česi) čine većinu stanovništva u pojedinim naseljima, dok Romi čine većinu stanovništva u pojedinim gradskim četvrtima i formalnim prigradskim naseljima.

S obzirom na to da su Mađari, koji su bili najvatreniji zagovornici autonomije Vojvodine, koncentrisani u šest opština na severu pokrajine, zar nije bilo i pametnije i svrsishodnije ove opštine okupiti u poseban okrug koji bi kroz školstvo i pravo na prekogranično povezivanje u oblasti kulture potpuno zadovoljio sve potrebe ove nacionalne manjine. Slično je moglo i da se uradi sa ostalim opštinama u kojima žive brojčano značajnije manjine.

Tako dolazimo i do pitanja zašto se Srbija decentralizuje, dok se Vojvodina centralizuje? Zbog čega Srbiji treba sedam regionalnih centara, a trojednoj Vojvodini samo jedan?

Ako je decentralizacija sama po sebi korisna, onda bi i decentralizovana Vojvodina, podeljena na Srem, Banat i Bačku, bila korisnija od ove centralizovane. Ili su tu neke druge igre i drugi interesi u pitanju?

 

 

 

 

Po članu 184 Ustava Srbije, budžet Vojvodine iznosi najmanje sedam odsto budžeta Srbije, s tim što se tri odsto od ovih sedam koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.