Tabloid istražuje
Dinarski kriminalci u nespretnom pokušaju da zametnu
prljave tragove i životinjska groblja
Koljem do jaja!
Skandalozna priča o plitkim
grobljima zaklane živine, dubokim džepovima besprizornog preprodavca smrdljivih
bataka Petra Matijevića i njegovog mrtvozornika Mirka Dubroje, te neuspeo
pokušaj podmićivanja redakcije Tabloida prljavim novcem i
"sredstvima iz kompenzacije", dopunjena je novim podacima do kojih su
došli naši istraživači
Mile Ješanov
Arpad Nađ
Istraživanje Tabloidovih
novinara o nastanku, razvoju i perspektivi mesno-prerađivačke imperije Petra
Matijevića izazvalo je ogromno interesovanje kako u Vojvodini, tako i u
Beogradu i širom Srbije, ali i u susednoj Hrvatskoj odakle je ovaj višestruki
prevarant i stigao tokom tragičnih ratova ranih devedesetih godina. Kao i svaki
novopečeni kapitalista vaspitan u komunizmu, potpuno odgovara foto-robotu
prebogatog idiota koji poznaje samo nekoliko pravila: pažljivo neguje političke
veze, respektuje tajnu policiju, mrzi radničku klasu, prezire obrazovane ljude,
podozriv je prema strancima...
Nastavak obimnog istraživanja Tabloidovih
novinara, udruženih sa izvorima iz same mesne industrije Matijević,
o masovnom trovanju koje sprovodi ovaj brutalni seljački mešetar, dešava se
neposredno pred otvaranje i nove klanice živine u koju je uložio milione evra,
i to potpuno automatizovanu, kapaciteta 50.000 komada na dan.
Petar Matijević, kao osvedočeni nekrofil
i tvorac najdegutantnijeg izvora ekstraprofita u regionu (prodajom najgoreg
smeća), nije mogao protiv svoje prirode. Njegova klanica je do sada klala po
desetak hiljada pilića na dan, ali i iznošenih koka nosilja iz kojih se nakon
klanja vade jaja i ne bacaju nego onako polupana prerađuju u pseću hranu. Isti proces sleduje i onim mesnim prerađevinama
koje mu dolaze neprodate iz stotinak prodavnica širom Srbije.
O nekakvoj kontroli njegovih
monstruoznih proizvoda nema ni govora. Od tri postojeća veterinarska
inspektora, dvojica vode dokumentaciju, a jedan je u klanici za svinje i
goveda! Klanicu živine, otpremanje robe, povraćaj robe, samu proizvodnju,
proizvodnju pseće hrane koja je posebna, stočni depo, kamione koji stižu iz
uvoza, hladnjače i još mnogo toga - jednostavno nema ko da kontroliše. Po
pravilima struke, u Matijevićevoj mesnoj industriji svakodnevno treba da radi
najmanje devet veterinarskih inspektora, zbog redovne kontrole
ispravnosti proizvodnje mesa... Gospodin Petar Matijević je, očigledno,
došao do ministara, a posebno do ministra poljoprivrede. Tu dužnost sada vrši Saša
Dragin, i veterinarska inspekcija žmuri na oba oka kada su u pitanju
proizvodi mesne industrije Matijević.
Petar Matijević je, zahvaljujući
gadnom običaju da zakopava leševe domaćih životinja i mesnog otpada na
nepropisan način, postao novi Topalović iz slavne komedije Dušana Kovačevića
"Maratonci trče počasni krug". Ni njemu kao ni grobarima Topalovićima
ništa nije sveto kad je profit u pitanju. Kolika je opasnost po građane koji
kupuju njegove mesne proizvode i prerađevine koji izmiču veterinarskoj kontroli,
ne treba ni govoriti. Važno je da gazda Pera inkasira milione evra, i prebacuje
ih na račune u hrvatske banke.
Da je smrdljiva pileća tvrđava Petra
Matijevića takoreći neosvojiva za sve postojeće inspekcije, govore i dokumenti do kojih je Tabloid
došao...
U oktobru 2009. godine na adresu
Republičke veterinarske inspekcije iz Kikinde stigla je prijava protiv
preduzeća Galad i njegovog direktora, zbog toga što je u maju
2008. godine izvršen lager konfiskata (životinjskih leševa,
mesnog otpada, prim. red.), i to suprotno pozitivnim zakonskim propisima, u
svinjogojskoj farmi na potesu prema prasilištu gde je lagerovana slama u širini
od 20 do 50 metara, te istovaren i zatrpan na dubinu od 1,8 metara. Na tom
mestu i tom prilikom zakopano je preko 20 šlepera svinjskog konfiskata,
čime su svesno ugroženi i životna sredina i zdravlje ljudi. U prijavi koju su
podneli građani Nakova i Ruskog Sela, optuženi za ovo teško krivično delo
protiv opšte sigurnosti upravo je Petar Matijević. Ali, kakva je veza
između Matijevića i firme Galad?
Evropska inicijativa Petra Matijevića
Mada je Petar Matijević započeo svoju mesno-prerađivačku avanturu
pljačkom čuvene kompanije Gavrlović iz Petrinje, treba priznati
da je u nastavku svog poslovnog uspona imao i dovoljno mašte i dovoljno
drskosti da od svoje smrdljiive industrije napravi brend, ali pre svega
zahvaljujući povoljnim cenama koje je u odnosu na ostale mesne prerađivače uvek
isticao kao referencu. Ali, kako je postigao niske cene u okolnostima
permanentne recesije postaće jasno tek praćenjem njegovih trgovačkih
aktivnosti.
Naime, mesna industrija Matijević, vođena podlom idejom ovog
beskrupuloznog dinaroida, krenula je u čišćenje evropskog smeća njegovom
preprodajom u Srbiji. Preciznije, Petar Matijević se već duže vremena bavi
nabavkom mesa iz Evropske unije koje je pred istekom roka ili mu je taj rok
upravo istekao (njegova poslušna administracija strogo prati šta evropski
trgovci spremaju za bacanje). I ne samo to nego uzima otpatke iz klanične
industrije mnogih evropskih proizvođača, a u Srbiju ih doprema u buradima ili
kontejnerima. Takvo meso zatim odlazi u preradu, od njega, dakle, nastaju
Matijevićeve čuvene mesne prerađevine koje u njegovim prodavnicama koštaju
mnogo manje nego prerađevine njegove konkurencije.
Kad mu je ova prljava rabota toliko podigla zaradu, kupio je nove mašine za
preradu mesa poslednje generacije, koje mogu da melju ne samo kožu nego i
kosti, i to tako savršeno da je put do paštete po ceni od 20 dinara postao otvoren. Odatle pa do
masovne upotrebe nečega što je takozvana sirotinjska hrana iliti otpad iz
kontejnera u pakovanju Matijević, takođe nije bio dalek put.
Izvori Tabloida sa carinskih prelaza predočili su podatke u zemljama iz
kojih Petar Matijević uvozi mesni otpad. To su, s vremena na vreme, Grčka, Belgija, Danska,
Holandija, Austrija, Mađarska, Francuska, Italija, ali i Hrvatska koja nije
članica EU, Makedonija...
Kupi Žiko da ne vidi niko!
Preduzeće Galad AD
iz Kikinde privatizovano je 2003. godine. Većinski vlasnik postao je Živan
Pejić, vlasnik mnogo poznatije firme Frigo Žika iz
Rume. Već sledeće, 2004. godine Galad dobija od direktora JP
Vojvodinavode Nikole Bugarskog jedinstveno rešenje po kome je
kao jedina firma u Vojvodini oslobođen plaćanja nadoknade za otpadne vode, i to
retroaktivno, počevši od 2002. godine!
Ubrzo posle ovoga Bugarski biva
smenjen i optužen za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja,
a Pejić firmu Galad preprodaje svom prijatelju i poslovnom
saradniku Petru Matijeviću. Rukovodioci kikindske firme, kojima je tada
postalo jasno da se cela ujdurma oko privatizacije i vodila da bi se zataškalo
učešće Matijevića, nasilno bivaju izbačeni iz svog preduzeća i primorani da se
odreknu udela u njemu.
Odmah pošto je preuzeo Galad,
Matijević pokazuje zašto su mu bile potrebne oranice u južnoj Bačkoj. Prema
izjavama više svedoka ovog nezapamćenog skandala, kamioni privatnog preduzeća Karin-Komerc
iz Novog Sada (preduzeće registrovano u naselju Veternik, u vlasništvu Mirka
Dubroje, Matijevićevog brata po kriminalu), pod okriljem noći dovoze otpad
od svinja zaklanih u pogonima mesne industrije Matijević i
izručuju ga u dve jame površine 50 puta 20 metara, dubine svega 1,8 do 2 metra.
Ovakvo odlaganje otpada ne samo da je strogo zabranjeno već predstavlja stalnu
opasnost za okolno stanovništvo zbog mogućnosti izbijanja epidemije.
Prema svedočenju meštana, celo
ovo područje odvojeno je od lokalnih reka običnim zemljanim nasipom, te stoga
predstavlja stalnu opasnost od zaraze, a
najviše je ugrožen jedini rezervoar pijaće vode za Južnu Bačku. Svedoci su,
kako piše u prijavi Republičkoj sanitarnoj inspekciji, izbrojali preko 25
šlepera preduzeća Karin-Komerc koji su istovarivali otpad na dve
pomenute lokacije.
Iako je Republička inspekcija za
zaštitu životne sredine utvrdila da je Opštinska inspekcija za zaštitu životne
sredine iz Kikinde nadležna da postupa po pomenutim prijavama, Opštinska
inspekcija se samovoljno proglasila nenadležnom! U međuvremenu je ceo slučaj stigao i do Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno
planiranje. I tu je zapelo.
Ništa dalje nije uznapredovala ni
krivična prijava koju su građani podneli još 2007. povodom nezakonite odluke
bivšeg direktora JP Vojvodinavode Nikole Bugarskog da Galad
oslobodi plaćanja nadoknade za otpadne vode. Posle višegodišnjeg šetanja
predmet Ki 67/07 konačno se skrasio kod Opštinskog javnog tužioca Katarine
Bobić gde, kako izgleda, čeka da nastupi zastarelost. Šteta koja je
osporavanim rešenjem naneta budžetu iznosi najmanje 60 miliona dinara! Ista
tolika je i korist koju je u svoj džep
strpao Petar Matijević.
Zlotvor u Zrenjaninu
Zrenjaninski Tekstilpromet i radnička tragedija nastala nakon
prelaska ovog preduzeća u ruke Petra Matijevića, slikovito govore o
modelu kriminalnih sprega države i najgoreg ljudskog nakota koji se pojavljuje
u svojstvu uspešnog preduzetnika.
Čim je Petar Matijević postao
većinski vlasnik (50,18 odsto) Tekstilprometa počela su
otpuštanja (70 ljudi ostalo bez posla), rasprodaja zaliha i izdavanje u zakup
14 maloprodajnih objekata i bilo je jasno koji su mu poslovni ciljevi.
Svima koji su mu se našli na putu dao je radni premeštaj na
poljoprivredno gazdinstvo Zlatica, gde se uzgajaju svinje i
krave, a ko nije imao izlaza uzeo je otpremninu od 100.000 dinara i zauvek
otišao iz preduzeća.
Ali, da stvari budu jasnije, treba znati po kom modelu Petar Matijević
kupuje preduzeća i šta je temelj njegovog kriminalnog delovanja. Naime, on nikada i ni pod
kakvim okolnostima ne kupuje na tenderu ili na aukcijama! Isključivo se
pojavljuje kao kupac na javnim ponudama i na takozvanom tržištu kapitala, a taj
ga postupak ne obavezuje na socijalne ili investicione obaveze.
Tako je i zrenjaninski Tekstilpromet
kupio na Beogradskoj berzi u tri faze, dok nije kompletirao većinski paket.
Kada je obavio posao, pred njim više nije bilo prepreka da rasproda ili iznajmi
imovinu preduzeća, radnike otpusti i zgazi sve što mu ometa brzu zaradu.
Naravno, mada srpsko državno rukovodstvo i nesmenjivi ministri snose ključnu
krivicu za ovako surovo čerupanje svih privrednih tekovina, u slučaju Petra
Matijevića bilo je dovoljno da se neko ozbiljan pozabavi poreklom njegovog
novca.
Obračun iz računa
U januaru 2010 godine, nakon verbalnog a kasnije i fizičkog sukoba oko
prava na izvlačenje peska kod novosadske rampe, na nasipu zvanom Kamenjar,
uhapšeno je više osoba dva kriminalna klana. Sa jedne strane je bio kriminalni klan Mirka
Dubroje, vlasnika preduzeća Karin-komerc, a sa druge Dragoslava
Vukovića, vlasnika preduzeća Vuković-komerc. Naime, sporena
rampa koja tu postoji zbog zabrane kretanja tranzita teškim kamionima
postavljena je po nalogu Republičke vodoprivredne inspekcije, ali je očito
zasmetala i jednima i drugima... Dubroja se pravdao da je do tuče moralo da
dođe jer je pravo na spuštanje i podizanje rampe na tom području od Republičke
inspekcije dobilo njegovo preduzeće, te da je Dragoslav Vuković kršio
njegovo pravo na ovu zabavu. Izvesni Damnjan Jakovljević, Dubrojin
tehnički direktor, naredio je beskompromisan juriš na Vukovićeve radnike, ali
je njegova elitna jedinica naišla na jak otpor Vukovićevog klana.
U Policijskoj upravi Novi Sad zadržano je tom
prilikom više lica zbog narušavanja javnog reda i mira. "Policijska
patrola je po dojavi izašla na mesto događaja, gde su se dve grupe međusobno
vređale i pretile", saopštila je novosadska policija izbegavajući
da pominje i Dubroju i Vukovića iz razumljivih razloga. Naime, njihov uticaj na
bezbednosne strukture Novog Sada nije mali.
Kriminalni
klan Mirka Dubroje dobio je odmah šamar iz Javnog preduzeća Voda
Vojvodine od Mirka Galonje, šefa odbrane od poplava, koji je tom
prilikom kazao da oba kriminalna klana imaju pravo na vađenje peska iz Dunava,
a da je rampa postavljena zbog sprečavanja dolaska nepoznatih kamiona.
Do danas
nepoznato lice je neposredno nakon ovog skandala u novosadskom naselju Kamenjar
zapalilo automobil marke audi KU7, vlasništvo Mirka Dubroje,
koji je odmah procenio štetu na oko milion dinara. Međutim, u novosadskoj
policiji, iz straha da se ne zamere ni Vukoviću ni Dubroji, nisu dovodili ova
dva događaja u vezu, a iz Karin komerca je saopšteno da je Mirko
Dubroja u to vreme bio u inostranstvu.
Zbog tebe
bih tucao kamen
Na drugom
tenderu za prodaju somborskog preduzeća Kamenko Gagrčin, ponudu
je dostavilo i preduzeće za rečni saobraćaj, građevinarstvo i trgovinu Hidro-baza,
koje je ponudilo 100.000 evra, a sve u vezi sa tim objavila je i Agencija za
privatizaciju Srbije. Oba preduzeća su ponudila investicioni program od milion
evra i prihvatila minimalne uslove socijalnog programa.
Tender je
bio raspisan 18. decembra 2008. godine, rok je istekao 2. marta te godine, a
ponudu je između ostalih dostavila i novosadska Dunav grupa agregati,
koja nije ispunila uslove tendera.
Prvi tender
za prodaju preduzeća Kamenko Gagrčin proglašen je neuspešnim
krajem oktobra 2008. godine, ali tom prilikom nije navedeno zašto
je Tenderska komisija odbacila predlog o rangiranju ponuda koji je dala
Agencija za privatizaciju. Da bi stvari i ovde bile jasnije, treba reći da je
jedan od interesenata bio i Mirko Dubroja sa svojim Karin komercom
(u ponudi je pisalo iz Šida a ne iz Novog Sada!), smatrajući da će
udruživanjem u jedan konzorcijum (Hidro-baza i Napred) uspeti za
sitne pare da potplati koga treba kako bi prošao na tenderu. Na njegovu
žalost, bilo je tu još braće mafijaša ali i uglednih svetskih kompanija kakav
je, recimo, jedan Holcim. Tako je ponuda Dubrojinog konzorcijuma
odbačena uz obrazloženje da nije ispunjavala kvalifikacione uslove tendera, te
tako onu legendarnu pop pesmicu Olivera Mandića "Zbog tebe
bih tucao kamen" koju je bio spreman da otpeva svojoj ljubavnici
nakon tendera, nije stigao da otpeva. Ni uživo ni telefonom.
Bottom of Form 1
Pesma nas je održala
Tabloidov istraživač kriminalnih
radnji Petra Matijevića, Mirka Dubroje i drugih članova njihovog
zavičajnog klana, našao se poslednjih dana januara 2010. godine u Zagrebu, na
ugodnoj večeri u restoranu Globus sa još 740 članova VSNM grada
Zagreba (Veće srpske nacionalne manjine), gde je obeležena krsna slava Sveti
Dositej Zagrebački. Tom
prilikom je organizovana tombola sa srećkama vrednosti od po 20 kuna (prodato
je te večeri čak 1.500 srećaka!), a sav prihod je otišao u kasu Petra
Matijevića, odnosno njegovog privrednog fonda po imenu Vladimir
Matijević. Naravno, ne bi Matijević bio to što jeste da prisutne nije
počastio svojim mesno-prerađivačkim smećem, pa su prisutni dobili paketiće sa kompletom
proizvoda. Svirao je folkorni orkestar iz Darde i Zagreba, a
Matijevićev kompanjon Mirko Dubroja i zagrebački ugostitelj Milan
Labus doveli su za ovu priliku ocvalog Miroslava Ilića da im
zapeva nešto nostalgično.
Dubroja u vreme proboja
Lopovska loža dalmatinskih
mešetara u Vojvodini opstajavala je poslednje dve decenije na lažnom
patriotizmu, a njihovo kriminalno preduzeće opstajavalo je veštim podmirivanjem
potkupljive i razjedinjene višestranačke birokratije. Disciplinu plivanja u
haosu i profitiranje od haosa, do savršenstva je doveo i Matijevićev
poslovno-zavičajni kompanjon Mirko Dubroja. Ali, znatno pre nego što će
ugaziti u Novi Sad, dakle, pre nego što će i saobraćaj u Novom Sadu biti
podređen njegovim porodičnim veseljima, Dubroja je izvesno vreme, tokom rata,
obitavao u selu Lovas, u Hrvatskoj.
Zahvaljujući tadašnjem direktoru
zemljoradničke zadruge u Lovasu Ljubanu Devetaku, Dubroja je
socijalno preživeo ovaj period, ali čim je napustio Lovas, zaboravio je i na
Devetaka i na njegovu pomoć. Ali, ako je Dubroja iz razumljivih razloga pokušao
da potisne sećanje na ovaj period, tu je Tabloid da ga podseti...
Dok je ranih devedesetih godina u
selu Lovas preživljavao zahvaljujući Ljubanu Devetaku,
ipak je našao vremena da sebi život učini lepšim i zabavnijim. Našao je
ljubavnicu, izvesnu Mariju Đaković (njen blizak rođak Miroslav
Sovanj danas je jedan od predsedavajućih u krivičnom veću Županijskog suda
u Zagrebu, od kojeg je kupovao podatke o kretanju deficitarnih roba na relaciji
Srbija-Hrvatska), te je tako premostio ovaj sumoran period. U međuvremenu je,
stičući važna poznanstva u okrilju vojno-policijske nomenklature već posrnule
Republike Srpske Krajine i ratnih profitera ondašnje Savezne Republike
Jugoslavije koji su se tada našli na terenu Slavonije i Baranje, našao i drugu
ljubav. Bile su to cigarete i nafta. Kao vešti manipulant, lako je dospeo do
statusa ratnog liferanta svih deficitarnih roba, a kasnije se povezao i sa
bratom svoje snahe (žene Slobodana Dubroje, prim. red.), izvesnim Cojom,
švercerom iz zagraničnog područja oko Šida, te je krenuo u preprodaju ukradenih
automobila. Njima je, umesto novcem, plaćao i neke obaveze u Lovasu. Svedoci
tvrde da bi svaki put kad bi ukradenim automobilom platio neku robu, taj
automobil dan-dva kasnije bio opet ukraden. Izvori Tabloida veruju da je
kompenzacija dobijala noge uz Dubrojino odobrenje.
Uostalom, njegova kasnija poslovna
biografija ukazuje na njegov nepresušni talenat za krađu već ukradenog,
i prodaju već prodatog.
Krivotvoreći sve čega se
dohvatio, prodavao je i pokvarene paštete kao prvoklasnu robu po višestruko
skupljoj ceni. Ali, pred ljubavnicom Marijom Đaković nije imao tajni.
Kretanje robe, vojske, naoružanja i naroda nisu više bili nikakva tajna ni za
njenu rodbinu niti za obaveštajne strukture u Zagrebu.
Opraštaju zločine
Gospoda Petar Matijević i Mirko
Dubroja su značajni ljudi u Vojvodini i Srbiji. U društvu, Dubroja često kaže -
"nisam ja smrdljivi Srbijanac". Ipak, on kod ''smrdljivih Srbijanaca" u
Beogradu, u Tužilaštvu za ratne zločine predstavlja veliki autoritet. Ovim
tužilaštvom rukovodi, nezvanično, Nataša Kandić, koja velikim svežnjevima novca
snabdeva zamenika tužioca Dragoljuba S., koji joj prodaje informacije.
Tako su i Petar Matijević i Mirko
Dubroja oprali krvave ruke svojim telohraniteljima i pajtosima, a oribali su i
svoje, izvodeći na optuženičku klupu seljake iz Krajine, koje su prethodno
opelješili do gole kože, prodajući im za trostruko veću cenu humanitarnu pomoć
koju su krali.
Tabloidu su ustupljene priče
Krajišnika i oni su opisali bestijalnosti braće Dubroja, Petra Matijevića i
Vojsilava Gajića, danas vlasnika Vojvodine, koju, u skoroj budućnosti, žele da
preprodaju Hrvatskoj! Ovaj ološ zanima samo novac.
Nesupelo podmićivanje
Nakon objavljivanja teksta u Tabloidu
pod naslovom "Puno smrada usred Novog Sada", u kojem smo
započeli sa otkirivanjem nedela organizovane kriminalne grupe koja je izbegla
iz Hrvatske i udomila se u Novom Sadu, a potom zagospodarila Vojvodinom,
glavnom utredniku Tabloida Milovanu Brkiću stigla je ponuda o nagodbi.
Pregovarač Mirka Dubroje nudio je
20.000 evra za omertu. Za ovu svotu trebalo je da se pokrijemo ušima, da
sve zaboravimo i pustimo braću Dubroja i Vojislava Gajića da se bave svojim biznisom.
Petar Matijević nije uračunat u ovu ponudu.
Nepodnošljiva lakoća kupovanja
ljudi od strane gospodina Mirka Dubroje prekinuta je, ovog puta.
Mirko Dubroja je, još kada se Tabloid
prošle godine oglasio serijalom tekstova o braći Dubroja i Vojislavu Gajiću,
javio Tabloidu preko posrednika.
Jedan prijatelj Milovana Brkića,
advokat po profesiji, zamolio je glavnog urednika da se nađe u kafani
"Ćareva ćuprija" u Beogradu, da mu pomogne.
U kafani je Brkić upoznao
izvesnog Sarmu, kako se predstavio, iz Novog Sada. Invalida takoreći.
Pozivajući se na prijateljstvo sa advokatom, Sarma je zamolio Brkića da omogući
Mirku Dubroji da u Tabloidu bude objavljen njegov demanti. Poštujući
staro novinarsko pravilo, Brkić je uputio Sarmu da obavesti Mirka Dubroju da
pošalje tekst demantija, na čije objavljivanje po Zakonu o javnom informisanju
ima pravo. Ali, ubrzo se u kafani pojavio i sam Dubroja. Pet minuta kasnije
Milovan Brkić je napustio sastanak.
Istog dana naš novosadski
dopisnik poslao je biografiju Dubrojinog "više nego brata".
Mićo Nikolić zvani Sarma (53), kontroverzni biznismen iz Novog Sada,
ranjen je rafalnom paljbom 11. februara 2008. godine ispred njegove zgrade u
Šafarikovoj ulici broj 35, ispred njegove kockarnice "Blu lajn",
u klasičnoj mafijaškoj "sačekuši''. Nikolića su meci pogodili u karlicu, rame, desnu
podlakticu i butinu. Nakon operacije koja je trajala nekoliko sati, on je
zbrinut na odeljenju za intenzivnu negu.
Preko
puta zgrade u kojoj je ranjen i u kojoj je sedište njegove preduzimačke firme "Blu
lajn NS gradnja", Nikolić je gradio jedan od najmodernijih
stambeno-poslovnih objekata u Novom Sadu.
Ovo nije
prvi "vatreni" okršaj ispred kockarnice "Blu lajn".
Pre dve godine u tom objektu državljanin BiH Vinko Predojević (57)
hicima iz pištolja pokušao je da ubije Radeta Ašćerića.
Nikolić
i njegova tadašnja nevenčana supruga Ljiljana Blagojević (35) su
optuženi da su pomogli Predojeviću da prikrije delo. Ljiljana Blagojević dovodi
se u vezu i sa članovima kriminalne grupe Mladena Marića (36) iz Iriga,
koji su uhapšeni 21. septembra pretprošle godine zbog organizovane trgovine
drogom.
Nakon
što je prenet u bolnicu, Sarma je policiji saopštio ime napadača, dvadesetogodišnjeg
Miodraga Markuša, čiji je otac Zoran Markuš bio visoki funkcioner Policijske
uprave Novog Sada.
Posle
operacije Nikolić je promenio iskaz, navodeći da nije video napadača. Pozadina
ovog sukoba bila je borba veterničkog klana i Sarme oko podele tržišta
heroinom u Novom Sadu i Vojvodini.
Gospodin
Nikolić je imao jake pozicije u novosadskoj policiji i zaštitu od svojih
zemljaka Nikole Brkića, pomoćnika načelnika Policijske uprave, Mladena
Korice, šefa kriminalistike policije, i šefa odseka za privredni kriminal Milovana
Forkape. Oni su bili i ostali Nikolićevi prijatelji i zaštitnici.
Narkodiler
je "više nego brat" sa Mirkom Dubrojom. Upućeni tvrde da je Sarma
snabdevao narkoticima i sina Petra Matijevića, koji je registrovani narkoman.
Kada se
u Tabloidu pojavio tekst "Puno smrada usred Novog Sada",
Dubroja je opet angažovao Sarmu, da ponudi nagodbu. Zavet ćutanja, procenio je,
košta 20.000 evra. Oni koji poznaju Mirka Dubroju kao patološku stipsu, kažu da
je to za njega velika suma i da smo mi, očigledno, za njega krupne zverke kada
je rešio da odreši kesu.
Ponuda
Mirka Dubroje glatko je odbijena.
Istraga
Redakcija
Tabloida, na predlog predsednika Borisa Tadića sa kojim smo stupili u
kontakt, prosledila je sve dokaze kojima raspolaže o ovoj organizovanoj
kriminalnoj grupi Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog
kriminala. Njihova istraga, obećano nam je, biće efikasna.
Gejše
Osim
posla rasturanja heroina, Mićo Nikolić Sarma uspešan je i podvodač. On Mirku
Duborji, Petru Matijeviću i Vojislavu Gajiću i njihovom društvu podvodi lepe
devojke. I to vrlo skupe lepotice, koje za jednu noć naplaćuju po 1.500 evra!
Ima se, može se.
Policija
ume da zažmuri
Mirko Dubroja ima svoje ljude i u novosadskoj
policiji. Mnogi funkcioneri policije su na njegovoj apanaži. Kada je udavao
kćerku, saobraćajna policija Novog Sada blokirala je pola grada, da se ne
uznemiravaju svatovi. Kamioni Mirka Dubroje kreću se i zabranjenim,
jednosmernim ulicama. Policija nerado piše prekršajne prijave.
Tabloid je pre tri godine objavio fotografiju vikendica koje
je Dubroja, u naselju Kamenjar, od milošte zvanom Dolina lopova,
podigao tadašnjem načelniku Odeljenja saobraćajne policije Milovanu Glođeviću i
načelniku Branku Pantoviću, koji je danas rukovodilac u MUP-u u Beogradu.
Koliko li još policijskih službenika radi za gospodu Dubroje, Matijeviće i
Gajiće?