Krici i odjeci

Pismo iz Ginekološko-akušerske klinike

Zašto njih majke nisu pobacile

 

Godinama radim u zdravstvu i mogla bih enciklopediju da napišem o onome što sam videla. Ovo što vam pišem desilo se posle smrti jedne bebe.

 

 

Poštovani uredniče,

Imate hrabrosti da pišete o medicinskoj bandi pa znate kakvi to banditi mogu da budu.

Radim u GAK Narodni front i tu kao i svugde ima dobrih ljudi, ali ima i šljama. Ovaj direktor sada je bolji od onog pre, ali to što je mislio da uradi ili neće ili ne može. Zato se i dešavaju stručne greške kao ova koju ću da opišem.

Radi porođaja došla pre mesec dana trećerotka iz unutrašnjosti, sa potpuno normalnim parametrima. Žena je od početka dosađivala svima kako moli da se vodi računa jer "nisko nosi decu". Nemoguće je da to nisu čuli baš svi, jer je to ponovila bar 15 puta svima koje je srela.

Kada je počeo porođaj na nju se nije obraćala posebna pažnja jer se videlo da je siromašna.

Mučenica je i dalje to ponavljala i molila da se pazi jer je - muško dete. To joj je bila jedina greška, jer su odmah počeli da je zezaju kako se ne bi sekirala da je žensko.

Katastrofalne greške koje su lekari uradili pri porođaju neću ni da navodim. I obična babica bi je porodila bez velike muke, čim je dala podatak da nisko nosi. Umesto toga nastaje potpuna panika, zove se anestezija, stariji doktor, potpuno modro dete na kraju nekako vade i prenose na reanimaciju. Nažalost, spasa tom dečaku nije bilo a sve zbog ludačke bahatosti nekih doktora.

I ranije je bilo takvih scena, ali sada je to došlo do te mere da hoću da puknem od muke. Pitaju se najgori, svejedno da li zbog toga što su politički jaki ili što su dobri sa kriminalcima.

Zbog toga ljudi gube decu, kao ova jadna majka koja je molila i preklinjala samo da se obrati pažnja jer - nisko nosi decu.

Lakše mi je duši što sam vam ovo napisala, neka svet zna bruku.

 

Autor poznat redakciji

 

 

 

 

 

 

 

Iz Zavoda za udžbenike

 

Hoće i oni u Enciklopediju

 

Za Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, krajem oktobra 2008. godine, Zavod za udžbenike je izdao reprezentativnu knjigu "Enciklopedija srpskog naroda" (veliki format A4, oko 1.300 stranica) i knjiga je tada promovisana. Glavni i odgovorni urednik bio je tadašnji direktor Zavoda dr Radoš Ljušić.

Međutim, na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu, krajem oktobra 2009, Zavod je promovisao nekoliko novih knjiga i izložio sva svoja važnija izdanja. Jedino nigde nije bilo pomenute "Enciklopedije srpskog naroda". Kako je moguće da takva knjiga ne bude izložena na Sajmu knjiga?! Mnogi su mislili da je rasprodata. Ali, to nije bio razlog, jer smo je videli u izlogu Zavodove knjižare preko puta "Beograđanke", uvučena tako duboko - da se skoro i ne razaznaje koja je to knjiga. U drugim knjižarama je nema, niti se na bilo koji način iz Zavoda daje na znanje da ta knjiga postoji.

Postavlja se pitanje: zašto je sklonjena od javnosti tako značajna knjiga, u čije su izdavanje, verujemo, uložena velika sredstva i trud ogromnog broja stručnjaka?!

Odgovor ima veze i sa promenom direktora Zavoda. Pošto se direktorska mesta i mesta u upravnim odborima velikih firmi dele nagodbom stranaka iz vladajuće koalicije, Zavod i direktorsko mesto u njemu pripali su stranki Mlađana Dinkića G17 plus. Dinkić žari i pali, a ponajviše daje prazna obećanja, a niko mu ništa ne može.

I zamislite, nekim vodećim ljudima iz vladajuće koalicije, na primer Božidaru Đeliću i samom novom direktoru Zavoda (Miloljubu Albijaniću), nije se svidelo što nisu stavljeni u pomenutu enciklopediju, pa je knjiga sklonjena od javnosti. Verovatno će Zavod praviti novo izdanje, u koje će ući takve veličine kao što su naši plitki političari! Ne znamo samo čime su to oni zaslužili? Po našem mišljenju, nekima od njih je pre mesto u Ginisovoj knjizi rekorda - po broju praznih obećanja koja su dali i stalno daju srpskom narodu!

No, kod nas je sve moguće, jer je sve ispolitizovano i pod kapom žuto-crvene "demokratije". Srpskom narodu svi podvaljuju, pa i on samom sebi.

 

                              S poštovanjem,

                            mr Radovan S. Zorić,

                            Beograd

 

 

 

 

 

Kanada: Pakleno pismo iz vladikinih rajskih vrtova

 

Taj bi i toalet-papir prekrstio u dolare

 

 

Eparhija kanadska SPC je ogrezla u kriminalu, ali ne samo vladike i sveštenstva nego i crkvenih odbora sastavljenih od najvećeg iseljeničkog šljama koji je Severna Amerika videla.

Kanadski vladika Georgije poznat je po bludničenju sa ženama, i to se ne bira godište i status. Incident sa jednom od ljubavnica zabeležile su sve svetske kamere, jer mu je ova u Detroitu pred hiljadama ljudi opalila šamar i histerisala zbog emotivnog bola koji joj je naneo.

U mestu Milton, gde je sedište vladike Georgija i manastir, bile su česte smene monahinja, od kojih je jedna bila i doktorka iz Selters banje u Mladenovcu, u koju se vladika zaljubio na proputovanju po banjama Srbije. Zamonašio ju je i čitavih pet godina imao s njom vesele noći u manastiru Milton. To mu je najduža veza.

U komšiluku mu je živeo bogataš iz Vojvodine, po nacionalnosti Mađar, Zoltan Lešak sa porodicom. Vladika je rečitošću uspeo da ih obrati u pravoslavnu veru. Krsti Zoltana i ženu i daje im imena Zoran i Zorica. To je bilo veliko prijateljstvo. Zoltan-Zoran, inače ugledni biznismen u državi Ontario, u tri ujutro se budio da ide po vladiku na aerodrom ili gde god treba ne pitajući za te vladikine dolaske i odlaske u sitne sate.

Međutim, jednom prilikom vladiku Georgija zaustavila je kanadska policija na aerodromu Toronto, jer su na skeneru videli da ima gomilu novca ispod mantije. Pretresli ga i našli 150.000 dolara koje je vladika, navodno, nosio za pomoć Kosovu i Metohiji. Verovatno u dogovoru sa poštenjačinom Simonom Vilovskim.

Posle te blamaže Zoltan-Zoran se malo povukao, ali je vladika bio ubedljiv da je to pomoć za Srbe pa su ostali kućni prijatelji. Međutim, u njegovoj vili u blizini manastira vladika Georgije je redovno provodio vreme, čak i po ceo dan. Imao je običaj da skine mantiju ispod koje je imao samo gaće i uskoči u bazen, gde bi se satima brčkao. Prevršio je svaku meru kada je počeo da spopada i ženu domaćina, pa mu je ovaj ljubazno pokazao vrata i golog ga izbacio sa imanja bacivši za njim i mantiju.

Jedan moler makedonske nacionalnosti učestvovao je u radovima na renoviranju manastira i zgranuo se kada je u vladikinoj sobi naišao na seksualna pomagala u sado-mazo fazonu. To je prokomentarisao rečima: sreća da se moja makedonska crkva odvojila od srpske!

Brat vladike Georgija, zapadnoevropski vladika Konstantin, već je ozbiljan pljačkaš. U njegovoj eparhiji fale milioni evra. Jedva se spasao zatvora, ali funkciju niko nije smeo ni da mu pipne.

U ove dve eparhije odvija se neviđen kriminal nad starijim vernicima SPC, kojima se, pod plaštom doživotnog staranja, od strane ljudi iz crkvenih odbora otimaju kuće, stanovi i ostala imovina po zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Kako se potpišu ti famozni ugovori, sve nekretnine munjevito idu na doboš, računi po bankama se prazne na osnovu nekih ovlašćenja koje nesrećnici za života daju, a crkvi pada "na teret" trošak gašenja računa posmrtno i troškovi sahrana i održavanja grobnih mesta ovim ljudima, a na osnovu ugovora potpisanih za života.

U Patrijaršiji SPC nisu dozvoljavali da se patrijarh Pavle u poslednjih pet godina uznemirava ovim potresnim činjenicama, a do Amfilohija nije moglo da se dođe. Sada, ovo što šaljemo vama šaljemo i patrijarhu Irineju, jer ne smemo lično da se pojavimo zbog plaćenih ubica, pretežno iz Republike Srpske, koji su telohranitelji najprljavijih vladika u SPC i mislimo da bi svakog od nas smakli s apetitom i dobili masne zarade. Milovan Brkić nam je jedina nada da će ova istina videti svetlo dana.

 

                            Autor poznat redakciji