Zakonopravila
Nokaut u prvoj rundi: Primeri sunovrata takozvanih
reformi srpskog pravosuđa
Stradija odabranih kadija
Ako
je ovo reorganizovano sudstvo, bolje da ga nisu ni dirali! A šta ćemo sa onima koji su takozavnu
reformu osmislili? Nije valjda da se, osim sudija, više niko ne oseća prozvanim? Da li je to ono ministarstvo pravde i da li je to onaj VSS
koji je vršio reizbor sudija, po
kriterijumima gde su i sudije koje su umrle - izabrane? Odgovore na ove dileme
i pitanja potražio je urednik Tabloida Josip Bogić, penzionisani
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a
Josip Bogić
Navijačka grupa
koja je na stadionu "Partizana" vređala skandiranjem (a kasnije i
putem interneta) novinarku B 92 Brankicu Stanković, oslobođena je odgovornosti,
uprkos pritisku javnosti ali i političkim pritiscima na sud. Šta ovde treba
istaći?
Svaki pritisak na
rad sudija bio bi protivzakonit i neustavan ma sa koje strane dolazio. Čini se ipak da aktuelna vlast apriori
stavlja na stub srama sudiju i sudsko veće koje je donelo takvu odluku. Nije se sačekalo da se odluka obelodani a
već su počeli pritisci na sudije da se razreše i ko zna sve šta.
Daleko od toga da
je ovde tema odbrana hiliganstva. Oni su samo jedan produkt ukupnih zbivanja u
našem društvu. Ali, ovde je reč o nezavisnom sudstvu. Uostalom, zar ne piše u
Ustavu da sudija ne sme biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja izraženog u
odluci!?
Dakle, i laiku je
znano da svaki sudija odlučuje prema napisanoj optužnici. Ako optužnica nije napisana kako treba i ne
obuhvata sve činjenice, sud ne može da sudi zbog onog čega nema u optužnici.
Sa druge strane, pravo javnosti da izrazi svoj
stav, pa i zadovoljstvo ili nezadovoljstvo postupcima i odlukama svih državnih
organa, uključujući i sudove, predstavlja demokratsku tekovinu i Ustavom je
zagarantovano.
Kad nije doneta presuda kakvu žele predstavnici vlasti, nastaje problem i poteže se pitanje razrešenja sudija. Zato prvo treba
da se postave kriterijumi o tome kakvi dokazi su potrebni da se napiše krivična
prijava, a ne da se policiji veruje na reč, da tužilac rukovodi pretkrivičnim
postupkom, a da sudija sudi na osnovu dokaza a ne želja političara.
U uređenim demokratskim društvima svako odgovara za svoj rad odnosno nerad i
niko ne može biti osuđen bez dokaza, bez obzira na neodmerene izjave medija i
vršenje pritiska na ozbiljnu nezavisnu instituciju kao što je sud.
Reforma pravosuđa je donela novine da svako može ne
samo da komentariše rad sudija već i da im preti
razrešenjem! Da li je veći problem pogrešna presuda koja se da
ispraviti ili političke sudije koje po zakonu moraju služiti političkim interesima? Ovo je
direktna pretnja svim ostalim sudijama kako će proći ako ne sude po volji
aktuelne vlasti.
Međutim, svaki zahtev ili inicijativa nosilaca
izvršne vlasti za preispitivanje odgovornosti sudije koji se zasniva na
nezadovoljstvu odlukom koju je doneo, naročito kada se radi o odlukama koje
nisu pravnosnažne, ne samo da nemaju zakonsku osnovu već predstavljaju i direktan
uticaj na nezavisnost sudske vlasti. (Saopštenje društva sudija).
Evropskom poveljom o zakonu za
sudije,
usvojenom u Strazburu od 8. do 10. jula 1998. godine, u skladu sa osnovnim
načelima Ujedinjenih nacija o nezavisnosti sudstva iz novembra 1985. godine,
pored ostalog, u tački 1.3. precizirano je da je potrebno da se u vezi sa svakom
odlukom koja utiče na izbor, zapošljavanje, imenovanje, napredovanje u karijeri
ili prestanak funkcije sudije, zakonom predvidi intervencija organa nezavisnog
od izvršne ili zakonodavne vlasti.
Slobodan Homen, univerzalni
portparol svih državnih institucija, naveo je nekoliko kardinalnih
neistina koje se sastoje u sledećem: kao prvo da VSS može "kao
krajnju meru sankcija" da "izrekne i razrešenje
sudija", što je zaista daleko od istine jer da bi u tom slučaju
bilo potrebno da se donese disciplinski akt koji je trebalo da
bude donet još 05.06.2009 godine, a i da je donet, u ovom slučaju sudija ne
može da se pozove po slovu važećeg
Ustava na odgovornost za mišljenje i akt koji je doneo.
Kao drugo, Homen navodi da "pravo
da zatraži preispitivanja rada sudija, po novom zakonu, ima i
svaki građanin", što takođe ne odgovara istini, jer je pravo
na pritužbu Nadzornom odboru postojalo do 31. 12.2009 godine, a tačno
je da svaki građanin može podneti inicijativu za razrešenje člana
VSS iz reda sudija, a to nije isto. Kakvi su "deformatori"
a kakvi "eksperti" Natalija Mesarović i Snežana Malović
i koliko znaju propise, vidi se iz toga da su prekršile najmanje dvadesetak
odredbi Ustava i više zakona.
Ako je sve rečeno o frazi da
je problem u starim neobrazovanim pravosudnim kadrovima koji slabo poznaju
pravo a zapošljavali su se na osnovu rodbinskih i političkih veza, kako to da
su i ovi novi neefikasni, kad su ih toliko reklamirali? Eto kakvi su kadrovi
koje je birala Nata Mesarović i njoj slični "pravni stručnjaci"!
Za ovakve postupke treba da
odgovaraju pre svega najodgovorniji, a to je ekipa koja je sa ministarkom
pravde Malovićevom sprovela ovakav nestručan i neprofesionalan izbor sudija i tužilaca. Ispada da mi imamo najbolje i
najsposobnije advokate na svetu, ali istovremeno najnesposobnije i najgore
tužioce. Kako je moguće da su svi najsposobniji advokati nekada bili tužioci
ili sudije?
Ukradoše mi sva četiri
elementa krivičnog dela!
Sećam se jednog
događaja kada sam svojevremeno odlazio na konsultacije kod tužioca u Okružno
javno tužilaštvo, smatrajući da ću im što kvalitetnije pripremiti predmet kako
bi prekršioci zakona bili adekvatno kažnjeni.
Jedan od
tužilaca (koji je sada ugledni advokat) gotovo uvek mi je odgovarao da u
radnjama potencijalnog izvršioca nema
elemenata niti kvalitetnih dokaza da se radi o krivičnom delu koje
se goni po službenoj dužnosti.
Drugim rečima,
tražio je dlaku u jajetu i ponašao se u skladu sa sadašnjom svojom funkcijom.
Gotovo uvek je govorio:"Nema tu
krivičnog dela".
Ali jednoga
dana, na moje veliko iznenađenje, desila se i kod njega promena stava... Došao sam na konsultacije kod njegovog kolege iz kancelarije. Kad sam završio, diskretno me upitao da li znam nekoga u SUP-u Beograd ko radi na
motornim vozilima. Rekao sam da znam. Tada mi je ispričao da su mu pre nekoliko
dana nepoznata lica skinula sva četiri točka sa automobila, pa me je zamolio da
mu pomognem kod kolega kako bi se pljačkaši priveli pravdi. Malo sam se našalio i rekao da tu nema dela i
da treba po privatnoj tužbi da goni izvršioce. Naravno, nije shvatio moju ironiju i počeo je da me ubeđuje kako
tu ima elemenata za krivično
gonjenje po službenoj dužnosti.
Zamolio sam kolege da se pozabave ovim predmetom i nakon izvesnog
vremena pronađeni su
kradljivci tih auto-guma, a kasnije su i osuđeni. Pomenuti tužilac je posle ovog događaja bio najrigorozniji i nisam
više imao problema da ga ubeđujem da li u radnjama ima ili nema krivičnog dela.
Sada je tražio "slamčicu dokaza" da bi gonio
izvršioce.
Nata snimila CD
Vladimir Cvijan, bivši pravni savetnik predsednika Republike, nedavno je
predočio javnosti tajno snimani razgovor koji potvrđuje da je u reformi
pravosuđa bilo mnogo "naručenih
imenovanja" i "naručenih diskvalifikacija"
tužilaca i sudija.
Danas vidimo rezultate takvog delovanja...
Prozvani akteri obrću teze, pa je sada od same sadržine tog razgovora
važnije da li je neko neovlašćeno snimao taj razgovor. Ispravno je da niko ne
sme neovlašćeno da snima bez naredbe nadležnog suda, ali...
Da li je Cvijan ili neko
treći ko je snimao trebalo da traži dozvolu gospođe Mesarović da je zakonito snimi i da li bi javnost
tada saznala ovo što je snimljeno?
Ispada
da mi imamo najbolje i najsposobnije advokate na svetu, ali istovremeno
najnesposobnije i najgore tužioce. Kako je moguće da su svi najsposobniji
advokati nekada bili tužioci ili sudije?