Stav
Ološ
Piše:
Branko Dragaš
POLITIKA - Nešto sistemski ne valja u
demokratiji. Nešto što
se mora hitno menjati. Umesto vladavine građana, dobili smo vladavinu političkog
ološa. Građanin je pretvoren u konzumenta kome se sistematski prazni glava
svakojakim medijskim glupostima i budi primitivizam i vulgarnost najgore vrste,
da bi se on, tokom političke kampanje, na najbrutalniji način zastrašivao i
potkupljivao. Izmanipulisani, uplašeni, osiromašeni, kontrolisani i porobljeni
građanin nije sposoban da rasuđuje i nije sposoban da samostalno donosi odluke.
Tako se demokratija pretvara u partokratiju. Posledica je potpuna apatija građana. I poslednji izbori u Velikoj Britaniji su to jasno pokazali.
O lokalnim izborima u Srbiji ne vredi više ni pisati. Razlike su samo u načinima manipulacije, pretnje i korupcije. Kada Klovn tranzicije obuče
rudarsko odelo i stavi šlem na glavu, tokom lokalnih izbora u Boru, onda je to
dokaz da je putujući politički cirkus daleko od istinske demokratije i
vladavine prava. Građani postaju apatični jer su prevareni medijskim špekulacijama
izbornih štabova da oni, u stvari, ništa ni ne odlučuju, nego da su odluke
donete već na nekom drugom mestu. U našem slučaju, to su Brisel i Vašington. Građani su tu samo
kao dekorativna zavesa u političkom pozorištu u kome je sve unapred režirano i
gde su uloge već podeljene.
Opet, s druge strane, proterivanjem morala iz politike, ko hoće moral neka
ide u crkvu, forsiranjem makijavelističkog pragmatizma i japijevskog mešetarenja
u transferima političkih igrača, sve je dozvoljeno ili menjam mišljenje u
zavisnosti od visine novčanog transfera, potpuno odsustvo savesti,
pristojnosti, znanja i stida, doveli su demokratiju do vladavine ološa. Umesto
da najbolji, najstručniji, najpošteniji i najpožrtvovaniji predstavljaju građane
i vode zajednicu, dobili smo okrutne prevarante, bitange, pataloške lažove,
kriminalne tipove i spinovane mediokritete da vladaju nama. Zašto se onda čudimo što
nam je civilizacija postala debilna?
Pogledajte, molim vas, ko su danas političari.
Cirkusant Berluskoni, tupavi Buš, iskompleksirani Sarkozi, isprazni Obama,
blazirani Bler, klovn Tadić i predsednik EU čije ime niko ni ne zna. Nažalost,
ovoj skupini se sve više približava Putin koji je od državnika spasioca, družeći
se sa oligarsima, postao panslovenski plejboj. Ako ovakvi političari ostanu da vladaju svetom ne piše se dobro
civilizaciji. Ne treba se čuditi, kada budu masovno
bankrotirale evropske države, ako se pojavi neki
novi Demagog i povede razočarane građane. Postoji opasnost da ponovo uđemo u Veliko Klanje,
koncentracione logore, vojne parade i smotre, kongrese i Vođe. Stadu je u toru uvek bilo toplije. Šta
treba uraditi da se ipak to ne desi? Moramo se vratiti istinskoj Demokratiji.
Moramo ustati u odbranu Republike. Početak je - vraćanje Morala u politiku. Dobri ljudi vode dobru politiku. A dobri ljudi
moraju da se udruže i da se Organizuju. Ako se ološ
povezao i organizovao u odbrani svoje prevare i zločina, dužnost čestitog i poštenog
sveta je da se odupre tom zlu svojim dobrim delima.
EKONOMIJA - preporučujem vam izvanrednu knjigu
Lorete Napoleoni - Ološ ekonomija - Tamna strana novog svetskog poretka.
Sve ono što dve decenije javno pišem i govorim sažeto je u toj knjizi.
Neoliberalni koncept je doveo do takvog ropstva, kako piše gospođa Napoleoni,
da danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima - i to nije
slučajno - jer u ono doba koncept demokratije nije ni postojao. Niko, dakle,
antičkog roba nije ubeđivao da je slobodan čovek.
Danas, naprotiv, savremene robove ubeđuju
da su slobodni građani. Danas savremenih robova ima na
pretek, njihova vrednost na tržištu zbog velike ponude je minimalna, jer se oni
posmatraju kao obavezan trošak u međunarodnom biznisu. Antički narodi su visoko
cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Multinacionalne kompanije
na radnu snagu gledaju kao na nužan trošak. Prezir i mržnja prema, recimo, našim radnicima može se videti u
tekstovima plaćenih novinara, koji iznose mišljenje tajkuna i političkog ološa.
"Ološ i banditi su dali pečat ekonomiji tokom najveće tranzicije u
istoriji", ističe Napoleoni.
Danas se ekonomijom bavi ološ zato što se u društvu dešavaju
duboke promene. Najviše žrtava
nije bačeno u ropstvo, kupljeno i prodato od inostranih profitera, već su to učinili njihovi sunarodnici. Zato pišem o okupaciji iznutra. I ova neočekivana,
perverzna veza demokratije i ropstva, direktna je posledica onoga što je
Napoleoni nazvala - ološ ekonomijom. Radeći skoro tri decenije na tržištima u
Srbiji, regionu i svetu, mogu iz prakse da potvrdim da je pobedila ološ
ekonomija. Politički ološ je tražio svoje igrače na tržištu i tako je nastala
ološ ekonomija. Posledica vladavine ološ ekonomije je ova kriza koja ulazi u
svoju drugu fazu. Nijedan sistemski problem u ekonomiji nije rešen, svi
falsifikuju statističke podatke, međusobno se lažu i umesto da rešavaju suštinu
ekonomskih problema, oni štampaju evre i dolare i tako samo ubrzavaju slom
sistema. Ološ ekonomija mora da bankrotira. Što se pre to desi biće bolje svima na tržištu.
Došlo je novo doba. Doba štednje, rada, učenja i razmišljanja. Ne tražite
da vas neko zapošljava, jer takvih neće biti. Sami nađite svoj posao i nemojte da vas
pretvore u roblje. Suluda je ideja da se potrošnjom
izlazi iz krize. Krizu možemo pobediti samo domaćinskim poslovanjem i ponašanjem. Sve ostalo su kenzijanske prevare. Mit
potrošnje nas je uveo u ovu strukturalnu krizu kapitalizma. Slom je siguran.
Izlaz postoji.
TAJKUNI - odgovorno tvrdim da su tajkuni ološ. Poznajem ih gotovo
sve. Neke znam više od dve decenije. Znam kako su nastali. Znam ko im je to sve
omogućio. Znam kako funkcionišu i kako razmišljaju. I zato su ološ. Kapital koji su stvorili
je nastao na kriminalnim prevarama. Nijedan jedini evro ili dolar nisu zaradili
na tržištu bez političkog ološa. Uvek su bili privilegovani i tražili su
monopolske pozicije. Nijednu kombinaciju na tržištu nisu uradili bez podrške
političkog ološa, koji ih je reketirao. Tajkuni su ljudski loš materijal:
patološki su lažovi, prevaranti, šibicari, sujetni su, ljigavi, pokvareni,
neiskreni, pohlepni i mekušci koji kroz novac leče svoje bolesne komplekse.
Tajkuni nemaju predrasuda, vulgarni su, prosti, perverzni, okrutni prema
slabijima i potčinjenima, a ljigavi i ponizni prema moćnima.
Bio sam mladi bankar kada sam u kancelariji oblasnog komunističkog Komesara
prisustvovao fizičkom i psihološkom zlostavljaju najvećeg srpskog Tajkuna,
Gazde i Milijardera koji je pseći ponizno ljubio skute razbesnelog nosioca
partizanske spomenice. Čuveni srpski Plejboj i Milioner je Đinđiću i meni u
oktobru 1990. donosio sokove i kelnerski servilno nas služio, presretan što smo
njega izabrali. Međunarodni tajkun za otimanje i preprodaju struje, Milijarder
i Čovek iz senke, Finansijer svih režima, nije u leto 1992, kada sam prvi
izvadio novac za kampanju nesretnog Milana Panića protiv Despota, mogao na
zajedničkim sastancima poslovnih ljudi, koji su podržavali opoziciju, da
sastavi nijednu složenu rečenice koja nije počinjala sa: "Kao što kaže moj
drug Branko".
Posebno mi je drago što je Ideolog verbalnog legalizma, Koštunica dr
Vojislav, političar koga ne zanimaju novac i ovozemaljski materijalni problemi,
prikazan kao politički prevarant koji uzima provizije, rasprodaje privredu,
dogovara se sa tajkunima, pristaje da proda najunosnije srpske kompanije osvedočenim
srpskim neprijateljima, kako ih je nazivao u svojim političkim kampanjama;
posebno mi je, dakle, drago da je ovim iskazima dokazano da i on pripada tom
političkom ološu.
MEDIJI - politički ološ i tajkuni su stavili pod kontrolu sve medije. To im ni nije bilo preterano
teško. Nikada veća medijska blokada nije bila u Srbiji za sve nas koji mislimo
svojom glavom. Nikada mediji nisu bili tako besramno poslušni i ponizni. Posebno su mi odvratni oni koji su bili najveći medijski
satrapi u vreme Despota, a danas glumataju osvedočene borce za slobodu i
demokratiju.
Ništa manje prezrenja nemam ni prema medijskim talibanima koji su udarna
pesnica propale neoliberalne ideologije. Taj medijski ološ su plaćene ubice demokratije, pravde i slobode. To su mucavi i nepismeni žandari
političkog ološa i tajkuna koji se represivno obrušavaju na radničku klasu,
socijalnu ulogu države i pravdu kao prevaziđenu kategoriju. Jednog od tih
skotova sam pune dve godine finansirao da bi on i njegova porodica preživeli hiperinflaciju. Toga se danas ne seća,
jer nije tržišno isplativo biti dobar i pošten. Otišao je toliko
daleko u svom besramnom služenju tajkunima, da se u dva nastavka režimskih
novina obrušio na mene, uzimajući od lokalnog kragujevačkog bandita novac za to
spinovanje javnosti.
KULTURA - nekada je za nas, koji smo bili deca Krleže i Pekića, Moma Kapor bio laki pisac. Danas je pokojni Moma Kapor klasik
prema ovom vulgarnom i perverznom ološu što
sve monopolizuje u kulturi i otimaju novac na kriminalan način... Dobitnika NIN-ove nagrade, izreklamiranog mladog pisca bez ikakvog
talenta i umeća, prestao sam da čitam na dvanaestoj
stranici. Najčitanijeg mladog buntovnika i pisca koji obećava
sam prestao da čitam na dvanaestom redu. Ološ u kulturi prezire svoj narod i zemlju u kojoj je rođen. Ali ostaju da parazitiraju na budžetu.
Nemaju hrabrosti da svoj talenat dokažu u svetu. Na
slobodnom tržištu. Tamo bi shvatili svoju beznačajnost.
INTELEKTUALCI - srpske intelektualce je uhvatila
plesan i apatija. Povukli su se i ćute. Čekaju da prođe povodanj. Ćeraju se,
brabonjaju, mrsomude i seire samo oni isti dobitnici komunističih Sedmojulskih
nagrada za stvarlaštvo, koji su preko noći postajali ideolozi krvi i tla, koji
su spremni da gurnu čitavu naciju u nestanak samo da se odbrani kosovski zavet
i njihove akademske titule. Taj ološ je isto ostrašćen i isključiv kao i
japijevci na fakultetima, savetnici režima, neoliberalni ideolozi koji veličaju
tržište, parazitirajući na parama poreskih obveznika.
KRIMINALCI - oni su i najpošteniji. Ne kriju da su ološ. Žive
na crti. I brzo umiru. U odnosu na ostali ološ, oni jedini imaju kodeks. Pridržavaju
se svojih pravila. Preziru ostali ološ i čude se kako ti mekušci i ljige uspevaju da
vladaju.
U čoporu vukova nikada ološ vuk ne može da bude vođa. Ostali ga odmah
ubijaju. Vođa može da bude samo onaj koji radi za zajednicu i koji se odriče u korist zajednice. Ljudska zajednica mora da se vrati ovim načelima života.