Vojska
Uništavanje
Vojnotehničkog instituta: Operacija Otpusti pa raspusti
U interesu odbrane
ličnog interesa
Direktor Vojnotehničkog instituta pukovnik Zoran
Rajić uspešno sprovodi započetu akciju Otpusti i raspusti u Institutu, sve
po nalogu Stevana Nikčevića, direktora Jugoimporta SDPR i pomoćnika
i kuma ministra odbrane Dragana Šutanovca. U Vojnotehničkom
institutu priprema se otpuštanje sekretarica (sedam), a izvestan je i otkaz za oko 200 tehničara.
Uništavanjem pomenute strukture inženjeri VTI-ja neće imati
vremena za nove ideje, jer će biti preokupirani tekućim tehničkim poslovima. To vodi eliminisanju nepodobnih vojnih i
civilnih stručnjaka, a sve radi postupnog pretvaranja VTI-ja u jedan od sektora
u okviru Jugoimporta SDPR
M.J.
Po svemu sudeći, on što se dešava u naučno-istraživačkom
radu Vojske vodi uništavanju vojnotehničkih naučno-istraživačkih centara, pre
svega Vojnotehničkog instituta (VTI). Ovaj institut, koji je i za vreme
sankcija imao uspešne poslove s inostranstvom, paralisan je, s jedne strane
nepostojanjem domaćih razvojnih projekta, a sa druge pasivnim ponašanjem države
koja je vojni biznis prepustila ministru odbrane Draganu Šutanovcu.
Direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević i pomoćnik i kum ministra odbrane Ilija Pilipović, kao i sam ministar
Dragan Šutanovac, Vojnotehnički institut (VTI) od ugledne vojne institucije
pretvaraju u naučno i razvojno odeljenje Jugoimporta SDPR. Očigledno idu na to da VTI
privatizuju po principu ja tebi, ti meni i svi zadovoljni.
U akciji raspuštanja Vojnotehničkog instituta zdušno
učestvuje pukovnik Zoran Rajić, koji je ranije radio u Vazduhoplovnom zavodu Moma
Stanojlović iz Batajnice, a sad je direktor VTI-ja. Inače, pukovnik Rajić je u
dobrim privatnim i poslovnim odnosima sa Nikčevićem, čiji je najbolji
izvozni artikal, avion lasta 95, proizveden u Utvi iz Pančeva. Posla će biti i za zavod Moma Stanojlović, ali i za fabrike za proizvodnju pneumatika i
instrumenata.
Inače,
bivši šef Uprave za odbrambene
tehnologije, brigadni general Danko Jovanović, postavljen je za načelnika Uprave za logistiku u Ministarstvu odbrane, a na njegovo mesto je
došao pukovnik Bojan Zrnić. Tako su
Nikčević i Pilipović načinjenim nedavnim kadrovskim promenama zaokružili
kriminalni lanac u monopolističkim i nelegalnim vojnim poslovima.
Krajem prošle godine pomoćnik ministra odbrane Pilipović
pričao je bajke o Vojnotehničkom institutu: "Zbog trenutne ekonomske
situacije u svetu, finansijska kriza dotiče i Ministarstvo odbrane; smanjena su dodeljena
budžetska sredstva, koja se pre svega odražavaju na opremanje. Zato je neophodno, u prvim momentima krize, izdvajati više novca za
nauku i razvoj. Prepoznali smo da se, samo tako, novčana sredstva mogu
višestruko vratiti sistemu odbrane. Na primer, to se odnosi na dodatna ulaganja
u Vojnotehnički institut, odnosno njegove projekte, koja su ove godine četiri puta veća
nego prethodne. Takva politika, zbog sistemskog pristupa razvoju, daje
rezultate. Posle više godina, imamo niz završenih projekata Instituta".
Stvarnost je, međutim, da VTI-ju nedostaju sredstva za
naučno-istraživački rad i da su Pilipovićeva obećanja bila samo prazna obećanja
u funkciji maskiranja uništavanja Instituta.
Sistematsko otpuštanje zaposlenih iz VTI-ja i dalje se
sprovodi. Sada su na redu sekretarice Instituta, njih sedam, tako da će direktor i šefovi sektora ostati bez
svojih "desnih
ruku". Sve to
se sprovodi radi - uštede. No, ta konstatacija je komična jer mesečne plate
pomenutih sekretarica nešto su preko 200.000 dinara, plus doprinosi, što je smešno u
odnosu na plate, na primer, državnih sekretara i pomoćnika u Ministarstvu
odbrane.
Sekretarice koje su na listi za otkaz trenutno su na raspolaganju, a
ako ih niko u sledećih šest meseci ne potraži kao potreban kadar u okviru
Vojske idu na biro rada. U međuvremenu mogu biti angažovane u vojnim objektima širom Srbije. Takođe, sekretaricama je obećana otpremnina, ali to je sada samo u domenu
fantastike. One ne bi bile prve koje su prevarene kada je otpremnina u pitanju.
Plan Otpusti pa raspusti predviđa i otpuštanje oko
200 tehničara iz Vojnotehničkog instituta, što će sa otpuštanjem sekretarica potpuno paralisati rad
vojnih i civilnih inženjera u VTI-ju. Sve ovo vodi paralisanju kreativnog i
pronalazačkog rada
inženjera Instituta. Njihov radni dan će se većinom svesti na
"šetanje po Institutu", od kancelarije do kancelarije, kako bi svakodnevno
podnosili svoje izveštaje o radu i obavljali druge tehničke poslove, koji
apsolutno nemaju veze sa naučno-istraživačkim radom.
Direktor VTI-ja pukovnik Rajić je,
osetivši da će izazvati veliko nezadovoljstvo među
osobljem, izmenio taktiku otpuštanja. Tako je promenjen plan pa se to radi postepeno
i tako da se
radnici otpuštaju selektivno i u određenim vremenskim razmacima. No, na kraju
se sve svodi na isto - otpuštanje. Nova taktika je smišljena na nedavno
održanom sastanku Pilipovića, Nikčevića i Rajića kako bi se stišale strasti
zaposlenih u Institutu koji su ogorčeni na očigledno uništavanje VTI-ja.
Interes
Prema najavama koje su dolazile iz Ministarstva odbrane, ulazak Srbije
u Partnerstvo za mir trebalo je da pokrene investicije za 200 odsto, ali koje vrste, nije
precizirano. No, to su bile samo prazne reči. Pre svega to su naglašavali
zagovornici ulaska u NATO koji su Vojsku Srbije pretvorili u antiterorističke
jedinice, a sve ostalo su ili uništili ili sveli na minimum, što direktno negativno utiče na nacionalnu bezbednost.
Ako bi Srbija ušla u NATO, to bi trenutno državu koštalo oko četri milijarde dolara za uvoz zastarelog
NATO oružja, uvođenje novih vojnih standarda, kao i za plaćanje NATO instruktora.
To automatski dovodi do zamiranja vlastite proizvodnje i samostalnosti
u raspolaganju određenim proizvodima domaće namenske industrije i
naučnoistraživačkog rada u Vojsci. Iskustva pokazuju da se matičnoj državi
nameću razvoj i proizvodnja naoružanja i vojne opreme koji ne donose profit državi, već pojedincima, ali
zato odgovaraju NATO-u. Ne treba zaboraviti da je trgovina oružjem posao
visokog profita (među prva tri).