Kriminal
Metals banka: Ponovo piramidalna štednja, i to uz podršku
države
Pajtićev eskimski zamrzivač
Umesto da
deli novac siromašnim budžetskim korisnicima, država investira u banke koje su
propale jer su novac pozajmljivale "kontroverznim biznismenima" i pokušavale da se vade
preko piramidalne štednje
Piše: Milan Malenović
Ono što je započeo još
Miloševićev guverner centralne banke Dušan Vlatković, dovršio je Mlađan
Dinkić. Kada je na Božić 2002. obnarodovao odluku o trenutnom zatvaranju do
tada najvećih i najpoznatijih srpskih banaka, Dinkić je objasnio kako država,
koja je u svim tim bankama bila većinski vlasnik, nije dobar gazda u bankarskom
sektoru.
Od tada je država ponovo kupovala udele u nekim domaćim bankama, odnosno zadržala
ono što je i ranije imala. Danas je
ona većinski vlasnik u četiri banke: Poštanskoj štedionici i Srpskoj
banci iz Beograda, zatim Kredi banci iz Kragujevca i Privrednoj
banci Pančevo, u kojima je vlasnik od 70 do skoro 100 odsto kapitala. A
kupuje se i dalje.
Čovek iz snova
Početkom
2009. Metals banka iz Novog Sada upala je u probleme zbog nelikvidnosti.
Narodna banka je shodno svojim ovlašćenjima i zakonskim obavezama u Metals
banci uvela prinudnu upravu i za koupravnike postavila Srđana Popovića,
predsednika Izvršnog odbora banke, i Đorđa Jeftića, zamenika direktora
sektora kredita u Narodnoj banci. Tada je pljačkanje
tek moglo da počne kako treba.
Tokom svog prinudnog upravljanja
njih dvojica su odobrili kredite za kupovinu hotela Putnik i Vojvodina
u Novom Sadu. Korisnici ovih kredita bile su firme koje se povezuju sa Darkom
Šarićem. Dok ovi krediti još i mogu nekako da se naplate iz
prodaje pomenutih hotela, jedna druga kreditna linija daleko više zabrinjava
akcionare.
U leto 2009. Metals banka je
odobrila ukupno 18 miliona evra beogradskom preduzeću NPCO. Iza ove kompanije zvanično stoji istoimena
britanska firma, ali insajderi kao pravog vlasnika pronalaze kontroverznog
biznismena Žarka Pavlovića.
Na zvaničnoj internet prezentaciji OCCRP-a (Organized Crime and
Corruption Reporting Project), međudržavnoj organizaciji za borbu protiv organizovanog
kriminala i korupcije, Pavlović je naveden kao jedan od
najvažnijih saradnika Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam.
Septembra 2007, kako je pisala
beogradska štampa, istog dana kada je privatizovan, u beogradski hotel Nacional
ušao je Joca Amsterdam i zaposlenima se predstavio kao novi vlasnik. U Agenciji
za privatizaciju, međutim, kao kupac pojavilo se jedno drugo fizičko lice -
Žarko Pavlović, koji je ponudio skoro 8,5 miliona evra na šestogodišnju
otplatu.
Široj javnosti Pavlović je postao
poznat kao kupac ruševina bivše zgrade saveznog SUP-a u Knez Miloševoj ulici u
Beogradu, gde je planirao da sazida Zlatnu kapiju Beograda,
hotelsko-poslovno-stambeni objekat na preko 100.000 kvadrata. Od svih ovih
snova ostala je samo priča, jer Pavlović nije uspeo da prikupi novac za uplatu
Agenciji za privatizaciju.
Ko s kim tu ima posla
Slične megalomanske planove imao
je Pavlović i u Kragujevcu, gde je navodno otkupio 2,5 hektara zemljišta u
naselju Stara radnička kolonija i tu planirao da izgradi opet 100.000 kvadrata
tržno-poslovno-šoping-zabavnog centra za 100 miliona evra.
Bez obzira na ovo, Žarko je
nastavio da kupuje po Srbiji i to preko pomenute kompanije NPCO koja u svom
sastavu ima NPC Investments i DHs (Design Hostels), obe
firme osnovane u 2008. godini. NPCO ima 70 odsto kapitala Trgoprodukta
iz Pančeva, 74 odsto Autobanata iz Zrenjanina, većinski udeo u Sremekspresu
iz Sremske Mitrovice, Topolatransu iz Bačke Topole kao i 7.
jula iz Šapca. Udeo ima i u kragujevačkom Autosaobraćaju.
Čudno je zato kako koupravnici
Metals banke nisu znali sa kim imaju posla kada su odobravali sporni kredit.
Ili možda jesu, ali su baš to i hteli?
Bilo kako bilo, Metals banka je
upala u još veću dubiozu pa je počela da se vadi onako kako to rade ostrašćeni
kockari kada počnu da gube - nastavljaju sa podizanjem uloga. Da bi nekako došla do gotovine i nastavila sa kreditiranjem kontroverznih
biznismena, Metals banka je podizala kamate na uloge po dobro oprobanom receptu
gazda Jezde i Dafine. Istovremeno, kamate na pozajmice ne samo da nisu
povećavane, već je za razliku od štednje banka ovde zaključivala dugoročne
ugovore. Poznata šema izvlačenja para, isprobana još
devedesetih prošlog veka.
Ovakva piramidalna štednja ne
može večito da traje pa je na kraju spas potražen upravo na onoj strani koja je
tvrdila da je država loš bankar - u samoj državi. Autonomna pokrajina
Vojvodina je morala iz budžeta da izdvoji oko 40
miliona evra da bi spasla Metals banku.
Pokrajina je na ovaj način
nominalno postala vlasnik 61,2 odsto akcija pomenute banke i to tako što je u
vremenu najžešće ekonomske krize od usta primalaca socijalne pomoći, dodatka za
nezaposlene i penzionera izdvajala novac da bi refundirala kapital utrošen za
finansiranje kontroverznih biznismena.
Pajtićeva opsesija
Nedavno je naš analitičar
finansijskog tržišta Zoran Jeremić objasnio da banke finansiraju našu državu
koju je neodgovorna vlast dovela do bankrota. Prema njegovim analizama, dug
Srbije kod banaka na kraju 2008. bilo je od 10 do 20 milijardi dinara, dok je u
maju 2010. ta suma skočila na 150 milijardi.
Iz primera Metals banke vidimo na
šta se taj novac troši.
Zdrave banke, tako, postaju sanatori banaka pred bankrotom, i to ne svojom
voljom, već intervencijom države. Po čemu se, onda, današnja situacija razlikuje od vremena pre Božića 2002?
Ni po čemu. I onda je država bila ta koja je
bankama određivala gde će da investiraju i terala ih da to čine i onda kada banke nisu videle ni sopstveni interes, a
neretko ni elementarnu poslovnu logiku u tim investicijama.
Stotinu pedeset milijardi dinara,
po trenutnom kursu oko milijardu i po evra, veliko je zaduženje koje će na kraju morati da
plati ovaj narod. A sve to samo da bi se raznorazni srpski Pajtići igrali velikih bankara.
Autonomna pokrajina Vojvodina
nije ni država ni paradržava, bez obzira na puste Pajtićeve snove. Kao takva, nedržava,
ona ne može da ima svoju centralnu banku.
Samim tim joj preuzimanje posrnule Metals banke treba taman koliko i zamrzivač Eskimima.
Međutim, ako ne može da osnuje
centralnu banku, može jednu drugu, koja je isto tako nezakonita, ali manje bode
oči.
Odmah posle kupovine skoro do stečaja pristigle Metals banke, AP Vojvodina je objavila da
planira da od nje napravi pokrajinsku razvojnu banku. Pri tome je novosadska
vlast previdela samo jednu sitnicu: srpsko zakonodavstvo ne poznaje termin
"razvojna banka". I inače u svetu, gde postoje
ovakve banke, zakonodavac je predvideo da je država
garant. Da li ovo znači da će Vojvodina da nastavi da finansira osobe iz
kriminogenog miljea? Znaćemo ako penzije, dečji dodaci i socijalna pomoć u
Vojvodini opet počnu da kasne.
Misterija blagodeti
I sam način dokapitalizacije Metals banke, preko koje je izvršeno njeno podržavljenje, budi pozornost
i upućuje na to da oko ove banke nisu čista posla. Na pozivu za skupštinu akcionara objavljenom
krajem maja 2010. na zvaničnom sajtu Beogradske berze pisalo je da pravo glasa
može da se ostvari pisanim putem, neposredno (prisustvovanjem skupštini) ili
preko punomoćnika, dok je davanje zastupničkih izjava isključeno.
Da je mogla, država kao i tada
dominantni suvlasnik, potpuno bi iz odlučivanja istisla male akcionare čiji je
prvobitni interes bio da se do kraja razjasni poslovanje banke u periodu
neposredno pred uvođenje i tokom sprovođenja privremenih mera.
Naravno da državi ovakva istraga
ne ide u korist jer ne želi da se saznaju pravi obim poslovanja sa
kontroverznim biznismenima, kao ni imena osoba sa vlasti koje su nametale ovakvo
poslovanje.
Zbog toga je jedina do sada
vidljiva sankcija podnošenje ostavke Srđana Popovića na mesto predsednika
Izvršnog odbora. Tužilaštvo, očigledno, nije zainteresovano da dublje istražuje
sve blagodeti koje je Popović stekao poslovanjem sa osobama i kompanijama iz
kriminalnog miljea. A i zašto bi, kada će štetu ionako da plati samo
narod, a ne i nedodirljivo rukovodstvo?
U međuvremenu je grupa malih akcionara
pokrenula spor pred Apelacionim privrednim sudom tražeći da se ponište sve
odluke Skupštine akcionara Metals banke na osnovu kojih je Pokrajina postala
većinski vlasnik. Pre toga je DDOR imao 15 odsto akcija, dok je sedam
investicionih fondova pojedinačno držalo između 1,9 i 4,99 odsto vlasništva.
Tajkuni burazeri
Da bi se
izašlo iz krize potrebno je povećati investicije u proizvodnju i izvoz. Umesto toga, kako
vidimo iz primera Metals banke, država presipa iz šupljeg u prazno.
Većina
novca, koji je pod neverovatno povoljnim, skoro "burazerskim"
uslovima Metals banka pozajmila tajkunima sa policijskim dosijeima, otišla je u
kupovinu nekretnina, i to onih koje ne služe za proizvodnju. Kupovani su hoteli
i od rata zaostale ruševine koje je tek trebalo da postanu hoteli i tržni
centri.
"Potreban
je ozbiljan program u kojem će se videti promena poslovne filozofije i države i
privrednika i to je indirektno vezano za finansijski sektor koji počiva na
privredi", smatra Zoran Jeremić.
Država, očigledno je, misli drugačije. Njoj je samo važno da stavi
svoju šapu na novčane tokove i tako pokrade još para od ovog do bede dovedenog naroda.
Traži se mladoženja
Iako srpski
zakon ne poznaje razliku između obične poslovne i razvojne banke, i republička
vlada se sprema da izmisli sopstvenu razvojnu banku. Za to mesto je već viđena Srpska banka za koju
upućeni odavno tvrde da je protežira Mlađan Dinkić.
Jedno vreme
se spekulisalo sa mogućnošću da Agrobanka bude fuzionisana sa Poštanskom
štedionicom i da se tako napravi srpska razvojna banka, ali se od toga odustalo
iz nekog razloga.
Kako danas
stoje stvari, moguće je da će pomenuta Agrobanka poći stopama
Metals banke, i to onim koje vode u stečaj. Pošto
nije nađen nijedan inostrani mladoženja koji bi ušao u ovu banku i zauzvrat u miraz dobio velike gubitke,
rešenje je nađeno u prebacivanju dobiti iz ranijih godina u pokrivanje dugova u
2009.
I ovde ima
čitav niz sumnjivih kredita koje nemilice, šakom i kapom, deli direktor Dušan
Antonić, ali se tužilaštvo ni ovde nije proslavilo bilo kakvom aktivnošću.