Likovi i senke

Konuzin

I. M.

Ruski ambasadori u Srbiji, u duhu pređašnje tradicije, nikada nisu nastupali estradno, niti su javno bez saglasnosti nadređenih u Moskvi saopštavali političke stavove svoje zemlje.

Posleratni period tadašnje diplomatije Sovjetskog Saveza i hladnoratovska politika vođena na "obe strane sveta" još više je mistifikovala ulogu ruskih diplomata.

Kada je savremena Rusija nekako uspela da preživi destrukciju Jeljcinovog "pijanog broda" i kada je na scenu stupio pragmatični Vladimir Putin koji je na vreme shvatio da je za upravljanje tako ogromnom zemljom potrebno mnogo više od čvrste ruke, nastale su i promene u diplomatiji.

U Srbiju je tako došao Aleksandar Vasiljevič Konuzin, čovek s velikim diplomatskim iskustvom (bio je, između ostalog, direktor Departmana za međunarodne organizacije Ministarstva inostranih poslova Rusije), i odmah pokazao nešto što ranije nije bio manir ruskih ambasadora. Slobodnije govoreći, ustanovio je jedan novi stil komunikacije s ovdašnjim medijima, političarima i običnim narodom, pokazujući na svakom koraku da je predstavnik jedne supersile, ali bez onog tako poznatog verbalnog i svakog drugog nasilja, tipičnog za neke predstavnika zapadnih diplomatija, na koje je Srbija već navikla.

Nikome u Srbiji Konuzin nije pretio kao što to prete njegove kolege diplomate koji se ovde ponašaju kao komandanti rimskih legija koji dolaze u udaljene i sirote provincije koje valja prevaspitati.

Ne, Konuzin je jednom novom diplomatskom kulturom diskretno stavljao do znanja i prijateljima i onima koji to nisu šta je suština ruske politike na Balkanu, a posebno u Srbiji, više savetujući, a manje sugerišući, više poklanjajući pažnje onome što nas zbližava i elegantno izbegavajući ono što nas udaljava.

Beograd na čudan način bira svoje prijatelje. Bez mnogo reči ali sa puno emocija. Konuzin je postao sinonim za dobrog domaćina i još boljeg gosta. Zato ga glavni grad svih naših naroda toliko poštuje i rado poziva. Zato se ovde rado odazivaju na njegove pozive.

U prvoj nedelji novembra 2010. godine u Ambasadi Ruske Federacije bio je prijem povodom dana svih naroda ove interkontinentalne sile. Domaćin je bio Aleksandar Vasiljevič Konuzin. Dugačak red pred ambasadom, još duži unutra u ambasadi, gde je Konuzin strpljivo, sat vremena, udovoljavao onima koji su želeli da se fotografišu s njim.

Politika ima smisla tamo gde ima razumevanja i poštovanja. To je ono što Konuzin bez mnogo reči govori.