Oružje
Jugoimport SDPR: kako je integrator odbrambene
industrije Srbije integrisao one koji zemlju razaraju
Svinjska
posla plaćaju se svinjama
Sve dok se temeljno ne demontira kriminalni sistem
pljačkanja i urušavanja odbrambene konstrukcije zemlje, koja uključuje i vojnu
industriju, i trgovačko-distributersku branšu i menadžersko-političko
rukovođenje, biće mesta i posla za zelenaške i džabalebaroške kompanije poput
privilegovanog Jugoimporta SDPR
Pukovnik
Milan Jovanović
Istorija kompanije, koja
sebe naziva integratorom odbrambene industrije Srbije (OIS), Jugoimport
SDPR, počela je 18. juna 1949. godine, kada je Rešenjem predsednika Vlade
FNRJ i ministra narodne odbrane maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita osnovano
preduzeće za međunarodnu trgovinu Jugoimport sa primarnim ciljem da
uvozi delove i repromaterijal za potrebe domaće vojne industrije. Tokom svoje
duge poslovne istorije kompanija je kroz spoljnotrgovinski promet naoružanja,
opreme i vojnog inženjeringa ostvarila prihod veći od 22 milijarde dolara.
Od 1953. godine Jugoimport
počinje da se bavi i izvozom. Državnom odlukom, 1974. godine poslovi uvoza i
izvoza naoružanja i vojne opreme centralizovani su u okviru novoformirane
Savezne direkcije za promet i rezerve proizvoda s posebnom namenom (SDPR), u
čiji je sastav ušlo i preduzeće Jugoimport.
Razlazom Srbije i Crne Gore vlasnička struktura preduzeća promenjena je.
Odlukom Vlade Srbije o vršenju vlasničkih prava u javnim preduzećima, javnim
ustanovama i organizacijama u kojima je osnivačka prava imala SRJ do 8. juna
2006. godine, Republika Srbija je preuzela osnivačka prava u Jugoimportu SDPR. Dakle, Javno preduzeće Jugoimport
SDPR pravni je sledbenik Preduzeća za međunarodnu trgovinu Jugoimport,
koje je osnovala Vlada FNRJ 1949. godine. Kapital Jugoimporta SDPR je 100 odsto
državni.
Osnovna delatnost Jugoimporta SDPR odnosi se na poslove
spoljnotrgovinskog prometa naoružanja i vojne opreme, kao i transfer
tehnologije, u čemu prodaja na inostranom tržištimu učestvuje sa više od 95
odsto. Vodeći komitenti u poslovanju su inostrane državne institucije iz
sektora bezbednosti - ministarstvo odbrane i unutrašnjih poslova. Ova pozicija
diktira specifična ograničenja u pogledu javnosti rada, koja su karakteristična
za sve svetske kompanije sličnog poslovnog profila. U načelu, podaci o radu Jugoimporta
SDPR su javni. Izuzetno, podaci koji su od nadležnog organa klasifikovani
kao državna tajna, kao i podaci za koje se Jugoimport SDPR ugovorom obavezao da
predstavljaju poslovnu tajnu, mogu biti dostupni javnosti samo kada organ koji
je izvršio klasifikaciju tajnosti to izričito odobri ili kada se druga ugovorna
strana saglasi. Od 2002. godine direktor preduzeća koje postoji više od 60
godina je Stevan Nikčević, a sedište preduzeća je na Bulevaru umetnosti
u Beogradu.
Poslovnim operacijama
kompanije Jugoimport SDPR rukovode: Upravni odbor (UO), direktor i Nadzorni
odbor. Upravni odbor ima predsednika i osam članova. Predsednika i pet članova
Upravnog odbora bira Vlada Srbije, dok su tri člana UO iz redova zaposlenih.
Direktora kompanije imenuje i razrešava Vlada Srbije. Nadzorni odbor ima tri
člana - predsednika i jednog člana imenuje Vlada Srbije, a jedan član se bira
iz redova zaposlenih.
Ljudski resursi u Jugoimport SDPR predstavljaju solidnu osnovu za izvršavanje
poslova i zadataka: Jugoimport SDPR ima 300 zaposlenih, od čega je više od polovine sa fakultetskim obrazovanjem (120 sa visokom i 44 sa višom stručnom spremom, jedan doktor nauka i četiri magistra).
Starosna struktura zaposlenih: u proseku - 42 godine; prosečan radni staž - 22 godine; u poslednjih pet godina zaposleno je 27 pripravnika i 16
mladih stručnjaka sa stažom do 10 godina koji su doprineli poboljšanju starosne i kvalifikacione
strukture zaposlenih.
Na osnovu napred iznetih
činjenica o nastanku i nameni preduzeća Jugoimport SDPR, delatnosti,
vlasničkoj strukturi, organizaciji i ostalom običan čitalac nije u mogućnosti
da sagleda da iza svega stoji organizovani kriminal pod zaštitom države,
o čemu je Tabloid u prethodnim brojevima detaljno pisao.
I u ovom broju Tabloid analizira
podrivačku delatnost trojice drugara -
Šutanovca, Pilipovića i Nikčevića - kao nosilaca i organizatora organizovanog
kriminala kako u Ministarstvu odbrane, tako i u integratoru OIS-a , te
zavisnim i privilegovanim kompanijama pod zaštitom države.
Pođimo redom.
Bivši
savetnik direktora Jugoimporta SDPR i aktuelni
ministar odbrane Dragan Šutanovac, bivši direktor u Jugoimportu SDPR
za odnose s američkim i zapadnoevropskim tržištem i aktuelni kum i zvanični pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, Ilija Pilipović, te bivši i sadašnji direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević međusobno su povezani rodbinskim, kumovskim, partijskim i poslovnim vezama.
Polazeći sa pozicije sile i funkcija na kojima
se nalaze, maestralno koristeći specifična ograničenja u
pogledu javnosti rada (strogo pov., tj. državna tajna),
svesni su činjenice da neposrednim uticajem i kontrolom nad svim faktorima u lancu
proizvodnje i prodaje naoružanja i vojne opreme (NVO), direktnim
odlučivanjem, uticajem i kontrolom nabavke i prodaje vojne opreme te rasprodajom
vojne imovine može dobro da se zaradi. Sve to samo pod uslovom da se sve to prikaže
kao da je reč:
- o
reformi Vojske,
- o osnovnim strateškim partnerima u zemlji od posebnog
značaja i interesa za odbranu zemlje (Ministarstvo odbrane sa svojim
institucijama i Generalštab Vojske RS, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Jugoimport
SDPR, preduzeća srpske odbrambene industrije),
- i ako se takve aktivnosti u svim fazama stave u zakonske okvire, bez
obzira na to što je sve to protiv državnih interesa.
Da bi ostvarili svoj ambiciozni lopovski cilj,
navedena trojka, koristeći opštu svetsku ekonomsku krizu, degradaciju koju je država
sprovodila i još uvek sprovodi spram Vojske i samodestrukciju koju Vojska sama sebi čini,
sa svojim najvernijim saradnicima brižljivo planira, priprema i
režira sledeće poteze:
- ministar odbrane Dragan Šutanovac
i njegov kum i pomoćnik Ilija Pilipović stavljaju deo Ministarstva odbrane sa Sektorom za materijalne resurse i
Upravom za snabdevanje (SMR-Usn) i namensku industriju Srbije u funkciju SDPR-a.
Veći deo Ministarstva odbrane, uključujući
ministra odbrane i pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, postaje najveći promoter
SDPR-a.
- Pod neposrednu kontrolu,
uticaj i zavisnost Šutanovac stavlja inspekcijske i bezbednosne snage Vojske,
demagoški prikazujući da je to jedan od vidova civilne kontrole Vojske;
omogućava delovanje organizovanog
kriminala u MO i VS, što se vidi u očiglednoj pljački vojne imovine, i sve to lukavo prikazujući kao uspešno
i zakonito delovanje,
- Jugoimport
SDPR počinje da "pomaže" preduzeća odbrambene industrije - pozajmicama, privremenim plaćanjima, davanjem garancija u njihovo ime, obezbeđenjem sredstava za avansna plaćanja i slično. I sve
to naplaćujući debelo
zelenaški i ucenjivački.
-
Jugoimport
SDPR
stavlja sebe u ulogu integratora OIS-a (što se svodi na svega nekoliko firmi).
Dobijajući najvažniju ulogu u klasteru srpske odbrambene industrije okuplja sve
firme u OIS-u. Razna "pomaganja" i marketinšku podršku u pomaganju
plasmana njihovih proizvoda širom sveta zelenaški naplaćuje.
Da bi u svim tim
poslovima imalo "ličnu" korist, Javno preduzeće Jugoimport SDPR je u
zemlji i inostranstvu formiralo zavisna preduzeća, mahom sa većinskim udelom
kapitala a samim tim i učešćem u upravljanju njima:
- preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu na
malo i veliko, proizvodnju i usluge Atera plus d.o.o.,
Beograd, sa učešćem od 100 odsto,
- preduzeće za proizvodnju i promet
poljoprivrednih proizvoda Agro plus d.o.o. Bačka Palanka, sa
učešćem od 100 odsto (29. 12. 2006. Jugoimport SDPR je prodao svoj ulog u
preduzeću Agro plus Bačka Palanka),
- preduzeće za upravljanje projektima i
izvođenje građevinskih radova u zemlji i inostranstvu PMC inženjering
d.o.o., Beograd sa učešćem od 100 odsto,
- preduzeće za proizvodnju, preradu i trgovinu Jutra
d.o.o. Beograd, sa učešćem od 100 odsto,
- preduzeće za proizvodnju i promet lovačke i
sportske municije Belom d.o.o. Beograd, sa učešćem od 80 odsto
(vlasnik preostalih 20 odsto je Atera plus d.o.o., Beograd),
- preduzeće za proizvodnju, promet i usluge Jugoimport
mont d.o.o. Podgorica, sa učešćem od 60 odsto (Jugoimport SDPR je 20.
8. 2007. godine prodao svoj ulog od 60 odsto Jugoimport Montu d.o.o., Podgorica),
- AIR transport, Moskva,
Rusija, sa učešćem od 100 odsto,
- Jantus, Hong Hong, sa učešćem od
100 odsto,
- Gold river, Natural Fruit Juices, Kina,
sa učešćem od 64,9 odsto (imovina preduzeća Gold river, Kina, 2003.
godine prodata je na javnoj aukciji zbog nemogućnosti vraćanja hipotekarnog
kredita).
Na prvi pogled ništa
neobično. Formiranjem tih i takvih zavisnih preduzeća uz asistenciju države
udaren je kamen-temeljac za, u svetskim razmerama neprimerenu i neograničenu
pljačku na "zakonskoj" osnovi koja neminovno dovodi do srozavanja
ugleda zemlje, političkih posledica za zemlju, ali i do urušavanja Vojske
Srbije, odbrambenog sistema i odbrambene industrije Srbije.
Jugoimport SDPR je javno državno
preduzeće sa stopostotnim državnim kapitalom. Kao takvo nije moglo i nije
smelo da formira preduzeće kao društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.).
Jugoimport SDPR mora i treba da posluje u skladu sa zakonskom
regulativom o javnim preduzećima i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji
radnih mesta u Jugoimportu SDPR.
Formiranje takvih zavisnih preduzeća
ima višestruki cilj: izbegavanje direktne materijalno-finansijske i druge
kontrole od strane nadležnih organa države Srbije, obavljanje prljavih poslova za račun i u ime Jugoimporta SDPR i Ministarstva odbrane, tačnije pomenute
trojke, pranje para odnosno prikrivanje puteva novčanih tokova, izbegavanje kontrole prometa naoružanjem i vojnom opremom (šverc naoružanja i prodaja zemljama pod embargom), primanje i davanje mita, davanje
uslužnih ponuda radi višestrukog uvećanja cena za opremu prilikom njene nabavke za potrebe MO i VS itd. Tako formirana preduzeća ne dostavljaju periodične i godišnje finansijske izveštaje nadležnim državnim organima, nego matičnoj
kompaniji. Na osnovu njih matična kompanija, u ovom slučaju
Jugoimport SDPR, pravi konsolidovani finansijski izveštaj.
Ako se ima u vidu činjenica da preduzeća formirana u inostranstvu posluju po zakonima zemlje u kojima su formirana
i da se zakonska regulativa i termini pravljenja takvih izveštaja
razlikuju u odnosu na Srbiju, onda je jasno kakve zloupotrebe su moguće a da sve bude po zakonu.
Za te i takve poslove, a da bi sve bilo u skladu sa zakonskom regulativom, tako formirana
zavisna preduzeća po potrebi i nalogu navedene trojke formiraju na svoja imena, imena svojih najbližih ili imena saradnika of šor
kompanije u inostranstvu za ad hok poslove tako da je skoro nemoguće utvrditi da iza njih stoji Jugoimport SDPR ili navedena trojka. Da bi sve izgledalo kao da
se radi po zakonu, Jugoimport SDPR i Ministarstvo odbrane ostvarili su saradnju sa nekoliko privilegovanih kompanija ("komisionara"), kao što su CPR
Impex, Bulet, GIM, Evaco, Megalink, i uslužnih kompanija kao što su MDI Podgorica, Centuri Arms Inc.
iz Amerike, Alan iz Hrvatske i drugi.
- Rešenjem ministra
odbrane Vlade Republike Srbije od 11. decembra 2007. godine Jugoimport SDPR
je dobio dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne
opreme.
Deklarativnu dozvolu za obavljanje delatnosti proizvodnje
naoružanja i vojne opreme dobija, dakle, preduzeće koje nema
nijednu proizvodnu halu, nijedan tehnološki
projekat i prateću projektnu dokumentaciju, preduzeće
koje nema usvojen nijedan razvojni projekat za opremanje Vojske Srbije. A
ministar odbrane Dragan Šutanovac u svakoj prilici podseća na neke velike
"ugovorne poslove" s Irakom, Alžirom, Libijom itd.
Ovde, očigledno, nije
reč o konkretnim poslovima ili bar ne nekima koji su u ovom trenutku precizno
dogovoreni, nego o zameni teza i skretanju pažnje na sporedne stvari kako bi
oni mogli da nesmetano "zakonito" kradu. Jasno je da osim laste
ne postoje drugi savremeni naučno-tehnološki proizvodi za koje je, na primer,
iračka vojska zainteresovana, što se uklapa u stavove stručnjaka. Iako su sad
poslovi izvoza municije aktuelni, to su ipak poslovi koji čak ne podrazumevaju
savremenu municiju tipa laserski navođenih minobacačkih mina, granata ili
raketa za, na primer, VBR, dakle čak ni to, a to danas postaje standard. Ti
poslovi nisu trajni, ni tehnološki napredni, niti nas vode u tehnološki
napredne vode. Ovaj talas "proizvodnje municije" neće trajati doveka,
i ako već sad ne postoje projekti unapređenja - uveliko se kasni. To je poenta
koja čitaocima ne sme da promakne.
Sadašnje
stanje u OIS-a je posledica dugogodišnjeg osipanja kadrova, nedostatka
kvalitetne radne snage, novih razvojnih projekata (investicija u njih),
poštovanja intelektualne svojine civilnih stručnjaka (kojih, takođe, ima) i
firmi i (ne)dopuštanja istoj toj civilnoj industriji da učestvuje u razvojnim
projektima.
Nažalost,
Vojska Srbije je okrenuta sama sebi i u smislu novih razvojnih projekata nema
šta da traži na inostranom tržištu. To znači da VS nema sjajne razvojne i
naučne kapacitete kakve je nekada imala, niti ima mogućnost da brzo vrati
uložena sredstva, što se ne može reći za civilne projekte koji su prevashodno
namenjeni svetskom tržištu i izvozu i koji bi mogli i te kako brzo da povrate
uloženi novac. Vojsci Srbije nije namena da zarađuje novac, nego odbrana zemlje
- pa se dolazi malo u koliziju između prioriteta i namera.
Proizvodi
OIS-a treba da budu dostojan reprezent Srbije širom sveta, kao i garant
kvaliteta kojim Srbija raspolaže. To se svakako neće desiti ni lako a ni preko
noći, niti će se desiti na takav način, kako se sada "posluje i upravlja firmama"
iz oblasti OIS-a.
- Vlada
Srbije je 4. septembra 2008. godine donela
Uredbu o sredstvima posebne namene
(vidi prošli broj Tabloida), koja je direktno, zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava - koja se tim i takvim nabavkama nabavljaju
- omogućila delovanje organizovanog kriminala na "zakonitoj" osnovi u Ministarstvu odbrane Srbije.
Primer prvi: eksplozivna kinder jaja
Odlukom
MO pov. br.
1692-5
od 8. novembra 2004. godine odobrena je prodaja sredstava naoružanja i vojne opreme (NVO) sa stoka (skladišta) VSCG.
Aktima pov. br. 2458-72/04
od 24. februara 2005. godine i pov. br. 2458-73/04 od 25. februara 2005. godine
upućen je poziv za neposrednu pogodbu za 28. februar 2005.
godine. Nakon održane neposredne pogodbe i
održanog sastanka sa predstavnicima preduzeća koji su dali najbolju ponudu, a kojima su upućene pretnje (Službena zabeleška pov. br. 2458-85/04 od 4. marta 2005), a na osnovu predloga Komisije, načelnik Uprave za snabdevanje doneo je Odluku pov. br. 2458-87/04 od 10.
marta 2005. godine o dodeli izvoza sredstava NVO ponuđačima koji su ponudili najpovoljniju cenu.
Zbog viših državnih interesa, između ostalog, zahvaljujući aktuelnom pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse, Iliji Pilipoviću, posao je po 30 odsto nižim cenama od cena
postignutih na neposrednoj pogodbi dodeljen Jugoimport Montu iz Podgorice
(sadašnji MDI), koje je u tom periodu bio preduzeće s većinskim vlasništvom Jugoimporta SDPR (60 odsto).
Po tom pitanju je ovih dana
pred međunarodnom arbitražom od strane nekoliko ino-kompanija pokrenut postupak za naknadu štete, s obzirom na to da je ovde reč o očiglednom švercu naoružanja u koji je umešan najviši državni i politički vrh. U našoj zemlji se
pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Ki 591/10 iz čl. 359/3 KZ vodi krivični postupak.
Sredstva se ne isporučuju američkoj kompaniji Taos Industries, za krajnjeg korisnika vojsku i policiju Iraka, već se uz angažovanje aviokompanije Bright Aviatio Services isporučuju sa aerodroma Golubovci
- Podgorica preko firme Talon
Security Consulting and
Trade Ltd. navodno za Tanzaniju, a naoružanje većim delom završava na Kosovu, dok ostale količine u Maleziji, Čadu, Kongu (zemljama koje su pod embargom UN).
Da je reč o klasičnom švercu naoružanja, vidi se iz sledećeg: preduzeće Jugoimport Mont iz Podgorice, umesto da u skladu s odredbama
Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom i
robom dvostruke namene saglasnosti za transport oružja od vojnih skladišta iz Srbije do međurepubličke granice - carinskog
punkta Brodarevo traži od MUP-a Srbije, a od
Brodareva do aerodroma Golubovci - Podgorica traži od MUP-a Crne Gore, ono
od MO pribavlja potvrde za
transport oružja. U potvrdama je navedeno
da se naoružanje transportuje za
potrebe snabdevanja jedinica Vojske SCG u Crnoj Gori. Sa takvim potvrdama naoružanje je transportovano bez ikakve policijske i carinske kontrole preko
teritorije Srbije i Crne Gore. Kada je MUP Crne Gore kod Bioča slučajno zaustavio jedan kamion, otkriveno je da je za razliku od navodenih
podataka u potvrdi o transportu oružja, u paking listi navedeno
da se transportuju - kinder jaja.
Primer
drugi:
Po konkursnoj dokumentaciji br. 1583-114/06 od 8. juna 2007.
godine Sektor za materijalne resurse - Uprava za snabdevanje MO dana 19.
februara 2008. godine na volšeban
način Potvrdom int. br. 1730-10/97 i komisionim ugovorom br.
1730-95-8-08 dodelila je prodaju 55.927.900 komada pešadijske municije, u
vrednosti od 5.946.159,10 USD, kompaniji Evaco International d.o.o. iz Beograda (čiji je vlasnik Konrad Černčič, strani
državljanin, svojevremeno radio sa Pilipovićem, a za koju su po raznim osnovama
angažovani visoki oficiri koji su do juče radili u MO). Kompanija Evaco
International uopšte nije učestvovala na pismenom nadmetanju 20. juna 2007.
godine i neposrednoj pogodbi 5. jula 2007. godine. Pošto na pismenom nadmetanju
i neposrednoj pogodbi nisu prošli favoriti Ilije Pilipovića, prodaja municije
je privremeno stavljena u drugi plan.
Aktuelni kum i pomoćnik ministra odbrane za materijalne
resurse Ilija Pilipović, umesto
da po osnovu nadležnosti naredi nadležnim organima da se predmetni komisioni
ugovor sa Evacom, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza i
zainteresovanosti drugih kompanija, raskine uz naplatu kaznenih penala, radi
sopstvenih interesa lično se angažuje i nezakonito, bez odobrenja nadležnih
organa, u prostorijama Sektora za materijalne resurse MO krajem radne nedelje,
u petak 27. marta 2009. godine, u popodnevnim satima, organizuje sastanak sa
stranim državljanima, predstavnicima američke kompanije Century Arms Inc. Sastanak je
vodio lično Ilija Pilipović. Sastanku su prisustvovali predstavnici Uprave za
snabdevanje, predstavnici Evaco
International (Konrad Černčič,
vlasnik preduzeća, i Rajko Stefanović,
pukovnik u penziji); predstavnici američke kompanije Century International
Arms Corporation (predsednik kompanije Michael Sucher, Donald
Middlemiss i dr Gullermo Naudi).
Tom sastanku, pored navedenih, prisustvuje Nebojša Lojančić, direktor kompanije Bulet iz Beograda, koji je kao bivši dugogodišnji saradnik Ilije Pilipovića s
njim dogovorio taj sastanak.
Bez ikakvih ekonomskih pokazatelja, a zarad ličnih interesa, na pomenutom sastanku
Ilija Pilipović, protivno zakonu, kompaniji Evaco International nameće
novog kupca, američku kompaniju Century, po znatno nižim cenama od cena koje je Evaco već
imao ugovorene (sa Marstar, Kanada) a za pripremu kompaniju Bulet, gde je direktor njegov dugogodišnji saradnik Nebojša
Lojančić.
I pored upozorenja upućenih, između ostalih, i Ministarstvu
za ekonomiju i regionalni razvoj od strane Marstara iz Kanade i drugih
kompanija da se ne vrši izdavanje izvozne dozvole kompaniji Evaco za
prodaju municije kompaniji Century Arms Inc. sve dok se ne reši spor
između kompanije Evaco i Marstara, Ministarstvo za ekonomiju i
regionalni razvoj na intervenciju Ilije Pilipovića je 14. maja 2009. godine
ekspresno izdalo izvoznu dozvolu br. 000213. Pomenuta izvozna dozvola nije u
skladu sa komisionim ugovorom br. 1730-95-8-08 i kupoprodajnim ugovorom br. 02/2009.
Načinjen je nezakonit ustupak kompaniji Century Arms Inc. tako što je
najveća količina municije 7,62 x 39 u količini od 51.376.500 komada prikazana
kao da je proizvodnja Igmana, Konjic, BiH, što u odnosu na stvarno
stanje nije tačno. To je učinjeno da bi se kompaniji Century omogućilo
plaćanje manjih taksi (dažbina), jer roba takve vrste, proizvedena u BiH, u
Americi ima manje dažbine u odnosu na robu takve vrste proizvedene u Srbiji.
U ovom poslu vrše se nezakonite radnje tako što Century
Arms Inc. nezakonito, zaobilazeći poslovnu banku kompanije Evaco, direktno na devizni račun MO kod NBS
vrši prvu uplatu u iznosu od 594.601,91 USD, sa datumom valute 18. maj 2009.
godine, a zatim drugu od 2.408.702,80 USD sa datumom valute 11. jun 2009.
godine i 594.601,91 USD slovenačkoj kompaniji Evaco Tehnologije iz
Maribora, a ne kompaniji Evaco International. Ovakav način plaćanja se tretira kao pranje novca.
Za uspešno posredovanje u ovom poslu napred navedena trojka
je posredno preko slovenačkog državljanina postala vlasnik velike farme
(površine nekoliko hektara) za uzgoj svinja, tzv. Klaonice u Crepaji, kao i
nekoliko desetina hektara najplodnije zemlje, do čijih fotografija je Tabloid
došao i koje ekskluzivno objavljujemo.