Druga strana
Eksperti nad
ekspertima procenjuju
Živećemo do smrti
Poodavno je povodom takvih
kao što su Tadić ili Dinkić rečeno da su se "materijalisti snašli idealno,
a idealisti materijalno". Nije baš da je reč o idejama i idealima u
Dinkićevom značenju, ali to je to
Ivan Molotok
Stvarnost ponekad, tačnije sve češće nije moguće objasniti drugačije do
vicevima i skečevima, iako su u Srbiji vicevi i karikature odavno životniji,
realniji i verovatniji od svakog života.
Ali, pre vica nešto što je skoro kao vic. Već četrdesetak godina, naime, u
kriterijumu za status eksperta Ujedinjenih nacija postoji ovakav, gotovo
doslovno prepričan uslov: kandidat za eksperta mora da bude spreman i
osposobljen da na bazi raspoloživih činjenica, dokaza i pretpostavki tačno,
kvalifikovano i sa visokom pouzdanošću predviđa događaje i posledice događanja
iz svog delokruga zanimanja. Isto tako, ukoliko se predviđanja pokažu
pogrešnima a procene netačnima, kandidat za eksperta mora da bude kvalifikovan
da precizno i argumentovano objasni zbog čega su predviđanja i procene bili
pogrešni ili netačni.
Iako bi nešto takvo, da zna da to zaista piše u aktima glavne međunarodne
organizacije, svaki osnovnoškolac proglasio kretenizmom, u skladu sa takvim
propozicijama ponaša se 99 odsto najviše srpske vlastodržačke elite,
samozaljubljeno verujući da su građani u proseku zaista retardirani, a da su
oni zaista - eksperti. Dovoljno je prelistati njihove prognoze od pre godinu
ili dve dana, u vezi s onim kako su videli ono što bi trebalo da se događa
danas, i kako danas tumače činjenicu da su njihove prognoze katastrofalno
pogrešne a rezultati dijametralno suprotni od najavljenih, pa zaključiti kako
zaista i nimalo metaforično živimo u ekspertskom društvu.
A ekspertski su se razigrali svi. Predsednik države koji, doduše, nije
ekspert ni za šta opipljivo pre godinu dana je kvalifikovano i na bazi uvida u
situaciju tvrdio da smo u ovo doba ove godine sigurno "na brdu", na
suvom, daleko od svake krize, ali ovih dana, uvidom u stanje koje je uvideo
prošle godine, umesto sa brda, iz najvećih dubina društvene, socijalne,
ekonomske, političke i moralne provalije kompetentno procenjuje da ćemo iz
krize tek 2012. godine.
Predsednik je, međutim, trostruka nula u odnosu na ekonomskog ministra
Mlađana Dinkića, najvećeg eksperta među ekspertima, čoveka koji ne bi nešto
pravilno uradio, niti pogodio ni da mu se to već urađeno i pogođeno u centar
stavi pod nos. Čovek koji je, na ovaj ili onaj način, direktno ili posredno,
već deset godina inicijator, ideolog i uglavnom realizator doslovno svih
finansijskih i privrednih katastrofa (dakle, i kumulativne katastrofe države),
svega što ima ikakve veze sa parama, ovih dana, baš na pitanje o debaklu svih
njegovih procena i prognoza, izgovara ekspertsku rečenicu: "Tako misle svi
oni koji nemaju ideje, pa mogu samo da pljunu pod prozor meni koji imam bezbroj
ideja!". (Jedna od tih ideja je nedavno rezultirala, pored njegovih
nedovoljnih primanja, i stanom teškim skoro 350.000 evra). Naravno da Dinkić
zna da je ideja samo u glavi i da se od njega očekuje isključivo
"materijalno" delovanje, i to na opštu a ne na ličnu korist. Čak i da
mu je svaka ideja bila genijalna (iako ih je većina u samom startu izgledala
pljačkaški i gubitnički), katastrofalna realizacija svrstava ga u red
praktičnih zločinaca a ne idejnih "tvoraca", kako bi mu bilo milo.
Mnogo davno je povodom takvih kao on rečeno da su se "materijalisti snašli
idealno, a idealisti materijalno". Nije baš da je reč o idejama u
Dinkićevom značenju, ali to je to.
A sad onaj vic koji se ubraja u nove, a žanrovski može da se svrsta u
tajkunsko-lirsku prozu. Ide otprilike ovako.
Odlučio mladi tajkun, novokomponovani milijarder, da ostarelom ocu za neku
prigodu pokloni ono što je ovaj oduvek želeo - letovanje na moru. Ode u elitnu
agenciju i počne pregovore:
- Želim ocu da poklonim jedno malo iznenađenje, letovanje koje će pamtiti
do kraja života. On ne sme da sazna za naš dogovor, a za cenu ne pitam.
- Naravno, mi smo vam na usluzi.
- Znate, moj otac ne može da zamisli da se odvoji od svoje kuće, njive,
životinja, čak ni rasporeda soba, a zbog sujeverja mora da ima na raspolaganju
ukupno 17 prostorija. Može li da se nađe neko ekskluzivno letovalište i da mu
se ispune ovi uslovi da se oseća doslovce kao u kući?
- Ali, gospodine, pa to košta neverovatno - to je...!
- Ne pitam za cenu!
- Naravno, gospodine, smatrajte to završenim.
- Osim toga, znate, moj otac nikako ne može da podnese ptice, ni njihov
glas, ni da ih vidi... pa ako biste mogli...?
- Ali, gospodine, pa to bi bio ekocid, neizvodljivo..., a i da jeste,
koštalo bi strahovito mnogo!
- Spreman sam da platim koliko treba.
- U redu, smatrajte to obavljenim.
- Osim toga, moj otac voli da gleda zalazak sunca, ali ako mu sunce zakloni
i najmanji oblačić dobija napad epilepsije...
- Gospodine, pa ne očekujete valjda da razgonimo oblake?
- Mislio sam da možete, ali ako ne možete, žao mi je, a bio sam spreman da
platim...
- Smatrajte da je zalazak bez oblaka obezbeđen, gospodine...
- I još jedna sitnica, znate, moj otac je oduvek sanjao da noć traje tačno
onoliko koliko on spava, čim on otvori oči da bude dan...
- Poštovani gospodine, mislim da sad već ulazimo u zonu sumraka...
- Jesam li možda propustio da kažem da ne pitam za cenu!
- Gospodine, ako je to sve, smatrajte da će vaš otac imati zaista
nezaboravno letovanje.
Posle nekog vremena, doveze sin oca u letovalište. Otac se razbaškario,
vidi se da mu prija i da mu se san konačno ostvario. Pozove sina pa mu kaže:
- Evo, sine, pogledaj ovu lepotu, kao da smo kod kuće, pogledaj ovu
nedirnutu prirodu, sunce bez oblaka, nigde onih odvratnih ptičurina, a onu
fantaziju sa danom i noći da i ne spominjem. Je l' vidiš, sine, zato te celog
života učim i ubih se pričajući - ne treba mnogo para da bi čovek bio srećan!
***
Naravoučenije i tumačenje ove porodične tajkunsko-emotivne sage treba
ostaviti na volju svakom čitaocu ponaosob. U kontekstu uvoda ovog teksta može
se reći sledeće: ako nas već lažu i mažu, i smatraju skotovima koji ništa ne
shvataju, red je da barem o tome ćute. Njihovo hvalisanje našom servilnošću i
pasivnošću nije dobra ideja. Jer, takva ideja izaziva neke druge loše
ideje.