Prevare
Prevaranti: kako
izbeći
bandite koji se uvek nađu kad
su vam najmanje
potrebni
Skotovi među nama
Ovo je priča o običnom,
mirnom čoveku. Vuk Jovanović
je diplomirani ekonomista,
živi u Vrdniku, podno Fruške gore.
A. Nađ
Gospodin Jovanović
je u ovom izletničkom mestu, još poznatijem
i po terminalnoj vodi i lečilištu, odlučio da
podigne zgradu sa više stanova, jer takva je potreba
ove izletničke varoši. Arhitekta
Snežana Erdeljac
je napravila projekat i odredila marku
betona mb 250 za završnu ploču.
Gospodin Jovanović
je angažovao najbolje majstore da podignu
ploču od
200 kvadrata.
Sve je nagoveštavalo
da će se trud neimara isplatiti. Kao i investitoru Vuku
Jovanoviću. Ali... Vuk naručuje od preduzeća
iz Rume, koje se bavi prodajom
šljunka i peska, čiji je vlasnik Lazar Ušljebrka, izbeglica iz Dalmacije,
da mu u kamionu-mešalici dopremi beton
za ploču.
Goran Ušljebrka, vlasnikov sin, pristao je da donese
ugovor o zaključenju ovog posla, koji
je odštampan u njegovoj kancelariji, u kojem piše da marka
betona - mb 250 (odnos cementa, vode i
šljunka), da donese kocku - uzorak kvaliteta, i da Jovanović
donese fiskalni račun.
Da bi Jovanović bio siguran da će to uraditi, odlazi kod njega
u Rumu da preuzme papire, ali mu ovaj saopštava da mora
da izvrši
jos neku isporuku beton-mase i da će papire
doneti u Vrdnik.
Beton je firma gospodina Lazara Ušljebrke isporučila
Vuku Jovanoviću, on je uz pismenu priznanicu
platio uslugu, ali je Ušljebrka zaboravio ugovor, račun, kao i
kocku kojom se garantuje kvalitet betona. Njegov vozač je potpisao
priznanicu o količini isporučenog betona i primljenom novcu. I Jovanovićev komšija
Vasilije Simić, viši
inspektor policije iz Novog Sada
u penziji, pismeno potvrđuje da je firma Rapid
iz Rume isporučila
beton za ploču.
Onda su
došle i prve
kiše, i ispostavilo
se da je isporučeni beton bio najlošijeg kvaliteta, i svi stanovi,
koje je g. Jovanović prodao strancima, napunjeni su vodom.
Vuk se, potom, bezuspešno
obraća Ušljebrki da mu naknadi štetu, jer je on tužen od vlasnika
stanova, ali sve je uzalud. Jovanović piše predstavke
tržišnoj inspekciji, i Ušljebrka menja taktiku.
Sada tvrdi da beton nikada
nije isporučio.
Postoje, naravno, svedoci, priznanica.
Ali, varajući građane i
podmićujući glavne budže
u Rumi, Ušljebrka je izbeglički status iskoristio da stekne ogromno
bogatstvo, zakidajući na kvalitetu
betona. U sređenim državama zbog ovakvih
prevara ide se na višedecenijsku
robiju.
Lazar Ušljebrka ima pare. On može za šaku
evra da kupi
sve koji nešto
znače u Rumi. Vuk Jovanović moraće na sudu
da dokazuje da ga je izbeglica
iz Dalmacije prevario, kao i
mnoge druge. Da smo pravna
država, do suda ne bi ni došlo. Inspektor
bi se pojavio na vratima njegove firme, stavio bi katanac, policija bi ga odvela u pritvor,
a stotine kuća, sagrađenih od njegovog
betona, ne bi bile čardaci ni na nebu
ni na zemlju,
koji bi bili poplavljeni prvim kišama, ili
srušene i
malim zemljotresom.
Ova priča,
dakle, ukazuje na prevarante koji
stotinama ljudi, nekažnjeno, uništavaju živote
i imovinu. Lazar Ušljebrka iz
Rume jedan je od tih skotova.