Tabloid je pozvan
Novi Sad: istina o
privatizaciji Novkabela
Oko Novkabela bodljikava žica
Ko je omogućio
Ist-Pointu sa Kipra, tj. Zoranu Drakuliću da kupi Novkabel Novi Sad za 101.514
eura, iako je realna cena 200.000.000 evra pitaju se radnici Novkabela
***
Posle najnovijih dešavanja u Novkabelu želimo da upoznamo javnost i sve
nadležne organe Republike Srbije kako je kupio i šta sve radi novi vlasnik
Ist-Pointa Kipar sa ovom nekad najvećom novosadskom fabrikom za proizvodnju
kablova, užadi i kablovske opreme.
1. Period
restrukturiranja
U ovom periodu država je pomogla Novkabelu da do
privatizacije smanji broj radnika sa 2.300 na 750, i to radi bolje
privatizacije. Procenjena je vrednost imovine i opreme Novkabela koji se
prostire na više od 43 h i 11,5 h u proizvodnim halama i zgradama. Tu procenu
su obavile velike svetske firme Nomura, Deloj ili druge i sve su to platili
radnici Novkabela iz sopstvene proizvodnje. Niko osim generalnog direktora
Avramova i predsednika sindikata ne zna na koliko je procenjena imovina
Novkabela, niti koliko je za tu uslugu plaćeno. U tom periodu ističe mandat
Skupštini, upravnom odboru i generalnom direktoru Gavri Avramovu. Umesto da
organizuju izbore po statutu, skupština (kojoj je istekao mandat 7. juna 2007)
8. oktobra 2007. nelegalno, sama sebi, produžava mandat bez izbora, bez
predlaganja kandidata po fabrikama, sektorima i DOO društvima. Izglasavaju
promenu statuta Novkabela da bi oni doveli fabriku do "uspešne"
privatizacije. Ne bira se ni novi upravni odbor ni generalni direktor, sve
ostaje po starom.
Novkabel uspešno posluje, povećava se proizvodnja i
fakturisana realizacija, što ne prati i povećanje zarade zaposlenih. Novac se
pred privatizaciju ulaže u određene investicije kao što su CCV linije, tri
bunara, zaštita svih krovova na objektima i slično. Sve to prati otpuštanje
radnika (tri puta se proglašava tehnološki višak) da bi onima koji ostaju bilo,
navodno, bolje.
Rukovodstvo pravi investicioni program, a sindikat
socijalni program u cilju zaštite zaposlenih posle privatizacije, kojim je
predviđeno da radnici koji eventualno budu tehnološki višak dobiju najmanje 400
evra po godini radnog staža. Pri tom se polazilo od činjenice kolika je
vrednost Novkabela, kao i toga da su radnici ostali bez akcija zahvaljujući
prethodnom sindikatu i generalnom direktoru.
Kompletnu igru povodom privatizacije vodio je generalni
direktor Avramov i Agencija za privatizaciju. Nisu dozvolili da se pojedini
delovi Novkabela prodaju odvojeno bez obzira na to što nemaju vezanu proizvodnju
i postojanje zainteresovanih kupaca, s izgovorom da mora da ide sve u kompletu.
Generalni direktor je često odlazio u Beograd u Agenciju za privatizaciju sve
radi bolje privatizacije, u tom periodu kupio je dva stana i više hektara
zemlje u Despotovu i Ravnom Selu.
Isto tako, u tom periodu u Novkabelu se dešavaju velike
krađe repromaterijala, kablova i drugih proizvoda, a da počinioci nikada nisu
pronađeni, niti su rukovodstvo ili odgovorna lica odgovarali za to.
Sindikat je posebna priča. Šta je uradio sindikat
Novkabela na čelu s predsednikom Milutinom Lošićem?
Sve do pred potpisivanje kupoprodajnog ugovora s novim
vlasnikom sindikat je branio svoj socijalni program koji su doneli radnici
Novkabela. Predsednik sindikata samovoljno bez odluke odbora sindikalnih
organizacija u Novkabelu potpisuje nekakav socijalni program gde nije
regulisano ono najvažnije - plata zaposlenih i otpremnina. Umesto da ne bude
otpuštanja prve tri godine, on dogovara jednu godinu i sve to, kaže, u interesu
radnika Novkabela. Sa potpisanim programom nikada nije upoznao radnike. Sve je
to radio svesno u svom interesu.
2. Period privatizacije
Vrlo brzo posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora - 23.
januara 2009. godine predsednik sindikata Lošić otkupljuje stan (30. 6. 2009)
od 30 kvm za 354.000 dinara, za koji se ne zna ni zašto ga je dobio, niti je
bio objavljen konkurs za taj stan.
Kao i u periodu restrukturiranja, Novkabel ima redovnu
proizvodnju i redovnu isplatu zarada koje su daleko ispod proseka grada u kojem
živimo. O povećanju plata niko ne sme ni da pita, a sindikat ćuti. Generalni
direktor koji je uspešno vodio firmu iznenada odlazi. Razlozi nisu poznati.
Postavlja se novi direktor, Dragan Cvetković iz Zajačara,
koji očigledno ima zadatak da polako rasprodaje imovinu Novkabela i otpušta
radnike. Umesto investicija i povećanja proizvodnje prave se spiskovi za
otpuštanje. Prvo je isečena ogromna količina drveća oko i u krugu fabrike.
Šleperima je odneto mnogo kubika drveta u nepoznatom pravcu. Prodaje se vozni
park i 200 mašina (najviše iz Mašinoremonta) gde je sve očišćeno. Izdaju se
delovi fabrike drugim pravnim licima, a radnici iz tih sredina skupljaju lišće
po krugu. Ni traga od investicionog programa koji je obavezan po kupoprodajnom
ugovoru. Navodno je Agencija za privatizaciju dozvolila izmenu investicionog
programa. Na to je, konačno, reagovao nelegalni sindikat odlukom od 9.
3. 2010. godine gde se traži izmena socijalnog programa ili raskid
kupoprodajnog ugovora. Od toga ništa jer nelegalni sindikat to ne želi.
Kažemo nelegalni, jer je krajem 2009. godine sindikatu
istekao mandat, pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora, ali pošto je započeo
igru s poslodavcem pokušava bez izbora (kao i rukovodstvo) da produži sebi
mandat još četiri godine. Pokušava to da uradi nestatutarnim odlukama, ali
nezadovoljni radnici traže izbore ili da se registruje drugi sindikat. Dva puta
statutarni odbor metalaca Srbije na zahtev radnika nalaže višim organima
sindikalne organizacije metalaca Srbije, pokrajine i grada da organizuju izbore
u Novkabelu, ali od toga ništa. Predsednik sindikata sam bira poverenike koji
njega biraju za predsednika i sve to verifikuje predsednik Sindikata metalaca
Srbije i pokrajine. Sve to je u suprotnosti sa statutom i za šta se krivično
odgovara. Zahtev grupe od 250 radnika upućen Ministarstvu za rad i socijalna
pitanja za registraciju novog sindikata ne rešava se. Nelegalni predsednik,
sekretar i poverenici dobijaju koeficijente uvećane za 0,2 što im je verovatno
nagrada zato što ćute. To predsedniku sindikata daje snagu da i dalje ćuti i
pored narušavanja radničkih prava i prodaje imovine, kao i pravljenja spiskova
bez ikakvih kriterijuma.
Novi vlasnik nastavlja i dalje sa prodajom mašina i
opreme Novkabela - metalurgija i fabrika metalnih užadi - da bi od tih
sredstava isplatio "tehnološki višak". Dana 24. 9. 2010. godine 175
radnika dobija otkaz i otpremninu od 200 evra po godini staža koja se isplaćuje
od prodaje mašina, bez odluka sindikalnih podružnica, bez pregovora i bez
socijalnog programa. Na taj način, sledećom prodajom jednog dela fabrike, mogu
se otpustiti i isplatiti i preostali radnici. Sve je to ta "uspešna"
privatizacija na koju Agencija za privatizaciju nema primedbi.
Fabrika, čiji je kapacitet 5.000 radnika, prodata je sa
750 radnika, s obavezom investiranja od 11.376.000 evra, što podrazumeva
zapošljavanje novih radnika, polako se gasi. Čiji je interes da se fabrika
stvarana decenijama nekom Zoranu Drakuliću proda za 101.000 evra, da niko od
penzionera ni bivših radnika nema akcije, da otpušteni radnici odlaze na biro
na teret države, da bi se stvorio prostor za dalju prodaju ogromne imovine? U
narednom periodu vlast će morati da da odgovor na ta pitanja.
Grupa radnika Novkabela