Istraživanje
Ko pokušava
Crnogorce da preimenuje u globalističku tvorevinu bez porekla
Širenje
Albanaca i sužavanje Crnogoraca
O albanskom doprinosu
crnogorskoj kulturi u postojećim okolnostima ne može se govoriti, a kamoli o crnogorskoj
multietničkoj kulturi. Ponajmanje da proglasimo ove Albance i za etnički
elemenat Crne Gore! Dijaspora, emigracija nigde na svetu ne predstavlja etnički elemenat.
Sledstveno tome, ni u Crnoj Gori
Prof.
dr. Kaplan Burović, akademik
U "Leksikonu" Nikole Rackovića o kome je ovde reč (i koji je, po
svemu sudeću, uvod u Enciklopediju Crne Gore - prim. red.) imamo jedan značajan broj Albanaca, od kojih, izuzev Zuvdije
Hodžića, kako već naglasismo, apsolutno nijedan nije doprineo crnogorskoj
kulturi. Naprotiv, svi su se oni angažovali u otvorenoj borbi albanskih
ekstremnih nacionalista i rasista protiv Crne Gore i crnogorskog naroda, a
posebno protiv crnogorske kulture.
Izvolite ih pitati jesu li za crnogorsku kulturu, ili protiv nje. Verujem da će vam mnogi od njih iskreno reći da njihovom
imenu nije mesto tamo, jer oni ni po čemu ne pripadaju Crnoj Gori i crnogorskoj
istoriji, kulturi.
I oni koji vam to neće reći, ni najmanje ne misle drukčije. Ako nemaju
smelosti da to otvoreno kažu, hipokrizija im se jasno čita u očima. Kako naš
narod od pamtiveka kaže, ako koza laže - rog ne laže!
Prostudirajte njihova dela i videćete da oni ne samo što ne pripadaju Crnoj
Gori već su na strani neprijatelja crnogorskog naroda i crnogorske kulture.
Pre svega, uzmite jezik njihovih dela.
Albanski
rasizam i šovinizam
Oni stvaraju na albanskom jeziku. Znači, po formi, njihovo stvaranje nije
crnogorsko, već albansko. Doduše, forma je sekundarna.
Ali, uzmite i sadržinu njihovih dela. Albanci Crne Gore pišu samo o svojim
Albancima, pa i namerno prećutkuju i samo postojanje Crnogoraca. Za njih
Crnogorci kao da ne postoje!
Sva dela ovih Albanaca indoktriniraju i huškaju svoje Albance protiv Crne
Gore i crnogorskog naroda. Štaviše,
oni i ne priznaju da postoji crnogorski narod! Za sve Crnogorce otvoreno pišu
da su slovenizovani Albanci, koje će oni, kad uspostave svoju vlast, vratiti u
Albance. To danas i čine - i pod crnogorskom zastavom!
Oslanjajući se na takav doprinos ovih Albanaca u crnogorskoj kulturi, oni
šikaniraju Crnogorce da bi ih primorali da se isele iz Ulcinja. Oni žele da taj grad bude etički čist, tj. albanski da bi ga sutra otcepili od Crne Gore i prisajedinili Albaniji!
Ovo je sasvim evidentno kod ovih
Albanaca za koje se tvrdi da
su doprineli crnogorskoj kulturi.
Sledstveno tome, ne samo što nisu
doprineli crnogorskoj kulturi već ne žele ni da joj doprinose. Oni su otvoreno
neprijateljski, atavistički nastrojeni
u borbi protiv crnogorskog naroda i crnogorske kulture. Pa zato i stvaraju
svoju zasebnu čisto albansku kulturu
da bi konzervirali svoju nacionalnu podvojenost, da bi sačuvali svoje posebne
nacionalne odlike, da bi se njima oduprli i odoleli svom integrisanju sa Crnogorcima, jer su protiv integrisanja.
I razumljivo je sve ovo: bez društveno-političkog i nacionalnog integrisanja
autora, ni njihova dela ne mogu ni da se pišu drukčije, niti da se bilo čime
integrišu u crnogorsku kulturu, jer njihovo društveno bitisanje određuje i
njihovu društvenu svest.
Dela svih autora, kako se pišu (po sadržini i formi) tako se i integrišu. Pri
tom, treba znati da je sadržina primarna. A
sadržina ovih albanskih stvaralaca je čisto albanska, i to ekstremo
nacionalistički, šovinistički i rasistički albanska, pa i fašistička. U
njihovim delima nema apsolutno ništa crnogorskog, sem netrpelivosti i
bezgranične ekstremno nacionalističke, šovinističke i rasističke mržnje prema
crnogorskom narodu.
Neprijatelje
u enciklopediju, da se zna ko su
Mi ne znamo kako je mogao i da pomisli Nikola Racković o nekakvom njihovom
doprinosu. Da li je moguće da ne poznaje savremena strujanja, angažovanja i preokupacije ovih Albanaca? Ako ne zna albanski jezik, pa mu je nemoguće da pročita
njihova dela, treba da zna bar
za njihova permanentna anticrnogorska demostriranja.
Njemu od vremena treba da je sasvim jasno ko su Albanci i čemu teže, za što
su impenjirani i za što se bore. Ako mu Kosmet nije bio dovoljan nauk, kao sve
druge, i njega smo nastojali da ga koliko-toliko pomognemo: još 2002. godine
smo objavili na našem jeziku delo "Od iliromanije do terorizma", gde smo
uzeli u analizu dela ovih Albanaca.
A 2007. godine objavili smo i delo "Ko su Albanci". Ali, izgleda da on nije
video ni korice ovim mojim izdanjima. Za ovo nije kriv, jer su se ne samo
Albanci, već i "naše" vlasti, srpsko-crnogorske, svesrdno postarale
za to.
A ako je to učinio u nekadašnjem duhu bratstva i jedinstva, danas je vreme
da se ovim Albancima tresne u lice njihovo angažovanje protiv bilo kakvog
bratstva i jedinstva! Štoviše, treba prema njima preduzeti i administrativne
mere, kao one što preduzima Švajcarska prema svim strancima koji neće da se
integrišu sa Švajcarcima.
Ovime ne mislim da ove Albance izbacimo iz "Leksikona" Nikako!
Sve njih, kao i njihove učitelje tamo, preko granice, treba da sakupimo u jednu
posebnu kategoriju: albanski neprijatelji
crnogorske kulture.
Tako žigosane nužno ih je uvesti i u crnogorsku enciklopediju. Naš narod
treba da zna ko mu je prijatelj a ko neprijatelj.
Zapažanja
i sugestije
Ne samo N. Racković, već i svi drugi treba da znaju da ovi Albanci, u
njihovu albansku enciklopediju nisu uneli ni one Crnogorce, koji su se borili
sa puškom u ruci protiv okupatora Albanije i sav svoj život su posvetili
albanskoj kulturi, doprinoseći značajno za njih, pa i ne izjavljujući za sebe
da su Srbo-Crnogorci, ili Makedonci!
Bože sačuvaj da u njihovim delima
stave koju srpsku reč! Bože sačuvaj da za koju ličnost njihovih dela kažu i
samo da je Crnogorac, ili Srbin,
Makedonac!
Da bi mogli bilo šta da
objave u Albaniji, pripadnici naše nacionalne manjine tamo treba da se izjasne kao
Albanci, da pišu isključivo albanskim jezikom i
samo o Albancima. Mogu pisati i za Srbo-Crnogorce, ali pod uslovom da ih
prikažu kao negativne ličnosti i
neprijatelje albanskog naroda.
Koliko za primer, vidite da li je tamo Lazar Silić, jedna od najznačajnijih
ličnosti albanske kulture posle Drugog svetskog rata! Njegov otac Risto Silić
(sa albanizovanim prezimenom!) uveden je, ali kao Albanac!
Nema Crnogorca kome se priznaje njegova nacionalnost. Naprotiv, ima
Crnogoraca kojima se i otvoreno negira ta nacionalnost i nameće im se albanska.
Tako su npr. učinili sa Crnojevićima, koje su proglasili za Albance! Oni su za
Albance proglasili i Balšiće, pa i Nemanjiće! Kako rekosmo, oni smatraju sve
Crnogorce, pa i Srbe, za slovenizovane
Albance. Teško onome ko se usuđuje u Albaniji i dan-danas da se izjasne kao Srbo-Crnogorci ili Makedonci!
Ni metlu da čisti ulice mu neće dati! Živog će ga odrati! I to - do juče - u
ime njihovog "proleterskog" internacionalizma, a danas - u ime
demokratije i evropeiziranja!
U ovakvim okolnostima kako možemo da govorimo o bilo kakvom pozitivnom
doprinosu istoriji srpsko-crnogorskog i makedonskog naroda, u našoj kulturi!
Ova istina je veoma
bolna. Krijući je, ne leči se. Treba da je demaskiramo i izložimo
radikalno-demokratskoj kritici, uvek oslanjajući se na istorijsku dokumentovanu istinu da bi se stalo na put daljem indoktriniranju
albanske dijaspore kod nas, daljem huškanju Albanaca protiv našeg naroda.
Treba da se protiv nosioca i propagatora tog indoktriniranja preduzmu i
administrativne mere, najoštrije, pa i skidanje državljanstva i proterivanje,
da bi se prekinulo terorisanje našeg stanovništva od njih. Albanci treba da se
osveste i ubede da na teritoriji Crne Gore nema ni kamena albanskog i da oni,
ako hoće da žive sa nama, treba da se integrišu u naš život, a ne da traže od
nas da se mi integrišemo u njihov život!
Ja sam sav moj život proveo po albanskim zatvorima i danas živim u
inostranstvu.
Prema tome, moja braća Srbo-Crnogorci i Makedonci, koji nisu ni u Jugoslaviji
videli vrata zatvora i permanentno žive u svojoj domovini, treba da sve ovo
znaju pre mene i bolje od mene.
Čudim se zašto ćute! Boje se albanskih terorista ili svojih vlasti? Gde su
tzv. narodni heroji? Gde su svi oni koji su
odlikovani medaljama za hrabrost? Čitava kompozicija teretnog voza može se
natovariti do vrha tim medaljama, koje su dodeljene Srbo-Crnogorcima i
Makedoncima! Jedan jedini od njih da se ne usudi da demostrira to junaštvo u
sadašnjem trenutku! A nisu se plašili ni Hitlerovog Gestapoa, ni fašističkih ubica na koje su stvarno junački jurišali! O
tempora, o mores!
Imena
Pored stvarnog imena stvaraoca navedeni su i njihovi nadimci. Ne nadimci,
već ni ime njihovog oca, pa ni inicijal,
mislimo da ne treba navesti. Naslov treba da bude što kraći i što jasniji.
Inicijal imena oca može (i treba!) da se navede samo u slučajevima kad imamo
dve ličnosti sa istim imenom i prezimenom, kao u slučaju Nikčević Vojislava (D.
i P.). Nadimci, ako imaju kakav poseban značaj (npr. ako je autor potpisivao
svoja dela njime) mogu se navesti u tekstu biografije.
Isto tako, u tekstu biografije treba da se navedu glavni (!) pseudonimi
kojima je objavljivao i afirmisao se. Konkretno, ja sam upotrebio do sada jedno
30 pseudonima, ali sam se samo sa dva afirmirao: Kaluš(i) i Resuli.
Obično kod ženskih stvaralaca imamo dva prezimena, devojačko i bračno.
Mišljenja sam da ih treba uvesti svojim devojačkim prezimenom, a bračno, ako je
koje delo potpisano njime, treba napomenuti u biografiji.
Stvaraoci koji su objavljivali sa dva imena (prezimena) i oba su mu
autentična, treba da se navedu pod glavnim imenom, a drugo da mu se unese u
biografiji. Ovo drugo ime, kao i značajni pseudonimi, treba da se poređaju po
azbučnom redu pored svih ostalih glasova, sa beleškom u zagradi (v), kako je
N.Racković, koliko sam primetio, i praktikovao.
Bibliografije
Kako možete videti, bibliografije mnogih stvaraoca su duže od njihove
biografije. Konkretno i moja. Mišljenja smo da se u bibliografiji unesu samo
glavna dela. Nabrajanje svih dela autora pripada njegovoj opširnoj biografiji,
jer se ni u kratkim biografijama, koje obično prate njegova dela - ne
objavljuju. Da bismo se odužili autoru, treba naglasiti broj njegovih
objavljenih dela. Objavljenih za života ili i posle smrti, ali ne i
preštampanih, ili odabranih. Posebno treba naglasiti naslove dela koja su mu
prevedena na strane jezike (bilo i posle smrti!) i dela koja su mu zabranjena
za života i posle smrti
.
Biografije
i slike
Kao što navodimo u našem LEKSIKONU strane autore sa njihovim nacionalnim
poreklom za bilo kakav doprinos u našoj kulturi, tako i onim našim autorima,
koji su se afirmisali i u kulturi jednog drugog naroda,
koji su doprineli kulturi tih naroda, da
to treba naglasiti u njegovoj biografiji. Crnogorci i takvih imaju (i to ne
jednog!), čime se dokazuje njihov doprinos kulturi tih naroda, ponekad i od vrlo velikog značaja, izuzetnog, posebno u kulturi
albanskog naroda, čime ćemo koliko-toliko doprineti da se ovi Albanci
dešovinistiziraju i deraciziraju.
Slika autora treba da bude znak njegovog značaja, njegove težine u kulturi
našeg naroda. Znači, ne treba svakom autoru da se donosi i slika. Tu čast treba
da rezervišemo samo za značajnije ličnosti i - za strane, kojima se to treba
učiniti u znak posebnog poštovanja i zahvalnosti.
Karakteristike
Pišući za autora da je prošao kroz zatvor, već je data njegova
karakteristika, njegov stav prema vlastima vremena. Ali imamo i takvih autora
koji nisu bili u zatvoru, pa ipak nisu bili na strani vlasti. Zato, da bi se
razlikovali od onih koji su služili vlastima, to treba da se istakne kroz biografiju. S
druge strane, imamo i takvih autora koji su prošli
kroz zatvor i ostali u službi nenarodnih, kriminalnih vlasti. Zato se i u
njihovoj biografiji treba to istaći.
Nacionalnost
Kad se već pretenduje na multietnički karakter kulture (a i bez toga!),
mislim da svima onima, koji se još nisu integrisali u crnogorski život, pa
sledstveno nastavljaju i da stvaraju na svom jeziku, treba u biografiji da im
se naglasi nacionalna pripadnost. Istina je da se to ističe preko naslova
njihovih dela, ali treba znati da ne znamo sve jezike sveta, pa iz tih naslova
i ne možemo zaključiti kojem jeziku i kojoj naciji pripadaju, posebno u
slučajevima kad im se jezik i ne razlikuje od našeg - "crnogorskog".
Preko svega imamo i Crnogoraca koji su svoja dela pisali i objavljivali na
strane jezike, pa ako se povodimo od naslova tih dela (konkretno i od naslova
nekih mojih dela!), može se zaključiti da nisam Crnogorac, već Albanac, ili
Francuz, Englez.
U slučaju Nikolić, Miloš Miđeni, koji je po ocu Srbin, po majci Crnogorac,
poreklom iz Makedonije, rođen u Skadru, navedeno je njegovo delo na srpskom
jeziku "Slobodni stihovi".
To je delo napisano i objavljeno na
albanskom jeziku, prema tome naslov je delu Vargjete E lira. Ovako je
trebalo i da se napiše, a u zagradi - prevod.
Ali ovo bi nas navelo na to da pomislimo da je autor Albanac. Da bi se to
izbeglo, treba da naglasimo u njegovoj biografiji, da je počeo da piše, pa i da
objavljuje u Bitolju, na svom maternjem srpskom jeziku, ali da mu se to u
Albaniji nije dozvoljavalo (sic!), pa je nastavio da piše na albanskom jeziku
(isključivo o Albancima!), afirmišući se u albanskoj književnosti kao jedan od
najvećih i najprogresivnijih književnika svoga vremena, čime su Sloveni Balkana
(konkretno Srbo-Crnogorci!) doprineli u multietničkoj kulturi Albanaca.
Time ćemo hteli ne hteli malo i politizovati stvar da bi naši Albanci videli kako se mi, tamo - u
njihovoj Albaniji, integrišemo u albanski život, pa i stvaramo na albanskom
jeziku i tako doprinosimo albanskoj kulturi, pa i ne spominjući nigde našu
nealbansku nacionalnost (Miloš Nikolić nije smeo da spomene ni svoje slovensko
ime, zato je objavljivao sa pseudonimom Miđeni!)...Bože sačuvaj i da udaramo u
bubnjeve da je Skadar čitavih 500 godina, bez prekida, bio naša, crnogorska
prestonica, kada tamo, u Skadru, nije bilo žive duše albanske!
Preko ovih primera treba da
doprinosimo osvešćenju albanske dijaspore kod nas, da bi se manuli njihovih
apsurdnih pretendovanja za nova razgraničenja i za njihovu super Veliku
Albaniju.
Kultni
monumenti
Dobro je što su u "Leksikonu" uneti svi kultni monumenti
pravoslavne vere, ali se isto to treba učiniti i sa kultnim monumentima
muslimanske i katoličke vere. Nikakvu diskriminaciju, jer su tu i Crnogorci ne
samo oni pravoslavne, već i ovi drugi, muslimanske i katoličke vere.
Isto ovo vredi i za monumente ateista, kojima ni pomena nema u ovom
"Leksikonu", gde se tu i tamo spominju i monumenti pagana.
Pretendovati na multietničku kulturu i negirati
etničku, onu koja je čisto etnička, oslobođena svakog verskog karaktera, i koja
nas je ujedinjavala i ujedinjuje nas - ne ide.
Ili kultura onih, koji se usudiše da
se isprse i suprotstave fašističkim okupatorima naroda i domovine, koji nam
doneše slobodu, nije etnička? Gde su monumenti kulture herojskih sinova
Crnogorskog naroda? Ko ih može negirati i zašto ih negirati? Zato što su lili
krv i položili svoje živote na altar sveti domovine svoje? Ili je ta domovina
prćija samo pravoslavnih?!
Nikakvu diskriminaciju, braćo! Hteli ne hteli, kako verska, tako i
društvena podvojenost postoji i kod nas, kao i u svakom drugom narodu, koji je
dospeo do ovog stepena svog razvoja.
Kroz propagandu i politiku protiv onih, koji stoje na suprotnoj strani
barikade, ne vrši se depolitizacija naroda. Depolitizacija se vrši samo preko
naučne istine!
Mnoga su dela zvanično, od nadležnih organa vlasti, proglašena za monumente
kulture I, II i III kategorije. Sva ova dela treba uvesti u
"Leksikon" ne samo tekstom i oznakom koje su kategorije, već i
slikom.
Knjigama, mislimo na one koje pretstavljaju monumente kulture, treba uvesti
naslovnu stranu prvog izdanja, naravno - sa tekstom, karakteristikom,
motivacijom koja prati proglašenje tog dela za monument kulture.
Imamo dela koja nisu proglašena za monumente kulture, jer se od vlasti
persekutiraju njihovi autori. U ovakvim izdanjima, kako što je ovo N. Rackovića, bar u biografiji autora moglo bi se govoriti
(naravno, sasvim kratko!) o značaju tog dela i
tako insistirati da se tom delu što pre ukaže zaslužena čast veličini kulture
crnogorskog naroda.
Ispravljanje
glasova
Mnogi glasovi ovog "Leksikona" ili imaju nedostataka, pa ih treba
dopuniti, ili imaju i pogrešnih podataka, pa ih treba ispraviti. Mi ne možemo
ovde navesti sve te glasove, jer su mnogo, ponajmanje da navedemo i što treba
ispraviti. Spremni smo da to učinimo jednim drugim napisom, ako nam to zatraži
autor ili institucija koja će preduzeti drugo izdanje ovog dela.
Crnogorski
barok u "Leksikonu"
Kao prvo delo ove prirode
sasvim je razumljivo što u njemu manjkaju mnoge ličnosti i mnogi monumenti
kulture. U jednom mom napisu, koji sam već objavio o predstavi Ulcinja u ovom
delu, naveo sam detaljno sve što
u ovom "Leksikonu" nedostaje. Mogli bi i drugi da učine ovo za svoj
grad i tako pomognu autoru
za pripremanje drugog izdanja.
Kao Peraštanin (poreklom)
nastojaću da isto učinim i za naš Perast, ako me ne pretekne koji mlađi i brži.
Ovom prilikom zahvaljujem autoru što je udostojio njegovog
"Leksikona", ne samo moju malenkost, već i moja dva rođaka iz
Perasta, Nikolu i Luka Burovića, koji - kako je već naglašeno - predstavljaju crnogorski
barok.
Naglašavamo još jednom da
ovde imamo posla sa jednim grandioznim delom, jako značajnim i jako potrebnim
za svakoga. Ono je pozitivno i kapitalno ne samo za autora, već i za crnogorsku
izdavačku delatnost, za crnogorsku kulturu. Jedno ovakvo delo, i da je napisano
od čitave komisije naučnika, akademika, u svom prvom startu ne bi bilo bez
nedostataka i stvari za ispravljanje, za dopunu. Sledstveno, autoru Nikoli
Rackoviću, najsrdačnije, sa najdubljom zahvalnošću stežemo ruku i čestitamo mu
u ime svih onih koji će se složiti sa ovim.
Izvanjci
I dok su nam albanski
emigranti uvezeni kao unutrašnji (neprijatelji?) - ne, kao prijatelji (!), pod
ovim naslovom - kao izvanjci
- uvedeni su u ovaj "Leksikon" crnogorska braća po krvi i biti,
osećanju i stvaranju. Ne samo Ilija Beara, Pero Bogdanović i Valtazar
Bogišić već i Josif Rohlena, Pavel Rovinski i Robert Tolinger nego i mnogi
drugi pokazali su i dokazali višestruko da su veći Crnogorci skoro od svih
Crnogoraca njihovog vremena. Svima navedenim pod tim naslovom mesto je pored
ostalih crnogorskih stvaraoca, ali im se u biografiji treba naglasiti i njihovo
nacionalno poreklo, bez obzira na to što
oni to nikada nisu isticali. Reč
izvanjci treba izbrisati iz
"Leksikona".