Uvodnik

(Pr)osudite sami

 

Umreti sa Borisom

 

Milovan Brkić

 

Zvanična poseta kancelarke Angele Merkel Beogradu rasterala je dimne oblake iznad naših glava. Pretnja srpskog diktatora i njegove partijske mafije da ulazak u Evropsku unije nema alternativu, posetom gospođe Merkel postala je  toliko besmilena i lažna, da se umirući predsednik Srbije javno morao obratiti podanicima, tvrdeći da će, možda, doći do odlaganja početka pregovora o prijemu Srbije u članstvo ove unije, jer se Srbija ne može odreći svojih institucija na Sverenom Kosovu.

   Svakom ko je minulih sedam godina izrazio sumnju da će put Srbije ka Evropskoj uniji biti tako brz, lepljene su etikete, upućivane pretnje, i bio je ismejean.

   Šta je gospođa Angela Merkel poručila svom domaćinu Borisu Tadiću, gledajući njegovo mlohavo telo, upale oči, isflekano lice, znajući da će ovaj šepureći čovek uskoro otići u večna lovišta. Nadam se u pakao.

   Vreme velike naplate je došlo. Činjenica da je kancelarka prvo, u zvaničnoj poseti, prvo posetila udovicu bivšeg premijera Srbije, ukazuje da je na taj način želela da javno ponizi srpske zvaničnike. A razloga za takav gest gospođa Merkel je imala napretek.

   Osim Borsia Tadića, i ministri su se busali podrškom ''naših prijatelja'', među kojima je Nemačka isticana u prvom planu. Valjda zbog količine donacija koje su, nakon zamene vlasti 5. oktobra 2000. godine, upućene Srbiji, a najvećim delom potiču od poreskih obveznika iz Nemačke.

   Tadićeva partijska pederska družina je, poput roja skakavaca, opelješila sve što joj je pod ruku došlo. Donacije su završile na njihovim računima, opljačkane su banke, fondovi, seljaci,  dečja obdaništa...

   Šokirani pohlepom srpskog predsednika, koji je na svoje račune stavio preko dve milijarde  evra, evropski komesari su poručili vlastima u Beogradu da moraju da odu u prošlost i zatvore.

   Administracija iz Vašingtona ima preča posla od špartanja po Srbiji. Njeni službenici se povlače sa Balkana, prepuštajući savznicima ovaj prostor. Gospođa Merkel je žena koja ume da dođe u misiju, kada je krajni čas. Tako je diskretno šapnula Viktoru Juščenku, ukrajinskom predsedniku sa američkim pasošem, da Ukrajina ne može u NATO i Evropsku uniju, osim preko Moksve. To je saopštila i gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju, takođe američkom državljaninu, da ne računa ni na pomoć SAD-a, ni EU, ni njene zemlje. "Mi, za razliku od Vas" - rekla je gospođa Merkel Sakašviliju, - nismo avanturisti."

   Mafija srpskog predsednika sada je u panici. Nema više donacija, nema investicija, nema kredita... Ultiamtumi su pred njima. Što je još za građane još gore, ni opozicija nije drugačija.

   Ruska federacija ima odvojenih pet milijardi evra za finansiranje kapitalnih projekata u Srbiji. Ali, Rusi ne daju pare u ruke Tadićeve mafije, već žele da imaju uvid gde se troše. Ali, šta te pare zanimaju bolesnog Borisa, ako ne može da ih usmeri na svoj račun. Rusi, koristeći se uslugama Nemačke, žele da osiguraju prisustvo na Balkanu. Ali, šta o tome zna srpski predsednik, koji u poslednje dve deecnije nije pročitao ni jednu knjigu. I šta o tome znaju njegovi peder dečaci koje je promovisao u ministe i najviše državne rukovodioce? Boris će pre da nas sve podavi, nego da pusti Ruse da nam izgrade puteve, metro, elektrane... Ali, ruski gas i nafta, koju ne plaćamo mesecima, rado uzimamo. Šta će biti, ako nam i Rusi zavrnu ventile?

   Diktator je smrtno bolstan. Sarkom će ga uskoro učiniti nepokretnim, sida uzima danak i koža mu je sva isflekana, tako da ni šminkeri iz njegovog kabineta neće moći da sakriju smrt koja viri iz njegovih očiju. Predsednik kao da želi da ceo narod umre zajedno s njim. Količina zla koja izbija iz njega, potvrđuje tezu da su neki ljudi krvoločniji od  životinja.