Tabloid istražuje

Srpska Wikipedia

 

Smešna enciklopedija od neukih za priglupe

 

Projekat srpske Wikipedije odavno više nema nikakav enciklopedijski značaj, već služi isključivo da bi mala grupa njenih osnivača imala razlog da dobija strane donacije čije trošenje niko ne kontroliše

 

Milan Malenović

 

Wikipedia je slobodna enciklopedija na internetu. Bar tako piše ona sama o sebi. Osnovana je u Americi, a u Srbiju je stigla 2005. godine, tačnije 15. februara kada su se sreli Miroš Rančić i Goran Obradović, inicijatori ovog projekta u Srbiji.

Pet dana kasnije njima su se pridružila još dvojica članova i tako je krenulo.

Ono što je od početka rada Wikipedije sve interesovalo jeste - čemu ona tačno treba da služi. Enciklopedija već ima na internetu, a njih su, za razliku od ove, radili stručnjaci. Na Wikipediji može da piše ko šta hoće i kako hoće.

Srpski ogranak ovog besmisla okuplja mahom diletante koji boluju od potrebe da sebi dodele neku titulu koja bi zvučala kao naučničko zvanje. "Administrator Wikipedije" im tako deluje primamljivije za upisivanje u biografiju od "propali student", što većina njih jeste. Prosečan stalni saradnik srpske Wikipedije ima 27 godina i još nije diplomirao.

Pošto većina stalnih saradnika studira informatiku ili nešto srodno, a enciklopedija obuhvata sve oblasti u kojima ponešto treba da se napiše, srpski wikipedijanci su se prihvatili stare dobre resavske škole prepisivanja.

 

Čovek tako misli!

 

Autor članka o istoriji Kosova je tako napisao da su Sloveni došavši u 7. veku odatle proterali Ilire koji su se zatim nastanili u današnjoj Albaniji, poturajući tako prevaziđenu tezu o ilirskom poreklu Albanaca. Upozoren na ovo, on je u diskusiji priznao da je ceo članak prepisao iz Vojne enciklopedije štampane još 1974. godine!?

Pošto se radi o totalnim neznalicama za oblasti u kojima bi da se dokazuju, njima ni ne preostaje ništa drugo nego da nekritički prepisuju druge izvore i to isključivo ono što se po njima samima smatra dominantnim mišljenjem. Ovo je čak i manje zlo od onoga koje naprave kada pokušaju da misle svojom glavom.

U srpskoj Wikipediji postoji članak o nekom sportu pod nazivom "kerling". Kada se autoru obratio Vuk Mirčetić, predsednik karling društva Vukovi i skrenuo mu pažnju da se taj sport zove karling i da postoji Karling savez Srbije, a ne kerling savez, dobio je odgovor da se u engleskom jeziku slovo a čita kao e, pa je tako nepromenjen ostao i blesavi naziv članka koji trenutno ništa ne znači.

Istom tom Vuku Mirčetiću je obrisan članak o njegovom sportskom društvu Vukovi. Obrazloženje administratora Željka Todorovića, koji je preduzeo brisanje, bilo je da članak nije enciklopedijski jer ne poseduje reference, osim linka ka sajtu pomenutog društva. Predsednik jednog udruženja, dakle, nije merodavan da o istome piše, ali zato Todorović jeste iako ne zna ni šta je karling.

U članku o Kumanovskoj bici autor je napisao da su se tu sukobile turska i srbijanska vojska. Posle upozorenja da je izraz "srbijanski" provincijalizam sa uvredljivim konotacijama, autor je svoj postupak obrazložio time da pridev srpski označava nacionalnu pripadnost, a da su u pobedničkoj vojsci kod Kumanova pored Srba učestvovali i pripadnici drugih naroda sa prostora tadašnje Kraljevine Srbije.

Pavle Jurišić je sebe smatrao đeneralom srpske vojske, a evo stotinak godina posle njegove slavne pobede nad Turcima neki nesvršeni student ga podučava da je to, u stvari, bila srbijanska vojska.

Sličnih bisera ima koliko hoćete, pa ne čudi što pravi stručnjaci ovu nazovi enciklopediju zaobilaze u širokom luku. Wikipedija na srpskom bi se tako odavno ugasila da nema sasvim drugih ciljeva kojima teže njeni osnivači, a koje ostvaruju baš preko nje.

Pomenuti Miloš Rančić, koji je glavna pokretačka figura ove kvazienciklopedije, u isto vreme je i predsednik srpskog ogranka Fondacije Wikimedia, krovne organizacije koja se bavi sakupljanjem para za Wikipediju. Fondacija u Srbiji nije registrovana, tako da Rančić ovde nikome ni ne polaže račune na šta je potrošio pare, a i pitanje je da li plaća porez. Fantomske organizacije, kao što znamo, nisu u sistemu PDV-a.

Fondacija Wikimedija je registrovana u Sjedinjenim Američkim Državama. Samo od osnivača globalnog pretraživača Googla ona je dobila pomoć u visini od dva miliona dolara. U jednom krugu sakupljanja dobrovoljnih priloga prikupi se preko šest miliona dolara, a takve akcije se stalno organizuju i u suštini nikada ni ne prestaju.

Jedan deo tih para prosleđuje se Rančiću kao pomoć srpskoj Wikipediji. Da bi se stranim finansijerima pokazalo kako je projekat Wikipedije uspešan, uveden je sistem po kome onaj ko se jednom registruje ni na koji način više ne može da se odjavi. Korisniku administratori mogu da oduzmu pravo aktivnog učešća, ali ga ne brišu iz liste članova, jer što je više članova, makar i virtuelnih, to su i donacije veće.

 

Donirano rušenje

 

Na šta se troši novac dat Rančiću ostaje tajna, jer su svi saradnici ovdašnje ispostave volonteri koji rade bez nadoknade, a i prostorije koje se koriste za povremene susrete stalnih saradnika dobijaju se besplatno kao donacija beogradskog Doma omladine.

Da li Rančić, možda, novac preusmerava u svoje političke aktivnosti ili prosto samo u svoj džep?

Osim što je aktivan u projektima Wikipedia i Wikimedia, Rančić je i aktivni član Grupe za logističku podršku programa tribina "Razgovori o anarhizmu". U svojim javnim nastupima ovaj salonski revolucionar otvoreno se zalaže za nasilno rušenje svake vlasti u Srbiji i za potpuno uništenje srpske države. Ona je, po njemu - nepotrebna.

Da je borba protiv države Srbije osnovni cilj projekta Wikipedija vidi se i iz izjave administratora Todorovića date piscu ovih redova, kako svako ko srpskoj Wikipediji preti sudskim postupkom (npr. radi zaštite svojih autorskih prava) biva momentalno odstranjen tako što mu se zabrani dalji rad na Wikipediji.

Rančić priznaje samo sud svoje partije i svog džepa, očigledno je. Institucije države Srbije za ovog anarhistu ne predstavljaju ništa više od mete koju treba gađati. Sa druge strane, kada mu je to u interesu, Rančić itekako ume i da se prikloni sistemu.

Jedan od njegovih prvih doprinosa srpskoj Wikipediji bila je serija članaka o 12.000 opština u Francuskoj. Srpsku državu treba rušiti, ali je zato potrebno da zavolimo države koje su nas bombardovale. I iz kojih Rančić i njegovi saborci dobijaju novac.

Ako je i od jednog marksističkog anarhiste sklonom milionskim donacijama iz inostranstva - mnogo je!

  

 

 

Zanimljivi afiniteti

 

Na Wikipediji jedino Rančić sme da vređa druge korisnike, a da ne bude kažnjen. Ako mu se ne dopadne nečiji stav, on autora javno nazove fašistom, a posle toga poslušni administratori, da bi udovoljili gazdi, prozvanog isključe i zabrane mu dalji rad.

U svojim javnim nastupima Rančić ume da kritikuje i svoje anarhiste zbog nedostatka elana u rušenju države.

"Uz ovakav rad onih koji se zovu anarhistima u Srbiji (ili, da budem precizniji, u Beogradu), Marsovci su nam realnija opcija nego revolucija. Ne da ne predstavljamo nikakvu ozbiljnu pretnju po sistem, nego ne predstavljamo ni opasnost po ma koji segment današnjih patrijarhalno-liberalnih društvenih normi. Realno je da u ovom trenutku predstavljamo samo budžak kulturne alternative. Čak nisam siguran da vidim bilo šta kontra-kulturno", rezigniran je Rančić u jednom intervjuu, primećujući da su vrhunci stvaranja boljeg društva u ovoj generaciji sajt Kontrapunkta, knjige "Operacije džabalesku" organizacije Anarhija/ Blok 45, nešto ASI-jevih (Anarho-sindikalistička inicijativa) grafita i marksističkih izdanja, pokoja pesma Zluradi-paradi i rad nekolicine na slobodnom softveru i slobodnom znanju.

 

 

 

Ekipa snova

 

Drugi osnivač srpskog izdanja Wikipedije je Goran Obradović, koji je 2006. upisao informatičke studije na Matematičkom fakultetu u Beogradu (broj indeksa 317/2006). Tri godine kasnije on upisuje diplomske studije i dobija indeks broj 1109/2009.

Goran još uvek studira.

Još jedan od istaknutih članova Wikipedije je i osoba pod konspirativnim imenom Djordjes iza čega se u stvari krije Đorđe Stakić, koji je za razliku od mnogih drugih bar uspeo da diplomira, i to na Matematičkom fakultetu, koji predstavlja pravo leglo wikipedijanaca. Osim što radi na Wikipediji, gde piše članke i iz oblasti o kojima nema blage veze, Stakić se ničim drugim ne bavi, bar kako proizilazi iz njegove biografije koju je postavio.

Administartor Željko Todorović za koga se ne zna da li je i koju školu završio, svoju administratorsku karijeru je započeo tako što je korisnicima čijim je radom bio nezadovoljan javno i unapred zabranjivao da pišu na Wikipediji. Poreklom sa prostora Bosne i Hercegovine on bošnjačku Wikipediju naziva "muslimanskom" i oštar je protivnik saradnje srpske sa Wikipedijama u okruženju.