Povodom

Slučaj neizlečivog lopova, njegova neuspela odbrana i poslednji dani

 

Jedan vampir kruži Beogradom

 

Povodom obraćanja javnosti bivšeg direktora Beogradskih elektrana Vladimira Markovića, kojim je optužio aktuelnog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa i energetsku ''hobotnicu'' da žele da ga i fizički likvidiraju, redakcija je dobila pismo zaposlenih u ovom javnom komunalnom preduzeću, koji podsećaju čitaoce na sve lopovluke Vladimira Markovića, na nasilje kojima su bili izloženi od ovog bolesnika koji je svojim mentorima punio džepove, i javno pitaju šta je sa krivičnom prijavom koju je Skupština grada Beograda podnela protiv Markovića zbog sumnje da je oštetio budžet za deset miliona evra

....

 

Niko od zaposlenih u JKP Beogradske elektrane nije mogao ni pretpostaviti da će inženjera Vladimira Markovića postaviti na mesto generalnog direktora.

Uveren da je zaista od više sile izabran, Marković je progovorio čaršijskim jezikom:

"Mene je postavila BIA". Svi su mislili da se na taj način nesposobni i plašljivi direktor, kome je problem osnovna verbalna komunikacija, kome drhte ruke i glas, kuraži i hrabri za neke velike i svetle ciljeve.

Ali brzo se ispostavilo da je Vladimira Markovića zaista instalirala BIA, tačnije njen veliki šef Rade Bulatović.

Marković je postavljen za jedan zaista viši cilj - prikupljanje para u ime službe i za račun pojedinaca, da napuni džepove gospodi Bulatoviću i tadašnjem generalnom sekretaru Vlade Srbije Dejanu Mihajlovu.

Gospodin Marković je postavio izvesnog Blagojevića na mesto direktora za nabavke u Beogradskim elektranama, krotkog čoveka, dovoljno razumnog da se ne meša u svoj posao., a uz podršku Radeta Bulatovića postavio svoju suprugu Biljanu Marković na mesto pomoćnika direktora za marketing.

 Kako u Beogradskim elektranama tada nije bilo direktora marketinga, Biljana se sama ''mučila'' sa ugovorima za priključke i uzimanja velikih para od građana za participaciju grejanja.

Radnici Beogradskih elektrana čudili su se šta ih je sve snašlo. Takvog sukoba interesa odavno nije bilo, mada direktor Marković povremeno podvuče: "Ovo je moja firma". Zvezdarski klan postavio je u Upravni odbor i Dušana Đapića, odbornika sa Zvezdare, da i on malo upravlja. A gospodin Đapić je doveo svog brata da Biljani Marković bude pri ruci prilikom uzimanja para od građana i firmi.

Gospodin Marković imao je i talenat za biznis i nameštanje tendera za svog druga Vladu Jovića iz VIA OCEL-a i njegovog brata Slobodana Janjuševića iz KIRKE. Ti ljudi su bili umetnici u nabavkama svega i svačega, da remontuju i grade sve što zamisle Marković i inženjer Radenko Tomić, koji je zbog brze ruke prozvan Maradona.

Firme od renomea i znanja, kao Termoelektro i Minel, mogle su samo nemo da posmatraju kako ova burazerska ekonomija funkcioniše. Ali, i Vojislav Koštunica je znao da zaposli svoje ljude. Tako je i on progurao Zdravka Mitrovića za savetnika direktora, ne bi li se štogod informisao.

Markovićev klan izabrao je tada i izvesnog Milorada Hinića, bezbednjaka iz firme, prvo u Upravni odbor, pa munjevito i za zamenika predsednika Upravnog odbora.

Sa drugovima iz Službe i bezbedonosnih struktura spasao je svog tadašnjeg direktora Markovića i bukagija i robije. Tokom februara 2002. godine Hinić je prijavio Vladana Markovića kriminalističkoj službi OUP-a Zvezdara zbog krađe toplotnih razmenjivača. Živorad Maksimović i Vladan Marković, prema priznanju koje su dali inspektorima, organizovano su krali i prodavali te uređaje i privatno ih ugrađivali kod građana, korisnika grejanja.

Radi se o uređajima veličine omanjeg ormara, teških i kabastih, koje nije lako izneti iz magacina i kruga preduzeća. Iz priručnog magacina u Zemunu odneto je 14 toplotnih razrađivača, vrednih 200.000 evra. Tom prilikom su Maksimović i Marković privedeni i zadržani u pritvoru. Policija je utvrdila da su kradenu opremu ugradili i u vilu Madlene Janković Cepter, koja pojma nije imala na koji je način ta oprema nabavljena. Sve su to, po mišljenju Hinića, organizovali Vladan Marković i inženjer Tomić, koji je od tada bio desna ruka generalnog direktora Vladana Markovića.         

Sve radove za opremanje veoma skupih podstanica (mašinski, elektro deo, automatika i drugo), Vladan Marković je naplaćivao po 25.000 maraka, a izvodio je preko preduzeća Digent, čiji je vlasnik njegov brat Dragan Marković!

Kasnije je radio i samostalno. Vladan Marković je danas vlasnik tri stana, a ima i stanova za braću i drugove. Osim svih tih blagodeti, njegovi zaštitnici voleli su i da pojedu i popiju. U krugu Beogradskih elektrana pečen je vo. Tadašnji direktor BIA Rade Bulatović je malo kasnio na krkanluk. Ali, trudbenik Marković se pobrinuo da i za njega i ostale njegove zaštitnike ostane dovoljno. Krkanluk su obezbeđivali policajci. Agenti BIA su ostali neprimećeni.

Direktor JKP Beoelektrane Vladan Marković dolazio je na posao i sa pancirom! On odavno živi u ratnom stanju. Ovaj čovek uterao je strah u kosti zaposlenima od kada je ustoličen za direktora ovog gradskog komunalnog preduzeća.

Odmah se predstavio zaposlenima kao ''čovek iz Službe''. Tvrdio je da sve radi po nalogu službe, da za BIA prikuplja pare za tajne fondove i da dobar deo novca mora da nosi u svoju stranku - Koštuničinu Demokratsku stranku Srbije. Zato je zapretio da s njim nema šale! Da ga ne pitaju za tendere, on će raditi kako mu "BIA kaže''...

Priče ovog priprostog inženjera, koji ne ume da izgovori ni pet prostoproširenih rečenica, koji pri tom pljuje dok priča, potkrepljivao je dolazak direktora BIA Radeta Bulatovića na svetkovine na kojima je Vladan Marković pekao vola i pravio Ivkove slave.

Ovaj priprosti čovek harao je  JKP Beoelektrane. Doveo je kao dobavljače i izvođače radova svoje prijatelje, koji poslove dobijaju bez tendera. Oni su njemu plaćali ''danak''. On je javno pokazivao stotine hiljada evra koje sakupi od onih kojima daje poslove bez tendera. Govorio je da te pare nosi u Službu (BIA), ali njegovi saradnici su tvrdo uvereni da je on te pare stavljao u svoj džep.

JKP Beoelektrane su od strateškog značaja za život građana glavnog grada. Ali, na čelu ovog preduzeća je bio jedan psihopata, ogrezao u nemoral, kriminal i sklon nasilju.

Zlo koje je Vladan Marković naneo zaposlenima u ovoj javnom preduzeću teško je opisati rečima. Koliko je olakšao gradsku kasu, nije teško izračunati. Reč je o desetinama miliona evra.

U svakoj pravnoj državi Marković bi dobio doživotni zatvor ili bi bio izveden pred streljački stroj. Pored njega bi sigurno stajao i direktor BIA Rade Bulatović, čijem je rođaku Miliji Bulatoviću, koji je bio  pomoćnik direktora, Marković uveo daljinsko grejanje, a vrednost izvedenih radova od preko 150.000 evra platilo je preduzeće Beoelektrane!

Vladan Marković je pred očima Upravnog odbora JKP Beolektrane, koji inače imenuje Skupština grada Beograda, menjao pomoćnike i rukovodioce sektora kao Ciganin konje. Sve je oterao na ponižavajući način, rečima da je ovo njegovo preduzeće i da mu je Služba dala odrešene ruke.

Poslujući se Slobodanom Janjuševićem, vlasnikom privatnog preduzeća "Kirka -SURI" i sa firmom Vojina Lazarevića "MINEL-kotlogradnja", Marković je, naručujući dva parna kotla za toplane na Voždovcu i Novom Beogradu, oštetio grad za desetak miliona evra.

Kasa grada Beograda bila bi olakšana još za nekoliko desetina miliona evra da član Upravnog odbora JKP "Beoelektrane" nije bila gospođa Jelena Jevtović-Karamata, koja je bila direktor Uprave za energetiku Skupštine grada Beograda.

 Njeno prisustvo sprečavalo je Markovića da JKP Beoelektrane ne proda i ode u beli svet. On je ozbiljno verovao da su Beoelektrane njegovo preduzeće, koje mu je poklonio direktor BIA Rade Bulatović, a štiti ga i Dejan Mihajlov, kome je takođe uveo besplatno centralno grejanje. Bulatoviću je, kako se tada hvalio, Marković sagradio kuću u okolini Aranđelovca.

 Tadašnji ministar policije Jočić zakleo se da će Vladana Markovića uhapsiti za nekoliko dana, i da je dao nalog policiji da istraži njegovo ponašanje. Na Markovićevu sreću, ministar Jočić se ubrzo teško povredio.

Posebna priča bila je Markovićeva žena Biljana. Ona je bila zamenik direktora marketinga i bavila se privatnim biznisom u preduzeću.

Zlo koje je Vladan Marković naneo zaposlenima u ovom javnom preduzeću teško je opisati rečima. Koliko je olakšao gradsku kasu, nije teško izračunati. Reč je o desetinama miliona evra.

U svakoj pravnoj državi Marković bi dobio doživotni zatvor ili bi bio izveden pred streljački stroj. Pored njega bi sigurno stajao i direktor BIA Rade Bulatović, čijem je rođaku Miliji Bulatoviću, koji je pomoćnik direktora, Marković prošlog decembra uveo daljinsko grejanje, a vrednost izvedenih radova od preko 150.000 evra platilo je preduzeće Beoelektrane!

U zgradi "Beoelektrana", u prostoriji odmah do ulaza, Marković je, dok je bio direktor, osnovao i ''pritvorsku jedinicu''. U ovoj prostoriji Marković je držao ''sumnjivce i izdajnike''.

Kada je nakon nalaza budžetske inspekcije Skupština grada protiv Markovića podnela krivičnu prijavu, on počinje da piše pisma, da preti i ucenjuje one koji su ovog ludaka postavili tamo gde mu nije bilo mesto. Pitamo se ko je sprečio da on izađe pred sudsko veće i ode na višegodišnju robiju zbog besprizorne pljačke komunalnog preduzeća?

 

                     (Imena potpisnika pisma poznata redakciji)