Razaranje
Pirot: Nečastivi u muzeju i drugi prizori
Šojić iz Ponišavlja u Ladnoj vodi
Kako je za proteklih pet godina sistematski urnisan Muzej
Ponišavlja. Po kojoj liniji je za direktora imenovan izvesni Miroslav Zubić. Kako je Zubić menjao stranke. Kako je Zubić
dobio muzejsko zvanje bez polaganja stručnog ispita. Ko je stručan a ko nestručan u Pirotskom Muzeju. Kako
se grad Pirot i Ministarstvo kulture nisu mešali u svoj posao čuvajući vlast.
Ko je iznajmio deo muzejskog kompleksa. Gde su ljuljali narodnjaci i ko je
smetao kelnerima. Kako i zašto je lokalni Šojić postavio kamere u radnu
prostoriju kustosa
Stanislav Živkov
Već više od pet godina u Muzeju Ponišavlja u Pirotu traje
pravi pravcijati birokratotriler prouzrokovan imenovanjem izvesnog Miroslava
Zubića na mesto direktora tog muzeja čime je započelo njegovo urušavanje.
Naime dotični Zubić je na to mesto došao kao kadar lokalnog SPO-a koji je pak
to direktorsko mesto dobio kao svoj deo pri podeli tamošnjeg stranačkog plena.
Pre dolaska Zubića, na mestu direktora nalazio se eminentni arheolog Mr
Predrag Pejić kome je upravo isticao mandat i koji nije želeo da nastavi da
vrši dužnost direktora muezja Ponišavlja, tako da je odmah nakon Pejića
Zubić došao na to mesto najpre kao v.d. a potom kao trajni direktor. Inače , u
široj javnosti malo je poznato da je Zubić još 1979. godine prešao da radi u
muzej gde je čak 1992. godine kao istaknuti član SPS-a bio i imenovan za
direktora, ali su ga ubrzo sami socijalisti, videvši sa kime imaju posla,
smenili sa tog mesta odakle je prešao da radi u istorijski arhiv, gde je opet
proveo nekoliko godina, da bi, kada mu je verovatno postalo previše naporno da
na poslu sedi puno radno vreme prešao u pirotsku Gimnaziju pošto je u našoj
prosveti, kako je inače opšte poznato, radno vreme svega 20 do 22 časa
nedeljno. Prema izvorima iz same Gimnazije, Zubić je i tamo ubrzo došao u sukob
sa najvećim delom zaposlenih te je ponovno promenio posao "usrećivši"
pri tome kolektiv Muzeja Ponišavlja u Pirotu.
Novi mandat
Inače, kako smo saznali, u skladu sa svojom prirodom Zubić je sebi uveliko
počeo da priprema i imenovanje za sledeći mandat, jer je, procenivši da njegova
doskorašnja stranka SPO nema neke šanse na predstojećim izborima, odnedavna
počeo da šuruje sa radikalima.
Spektakl u Muzeju Ponišavlja počeo je praktično odmah nakon
Zubičevog imenovanja, septembra 2006. godine a sve je kulminiralo konferencijom
za štampu koju je grupa kustosa muzeja Ponišavlja, tačnije petoro od šestoro kustosa Muzeja
Ponišavlja održalo na Vidovdan 2007 . Tada je javnost upoznata sa
činjenicom da v. d. direktor Miroslav Zubić nestručno i nekompetentno vodi
poslove Muzeja, što je uticalo na rad i funkcionisanje ove institucije. Kustosi
su istakli i da je direktorov odnos prema njima neprimeren, da ih ometa u radu
i obavljanju osnovnih zadataka, ali i da je nekima pretio otkazom.
Među onima, kojima je Zubić pretio otkazom su istoričar umetnosti i
muzejski savetnik Radmila Vlatković i kustos istoričar Mila Savić,
dok je etnologu višem kustosu Saški Velkovoj , u najboljim tradicijama
partijskog radnika, pretio da će pozvati ljude iz opštine "da je malo
smire"! Svojim radom i ponašanjem kustosi Muzeja Ponišavlja
zaslužili su visok rejting među muzejima u Srbiji i nije bilo nikakve političke
pozadine, jer naprosto nisu više mogli
da trpe šikaniranje od strane direktora i onemogućavanje stručnog rada.
O sukobu sa direktorom tada su obaveštene i nadležne službe u opštini i
predsednik opštine, ali bez rezultata! Decidno je navedeno da stručni kolegijum nema osnovne uslove za
rad s obzirom da nijedan kustos nema računar na svom stolu. Takođe je istaknuto
da kustosi nemaju ni uslove za kreativan rad, da direktor sprečava terenska
istraživanja izgovorima da nema para, da nema tematskih izložbi, da se iznose
predmeti iz Muzeja bez znanja kustosa i reversa.
Međuljudski odnosi su iz dana u dan bili sve gori loši a kustosi su
sprečeni da komuniciraju sa kolegama iz
dugih muzeja, a onemogućena je i komunikacija između kustosa i direktora . Osim
toga navedeno je da se od 2006. godine,
kada je Zubić postavljen za direktora, stalo sa otkupom predmeta bitnim za
popunu muzejskih fondova, kao i da je zaustavljen rad na stručnoj obradi
predmeta
Nekoliko dana posle javnog istupanja Stručnog kolegijuma u Muzeju je promenjeno
radno vreme, a direktor je obavestio zaposlene da ima punu podršku i ovlašćenja
opštine "da može da uručuje suspenzije", pogotovu onima koji
su organizovali konferenciju za novinare, ali i "da zavede red u
Muzeju".
Štaviše, za "Politiku" Zubić je izjavio da je: - Neprimereno
sve ono što su rekli novinarima i zbog toga mogu da odgovaraju. Niko nema pravo
da u javnosti iznosi ono što se dešava u Muzeju zaboravljajući pri tome
da je muzej javna ustanova finansirana sredstvima poreskih obveznika, te da je rad muzeja javan i da Muzej mora da
položi račune o svom radu ili neradu a zaposleni imaju puno pravo da sa svojim
problemima na poslu upoznaju nadležne organe i širu javnost!
O tome kakvo je zapravo stanje u Muzeju Ponišavlja najbolje se vidi
iz izjave prethodnog direktora u dva mandata mr Predraga Pejića, kustosa
arheologa, koji je rekao da - direktor
ne radi po planu i programu koji je usvojila pirotska opština jer ne zna da ga
realizuje, zato što je nestručan i nesposoban i da takav način rada ne mogu da
prihvate i da će nastaviti da se bore i traže od opštine da Zubića razreši
dužnosti .
Osim toga na konferenciji za štampu je rečeno da - Miroslav Zubić nema
organizatorske sposobnosti, a nema ni znanja u muzejskoj delatnosti jer nije
polagao stručni ispit, već mu je on priznat zbog godina službe. On je čovek bez
radnih navika, bez inicijative, inventivnosti... Uz to, Zubić je konzervativan,
voluntarista, osvetoljubiv, iskompleksiran, sujetan, manipuliše ljudima i
činjenicama, pa je zbog svega navenog nedopustivo da ostane na čelu muzeja.
U nekoliko navrata obraćali smo se nadležnim institucijama u Skupštini
opštine Pirot, ali je reagovao jedino Odbor za praćenje primene etičkog
kodeksa.. Ovim činom želimo samo da sačuvamo renome muzeja
"Ponišavlje", koji je ozbiljno narušen, kao i da sačuvamo rezultate
svog rada u proteklom periodu
Mobing
Čitav slučaj iznet je i na tribini Šta je mobing - studija slučaja
koju je organizovala Građanska čitaonica Pirgos u Pirotu. Tada su o
mobingu progovorili profesorka Ekonomske škole u Pirotu Mica Mažibradić
i arheolog u pirotskom Muzeju Ponišavlje mr Predrag Pejić. Pejić je direktora
ove ustanove Miroslava Zubića na tribini javno optužio za mobing u svoje i u
ime još dve koleginice.
- Od početka
mandata našeg novog direktora, bilo je
sukoba sa njim. U aprilu prošle godine obratili smo se nadležnima u SO Pirot,
Upravnom odboru, sindikatu, Ministarstvu kulture, Muzejskom društvu Srbije i ni
posle tri meseca ni od koga nismo dobili odgovor. Potom smo nas petoro
organizovali konferenciju za novinare, ali je posle te konferencije najmlađa
koleginica dobila otkaz. Organizovali smo još jednu konferenciju za štampu i
uspeli da je vratimo, ali ona posle toga nije u grupi onih koji se bore protiv
mobera. Već godinu i po dana čekamo odgovor. U međuvremenu, direktor nas je
tužio. Umesto da mi tužimo njega, on tuži nas. Od SO Pirot očekujemo da reaguje
i da ga smeni - rekao je Pejić, koji je pre Zubića bio na čelu ove kulturne
ustanove.
Kustosi Muzeja Ponišavlja, posle nekoliko meseci, ponovo su se
obratili javnosti, ukazujući na probleme koji postoje od dolaska Miroslava
Zubića na mesto direktora ove ustanove. Iako su, kako kažu, tražili pomoć od
upravnog odbora i sindikata, predsednika opštine, predsednika SO Pirot,
Muzejskog društva Srbije, Ministarstva kulture i Odbora za primenu etičkog
kodeksa - nisu dobili adekvatnu podršku i zato su odlučili da se poslednji put
obrate javnosti.
Troje kustosa, arheolog Predrag Pejić, muzejski savetnik Radmila Vlatković
i etnolog Saška Velkova, nezadovoljni
realizacijom planova i odnosom direktora prema njima, koji je pogoršan
posle njihovog prvog apela za pomoć ukazali su da su uslovi za rad pogoršani,
međuljudski odnosi zaoštreni, direktor zaposlenima umanjuje plate, a
istoričar-pripravnik Mila Savić dobila je otkaz. U muzeju je nemoguće
obavljati stručnu delatnost, ne održavaju se stručni kolegijumi i direktor se
sa kustosima ne dogovara o radu već samo
izdaje naređenja. Nedopustivo je da se mišljenje stručnjaka smatra irelevantnim.
Kustos-istoričar Mila Savić podnela je tužbu protiv direktora Muzeja, nakon
što joj je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa. Na osnovu izdatog
rešenja, inspekcija rada je utvrdila da ne postoje razlozi za prestanak radnog
odnosa i da se Savićeva vrati na posao.
Ona je dva puta pokušavala, sa advokatom, da se vrati na svoje radno mesto,
ali je Zubić odbijao da potpiše rešenje.
Zbog sve gore i goreg stanja i lošeg rada Muzeja vajar Milorad Antić
želeo je da povuče svoj legat od 30 skulptura, koje je poklonio i zaveštao
Muzeju na čuvanje. Iako je 2007. godine
planirano 11 tematskih i osam autorskih izložbi, osnivaču uopšte nije
smetalo što to nije ostvareno, baš kao što su zamrla i sva druga istraživanja.
Zubić se „proslavio" izjavom da je - zbog aljkavog odnosa prema
radu plata umanjena Mili Savić, Saški Velkovoj i Miloradu Popoviću. Mili Savić
je radni odnos prestao zato što je primljena na određeno vreme i, ugovor
o radu je produžen na šest meseci. Pošto u tom roku nije položila stručni
ispit, smatrao je da ne treba da joj produži ugovor o radu. Zubić je takođe
izjavio da se konsultovao sa stručnim službama SO Pirot, nakon što je
inspektor rada naložio da se Mila Savić vrati na posa.
- Ona se nije pojavila na radnom mestu u roku od pet dana, samo je dolazio njen
advokat i ja ništa nisam preduzeo . Pokazalo se da
Zubić namerno govori neistinu pošto su kustosi demantovali Zubićeve navode,
tvrdeći da je Savićeva u predviđenom roku i položila stručni ispit i došla na
posao, ali da direktor, iz samo njemu poznatih razloga, nije želeo Savićevu da
vrati na radno mesto u Muzeju. O samovolji Zubića najbolje govori nešto kasniji
skandal.
Ignorisanje višeg kustosa
Naime Komisija za viša stručna zvanja u muzejima Srbije je na osnovu
podnetih dokaza i rada o temi Umetnička zbirka Prvog maja
istoričaru umetnosti i višem kustosu Muzeja Ponišavlje Radmili
Vlatković dodelila zvanje muzejskog savetnika, najviše zvanje u okviru
muzejske delatnosti. Ona je prvi muzejski savetnik u regionu od postojanja
Muzeja. Radna biografija Radmile Vlatković zaista je impozantna.
Radmila Vlatković je završila studije istorije umetnosti na Filozofskom
fakultetu u Beogradu, u klasi profesora Dejana Medakovića. Zvanje kustosa
dobila je 1990, a zvanje višeg kustosa 1998. godine za temu "Likovni život
Pirota od 1950. do 1995. godine". Jedno vreme je bila i novinar fabričkog lista Prvi maj, direktor Galerije, a sada je viši kustos Muzeja. Bavi se evidentiranjem, obradom,
čuvanjem, deponovanjem i prezentacijom umetničkog blaga u kartoteci. Posebno
prati tokove savremenog slikarstva i očuvanje tradicije pirotskog ćilima.
Organizovala je 428 izložbenih postavki u Pirotu i drugim gradovima.
Kao član Komisije za kontrolu izrade i proizvodnju pirotskog ćilima,
Vlatkovićeva je radila na izradi Elaborata za zaštitu geografske oznake porekla
pirotskog ćilima, koji je zaštićen 2002. godine. Uradila je popis i
evidentiranje umetničkih dela u gradu. Objavila je i veći broj rasprava i
priloga u Pirotskom zborniku i drugim publikacijama..
Napisala je 93 predgovora za kataloge izložbi i više od 500 likovnih
prikaza. U Muzeju je zadužena za likovnu zbirku ove ustanove, ali brine o u
umetničkom blagu Pirota i prati likovni život grada. Likovna zbirka Muzeja,
jedine ustanove zaštite kulturnog blaga u regionu, sadrži 188 likovnih dela,
ikona i kopija fresaka, zbirku primenjene umetnosti sa 187 predmeta od stakla,
porcelana, stilski nameštaj, lampe, satove, ogledala i predmete od plemenitog
materijala), zbirku fotografija, dopisnih karata i esnafskih i majstorskih
pisama i vrednu zbirku od 270 pirotskih ćilima. Ukupan broj evidentiranih i
kartotečki obrađenih predmeta je 4.328.
Iako joj po Zakonu zbog stečenog najvišeg muzejskog zvanja pripada povišica
plate Zubić je samovoljno prekršio zakon i praktično kaznio Radmilu Vlatković
jer se drznula da dobije zvanje savetnika koje po Zubiću muzeju nije potrebno
te joj uporno ne isplaćuje pripadajuću platu. I ovde se pokazalo da Zubić ima
veoma jake zaštitnike u opštinskim strukturama u Pirotu pošto ni opština uopšte
nije reagovala na Zubićevu samovolju a piroćansko krivosuđe je takođe prekršilo
zakon odbivši tužbu Radmile Vlatković
Udruženi zločinački
poduhvat
Samo tokom 2011. godine Muzej
Ponišavlja bio je daleko poznatiji po skandalima nego po muzeologiji. Naime
ovogodišnji "kulturno-zabavni"
program Muzeja Ponišavlja imao je dve monumentalne tačke. Najpre
je u dvorištu Muzeja Ponišavlja u Pirotu, spomenika kulture od izuzetnog
značaja, u dotadašnjoj Galeriji bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika
kulture iz Niša otvorena letnja bašta kafane "Ladna voda". Muzej
Ponišavlja već 60 godina je u kući trgovca Hriste Jovanovića Malog Riste,
sagrađenoj 1848. godine. Ta zgrada je jedan od najvrednijih spomenika
starovaroške arhitekture u tom delu Srbije. Direktor Muzeja Miroslav Zubić
rekao je novinarima da je ideja za otvaranje letnje bašte potekla od zakupca
kafane "Ladna voda" i da odluku o poslovno-tehničkoj saradnji s
kafanom nije doneo sam, već je dobio dozvolu Opštine. Štaviše Zubić se hvalio:
- Nismo konsultovali Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša jer ništa
nismo narušili. Glavni objekat, odnosno konak Malog Riste u kojem je muzej,
praktično je netaknut mi smo tu videli mogućnost da na neki način
obogatimo ponudu, odnosno da posetioci muzeja imaju gde da se osveže, naročito
onda kada dođu dva ili više autobusa turista koji žele da obiđu muzej. Dok
jedna grupa razgleda muzej, druga može da čeka u hladovini i da dobije
osveženje. Samu odluku nisam doneo ja, već sam dobio dozvolu od opštine, gde
sam odneo predlog ugovora, oni su ga dopunili i kasnije i potpisali. Sam Konak
Malog Riste praktično je netaknut, a bašta se nalazi ispod sajvana, u drugom
delu dvorišta. Zauzvrat, kafana je preuzela obavezu da plaća struju muzeju,
renovira sanitarni čvor i toalete i ogradi prostor oko letnje bašte. Ugovor
važi samo tokom letnjih meseci ".
Prema njegovim rečima, - osim krečenja zidova i renoviranja sanitarnog
čvora, nije bilo nikakve intervencije u tom prostoru. Posečen je samo jedan
šimšir u dvorištu koji nije adekvatno tretiran i obnavljan Postavljene su
baštenske svetiljke koje se lako demontiraju. Gostiju u letnjoj bašti minulih
dana nije bilo previše, a Muzej ima stalne posete. Bašta je praktično radila
samo tokom jula i avgusta.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša Mile Veljković rekao
je da prvi put čuje za otvaranje bašte u muzeju: - O tome nismo uopšte
obavešteni niti nam je Muzej tražio bilo kakvu saglasnost ili uslove za
otvaranje ove letnje bašte. Po zakonu, oni su u obavezi da se obrati ustanovi
koja brine o zaštiti spomenika kulture i da traže uslove Mi jesmo za
saradnju i kulturna dobra treba da su živa i da se eksploatišu, ali na primeren
način. Za otvaranje bašte mora da se propišu uslovi. Reč je o ambijentalnoj celini u kompleksu kuće Malog Riste i u pitanju
su svi objekti tog kompleksa, a ne samo zgrada Muzeja Ponišavlja.
Činjenicu da je u pitanju udruženi zločinački poduhvat u kome su pored
vlasnika kafane i Miroslava Zubića učestvovale i opštinske strukture Pirota
potvrdio je pomoćnik predsednika Opštine Boban Nikolić koji je izjavio:
- Opština je dala dozvolu za kafansku baštu, ali tako da se ne ugroze ni
Muzej, ni njegova zgrada te da je ugovor
koji je potpisan između muzeja i kafane vrlo precizan. Opština Pirot je izašla
u susret zakupcu objekta „Ladna voda", koji je trenutno u vlasništvu
Ekonomske škole i gde se u prepodnevnim časovima odvija praktična nastava.
Zakupac je preuzeo obavezu da preuredi kompletan mokri čvor, što je i učinio,
uloživši pri tom značajna sredstva i da se odnosi sa maksimalnom pažnjom prema
muzeju tokom rada letnje bašte. Mi smo ustupili taj prostor. Ni sa pravne ni sa
tehničke strane nema nikakvih
problema. Reč je o jednom delu dvorišta na periferiji muzejskog kompleksa, a ne
o zgradi muzeja, pa zbog toga nismo ni konsultovali Zavod za zaštitu spomenika
kulture
Sve u svemu tokom leta u dvorištu muzeja ljuljali su narodnjaci ljudi su
organizovali stranačke proslave rođendane krštenja a u vreme muzejskih
dešavanja kelneri su paradirali kroz okupljenu masu,sa punim ovalima hrane,
ljuti što ne mogu normalno da prođu. Štaviše Besplatna skola stripa za decu
koja se održava u Pirotu, morala je umesto u dvorištu muzeja da se održi u
čitaonici biblioteke Razlog, konobari su toliko navalentni da se nešto naruči,
kad su deca vec tu, da su organzatori morali da se dislociraju! A menadžer
kafane javno se hvalio da se zahvaljujući njima poseta muzeju povećala za preko
200 odsto
Video nadzor
Najnoviji skandal u punoj tradiciji balkanskog špijuna usledio je pre par
dana! Naime postavljanje video nadzora u Muzeju Ponišavlja u Pirotu
izazvalo nove sukobe direktora muzeja i zaposlenih, koji smatraju da je reč o
špijunaži. Dva kustosa muzeja prijavila
su povereniku za informacije od javnog značaja da je u njihovoj kancelariji
postavljena kamera da bi, kako su naveli, direktor špijunirao zaposlene.Tri
kamere za video nadzor postavljene su u dvorištu muzeja, na ulazu u muzej i na
prvom spratu a četvrta kamera, postavljena je u kancelariji kustosa, gde se
nalaze biblioteka i zbirka nakita, verovatno kako bi Zubić imao direktan uvid
šta kustosi rade ili čitaju! Kada se postave kamere na neki objekat, posebno na
muzej, logično je da se zaključi da im je namena nadzor umetničkih dela
direktor nije obezbedio video nadzorom prostoriju sa eksponatima, ali zato
jeste kancelariju u kojoj rade dve žene - kustosi, sa kojima je u ličnom
sukobu. Zakonski posmatrano, posredi je nedopuštena obrada ličnih podataka, to
jest krivično delo!
O tome da je Zubić definitvno pobrkao lončiće najbolje govori njegova
skandalozna izjava za prilog RTS-a: - Koja privatnost na radnom
mestu? Privatnost može da bude kod kuće, privatnost i nepovredivost stana, zna se po zakonu. A, ovde privatnost,
kad ljudi ulaze u zgradu muzeja to nije nikakva privatnost".
Očito je da su kamere postavljene bez valjanog pravnog osnova a organizovan
i sproveden na, najblaže rečeno, teško shvatljiv, nesvrsishodan način, Zaista
je teško objašnjivo da video nadzora nema u prostorijama u kojima se nalaze
najvredniji muzejski eksponati, da ga nema čak ni u prostorijama Arheološkog
centra, iz kojeg su više puta nestajali vredni eksponati, zbog čega su kustosi
u više navrata tražili postavljanje video nadzora, a da se nadzire radna soba
kustosa! Iz svega je jasno da ideja direktora uopšte nije bila navodna veća
bezbednost objekta, već klasično špijuniranje zaposlenih koji su sa njim u
sukobu.
O tome da su kustosi zastrašeni samovoljom direktora najbolje svedoči
činjenica da nisu hteli pred kamere zbog Zubićevih tvrdnji da informacije o
dešavanjima u Muzeju može da daje samo direktor, a u suprotnom kustosi mogu da
ostanu bez posla. O tome da je Zubićev ego teško pogođen najbolje govori i
činjenica da je od njegovog postavljenja započet veliki broj sudskih sporova od
kojih neki još uvek traju a sve to plaćaju poreski obveznici! Očito je da se
Miroslav Zubić nagledao mnogo filmova!
Šta ima u depou
Muzej
pored likovnog fonda, u svojim depoima čuva i veoma važne eksponate iz oblasti
etnologije, arheologije i istorije. Među značajnijim predmetima koji su uvršteni
u pokretna dobra od velikog i izuzetnog značaja je svakako "tain",
vojnički hleb iz 1912. godine, koji je sa Solunskog fronta doneo Aleksa
Zdravković, tefter Malog Riste iz 19. veka , ukrašeni sanduci u kojima su se
čuvale dragocenosti i odeća, anterija neobičnog kroja iz 19. veka, stilski
nameštaj Luj 16, ćilimi, posebno "Rašićeva šara" koja pripada nultoj
kategoriji, slike ruskih slikara Prokofjeva, Ševčenka, Prutkova, legati,
arhivska građa. Sve ove zbirke sistematizovane i obrađene deo su tematskih i
povremenih izložbi koje Muzej organizuje, kao što su izložba nakita, veza,
kovčega, naoružanja "Građanski duh Pirota" i izložba vaskršnjih jaja
pod nazivom "Sve nam krslo i vaskrslo".
Pismo bez odgovora
Tokom svog ministrovanja Voja Brajović je potvrdio da se neće mešati u svoj
posao upravo kako je najavio prilikom stupanja na dužnost i sledeće pismo inače
aktualno i danas ostalo je bez reakcije:
Poštovani Gospodine Ministre
Nakon više upozorenja i neuspelih obraćanja lokalnoj vlasti u Pirotu,
stručni Kolegijum Muzeja Ponisavlja iz Pirota, svoje nezadovoljstvo zbog
nastalih problema u radu izrazava svojim obraćanjem Vama i Vašem stručnom timu.
Problem kustosa Muzeja (pet kustosa od kojih su neki sa visim i najvišim
zvanjima) nastao je dolaskom novog Direktora Muzeja Miroslava Zubića septembra
2006. godine koga je postavila SO Pirot na predlog stranke SPO. Za njegovo
uključenje u poslove Muzeja, stručni Kolegijum imao je ogromno razumevanje ali
njegov odnos prema njima bio je suprotan očekivanima. Konstantni i neprekidni
problemi u radu odrazili su se na obavljanje osnovnih delatnosti u Muzeju:-
Stalo se sa redovnim otkupom predmeta bitnim za popunu muzejskih fondova (nije
otkupljena narukvica,dva ćilima, prekrivač, grnčarija...) - zaustavljen je rad
na stručnoj obradi predmeta (zbog nepostojanja osnovnih uslova za rad, a pre
svega psihičkog mira kustosa)- kasnilo se sa Uskršnjom izložbom (postavka je
bila veoma neizvesna, izložba je postavljena nakon urgencija od strane SO
Pirot) - pod znakom pitanja je izdavačka delatnost sa edicijama koje imaju
tradiciju, kao i štampanje kataloga i ostalog propagandnog materijala. -
sprečava se terenski rad koji je vrlo bitan u prikupljanju muzejskog
materijala- nema osnovnog materijala za rad u jednom delu Muzeja gde je smešten
deo Stručnog kolegijuma (kompjuter, stampač, kancelarijski materijal) - otežana
je saradnja sa ostalim muzejskim kućama, institucijama kulture i raznim
organizacijama..., ali su se veoma lako izdvajale pare za nabavku materijala
nebitnih za rad osnovnih delatnosti, za organizovanje prigodnih proslava,
izleta i ekskurzije. U svim ovim akcijama učestvovalo je samo pomoćno osoblje
na čelu sa vd direktorom bez Stručnog kolegijuma. U vidno narušenim
međuljudskim odnosima, vd direktoru je sve ovo vreme bilo lako da manipuliše
ljudima, da se bahato ponaša, da minimalizuje stručni rad kustosa i istovremeno
primenjuje mobing nad njima. Kao vidno nestručna osoba i deplasirana licnost,
on je napravio i više propusta: izdavao je muzejske predmete bez reversa; otvarao
depoe bez znanja kustosa; bavio se perifernim a ne strucnim poslovima; na dobru
nameru kustosa da pomognu on je odgovarao da je to mešanje u njegove
ingerencije i da ne nabrajamo.Imajuci u vidu takvo ponasawe vd direktora, kao i
događaje kojim ne zelimo da opterećujemo tekst, strucni Kolegijum se obratio
zvanično Predsedniku Skupstine Opstine, Nacelniku za društvene delatnosti I
Odboru za pracenje etickog kodeksa ponašanja 2. Aprila 2007. godine. Na ovo
obraćanje odazvao se jedino Odbor za praćenje etičkog kodeksa koji je zakazao
tri sastanka, jedan sa vd direktorom (16. aprila 2007. god.) i dva sa Stručnim
kolegijumom (7. i 14. Maja 2007.god.). Poslednje obraćanje Stručnog kolegijuma
bilo je upućeno Predsedniku Opstine Pirot mr Vladanu Vasiću 5. Juna 2007.god.,
na koje takođe nema odgovora. Nakon svega, postavljamo pitanje, da li je
odgovornima nebitna situacija u Muzeju ili žele da odugovlačenjem
"stišaju" strasti? Za navedene tvrdnje Stručni kolegijum Muzeja
poseduje kompletnu dokumentaciju. Podsećanja radi Gospodine Ministre, radi se o
Muzeju u kome su snimljena dva značajna filma, u jednom ste i Vi učestvovali
"Ivkova slava" i "Zona Zamfirova". Muzej je svojim radom
bio u samom vrhu muzejske delatnosti Srbije, posao sada zamire što nikako nije
u interesu grada i šire zajednice. Jedinstveni smo u želji da sačuvamo
postignuti ugled ove veoma važne institucije u kulturi grada. Obraćanje Vama
ima za cilj preispitivanje odluke o njegovom postavljenju. Postujući Vas kao
poslenika u kulturi molimo Vas da shodno Vašim nadležnostima pomognete da se
problem stručnog kadra Muzeja Ponišavlja razresi smenom vd direktora Miroslava
Zubića.
S
poštovanjem unapred zahvalni,
Stručni Kolegijum Muzeja
Ponišavlja Pirot