Do koske
Sa humanitarnom
pomoći iz
Rusije, u Srbiju je stigla i poruka
da nismo više bez zaštite
Konvoj nade
Srpska vlast je ćutke
posmatrala odlazak humanitarnog konvoja Ruske Federacije na Sever Kosova. Predsednik Tadić i njegova kamarila
verovali su, i tome se unapred radovali, da će i ambasador Konuzin
ostati na administrativnoj granici koju srpski pregovarač
sa Prištinom
Borko Stefanović, po Tadićevom
nalogu, ugovorom označava kao državnu.
I bi tako. Ali, onda je imperija uzvratila udarac, oni iz
Evropske unije su podvili rep i 25 kamiona je Srbima sa severa
Kosova, osim hrane i namirnica,
donelo i nadu da nisu
bez zaštite.
Ruska vlada sada otvoreno štiti nacionalne interese Srbije, koje je Tadićeva kamarila
deceniju rasprodavala
M. Brkić
Kada je pre deset dana humanitarni konvoj Ruske Federacije
zaustavljen od Euleksa na administrativnoj
granici Pokrajine Kosova i Srbije,
ruski ambasador Aleksandar Konuzin
se nasmejao. Odbio je da traži dozvolu
za ulazak na Sever Kosova, podsećajući
evropske okupatore Južne pokrajine da je on ambasador na celoj teritoriji
Republike Srbije!
Vlast u Beogradu je seirila, uverena da će se Rusi povući, da će, kao
i oni, na
kolenima moliti tamo neke kurvine
sinove iz Brisela.
Ruska vlada je odmah postavila ultimatum Briselu. Nema
više nikakvih pregovora, ni ekonomskih dogovora sa onima koji sprečavaju
kretanje njihovim humanitarnim konvojima. Istog dana iz Evropske unije
odgovoreno je ruskom premijeru Putinu da nema nikakvih smetnji da kamioni uđu u
Kosovsku Mitrovicu i da se Srbima podeli humanitarna pomoć!
U nastavku pregovora između Evropske unije, čiji
najuticajniji predstavnik je Nemačka, i Ruske Federacije, potvrđeni su dogovori
o strateškoj saradnji Rusije i EU!
Posrnuloj privredi Unije i njenim bankama, Ruska Federacija
je ponudila kredit od 20 milijardi dolara. Za početak, kažu upućeni, jer Rusija
u svojim rezervama ima preko hiljadu milijardi evra! Evropska unija je glatko
odbila ponudu Kine i onih čije su pare u kineskim rukama, da im ova azijska
država dodeli 200 milijardi dolara kredita! Ruski novac draži je članicama
Evropske unije od kineskog! Samo se vlasti u Srbiji gade ruskih milijardi
dolara.
Da li su, iz držanja ambasadora Konuzina i ruske vlade,
pigmeji iz Beograda išta naučili?
Njihovo ponašanje ukazuje da nisu ni svesni šta rade.
Predsednik Srbije prvo obećava da će se u naredne dve
godine još teže živeti, a odlazeći potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić
tvrdi da od kandidature za članstvo u Evropskoj uniji nema ništa, pogotovu ne u
martu sledeće godine. To priznaje i Ivica Dačić, pa i sam Tadić, tvrdeći da je
u poslednjim trenucima pregovora postavljen i zahtev da Srbija prvo prizna
nezavisnost Kosova, pa tek onda da se razmišlja o njenom statusu kandidata, ali
opet uporno tvrdi da je naša jedina šansa ulazak u Evropsku uniju i da ćemo
sigurno u martu biti kandidati za članstvo! Ko o čemu, Boris o Evropskoj uniji.
Srbija je na kolenima, Srbija je u bankrotu. Srbija je
opelješena, prezadužena, bez infrastrukture, bez puteva i železničkih pruga, u
Srbiji su sela pusta, fabrike su zatvorene, deca se ne rađaju. U Srbiji se
masovno boluje i umire.
Srpski predsednik i njegova klika ne pominju da već tri
godine imaju na raspolaganju milijardu evra koje im je odobrila Vlada Ruske
Federacije. Tadić se gadi ruskih para, jer ne može da od te svote uzme deo za
sebe. Kada on ide u Torino, on ne kaže da ide da obiđe svoju, danas posrnulu
Unikredit banku, u koju je uložio dve milijarde opljačkanih srpskih
para.
Tadićeva kamarila je preko svake mere zadužila Srbiju. I nastavlja
da to i dalje
čini. Predsednik obećava nekoliko
milijardi investicija iz SAD, iz zemalja
Evropske unije! Znamo da ovaj
čovek, nažalost, nije uračunljiv, ali slične ludosti
pričaju i njegovi ministri, i koalicioni partneri,
koji se nisu razdružili sa pameću.
Srbija nije više sposobna da isplaćuje ni minimalne
plate policiji, nema para za Vojsku,
penzioneri, za nekoliko meseci, mogu da zaborave
na ček!
Upadljivo je da se, osim iz Iraka,
administracija SAD sa svojim interesima povlači i sa
Balkana, prepuštajući ovaj
prostor interesima Rusije i Nemačke,
da svojim prisustvom i investicijama
pomognu oporavku ovog razorenog regiona.
Držanje ambasadora
Aleksandra Konuzina, njegovo
odmereno državničko ponašanje i
zaštita srpskih
nacionalnih interesa, a da se pri tom ne meša u unutrašnje odnose
u Srbiji, pokazuje da imperija poput
Rusije, kada štiti svoje prijatelje,
čini to na dostojanstven i efikasan način.
Humanitarni konvoj koji je Srbima na Severu Kosova
dopremio hranu, odeću i lekove, velika
je nada našim, od vlasti u Beogradu
ostavljenim, sunarodnicima da i oni
imaju nekog ko će da stane
iza njih i njihovih legitimnih
zahteva.
Jedan američki državljanin saopštio je mom pomoćniku da je shvatio
da su Rusi
već u Srbiji, ali da to samo
srpske vlasti ne primećuju.
Ako Nemci sa Rusima sarađuju
na svim poljima,
zašto bi Srbi trebalo da se plaše
te saradnje? Zar smo mi veći i značajniji
narod od Nemaca?
Sa
ruskim konvojem, ne samo na Sever Kosova
već i u ostali
deo Srbije, stigla je i nada da će neko i
nama pomoći da se uspravimo.