Francuska
Kako je domovina demokratije postala raj za kriminalce
svih boja, rasa i jezika
Posla nema ali, biznis radi
Nakon hapšenja velikih mafijaških kumova, kriminal u
Francuskoj je postao neka vrsta "zavičajnog preduzetništva" doseljeničkog
taloga, koje se danas u ovoj zemlji bavi otimačinom na sve moguće načine, od
klasičnih pljački i razbojništava, do sajber-kriminala. Udružuju se novi
"gangovi" ali nema više stare mafijaške "etike". Sve je
dozvoljeno i diletanti haraju u svakoj oblasti ove "ekonomije
podzemlja".
Mile Urošević
(dopisnik iz Pariza)
Pored velikog broja knjiga i članaka
u francuskoj štampi o eksploziji kriminala, francuska policija je nedavno objavila
i jedan zvaničan raport o ovom društvenom fenomenu. Raport Sirasco koji je potpisao
komesar Dimitri Zoulas, na nekih sto stranica, beleži rekordan prirast
kriminala u Francuskoj. Za samo godinu dana zabeleženo je oko trideset hiljada većih kriminalnih dela!
Manje
prekršaje više niko i ne broji. Okolina Pariza, Marselj ili
ostrvo Korzika su već odavno poznate banje za sve gangstere, dilere, mafijaše i
ostale kriminalce. Pogotovo su ovde rasprostranjeni dileri droge. Zato nije ni
slučajno da se baš ovde najbolje rade mnoge pogrebne firme. Računa se da je samo sektor za hašiš i
marihuanu proizveo neto prihod od bar deset milijardi evra godišnje.
To je oko 800 tona prometa. Donja lestvica. Pored ove glavne delatnosti koja
donosi oko 80 odsto prihoda ni zanati štampanja lažnih novčanica,
reketa ili oružanih pljački nisu zapostavljeni niti su na putu da se gase.
Albansko-makedonski klan
Kriminal je razvijena grana delatnosti ne samo u
mediteranskom primorju već i u kontinentalnom delu zemlje slobode i ljudskih prava.
Raport o kome
govorimo jasno pokazuje da su počinioci
svih nedela uglavnom strane mafije na privremenom radu u zemlji slobode. Interesantno je i to da te
strane mafije rade u lokalu na principu filijale i najčešće zapošljavaju
lokalno stanovništvo po predgrađima. Doduše i to stanovništvo je opet mahom
stranog ili bolje rečeno uglavnom afričkog porekla. Mondijalizam je
odavno ušao i u banditizam, i neka original francuska nacionalna mafija nikada
nije ni postojala. Jedini izuzetak je lokalna korzikanska mafija a pitanje je
koliko su Korziknci Francuzi. Jer, Francuzi su više klijenti ili žrtve raznih
internacionalnih mafija koje su ovde našle plodno tlo. Oko 250 tona
marokanskog hašiša plane kao alva svake godine, a da ne pominjemo prekookeanske
uvoze heroina, kokaina i ostalih praškova za padanje u sevdah.
Nedavno hapšenje
na francusko-nemačkoj granici dvojice braće, inače kosovskih Albanaca, koji su
bili glava organizacije narko dilera, i veće grupe drugih stranaca koji su
radili drogu i švercovali ilegalce, jasno pokazuju ko su carevi heroina i
glavni za trgovinu belim robljem u ovom delu zemlje, ističe se u raportu
policije grada Strazbura.
U Lionu su
veoma aktivne bugarska i nigerijska mafija. Pariz kao najveći grad Evrope privlači
i najpismenije mafijaše. To su internacionalni prevaranti koji uglavnom muvaju
sa takozvanim ekološkim taksama "na CO2" ili korumpiraju subvencije
za ekološku reindustrijalizaciju i postavljanje elektro vetrenjača. Uglavnom su
tu glavni Italijani. Dobar prihod ubiraju i rumunski stručnjaci za
falsifikovanje platnih kartica, ali su ipak najjači izraelski nadri-bankari,
koji lažim naplatnim računima izvlače velikim firmama velike pare. Klasične
kriminalističko-mafijaške firme, arapske, ruske, bugarske, romsko-rumunske ili
albanske, koje ovde nazivaju: kosovarsko-makedonske grupe, više
vole da se lociraju diskretno po okolini grada svetlosti gde je malo mračnije
pa su uslovi za rad povoljniji. Jednostavnije rečeno, manje se vide.
Mafijama
je najbolje kad su uopšte ne vide ili su deo samih vlasti. Specijalizovane za trgovinu oružjem, krađu
automobila
i skupih kargo paketa po kamionima ili aerodromima mnogobrojne organizovane bande često pljačkaju i na
sitno. Napadaju obične lokale od trafike do zlatare pa čak olakšavaju
novčanike i pojedinačno. Bakama i dekama ponajviše.
Moda kidanja lančića gospođama i otimanje
keša ispred bakomata od strane brzonogih klinaca su
dokazi da je podmladak mafije osiguran. Hobotnica je pustila svoje
pipke svuda i sitan banditizam se za poslednjih desetak godina pretvorio u
organizovani kriminal. Gradovi kao što su: Rennes, Dijon, Orleans, Lille i drugi manji gradovi i veća sela su postali idealne lokacije za uspešan rad
i plodnu međusobnu saradnju svih mafija. Jer, mafije se i udružuju u prave ekonomske gigante
podzemne ekonomije.
Zbog koga i čega je tako kako je
Razlozi za ovo su višestruki. Osim izgovora
ekonomske krize, navodi se moderna tehnologija i neograničene
mogućnosti interneta bar kad je u pitanju pranje love. Proširenje
Evrope i ukidanje viza istočno-evropskim državama i ogroman priliv ilegalne
emigracije iz Afrike i Azije su direktno u sprezi sa eksplozijom kriminala u
svim zapadnim zemljama. Najpre su se nekadašnji trgovci drogom obogatili, a
potom i nakupovali oružja i to ne samo da bi pucali na svadbama.
Narodnim rečnikom rečeno, došla maca na vratanca: sav švercovani
višak alata kojim su odradili razbijanje Jugoslavije ili nedavnu
demokratizaciju Libije, sada im se razbija o glavu. Sve se češće čuje da
je ugrožen civilni mir i to ne samo Francuske, kako naglašavaju
pojedini analitičari i specijalizovani novinari. Neki ugledni stručnjaci
geopolitike i bivši ministri kao što je na primer Fransoaz Žiru, čak ne isključuje mogućnost
izbijanja građanskog rata u Evropi i to upravo zbog svih navedenih elemenata socijalne i
ekonomske destabilizacije, napuštanje nacionalnog suvereniteta u prilog imaginarne Evrope
i realno prisustva pravog arsenala ratnog naoružanja kako islamista tako i
klasičnih bandita i narkodilera.
To kod nas zna svaki prosečan čitalac
Tabloida ali je ipak ređe da neko zvaničan to javno prizna obzirom da
socijalistička vlada sve to negira ili ublažuje a mediji je podanički služe prećutavanjem
ili falsifikovanjem istine. Ali, ako sve ovo zna jedan dopisnik, onda to zna i
policija ali ništa ne radi da se zlo suzbije. Obrnuto čuvari zakona ponekada čak usko
sarađuju sa mafijom i tako dopunjuju ionako male plate. U Marselju je nedavno
novi ministar Emanuel Vals otpustio celu jednu sekciju korumpiranih
policajaca.
U Lionu je pao glavni komesar za krupan banditizam, a i u
ostalim delovima Francuske stanje je vrlo slično. Sve to ipak nije dovoljno
da se preduzmu konkretne mere koje Francuzi očekuju dok u strahu da izađu na
ulicu, sve više kritikuju režim i okreću se ekstremu, kao što je na primer Nacionalni Front privatna partija
porodice Le Pena.
Od robe koja dobro ide svim mafijama po razvijenim
zemljama zapada na prvom mestu je droga i šverc ljudima. Tako turska
mafija u Francuskoj uglavnom radi na spajanju ljudi i nekoj vrsti bratstva i
jedinstva bez granica. Njihovi klijenti dolaze iz Turske, Avganistana, Šri
Lanke, Sirije, Iraka, Somalije ili Čečenije. Sve što
Francuzi obožavaju i jadan onaj koji kaže suprotno. Afrička mafija je specijalizovala
internet-prevare, dok su azijati prešli na običnu drogu za decu, i
prostituciju za malo starije osobe. Interesantno je da kineski baštovani
ne uvoze biljke za pušenje već ih gaje na licu mesta, u saksijama, policiji ispred
nosa. Domaća radinost je oduvek bila važna privredna grana. Domaćice su
ipak uvozna roba i stižu avionima na privremeni rad po francuskim trotoarima. U gradu ljubavi ne bi
trebalo bar to da fali...
Ni mafija više nije ono što je bila
U članku jednog francuskog časopisa
navedena je vrlo karakteristična radna karijera prosečnog bandita narko mafije.
Karijera započinje u desetoj godini, kada mladi šegrt ima za zadatak da čuva
stražu na ulazu u kvart i obaveštava trgovce o dolasku policije. Plata je skromna,
pedeset evra dnevno, a posao nije tako težak, mada ima veliku
odgovornost. Čim postane punoletan i dovoljno brz i spretan da preskoči preko
zida, mladić postaje kvalifikovani prodavac na malo i na crno.
Plata po procentu pa može da se uhvati i do 15 000 evra
mesečno. Prekovremeno imaju pravo i na oružane pljačke koje
sami organizuju za svoj džep. Vrlo je važno da u tim godinama odradi
koji mesec robije, koja je postala viša škola
banditizma i gde se usavršava znanje i utančava religiozna naklonost mladih
kadrova. Ko sa 18 godina zna da obije bravu ili otvori katanac, taj posle dve
godine zatvora ko od šale otvara svaki sef! Ko uđe ćosav,
izađe sa bradom do pojasa. Od 25 do 30 godina je doba kada je mafijaš u
punoj radnoj snazi i su može da organizuje lokalne sekcije za promet
halucinirajućom robom na veliko i da se bavi unosnom krađom automobila. Nekih 170 000.
vozila nestane svake godine po francuskim ulicama i bulevarima i sve dobra kola
sa modernim zaštitnim bravama. Već nakon četrdesete godine života, dolazi zrelo doba
iskusnog trgovca koji je završio fakultet ulice i može da organizuje akcije velikog
kriminala i uvoza oružja.
Nešto pomalo slično principu Al kaide sa razlikom
što ovde ima dosta lokalnih kumova, feudalaca kriminala koji vladaju u sto
mafijaških nahija, što je skoro polovina svih sličnih teritorija Evrope u kojima
vladaju pegra i bezakonje. Ono što je novo u profesiji bandita
je nestrpljivost mladih koji sve više preskaču etape
i počinju oružane pljačke u doba kada su njihovi prethodnici valjali šit
ispred škole. Krivicu za ovakvo rasulo u hijerarhiji snosi i francuska policija
koja je pohapsila glavne kumove koji su držali disciplinu. Sada bez većih šefova i
jakih kumova svaka šuša radi manje više šta im
padne na pamet. Amaterizam je sve prisutniji, pa ni mafija više nije
ono što je bila.