Dežurna
Smrt svedoka najveće pljačke u istoriji Novog Sada
Kako su umrli Jovicu
M. Brkić
U ponedeljak, 12. novembra, elektronskom poštom, na adresu Tabloida, stigla
je poruka, meni upućena. Pošiljalac se predstavio punim imenom i prezimenom.
"Vaš insajder koji je napisao da je Jovica Đukić,
inače preminuo u petak 9.11.2012. godine, delio procenat sa onim ološem Dragoslavom
Petrovićem je lažov i idiot. Baš taj Jovica Đukić je bio najveća
smetnja lopovima u Izvršnom veću, i revizorska komisija koja je vršila kontrolu
na svim nivoima jedino kod njega nije našla ni jednu zamerku. Da je kojim slučajem
bio umešan u bilo kakvu malverzaciju bio bi ponovo izabran za pokrajinskog
sekretara za finansije, ali je bio sklonjen, jer je radio isključivo po zakonu.
To će Vam potvrditi svi koji imaju i malo kontakta u pokrajinskoj vlasti.Inače
sve ostalo što je napisano je tačno i sve Vase informacije koje ste do sada
imali u vezi pokrajinske vlasti su bile tačne i o pederima i o krađama, ali ovo
sigurno nije tačno, verujte mi.
Baš sa dotičnim Petrovićem je imao jako loš kontakt, i jako loše mišljenje
je imao o njemu, kao i o onom homoseksualcu Pajtiću.
Njima je bio trn u oku, i jedva su dočekali da ga ne izaberu ponovo, iako
je u svom poslu, konkretno poreskom sistemu, bio neprikosnoven stručnjak. Na žalost,
doktorat nije uspeo da završi, ostao mu je kraj njega u sobi u bolnici, gde je
i preminuo. Bilo bi jako dobro da objavite demanti,verujte mi svaku ovu reč."
- tekst je poruke,
Odmah sam odgovorio na poruku, izrazio mu saučešće, uz obećanje da
ću izvršiti uvid u tekst u kome je pokoji Đukić pomenut.
Ispostavilo se da je pomenut u jednoj rečenici našeg insajdera u tekstu
koji je objavljen u broju 257, dakle, prošlo je više od četiri meseca od
objavljivanja.
Istog dana javio mi se, telefonom, saradnik iz Novog Sada, uzbuđeno mi
saopštavajući da ''ceo Novi Sad priča da je doskorašnji pokrajinski
sekretar za finansije Jovica Đukić ubijen u bolnici''!
Svi koji su poznavali Jovicu Đukića pamte ga kao čoveka koji nije
kuburio sa zdravljem. Bio je pomalo zabrinut zbog posla koji je obavljao, jer
su, kroz njegove rule, prolazile mnoge odluke izvršne vlasti o raznim plaćanjima.
Zašto su umrli Jovicu Đukića, pitam kolegu.
U sredu, 7. novembra policijski službenici Službe za borbu protiv
organizovanog kriminala nenajavljeno su ušli, uz nalog državnog tužioca, u Fond
za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
Istog dana, jutru, gospodin Đukić je pozvan iz Izvršnog veća Vojvodine.
Zamoljen je da se na nekoliko dana skloni, da ode na bolničko ispitivanje, da
proveri zdravlje, je ga, kao bivšeg pokrajinskog sekretara za finansije,
dok je u bolnici, policija sigurno neće ispitivati.
A izvori Tabloidovog saradnika potvrdili su mu da je pokoji Đukić bio
spreman da pomogne u otkrivanju tragova novca koji je iz budžeta AP Vojvodine
prebacivan u Fond za kapitalna ulaganja i u Razvojnu baku Vojvodine.
Dakle, gospodin Đukić je primljen u bolnicu u sredu, 7. novembra, a
umrli su ga u petak 9. novembra! Neobično brza smrt čoveka koji nije bio bolestan!
Lekari su rodbini umrlog saopštili da mu je otkriveno da boluje od raka štitne
žlezde! I sve su to otkrili za jedan dan bolničkog pregleda, jer je umrli
pregledima bio podvrgnut samo u četvrtak, barem prema bolničkoj listi. Jovica Đukić
umro je narednog dana, 9. novembra.
Lekari Kliničkog centra Vojvodina su bili toliko duševni, da nisu
zahtevali obudkciju preminulog. Njegova bolest i smrt otišle su sa njim u grob.
Mrtva usta ne govore.
Da bi bili sigurni da svedok njihovih zastrašujućih pljački ne postane
svedok, mafija iz Izvršnog veća Vojvodine je odlučila da ukloni svedoka.
Direktor KC Vojvodine je dr Dragan Drašković, ljubavnik dr Vesne Pajtić,
službene supruge Bojana Pajtića. Ekipa za umiranje je uvek budna. U ovom
broju, na stranici 47 Tabloida objavljujemo priču o smrti novosađanke Tamare
Pap, koju je ubila lekarska bahatost i pohlepa za novcem.
Pozivamo nadležene da obdukuju telo pokojnog Jovice Đukića i utvrde uzrok
smrti, i ko je umro ovog čoveka, koji je bio na mestu sa kojeg je mogao da vidi
kako teče najteža pljačka u istoriji Novog Sada.
Laka mu crna zemlja, a njegovim ubicama nemirni snovi.