Kako sprečiti višestruke naplate koje
banke vrše od korisnika kredita
Desetak banaka protiv sedam miliona građana
Banke u Srbiji ignorišu sudsku praksu koja
im zabranjuje revalorizaciju kredita za koje se naplaćuje kamata, pa od neopreznih
građana naplate i do trećine vrednosti kredita samo kroz kursne razlike, iako
je kredit dat u dinarima, a i rate se naplaćuju u domaćoj valuti. Predlog
izmene zakona kojom bi se onemogućila ova knjigovodstvena pljačka još čeka na
red u skupštini Republike Srbije.
Zoran Tasić
Načelo
jednake vrednosti uzajamnih davanja važi u zasnivanju
dvostranih ugovora (član 15. ZOO), a podrazumeva da u obligaciji
postoji reciprocitet zasnovan na pravilu i običaju ugovornog posla, te
primene uobičajenih normi i standarda za tu vrstu obligacije. To znači da ako
jedna strana ima definisanu obavezu , ta obaveza mora da važi za drugu stranu
kao potraživanje na jedinstven način i druga strana ne može dovesti ugovarača u
situaciju da mu se uzima više nego što je uobičajeno za tu vrstu posla i što je
norma regulisana pozitivnim propisima.
Za pušten kredit u tečaj banke određuju kamatu koja je od 12 do 18 odsto godišnje, što je kamata za dinarske kredite. Na osnovu roka, iznosa i kamatne stope utvrđuje se anuitet, koji je iskazan u dinarima. Banka, umesto da u otplati kredita
primenjuje već utvrđene anuitete u dinarima, istovremeno, neosnovano utvrđuje anuitet u devizama i time na
prikriven način prilikom svake naredne naplate, naplaćuje i pozitivne kursne razlike od
korisnika kredita.
Kada se vrši naplata anuiteta, rata
je devizna, a kurs po kom se vrši preračun je bančin prodajni na dan dospeća
anuiteta. Dakle, anuitet nije onaj koji je utvrđen u anuitetskom planu, anuitet
nije ni iznos koji je iskazan u evrima, jer ako bi klijent na šalter banke
doneo iskazan iznos rate u evrima banka bi mu evre zamenila po najnižem,
kupovnom kursu, a on bi da bi otplatio ratu morao da doplati još razliku do
iznosa valute po bančinom višem, prodajnom kursu.
Ako kao primer uzmemo da je mesečna rata za
otplatu kredita 100 evra i da je kurs za kupovinu evra 114,1261 dinara, a
istovremeno kurs za prodaju evra 113,4433 dinara, vidi se da je samo pri različitom
obračunu kursa banka mesečno zaradila 68,28 dinara na svakih 100 evra
pozajmljenih klijentu. Uz to ide i godišnja kamata na dinarski kredit.
Sve u svemu, za samo pet godina trajanja kredita banka na kursnim razlikama
zaradi i do 30 odsto vrednosti kredita, i to mimo kamate i ostalih dažbina koje
naplaćuje primaocu zajma.
Ovakvim načinom naplaćivanja svojih potraživanja banke kumulativno
koriste dve klauzule za očuvanje vrednosti kapitala i zarade, jer pored
dinarskog obračuna koriste i pozitivne kursne razlike, koje su rezultat
stalnog preračunavanja dinarskog anuiteta u valutu, pa ponovnog preračuna
u dinare.
Sve navedeno je sadržano u sudskoj praksi, jer već postoje
presude koje zabranjuju bankama da po dva i više osnova naplaćuju
svoje potraživanje, odnosno da pored ugovorene kamate obračunavaju još i
revalorizaciju, koja je u ovom slučaju kursna razlika. Jedino što ogromna većina
korisnika kredita ne zna za ovo i mirno prihvata da ih banke pljačkaju.
U cilju sprečavanja naplate po više osnova, koje banke vrše od
korisnika kredita kao i određivanja umerenije politike kamatnih stopa, predloženo
je donošenje izmena zakona kojim bi se uredila ova dosta osetljiva, a trenutno
vrlo bolna politika kreditiranja u Srbiji.
Stručna javnost je skupštini Republike Srbije već uputila odgovarajući predlog
izmene zakona, ali se po tom pitanju još ništa nije desilo. Bankarski lobi je
isuviše snažan u Srbiji, pa iako na jednoj strani stoji sedam miliona građana
države, a na drugoj tek koja desetina banaka, ova druga strana uvek uspe da
pretegne kod domaćih političara.
(autor je sudski veštak za ekonomsko - finansijsku oblast i ovlašćeni računovođa,
revizor) •