Povodom
Ne mogu ovo da dozvolim i neću da ćutim!
Član Srpske napredne stranke i
predsednik mesnog odbora "Sveti Sava", član opštinskog odbora Vračara
u Beogradu, član Saveta za ekologiju, Saveta za informisanje i Odbora za
bezbednost, Aleksandar Radovanović, u otvorenom pismu izražava ono što svi pošteni
građani Srbije misle o partokratiji koja vlada u ovoj zemlji. On se istovremeno
javno pita kako je moguće da SNS nema svoje kvalifikovane kadrove. Pismo
prenosimo u celosti
Aleksandar Radovanović
Kao i većina članova Srpske napredne
stranke, sa zebnjom sam prihvatio koaliciju sa Dinkićem i njegovim G17+,
odnosno URS-om, prihvatio sam je kao manje zlo da bi se pokrenule promene u
Srbiji. Na žalost, moje zebnja se svakim danom potvrđuje.
Kako sam u stalnom kontaktu sa raznim
ljudima, dobijam svaki dan informacije koje mi se ni malo ne sviđaju. Ako se
samo setimo kampanje Mlađana Dinkića i njegovog konstantnog potenciranja
na transparentnosti zapošljavanja službenik, takozvane borbe protiv partokratije.
Iskreno, i meni to dobro zvuči, samo da li je neko manje podoban ako je svoje
stečeno znanje koristio za napredak neke političke stranke u korist svoje
zemlje, a i po stručnosti odgovara za neku poziciju i, naravno, nema
kriminalnih afera iz sebe?
Da se vratim na početak...
Ministar Mlađan Dinkić javno nastupa kao
svetac, na rečima je kategoričan protiv političkih zapošljavanja, ali
začkoljica je u praksi. Šta da radimo sa svim dosadašnjim kadrovima već
zaposlenim od strane G17+, SPS-a , DS-a, SPO-a i LDP-a? Šta je sa njima, da li
su oni u ovakvim okolnostima amnestirani, pa nova pravila važe samo za nove
snage oličene u SNS-u? Ne mogu da shvatim da neko ko ima preko 300.000 članova
u ovom momentu nema kadrove za ključne pozicije, nego se po ministarstvima baškare
kadrovi DS-a, SPO-a , LDP-a, pa čak i SRS-a i podmeću klipove tako što,
navodno, zaboravljaju materijale po fiokama.
Kada sve to ostavimo po strani, mada
nikako ne smemo zanemariti, dolazimo do toga da gospodin Dinkić gura svoje
kadrove po ključnim finansijskim pozicijama ove države. Jedna od najskorijih
stvari je konkurs za upravnike poreskih ispostava po opštinama. Transparentno
nema šta, javno je svako mogao da se prijavi, odnosno onaj ko je skupio
tridesetak različitih formulara . Opet začkoljica o podobnosti o kojoj odlučuju
pet ljudi, a od njih pet su troje posredno ili direktno URS-ov kadar. Rezultat
je da određeni psiho test nisu prošli najmanje dva magistra ekonomije sa
debelim stažom u finansijama, ali još uvek je tajna gde će Dinkić postaviti
svog vozača ili frizerku.
Da paradoks partokratije bude veći, jako
bitan fond isto pod svoju šapu želi da stavi pomenuti gospodin Dinkić. Bez
obzira na sukob interesa i kriminalni dosije on gura svoju štićenicu gospođu Vukicu
Kostić Pešić, istaknutog člana URS-a.
Ko je gospođa Vukica Kostić Pešić, Dinkićev
kandidat za direktora Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO)? Ono što
sam o njoj saznao , dovoljno je da mi se kosa digla na glavi! Prosto ne znam
odakle da počnem !? O pomenutoj gospođi svojevremeno su pisali i Blic i
Kurir...
Dok je bila direktor Apotekarskih
ustanova proneverila je 400.000 evra državnih para. Ta afera je bila u vezi i
sa tadašnjim Dinkićevim ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem kadrom
G-17 (svi se još uvek sećamo famoznih vakcina).
Inače, gospođa Vukica Kostić Pešić je farmaceut
po struci i zaposlena je u firmi ADOK, koja sarađuje sa pomenutim Fondom, tako
da je svakome očigledno da bi njeno postavljenje na čelo RFZO-a bio knjiški
primer sukoba interesa.
Ako nam je osnovni cilj borba protiv
korupcije, a svima je poznat farmaceutski lobi, njegova snaga i uticaj, ovo bi
onda bila Meka za monopol određenih farmaceutskih kuća.To bi imalo fatalne
posledice po već ojađene građane, koji mesecima obigravaju apoteke u potrazi za
lekovima, pojedini čak rizikuju nabavljajući preparate na crnom tržištu koje
cveta !
Znam da ću se ovim tekstom zameriti mnogim
moćnim faktorima u ovoj zemlji, ali kao što rekoh, ja mislim da ova zemlja ima
još nade i potencijala. Znam da postoje hiljade inteligentnih i stručnih ljudi
kojima je ispod časti da dođu do pozicija i poslova dodvoravajući se kvazipolitičarima.
U ovoj situaciji jedino gubi Srbija, a to
ne mogu da dozvolim i da ćutim!