Razaranje
Da li će mafijaška
Hobotnica rekonstrukcije Narodnog muzeja postati 25 slučaj koji će rešavati
Aleksandar Vučić
Državna tajna na
pančevačkom drumu
Kada je propao udruženi
zločinački poduhvat rekonstrukcije Narodnog Muzeja u režiji Demokratske
stranke. Ko je sprečio plaćanje zakupa magacina namenskim sredstvima za
rekonstrukciju. Ko je formirao ekspertski tim za preispitavanje svih muljaža
pripadnika Hobotnice. Kome su smetali nalazi Ekspertskog tima. Ko je nakon
poslednjih izbora imenovanjima u Ministarstvu kulture pokušao da zataška čitav
skandal. Ko zapravo stoji iza čitavog zločinačkog poduhvata Hobotnice. Ko su
članovi i velike Muzejske i velike Rotarijanske Lože i i šta su sve pokušali da
zataškaju. Ko je korišćenje prostora naplaćivao haljinama i ko bi šarene
haljine trebao zameniti sivim i prugastim.
Stanislav Živkov
Hobotnica (lat. Octopus)
je mekušac iz razreda (taksonomija) glavonožaca. Ima osam krakova s kojima može
dostići dužinu i do tri metra. Hobotnica je odlično prilagođena životu lovca,
ali i plena, jer ima tajno oružje za lov.
U svakodnevnom životu
hobotnica je sinonim za mafiju, a u slučaju rekonstrukcije Narodnog Muzeja zbog
količine bahatosti, Himera je prerasla u Hobotnicu sa čijim pipcima se već
godinama bore muzealci, a kako čujemo uskoro će i policajci! Početak 2007. godine i pored svega što se dešavalo
nije bio najsrećniji događaj za pripadnike Hobotnice okupljene oko rekonstrukcije
Narodnog muzeja u Beogradu. Naime, pad prve Koštuničine vlade doveo je do
formiranja njegove druge vlade u koju se uključila Demokratska stranka pri čemu
je mesto ministra za nacionalni investicioni plan dodeljeno Draganu Đilasu, a
istovremeno su smenjeni i Dragan Kojadinović, dotadašnji ministar kulture i
njegov pomoćnik Miladin Lukić čime je Himera ostala obezglavljena jer su
promoteri ovog zločinačkog poduhvata ispali iz igre!
Po glavi novinara
Početkom godine po prvu put se u javnosti otvoreno
počelo govoriti i o skandaloznom projektu rekonstrukcije a takođe je ukazano i
na vrlo verovatnu mogućnost nezakonite prenamene sredstava za rekonstrukciju
radi plaćanja najma za magacin Kunsttransa koji u tom trenutku još uopšte nije
ni postojao! Takođe je sa radom počeo i forum Baština Srbije gde su objavljivane
diskusije povodom rekonstrukcije, ali je zato čitav niz obožavatelja dr
Tatjane Cvjetičanin krenuo u akciju kako bi se sprečila svaka diskusija o
čitavom skandalu koji je već uveliko trajao a sam forum je po njenom nalogu
ugašen krajem iste godine!
Tako je „eminentni" muzealac Vladimir Krivošejev
uzurpirao muzejski forum na sajtu yahoo.groups i sprečio raspravu, mešajući muzeologiju
i muzeografiju dokazujući da je činjenica da je u palati Uprave fondova
smeštena najviša muzejska ustanova sama po sebi dovoljan razlog za njenu devastaciju,
dok je na skupštini muzejskog društva Srbije izvesna Vera Bogosavljević
Petrović kao vergl ponavljala da pri rekonstrukciji neće biti nikakve devastacije
palate Uprave fondova što je samo dokazalo da je hobotnica Cvjetičanin dr
Tatjane još uvek uveliko živa!
Štaviše , istodobno su počele pretnje tužbama
novinarki Dragani Matović koja je u Novostima prva objavila čitav skandal!
Naime, saznanja do kojih su došle "Novosti" o izmeštanju 400.000
eksponata iz Narodnog muzeja na neprikladnu lokaciju u okolini Beograda
uzburkala su stručnu i kulturnu javnost i podigla nekoliko resornih
ministarstava na noge a kao glavni rezultat nastala je panika u redovima Hobotnice
koja je sve podatke o (ne) bezbednosti magacina iz projekta Analiza
bezbednosne ugroženosti lica, objekata i materijalnih dobara, proglasila
poverljivom službenom tajnom a Kancelarija za Nacionalni investicioni plan
najavila je obustavljanje svih isplata, dok se slučaj dobro ne ispita, a u
Ministarstvu kulture održana je vanredna sednica!
O svemu je javno progovorio i Dragan Đilas,
ministar za NIP koji je jasno i glasno rekao kako je odluka bivše
garniture Ministarstva kulture da se privatnoj firmi koja za to ne ispunjava
zakonom predviđene uslove povere eksponati od neprocenjive vrednosti na
čuvanje, zatečeno stanje te da je neprihvatljivo da se sredstva predviđena
za investicije troše na rentiranje nekih objekata. Da je resorno ministarstvo
konkurisalo sa projektom za izgradnju, onda bi moglo da bude u redu, ali ovako
ćemo videti koje su zakonske mogućnosti i raskinućemo ugovor ! Istodobno je
Trezoru dat
nalog da se stopiraju sva plaćanja po ovom ugovoru čime je samo potvrđeno da mnogo što šta vezano za
rekonstrukciju i zakup magacina nije bilo u skladu sa zakonom! Praveći se nevinim poput francuskih sobarica predvodnice
Hobotnice, dr Tatjana Cvjetičanin direktorka, dr Marica Šuput,
predsednica Upravnog odbora objavile su stupidno saopštenje po kome Narodni
muzej u Beogradu ima obavezu da odgovori na seriju netačnih članaka iz pera
Dragane Matović, u kojima je po njima glavna zamerka da Dragana Matović
i Novosti, ne veruju Narodnom muzeju i njegovom Upravnom odboru, ne veruju Visokom
odboru za rekonstrukciju Narodnog muzeja (čiji je predsednik po funkciji
ministar kulture), ne veruju Ministarstvu kulture, ne veruju Vladi Republike
Srbije, ne veruju mnogobrojnim institucijama i službama koje su dale odobrenje
za različite faze projekta, ne veruju angažovanim stručnjacima, ne veruju kustosima
Narodnog muzeja pri čemu se namerno prećutkuje i sam tadašnji ministar Đilas
i najveći deo zaposlenih u Narodnom Muzeju koji o svemu ovome do tada pojma
nisu imali, jer je u sve mahinacije bio upućen samo najuži krug
obožavatelja dr Tatjane Cvjetičanin, dok su svi drugi zaposleni i šira
stručna javnost proglašeni neimenovanim sagovornicima, čaršijskim pričama,
glasinama, sopstvenim domišljanjima i konstrukcijama!
Ugovor o magicinu koga nije bilo
U odbranu Hobotnice svesrdno je stao smenjeni pomoćnik
Ministra kulture koji je takođe lagao izjavljujući kako nije tačno da je
"Kunsttrans" dobio posao bez tendera. U Ministarstvu kulture postoji dokumentacija o tome,
a pošto je jedan od uslova koje je Muzej propisao bio i da u obzir dolazi samo
specijalizovana firma, "Kunsttrans" je, kao jedino registrovano
domaće preduzeće za transport umetničkih dobara, skladištenje i usluge, dobilo
taj posao... Magacin je posebno
projektovan i zadovoljava sve uslove za držanje eksponata, namerno pri tome
prećutkujući činjenice da je u trenutku sklapanja ugovora postojalo još jedno
preduzeće registrovano za transport umetnina, te da magacin u trenutku
sklapanja ugovora, kao i u trenutku kada je Lukić ovo izjavljivao, uopšte nije
postojao!
Lukić se takođe „proslavio" izjavom da o
mestu gde je smešten magacin ne treba, zbog zaštite, puno govoriti, a da to što
se u blizini nalaze fabrike cementa i hemikalija, benzinska pumpa, bara neće
štetiti eksponatima, jer je objekat građen na poseban način. A i centar grada
je, kaže, pun prašine, pa to nikome ne smeta.
O totalnoj panici koja je zavladala u Hobotnici najbolje
govori činjenica da je direktor beogradskog predstavništva "Kunsttransa"
Đorđe Branković, kada je saznao da je fotoreporter Novosti slikao magacin,
upozorio redakciju da je to državna tajna, koju je svakodnevno moglo da vidi
najmanje 50.000 ljudi koji prolaze pančevačkim drumom.
Sledeći ministar kulture Nebojša Bradić, bio je prvi
koji je odoleo šarmu dr Tatjane Cvjetičanin i formirao sedmočlani
međunarodni ekspertski tim za analizu projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja
koji je ubrzo ustanovio da je postojeće rešenje rekonstrukcije nefunkcionalno,
muzeološki nedefinisano, konstruktivno nelogično i zato neracionalno skupo, pa
ga ne treba realizovati.
Takođe je ustanovljeno da Rakočevićev projekat
uopšte ne rešava problem depoa, da projektovani stakleni krov nije adekvatno
i racionalno rešenje ni funkcionalno ni finansijski, kao i da nisu pronađeni
načini za primanje i otpremanje muzejskih eksponata, što znači da nije
obezbeđena međumuzejska razmena izložbi. Ocenjeno je i da bi izgradnja
staklene kupole teške 56 tona (2.250.000 evra) mogla ozbiljno da poremeti
konstrukciju starog muzejskog zdanja a da je osnovno rešenje
zapravo vertikalni bunar kroz četiri nivoa, a to podstiče celu seriju
arhitektonskih odluka sumnjivog rezultata te da takav koncept najviše liči na
šoping centre a bifei, kafei i restorani, kao nadgradnja ponude muzeja, svojom
površinom nadmašili su uobičajene standarde. Nedopustivo je, da restoranska
kuhinja nema rešeno ekonomsko snabdevanje, već za te potrebe koristi muzejski
teretni lift, koji služi za prevoženje eksponata.
A najproblematičnije je odsustvo klasičnih depoa,
odnosno prisustvo "otvorenih" depoa razbacanih po zgradi. Imajući u
vidu da je investitor tražio približno 2.200 kvadrata za depoe, usitnjeni i parcijalni depoi, ukupne površine oko
650 kvadrata nisu dovoljni, niti sigurni, niti primereni za sve ono što
muzej ima i treba da skloni u takav prostor, a svakako nisu primereni ambiciji
i potencijalu gostujućih izložbi i pozajmici zahtevnih eksponata
Ustanovljeno je i kako je tim Milana Rakočevića angažovan, tako što je
Narodni muzej ušao u postupak izbora sa pogađanjem, dakle, bez javnog tendera,
i za to je imao saglasnost Uprave za javne nabavke. Što se tiče izbora
administratora projekta, odluka o pokretanju postupka za njegov izbor je doneta
od strane Narodnog muzeja, a ugovor iz 2006. godine su potpisali tadašnji
ministar kulture, direktor Narodnog muzeja i firma Solomko". I pored
svega ovoga dr Tatjana Cvjetičanin je i dalje tvrdila kako je
arhitektonski tim izabran javnim konkursom!
Burazerski dogovori u središtu Hobotnice
Takođe se ispostavilo da je straćeno više od
milion evra za poslove rekonstrukcije koja nije ni počela (izrada idejnog i
glavnog projekta arhitekti Rakočeviću plaćeno je 856.850 evra, a 248.054 evra
potrošeno za konsultantske usluge administratora projekta konzorcijumu Solomko-Projman),
kao i da bi realizacija Rakočevićevog projekta koštala više od 50 miliona evra.
Pošto im je iz ruku izmakla zlatna koka, tadašnji Upravni odbor u sastavu Aleksandar
Palavestra, Marica Šuput, Mila Popović Živančević, Dragomir Acović, i sada
pokojna Tatjana Bošnjak, u martu 2009. godine podneo je ostavke!
Iako je imenovan novi UO Muzeja, Cvjetičanin dr
Tatjana je umislila da može da govori u njegovo ime na šta je Marina Andrić
demantovala nebuloze Cvjetičaninove rečima da Tatjana Cvjetićanin nije član UO
i nije ovlašćena da u njegovo ime daje bilo kakve izjave! Naime UO,
najviše telo Muzeja prihvatilo je izveštaj eksperata, ali je dodatno zatražilo
da svaki od stručnjaka svojeručno potpiše zajednički izveštaj. Svi oni
potpisali su svoje pojedinačne izveštaje, koji su po projekat mnogo oštriji, studiozniji
i kritičniji a dr Tatjana Cvjetičanin je u pismu medijima mrtva
hladna slagala da UO Narodnog muzeja nije usvojio izveštaj Ekspertskog tima
za analizu i procenu održivosti projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja, niti
je sa kompletnim izveštajem upoznat", već samo sa njegovim kraćim
sadržajem što samo po sebi govori o tome ko je i šta je zapravo bila
tadašnja direktorka Muzeja!
Pošto je izveštaj ekspertskog tima jasno pokazao da
projekat rekonstrukcije ništa ne valja, pripadnici Hobotnice organizovali su
potpisivanje skaredne peticije kojom se tražilo hitno obustavljanje novog
konkursa za izradu projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja iz Beograda i
vraćanje osporenog projekta arhitekte Milana Rakočevića kako bi se ekipa raspikuća
i štetočina okupljena oko direktorke Narodnog muzeja dr Tatjane Cvjetičanin abolirala
od svih vrsta štete koju su načinili tokom decenija svog štetočinskog
delovanja!
Na kraju se pokazalo da se ne zna šta je opskurnije:
sam sadržaj apela ili popis njegovih potpisnika, pošto se u tzv. apelu konstatuje
kako su destruktivne aktivnosti, podsticane od Ministarstva kulture, dovele
do toga da je Narodni muzej iz pravno i stručno nesporne pozicije bačen u sivu
zonu donošenja improvizovanih i nekompetentnih odluka i rešenja, nerealnih
procena i olako datih obećanja bez ozbiljne stručne podrške Naravno, ovo je
samo dimna zavesa kojom je pokušano da se prikrije činjenica da je čitav posao
rekonstrukcije Narodnog muzeja idealan primer kako se burazerskim dogovaranjima
u sedištima Hobotnice u restoranu Little Bay i Rotari klubu
Singidunum radilo upravo u sivoj zoni improvizacija, nekompetencije i diletantizma.
Tačna je konstatacija izneta u apelu, kako se ustanova
dovodi u bezizlaznu situaciju i gura u neizvesnu budućnost, ali ne
zahvaljujući Ministarstvu kulture koje je reagovalo na očigledne mahinacije,
nego upravo zahvaljujući muljažama hobotnice, čiji su pripadnici
organizovali potpisivanje apela i čak optužili Ministarstvo kulture da kao
glavni vinovnik blokade rekonstrukcije Muzeja nastoji da teret sopstvene
odgovornosti za trogodišnji nerad i zastoj planiranih poslova na uređenju
Narodnog muzeja prebaci na već prihvaćeni projekat, pri čemu zaboravljaju
da je upravo zahvaljujući ovom sazivu Ministarstva otkriven čitav niz
nezakonitosti, čija je kulminacija trebalo da bude upravo realizacija odbačenog
projekta Milana Rakočevića, nad čijom gorkom sudbinom su organizatori
potpisivanja apela našli da lamentiraju kako bi odvratili arhitekte da
učestvuju na novom konkursu!
Nefunkcionalni klozeti i nakazni konaci
Naime, stvar je u tome da nikome od članova Hobotnice
nije odgovaralo da se to uradi na najracionalniji način, nego su umesto toga
pravljene direktne višemilionske nagodbe, sa dvorskim arhitektima, kućnim
prijateljima i kumovima, namerno su birana najskuplja i najneracionalnija
rešenja koja bi omogućila višedecenijsko izvlačenje novca poreskih obveznika,
jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolač
od 50 miliona evra i razvlačenje radova nego kvalitetno rešavanje postavljenih
zadataka. Naravno, tu je i bulumenta predvođena Tatjanom Cvjetičanin, koja je
htela da se smesti po novim kancelarijama i sobi sa pogledom, tu je i
priča o bezbednosti da se zamažu oči da bezbednost daje kum Tanjinog muža, a
pri tome se ne pitaju kakvo je i čije sve nedomaćinsko ponašanje raznih
direktora-manekena dovelo do propadanja zgrade u celini.
Već u ovom apelu postalo je jasno odakle vetar duva,
jer su se među potpisnicima apela pojavili najglavniji pripadnici Hobotnice:
ing. Dragoljub Acović, u stručnoj javnosti najpoznatiji kao drugi muž svoje
žene sa briljantnom salonskom karijerom u saloonu građanina Aleksandra Karađorđevića, bivši direktor
Narodnog muzeja Nikola Tasić, za vreme čijeg direktorovanja je čitav skandal u vezi
sa rekonstrukcijom i zakuvan, potpisao je zajedno sa svojim sinom prof. dr Nenadom Tasićem, inače rukovodiocem opskurnog
Centra za digitalnu arheologiju na Filozofskom fakultetu te zvezdom-padalicom Miladinom
Lukićem, bivšim pomoćnikom bivšeg ministra kulture, stručnjakom za gradnju nefunkcionalnih
klozeta i nakaznih konaka, koji je
takođe zloupotrebivši položaj u Ministarstvu učestvovao u dodeli posla Milanu Rakočeviću.
Stvari su postale još jasnije nakon poslednjih izbora
kada je isti taj Miladin Lukić i pored protesta SPC i čitave stručne javnosti
ponovno imenovan na mesto pomoćnika ministra kulture, te kada je već pomenuti
Dragoljub Acović postavljen za člana diletantskog Građevinskog odbora za
rehabilitaciju projekta Milana Rakočevića, a svima njima kao logistička podrška
pridružio se i Miroslav Tasić kao državni sekretar Ministarstva kulture. Stvari
su postale kristalno jasne kada je na brzaka počela kampanja abolicije Milana
Rakočevića i Kunsttransa, i to upravo od strane Lukića i Tasića koji bi pre
svega trebalo da se staraju o zakonitosti a ne o privatnim interesima.
Automatski se postavilo
pitanje ko je stajao iza ovih imenovanja. Odgovor je pronađen u ulici Majke Jevrosime 23, u nekadašnjoj zgradi Jugoeksporta, kasnije Lutre Duška Mihailovića u kojoj je svojedobno
obnovljen rad jednog od beogradskih rotari klubova! Reč je o Rotari klubu Singidunum , danas sa sedištem u Tuzlanskoj ulici 12/8 u Beogradu a koji redovne
seanse održava ponedeljkom u 19.30 u Aero
Klubu u Uzun Mirkovoj 4.
Pregledom raspoložive dokumentacije ustanovljeno je da su među članovima osnivačima bio Dragomir Acović koji je bio i presednik
kluba 1996/1997 godine a sada je počasni predsednik, a pređašnji predsednik tog kluba
akademik Nikola Tasić danas je takođe počasni predsednik kluba dok
je Miroslav Tasić bio član borda direktora 2008/2009. godine a sada je član.
Iz ovoga se sada
napokon jasno vidi da je iza čitavog udruženog zločinačkog poduhvata Hobotnice zapravo stajao akademik Nikola
Tasić koji je nakon penzionisanja i
odlaska sa mesta direktora Narodnog Muzeja preko dugogodišnje ljubavnice svog
sina Nenada Tasića, a bivše direktorke dr Tatjane Cvjetičanin pokušao da održi kontinuitet u realizaciji ovog štetočinstva.
Sa psihodelije na sivilo
O tome da je još za vreme svog mandata Nikola Tasić započeo sa realizacijom
najbolje svedoči činjenica
da je u Narodni Muzej u paketu iz Balvanološkog instituta stigla i njegova „sekretarica" Bibika Đorđević koja je naprasno
postala operativni direktor Muzeja, a za sva nepočinstva pokriće je davao upravni odbor
u kome su sedeli prof. dr Aleksandar Palavestra inače sin Tasićevog najboljeg prijatelja
akademika Predraga Palavestre i kućni prijatelj dr
Tatjane Cvjetičanin i naravno neizbežni Dragoljub Acović.
Osim ovog zločinačkog poduhvata akademiku
Tasiću je sigurno bilo veoma stalo da
se imenovanjem Lukića i Tasića spreči i pokretanje pitanja
nemilosrdnog arčenja novca na čeprkanje po Vinči gde je na mestu
rukovodioca naučno istraživačkog poduhvata Nikolu Tasića nasledio upravo Nenad Tasić sa svojom užom porodičnom manufakturom, koji je uz to i direktor fantomskog
Centra za digitalnu arheologiju Filozofskog fakulteta i još nastavnik na Odeljenju
za arheologiju a sve to navodno ni najmanje nije u sukobu interesa! Očito je da je sve ovo samo vrh ledenog brega Hobotnice, a
da su M. Tasić i Lukić po nalogu N. Tasića i D Acovića zapravo postavljeni da za sobom počiste sve eventualno zaostale tragove u Ministarstvu
kulture. Takođe je sve jasnije da postojećim slučajevima muljaža i pljački sa kojima se sada bore
pravosudni organi pod hitno treba dodati i 25.
A to je slučaj rekonstrukcije Narodnog muzeja sa kompletnim pratećim programima. Pod hitno bi trebalo smeniti i Lukića i Tasića i na osnovu Zakona o
ispitivanju porekla imovine utvrditi recimo da li je samo sa direktorskom
platom dr Tatjane Cvjetičanin, nakon stana u Jurija Gagarina 255, kupila stan u
ulici Makenzijevoj br 29. Takođe bi bilo jako zanimljivo
pokrenuti istragu i napokon utvrditi da li je i kome sve od članova Hobotnice proviziju plaćao Kunsttrans, te ko je od bivših radnika Ministarstva od te provizije kupio stan od 80
kvadrata u Beču. Takođe bi bilo potrebno postaviti pitanje odgovornosti
dr Tatjane Cvjetičanin za sklapanje više štetnih ugovora. Tako je,
osim onog sa Kunsttransom, dr Tatjana Cvjetičanin iznajmljivala
prostor muzeja za organizovanje modnih revija od kojim Muzej nikada nije video
ni prebijeni dinar, ali je dr Cvjetičanin često obogaćivala garderobu sa po par
haljina reketirajući autore revija. Svejedno, možda se približava vreme da dr Cvjetičanin psihodelične boje haljina zameni prugasto-sivom
i obavezno ponese sa sobom topao veš jer je u zatvoru hladno!