Epizoda 96

 

Nismo mi od juče

 

Širom srpske TV kanalizacije emitovala se serija o srpskom krvoloku Sulejmanu veličanstvenom koji je Srbe nabijao na kolac, a njihove sinčiće odvodio u Tursku. Seriju su najviše gledale Srpkinje: majke i bake!

-Narodno predanje je čudo! Klima glavom Drakče bakalin.

-Srpkinje su poverovale pra-prabakama koliko je "sladak život pod Turcima!"

Zli jezici govore da se literarne nagrade u Srbiji dele po principu: "Dajte našem a mi ćemo Vašem".

Ali ja bih voleo da u to ne verujem, ima mnogo poganih jezika u Srbiji. A jezik kao jezik, ne valja kada ispadne iz usta ni kada zapadne u grkljan, pogotovo u vreme kada je srpski jezik u delima nagrađenih zapao za tamnu stranu meseca. Hitno mora "da dođe struja". Ali prvo se mora promeniti prekidač, jer ne moraš biti Edison, da bi shvatio da je sijalica pregorela. Nekim Srbima i Nesrbima, smeta tekst pesme "Marš na Drinu" koje je doživela horsko izvođenje u sali Generalne skupštine UN.

Obožavam nervozu  tih ljudi kratke pameti, a dugačkog jezika. Ne zanima me nervoza me nervoza Nesrba, kao ni njihovi kompleksi, uživam u nervozi "Srba" koji se stide srpskog čojstva i junaštva. Oni su kukavice, a ko nije heroj u duši, ne ume da peva o herojstvu, niti voli niti razume takve pesme.

Na Cetinju su se sastali, Nikolić i Vujanović i odredili da bratski narodi i bratske države "moraju napred". To što nam se u Crnoj Gori skrnave crkve i manastiri, prisvaja jezik, omalovažava srpska  ostavština i što je Crna Gora priznala "šiptarsko Kosovo", to nije važno. Zaboravite Srbi da su vam Crnogorci bili neprijatelji poslednjih dvadeset godina! Vole oni Srbe i Srbiju, a omalio je i broj Crnogoraca u Beogradu.  Ja ne bih više da sam brat bivšim Jugoslovenima. Svi oni su nama Srbima "Ljubi žrtvu dok je ne udaviš!"

U emisiji RTV Pink "U trendu" slušam pametovanje vezir pametnog Antonija Pušića, zvanog "Rambo Amadeus". Njega odavno lažno predstavljaju kao čoveka koji je "današnjoj muzici" dao naziv "turbo folk". To je osamdeset šeste govorio Danilo Živković. Ali meni to nije zanimljivo, već činjenica da se taj Rambo i galerija likova njemu sličnih smatraju "sveznalicama koje o svemu sve znaju". Ja bih da mi neko objasni kakvo i koje umetničko delo nam ostavljaju takvi "umetnici"? U odnosu na izvornu srpsku pesmu, za mene je Rambovo pevanje obično mačije maukanje.

I u knjigama i u kolumnama pišem istinu o mladosti Dobrice Ćosića. Ali krivo sedi, pravo govori! Ne mogu da mu ne skinem kapu za antititoizam, za istinu o Kosovu i Metohiji, za vrhunsko delo romana "Koreni", "Vreme Smrti", Vreme zla" i drugih. Posebno ne mogu da prećutim da su moji napadi na Ćosića suštinski različitim od Kandićke i tužbe protiv njega od neumnih napada Basare, Biljane Srbljanović i njima sličnih protiv Dobrice Ćosića. Kakav god da je istina nije žvakaća guma da je razvlačiš koliko su ti zdravi zubi!

Na pitanje samoodgovarajućeg Milomira Marića gde bi sa ovom pameću, otišao četrdeset prve. Svetislav Basara odgovara: "Ipak bih otišao u partizane!" Posle se ljuti kada napišem da je lažni antikomunista i lažni antititoista i da su on i njemu slični doneli Srbiji vreme u kome je pametan onemeo, budala progovorio i lopov se obogatio.

Kada su devedesetih došli iz BiH raznorazni pevači, glumci, književnici, kompozitori, svi su govorili "ekavicu" pisali ćirilicu i glasali za Slobu. Danas opet govore "ijekavicu" pišu latinicu i ne glasaju nizakoga.

Tim Srbima sam i tada govorio i danas im govorim: "Drina je oduvek kriva, ali nije kriva što četrdeset godina niste hteli da budete Srbi, već Jugosloveni!"

Vratio nam se kralj Petar II Karađorđević: A ja sam celog dana mislio na svetog oca. Bio sam mali, ipak sećam se svega. U časlovcu koji je ocu ostao od strica sveštenika, bila je slika na kojoj dečak Petar II drži za ruku oca kralja Aleksandra Ujedinitelja. Pitao sam oca ko je na slici, a on je mirno odgovorio: "Dečak i njegov otac". Ubrzo sam saznao ko je na slici i ponovo pitao ko je na njoj praveći se da ne znam. Otac setno odgovorio: "Mučenici".

Moj prijatelj Jova ima iskrzan kaput. Naš prijatelj Kokan mu donosi bolji kaput.

-Vratiću ti kaput na preloće, kaže Jova Kokanu.

-Ne vraćaj mi ga, odgovara Kokan i kaže da ga da nekome kome treba.

Drakče Bakalin klima glavom.

-Dobro mora da se kreće!

Gledam na TV kuću Radosava Savatijevića "Keneta". Mene bi bilo sramota da gradim takvu kuću u godinama srpske propasti. Možda bi neko konačno mogao i da vikne: "Srbija nije jelovnik sa koga može svako da uzme šta voli i koliko mu prija!"

Britanski premijer Dejvid Kameron najavljuje izlazak iz EU. Mene su učili oni kojima je Britanija bila najodaniji neprijatelj. Britanci uvek dovrše započetu priču. I sada im verujem!

Na Kosovu ništa novo! I Albanci i NATO zveckaju oružjem. A mi znamo da su uvek bogatiji proizvođači oružja, nego proizvođači hrane. Sačuvajte osmehna svom licu, osmeh je metak od koga rana ne zarasta!