https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

 

Misterije kretenizma: kako je vaspitaljka dovedena da prevaspita  Zavičajni muzej u Rumi

Ljubavni slučaj službenika SPS-a 

Kome je bilo u interesu da se urniše Zavičajni Muzej u Rumi. Kako je uređenje dvorišta postalo krivično delo. Ko je lečio duševni bol zbog razvoda pakovanjem slučaja bivšem mužu. Ko se zaleteo i nezakonito dao otkaz bivšem direktoru. Ko je po mišljenje išao u Pravobranilaštvo i Inspekciju rada. Gde su nezakonito završile pare od neisplaćenih plata nezakonito otpušenog radnika Muzeja. Kako je izmuzena budžetska rezerva kako bi se ovaj novac nadomestio. 

Stanislav Živkov

U senci muzeoloških problema i monumentalnih skandala u muzejima u našim Velim Mistima gde su neverovatne štetočine poput dr Tatjane Cvjetičanin , Branislave Dimitrijević-Anđelković  i Tijane Palkovljević veoma uspešno uspele da po direktivi Demokratske stranke maltene totalno urnišu muzeje, ostao je čitav niz podjednako monumentalnih skandala i marifetluka u našim Malim Mistima  koji po bizarnosti i štetočinstvu zaslužuju podjednaku pažnju. Među tim provincijskim skandalima počasno mesto svakako ima slučaj Zavičajnoj muzeja u Rumi koji bi se slobodno mogao nazvati Misterije kretenizma ili Ljubavni slučaj službenika SPS-a. 

Zavičajni muzej Ruma je osnovan 1962. godine a u muzejskoj mreži Srbije ima status regionalne ustanove, koja, u domenu proučavanja, zaštite i prezentacije pokretnih kulturnih dobara, pored opštine Ruma, pokriva i teritorije opština Pećinci, Stara Pazova i Inđija. Muzej spada u kategoriju zavičajnih muzejskih ustanova, kompleksnog tipa, koja u svom sastavu ima arheološko, etnološko, istorijsko i likovno odeljenje. u okviru kojih se nalazi više hiljada predmeta, kao i stručna biblioteka, zatvorenog tipa, sa fondom preko 4.000 jedinica. Riznica istorijskog bogatstva naroda koji su živeli, i žive, na ovim prostorima nalazi se u Zavičajnom muzeju Ruma. Muzej je smešten u objektu podignutom 1772. godine, od strane barona Marka Aleksandra Pejačevića i predstavlja jedinstven primer "graničarske arhitekture" u Rumi. Objekat je pod zaštitom države, kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Muzej raspolaže sa 500 m2 izložbenog prostora...Zavičajni muzej u Rumi svoj vrhunac doživeo je u vreme veoma uspešnog mandata nekadašnjeg direktora, muzejskog savetnika Dragomira Jankovića koji je tokom deset godina , odnosno dva i po mandata Zavičajni muzej u Rumi uspeo da bukvalno preporodi o čemu najbolje svedoči veoma kvalitetna stalna muzejska postavka, kao i uređeni legati slikara i grafičara Milivoja Nikolajevića, slikara i grafičara Branimira Brane Makeša, poklon zbirka Dragana Tomaševića i, od skoro, legat slikara Feđe Soretića, kao i spomen soba slikara - akvareliste dr Romana Soretića.

 Naravno, tu su i mnogobrojne veoma posećene izložbe koje su redovno propraćene štampanjem kataloga zatim i čitava serija monografskih publikacija a vrhunac izdavačkog programa predstavlja pokretanje muzejskog časopisa  Zbornika Zavičajnog muzeja Ruma. Osim svega ovoga U okviru Zavičajnog muzeja Ruma odvija se i likovna kolonija "Borkovac", jedna od najstarijih manifestacija ove vrste u Srbiji. Međutim ovako uspešan  rad Zavičajnog muzeja  u Rumi naprasno je prekinut imenovanjem izvesnog slikara Radovana Kuzmanovića za direktora muzeja koji je iskoristio prvu priliku za obračun sa Jankovićem a sve u dogovoru sa Dragicom Janković, tada već bivšom suprugom Dragomira Jankovića koja je jedva dočekala priliku da se osveti za razvod.

Čitava ova priča predstavlja najidealniji primer za spregu stranačke kleptokratije i sistema krivosuđa i vremenom je sve preraslo u još jedan birokratotriler. Zvanično, sve je počelo uređenjem do tada zapuštenog muzejskog dvorišta u kome je sagrađena nadstrešnica koja je delom trebala da bude uređena kao lapidarijum a u manjem delu da služi za potrebe ugostiteljskog objekta, što je najnormalnija pojava u svim iole normalnim muzejima koji imaju dvorište. Ipak ovo je nekome veoma zasmetalo, pa je Opštinsko javno tužilaštvo dana 20.11. 2008, Opštinskom sudu u Rumi pod brojem KT 676/08 uputilo skaredni optužni predlog protiv prvookrivljenog Dragomira Jankovića i drugookrivljenog Milana Vukovića kojim se Janković tereti da je kao odgovorno lice iskorišćavanjem svog službenog položaj pribavio korist drugookrivljenom Milanu Vukoviću u vidu proširenja poslovnog prostora - izdavanja u zakup neizgrađenog dela dvorišta i potom izgradnje nadstrešnice u dvorištu oštećene.

  Kako bi dokazao svoju revnost novi direktor Radovan Kuzmanović ekspresno dana 12.5. 2009. pod brojem 127-03/2009 saglasno članu 180 Zakona o radu upućuje Jankoviću Upozorenje na postojanje razloga za prestanak radnog odnosa i to samo zato jer je na osnovu dopisa Opštinskog Javnog Tužilaštva iz Rume br 676/08 koji je u muzej stigao 5.02.2009 Kuzmanović utvrdio da je krivični postupak u toku, te je u Upozorenju naložio da se Janković u roku od 5 dana izjasni o navodima iz upozorenja.

U svom odgovoru br 135-03/2009 Janković je upozorio na činjenicu da je Upozorenje prepuno netačnih navoda, izvrtanja činjenica i da je sudski proces u toku te da nije doneta osuđujuća presuda koja je prema shvatanju Vrhovnog suda Srbije (Bilten prakse Vrhovnog suda 1/2005, str 35) zapravo jedino može biti uslov za prekid radnog odnosa. I pored ovoga Kuzmanović dana 22.5.2009, dakle u rekordnom roku donosi rešenje kojim se Dragomiru Jankoviću sa danom 23.5 2009 otkazuje ugovor o radu i to zato jer je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.

 

 Vozač muzeja rukovodi umetničkom zbirkom

 

 

 Janković je ubrzo pokrenuo radni spor br P1 122/09 tokom koga je Kuzmanović zapravo uspeo da pokaže da se iza svega zapravo nalazila bivša Jankovićeva supruga Dragica koja je kod Kuzmanovića pokrenula čitavu kampanju klevetanja Jankovića i dezinformisanja. Tokom sudskog postupka Muzej je zastupalo Opštinsko javno pravobranilaštvo koje se "proslavilo" raznoraznim "biserima" kojima se po svaku cenu pokušalo diskreditovati Jankovića u prvostepenom postupku.

Tako je, recimo, u dopisu od 6. jula 2009. godine, pravobranilaštvo naprasno izmislilo da je navodni razlog za otkaz naprasno postalo navodno Jankovićevo ponašanje (činjenje ii nečinjenje) koje navodno narušava disciplinu rada do te mere da mora biti prekinuto otkazom kako bi tužiocu bilo zabranjeno da radi kod tužioca. O tome da je čitav slučaj zapravo bila naručena stvar najbolje govori činjenica da se tokom suđenja ispostavilo da je tadašnji direktor Kuzmanović po sopstvenoj izjavi datoj na sudu po mišljenje išao recimo u Inspekciju rada, pravobranilaštvo i kod izvesne advokatice Anke Ćeran samo kako bi po svaku cenu nekako legalizovao otkaz Jankoviću.

O tome da je ovaj otkaz Jankoviću bio imperativni zadatak u krajnjoj liniji potvrđuje činjenica da je u odgovoru na tužbu Kuzmanović naveo da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu a da pri tome ne čeka konačnu odluku suda o eventualno učinjenom krivičnom delu, a da u svemu ovome ne pravi razliku između Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima primenjujući ono što mu u datom trenutku najviše odgovara. Kuzmanovićevi marifetluci ni najmanje nisu impresionirali sudije tadašnjeg Opštinskog suda u Rumi koji su prvostepenu presudu kojom se Janković vraća na posao doneli već 21. 9. 2009 nakon čega je čitav predmet upućen Apelacionom sudu u Novom Sadu koji je dana 13.4. 2010 doneo presudu br GŽ1.1008/10 kojom se odbija žalba Zavičajnog muzeja Ruma i potvrđuje presuda Opštinskog suda u Rumi br II P1.122/09 kojom se Dragomir Janković vraća na posao. Već 9. oktobra 2010. godine, Janković podnosi tužbu protiv direktora Muzeja Radovana Kuzmanovića zbog zlostavljanja na radu pošto se uopšte nisu sprovele pojedine radnje iz presude o vraćanju na posao.

Tako je recimo Janković formalno bio zadužen sa zbirkama i kompletnom stručnom dokumentacijom Likovnog odeljenja a da pri tome uopšte nije imao nikakav pristup materijalu već je sedeo za pisaćim stolom koji je bio jedino sredstvo za rad, pošto su likovna zbirka i sva dokumentacija bili zaključani katancem na vratima koja je Janković svakodnevno mogao samo da gleda, pri čemu je Kuzmanović smatrao da se Janković može koristiti kompjuterom drugog radnika u istoj kancelariji iako je u samom muzeju, zbog odlaska radnice na porodiljsko odsustvo bio slobodan još jedan kompjuter! Osim toga, od povratka na posao Jankoviću nije bio poveren ni jedan jedini zadatak, a vrhunac šikaniranja svakako je bila odluka direktora Muzeja kojom je likovnom zbirkom kojom je formalno bio zadužen Janković, svo vreme rukovao tadašnji muzejski vozač!

O tome da je Kuzmanović sebe stavio iznad zakona najbolje govori sledeći deo iz njegovog odgovora na tužbu od 27.12. 2010 gde se doslovce navodi da kustos likovnog odeljenja nije eksplicitno zadužen zbirkama i kompletnom stručnom dokumentacijom već se njome služi kao i ostali radnici kojima je to zadatak  iz čega proizilazi da se likovnom zbirkom mogu služiti šofer, spremačica i kafe kuvarica, ako im direktor to naloži. Takođe je pažnje vredna Kuzmanovićeva tvrdnja da primopredaja zbirke nije predviđena kao način zaduženja kustosa čime je samo pokazao da je definitivno zalutao u muzeologiju.

 

 Šta Dragica još hoće od Dragomira?

 

 

U nastavku Kuzmanović čak prebacuje sudu da usvajanje Jankovićeve tužbe predstavlja mešanje u poslove direktora i poslovnu politiku Muzeja i čak navodi da Janković ima privilegovan položaj u muzeju jer prima platu a ne radi ništa. Naravno da do danas nije uopšte razjašnjeno zbog kojih je to zasluga Kuzmanoviću bilo toliko stalo da štiti navodno ugrožena prava Dragice Janković, bivše supruge Dragomira Jankovića sa kojom je razveden još od septembra 2006. i koja do kraja Jankovićevog direktorovanja Muzeje, dakle gotovo dve godine, nije dobila otkaz a koja i dan danas radi u muzeju a za koju je Janković navodno zahtevao da joj Kuzmanović da otkaz što je pored ostalog naveliko razglabano u svim Kuzmanovićevim izjavama u brojnim sudskim postupcima.

Pošto je u međuvremenu izvedena reforma sudstva, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, odnosno sudska jedinica u Rumi pod brojem IV 13 III-3/12 dana 26.3 2012 donosi prvostepenu presudu kojom se odbija Jankovićeva tužba kao neosnovana a pored ostalog sud je zdravo za gotovo prihvatio Kuzmanovićeve tvrdnje da je za vreme dok je Janković bio direktor bila velika neažurnost u vezi upisivanja predmeta likovne zbirke u knjigu ulaza muzejskog materijala zaboravljajući pri tome da je Janković tada vršio dužnost direktora a ne rukovodioca likovne zbirke a zapravo čitava presuda izgleda kao predavanje na kursu moralno političkog vaspitanja i poštovanja života i dela direktora a istovremeno jasno pokazuje da se Kuzmanović u muzeologiju razume kao Staljin i demokratiju pa se ispostavilo da Kuzmanović pojma nema recimo o tome koje se sve radnje moraju vršiti prilikom primopredaje zbirke, kao i šta su recimo knjige ulaza muzejskog materijala, inventarne knjige, šta podrazumeva revizija zbirke, a osim toga se ispostavilo da je Kuzmanović falsifikovao izveštaj o popisu likovne zbirke jer su kustosi koji su navedeni kao članovi popisne komisije kasnije pred sudom kazali da nikada nisu ni bili u depou likovne zbirke.

 U ovoj skandaloznoj presudi sud utvrđuje obavezu da Janković treba da ide na stručne kurseve i usavršavanja kao i da on usavršavanju ne prisustvuje ali se ne upušta u utvrđivanje razloga tome jer je u pitanju još jedan vid mobinga od strane Kuzmanovića, odnosno sprečavanje usavršavanja. Naime iako je u skladu sa Pravilnikom o višim stručnim zvanjima u muzejima Srbije Janković blagovremeno obavestio direktora i podneo mu zahtev za prijavu Narodnom Muzeju u Beogradu, Kuzmanović je odbio da prijavi tako da je Janković prijavu za više muzejsko zvanje morao sam da podnese i plati naknadu za rad Komisije za dodelu viših zvanja.

Janković je po rešenju Narodnog muzeja Srbije, a na osnovu stručnog ispita, na kraju dobio najviše zvanje - muzejski savetnik. Međutim, direktor Kuzmanović na kraju je odbio da prizna ovo stručno zvanje samo zato jer po njemu Janković nije mogao sam da odabere temu za ispit, već da je temu za polaganje  kao veliki muzeolog trebalo da odredi Kuzmanović lično, da je tek nakon toga isti taj Kuzmanović trebalo da ga uputi na konkurs za dobijanje višeg zvanja, pri čemu ni najmanje nije smetala činjenica da je usled Kuzmanovićeve bahatosti, Janković sam sebe morao da prijavljuje na konkurs i samostalno odlazi na usavršavanje.

O tome da je ova prvostepena presuda zaista bila skaredna najbolje govori činjenica da je Apelacioni sud u Novom Sadu pod brojem GŽ1.2332/12 već 23 avgusta 2012 godine doneo pravosnažnu presudu kojom je usvojena žalba Dragomira Jankovića i preinačena presuda osnovnog suda iz Sremske Mitrovice i u kojoj je ustanovljeno da direktor Zavičajnog muzeja Ruma nije poštovao, odnosno nije se uzdržavao od ponašanja kao što su nedavanje radnih zadataka zaposlenom i nedavanje sredstava za obavljanje posla čime je potvrđeno postojanje mobinga u ovom slučaju.

Ipak veliko finale koje je samo potvrdilo da je čitava ova sudska trakavica nastala zahvaljujući bahatosti i diletantizmu Kuzmanovića usledilo je 4.10.2012 godine kada je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici pod rednim brojem 9 K-3453/10 doneo rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv okrivljenog Janković Dragomira zbog odustajanja Okružnog javnog tužilaštva od optužbe i krivičnog gonjenja!

Time je samo dokazano da je sve ovo od početka bila čista nameštaljka. Međutim, malo je poznato da bi u Zavičajnom muzeju Ruma Tužilaštvo ipak imalo posla ako bi se samo udubilo u finansijske akrobacije Radovana Kuzmanovića.

Naime čitavo vreme dok je trajao sudski spor oko povraćaja Dragomira Jankovića na posao , umesto da plate koje bi Janković dobio da je ostao na poslu vraća u budžet grada Rume, Zavičajni muzej je redovno potraživao i dobijao  i sa njima finansirao radno mesto portira koji je u muzej primljen odmah nakon otkaza Jankoviću čija je plata bila upola manja nego Jankovićeva, a drugi deo tog novca je pojela maca što se vidi iz odluke o budžetu Rume za 2009. godinu iz decembra 2008. gde je pod rednim brojem 3.6, stavka 166 i 411 za plate, dodatke i naknade zaposlenih u muzeju za 2009. godinu predviđeno 5.340.983 dinara što je rebalansom iz avgusta 2009 povećano na 5.915.000 dinara da bi se prema Izveštaju o realizaciji budžeta Rume za tu godinu ispostavilo da je isplaćeno nešto manje, 5.846.423 dinara, odnosno 98,84% sume predviđene rebalansom.

 Optimizam Živke ministarke

 

Kada je Janković nakon 17 meseci vraćen na posao opština je ponovno Muzeju prebacila novac za isplatu tih 17 plata sa kamatom i to iz budžetske rezerve što se vidi iz Izveštaja o izvršenju odluke o budžetu opštine Ruma za period januar-septembar 2010. godine iz oktobra 2010 gde je pod rednim brojem 52 navedeno da je sa pozicije 191/1 i sa klasifikacijom 483 iz budžetske rezerve isplaćena naknada Janković Dragomiru po vansudskom poravnanju na ime naknade štete za neisplaćene zarade u iznosu od 1.088.750, 54 dinara.

Pošto su na kraju i vrapci na grani shvatili da je Kuzmanović naneo veliku štetu tokom svog direktorovanja, 13. jula prošle godine on je posle isteka mandata postavljen za vršioca dužnosti što je direktno bilo u suprotnosti sa zakonom o kulturi i to po političkoj liniji iako uopšte nije ispunjavao uslove za direktora koje je propisivao tadašnji statut muzeja. Kako bi eventualno spasao svoj položaj 2011 godine iz Statuta je izbacio odrednicu o stručnosti koja je do tada bila uslov za imenovanje direktora.

Ipak to Kuzmanoviću ni najmanje nije pomoglo pošto je trakavica dobila novo poglavlje pošto je za njegovu naslednicu imenovana izvesna Dragana Tanević po struci vaspitaljka i to odmah nakon  neopozive ostavke na mesto vršioci dužnosti direktora Zavičajnog muzeja, i razrešenja  Radovana Kuzmanovića. Tanevićka, koja je bila i kandidatkinja za odbornicu na listi SPS-a na lokalnim izborima u maju 2012. godine, do prelaska u Muzej bila  je zaposlena kao vaspitaljka u predškolskoj ustanovi "Poletarac", a prema dobro obaveštenim izvorima u Rumskom SPSu, na njenom postavljenju za v.d. direktora Zavičajnog muzeja direktno je insistirao potpredsednik opštine Ruma i predsednik Opštinskog odbora SPS-a u Rumi Dragan Kardaš.

Iz istih izvora bliskih rumskom SPS-u saznalo se da je Tanevićeva  postavljena u nedostatku kadra stranačke opštinske organizacije, jer je za ovu funkciju potreban VII stepen stručne spreme. Ispostavilo se da samo ona ispunjava ovaj uslov. Kako nam je izvor naveo, od nje se tražilo da bude na funkciji v.d. direktora Zavičajnog muzeja samo nekoliko meseci, dok se ne steknu uslovi za raspisivanje konkursa na kojem će konkurisati neko kompetentniji, a Dragana je bukvalno naterana da se prihvati ove funkcije.

Do sada još niko nije razjasnio zašto taj kompetentniji kadar nije do sada predložen, Potpredsednik opštine Ruma Dragan Kardaš nije bio dostupan za razgovor, a iz sedišta Socijalističke partije Srbije u Rumi, niko nije bio u stanju da odgovori šta je,  osim političke pripadnosti Draganu Tanević preporučilo za v.d. direktora Zavičajnog muzeja, Naravno, sasvim moguć odgovor na pitanje šta vaspitaljka u muzeju leži u činjenici da većina gospode na vlasti nije išla u zabavište već u Gradski komitet pa bi sada trebalo da to pod hitno nadoknade kako bi bili lepo vaspitani.

Ipak  tačka dnevnog reda koja se odnosila na izbore i imenovanja sama po sebi je takođe bila živopisna samo zbog činjenice da je imenovana  Dragana Tanević, kako je to zvanično najavljeno - specijalista strukovni vaspitač, odnosno u prevodu na svakodnevni jezik vaspitaljka i to kao  vršilac dužnosti direktora kome u tom svojstvu mandat traje najduže godinu dana.

Odbornici opozicije oštro su negodovali zbog ove tačke dnevnog reda, čije su brisanje na početku i tražili, uz kritike izrečene sa govornice tokom rasprave.

Kritike su se odnosile uglavnom na stručnu spremu Dragane Tanević koja po statutu Zavičajnog muzeja ne ispunjava uslove, a moglo se čuti i to da je ovo nameštenje neka vrsta potkusurivanja zbog spora koji Dragana Tanević vodi protiv Opštine Ruma još od 2010. godine pred Upravnim sudom u Novom Sadu. Međutim u senci je ostala činjenica da je u muzeju i dalje u radnom odnosu formalno ostao i Radovan Kuzmanović, samo je tu problem što se nešto ne pojavljuje baš često u Muzeju, jer ko zna, kako reče Živka Ministarka, možda će on opet biti direktor, samo da se smiri ovo malo bruke.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane