Razaranje
Misterije
kretenizma: kako je vaspitaljka dovedena da prevaspita Zavičajni muzej u
Rumi
Ljubavni
slučaj službenika SPS-a
Kome je bilo
u interesu da se urniše Zavičajni Muzej u Rumi. Kako je uređenje dvorišta
postalo krivično delo. Ko je lečio duševni bol zbog razvoda pakovanjem slučaja
bivšem mužu. Ko se zaleteo i nezakonito dao otkaz bivšem direktoru. Ko je po
mišljenje išao u Pravobranilaštvo i Inspekciju rada. Gde su nezakonito završile
pare od neisplaćenih plata nezakonito otpušenog radnika Muzeja. Kako je
izmuzena budžetska rezerva kako bi se ovaj novac nadomestio.
Stanislav Živkov
U senci muzeoloških
problema i monumentalnih skandala u muzejima u našim Velim Mistima gde
su neverovatne štetočine poput dr Tatjane Cvjetičanin , Branislave
Dimitrijević-Anđelković i Tijane Palkovljević veoma uspešno uspele da po
direktivi Demokratske stranke maltene totalno urnišu muzeje, ostao je čitav niz
podjednako monumentalnih skandala i marifetluka u našim Malim Mistima
koji po bizarnosti i štetočinstvu zaslužuju podjednaku pažnju. Među tim
provincijskim skandalima počasno mesto svakako ima slučaj Zavičajnoj muzeja u
Rumi koji bi se slobodno mogao nazvati Misterije kretenizma ili Ljubavni
slučaj službenika SPS-a.
Zavičajni muzej Ruma je
osnovan 1962. godine a u muzejskoj mreži Srbije ima status regionalne ustanove,
koja, u domenu proučavanja, zaštite i prezentacije pokretnih kulturnih dobara,
pored opštine Ruma, pokriva i teritorije opština Pećinci, Stara Pazova i
Inđija. Muzej spada u kategoriju zavičajnih muzejskih ustanova, kompleksnog
tipa, koja u svom sastavu ima arheološko, etnološko, istorijsko i likovno
odeljenje. u okviru kojih se nalazi više hiljada predmeta, kao i stručna
biblioteka, zatvorenog tipa, sa fondom preko 4.000 jedinica. Riznica
istorijskog bogatstva naroda koji su živeli, i žive, na ovim prostorima nalazi
se u Zavičajnom muzeju Ruma. Muzej je smešten u objektu podignutom 1772.
godine, od strane barona Marka Aleksandra Pejačevića i predstavlja
jedinstven primer "graničarske arhitekture" u Rumi. Objekat je pod
zaštitom države, kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Muzej
raspolaže sa 500 m2 izložbenog prostora...Zavičajni muzej u Rumi
svoj vrhunac doživeo je u vreme veoma uspešnog mandata nekadašnjeg direktora,
muzejskog savetnika Dragomira Jankovića koji je tokom deset godina , odnosno
dva i po mandata Zavičajni muzej u Rumi uspeo da bukvalno preporodi o čemu
najbolje svedoči veoma kvalitetna stalna muzejska postavka, kao i uređeni
legati slikara i grafičara Milivoja Nikolajevića, slikara i grafičara Branimira
Brane Makeša, poklon zbirka Dragana Tomaševića i, od skoro, legat
slikara Feđe Soretića, kao i spomen soba slikara - akvareliste dr Romana
Soretića.
Naravno,
tu su i mnogobrojne veoma posećene izložbe koje su redovno propraćene
štampanjem kataloga zatim i čitava serija monografskih publikacija a vrhunac
izdavačkog programa predstavlja pokretanje muzejskog časopisa Zbornika
Zavičajnog muzeja Ruma. Osim svega ovoga U okviru Zavičajnog muzeja Ruma odvija
se i likovna kolonija "Borkovac", jedna od najstarijih manifestacija
ove vrste u Srbiji. Međutim ovako uspešan rad Zavičajnog muzeja u
Rumi naprasno je prekinut imenovanjem izvesnog slikara Radovana Kuzmanovića za
direktora muzeja koji je iskoristio prvu priliku za obračun sa Jankovićem a sve
u dogovoru sa Dragicom Janković, tada već bivšom suprugom Dragomira Jankovića
koja je jedva dočekala priliku da se osveti za razvod.
Čitava ova
priča predstavlja najidealniji primer za spregu stranačke kleptokratije i
sistema krivosuđa i vremenom je sve preraslo u još jedan birokratotriler.
Zvanično, sve je počelo uređenjem do tada zapuštenog muzejskog dvorišta u kome
je sagrađena nadstrešnica koja je delom trebala da bude uređena kao lapidarijum
a u manjem delu da služi za potrebe ugostiteljskog objekta, što je
najnormalnija pojava u svim iole normalnim muzejima koji imaju dvorište. Ipak
ovo je nekome veoma zasmetalo, pa je Opštinsko javno tužilaštvo dana 20.11.
2008, Opštinskom sudu u Rumi pod brojem KT 676/08 uputilo skaredni optužni
predlog protiv prvookrivljenog Dragomira Jankovića i drugookrivljenog Milana
Vukovića kojim se Janković tereti da je kao odgovorno lice
iskorišćavanjem svog službenog položaj pribavio korist drugookrivljenom Milanu
Vukoviću u vidu proširenja poslovnog prostora - izdavanja u zakup neizgrađenog
dela dvorišta i potom izgradnje nadstrešnice u dvorištu oštećene.
Kako bi dokazao
svoju revnost novi direktor Radovan Kuzmanović ekspresno dana 12.5. 2009. pod
brojem 127-03/2009 saglasno članu 180 Zakona o radu upućuje Jankoviću
Upozorenje na postojanje razloga za prestanak radnog odnosa i to samo zato
jer je na osnovu dopisa Opštinskog Javnog Tužilaštva iz Rume br 676/08 koji je
u muzej stigao 5.02.2009 Kuzmanović utvrdio da je krivični postupak u toku, te
je u Upozorenju naložio da se Janković u roku od 5 dana izjasni o navodima iz
upozorenja.
U svom
odgovoru br 135-03/2009 Janković je upozorio na činjenicu da je Upozorenje
prepuno netačnih navoda, izvrtanja činjenica i da je sudski proces u toku te da
nije doneta osuđujuća presuda koja je prema shvatanju Vrhovnog suda Srbije
(Bilten prakse Vrhovnog suda 1/2005, str 35) zapravo jedino može biti uslov za
prekid radnog odnosa. I pored ovoga Kuzmanović dana 22.5.2009, dakle u
rekordnom roku donosi rešenje kojim se Dragomiru Jankoviću sa danom 23.5 2009
otkazuje ugovor o radu i to zato jer je protiv zaposlenog pokrenut krivični
postupak zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.
Vozač
muzeja rukovodi umetničkom zbirkom
Janković
je ubrzo pokrenuo radni spor br P1 122/09 tokom koga je Kuzmanović zapravo
uspeo da pokaže da se iza svega zapravo nalazila bivša Jankovićeva supruga
Dragica koja je kod Kuzmanovića pokrenula čitavu kampanju klevetanja Jankovića
i dezinformisanja. Tokom sudskog postupka Muzej je zastupalo Opštinsko javno
pravobranilaštvo koje se "proslavilo" raznoraznim
"biserima" kojima se po svaku cenu pokušalo diskreditovati Jankovića
u prvostepenom postupku.
Tako je,
recimo, u dopisu od 6. jula 2009. godine, pravobranilaštvo naprasno izmislilo
da je navodni razlog za otkaz naprasno postalo navodno Jankovićevo ponašanje
(činjenje ii nečinjenje) koje navodno narušava disciplinu rada do te mere da
mora biti prekinuto otkazom kako bi tužiocu bilo zabranjeno da radi kod tužioca.
O tome da je čitav slučaj zapravo bila naručena stvar najbolje govori činjenica
da se tokom suđenja ispostavilo da je tadašnji direktor Kuzmanović po sopstvenoj
izjavi datoj na sudu po mišljenje išao recimo u Inspekciju rada,
pravobranilaštvo i kod izvesne advokatice Anke Ćeran samo kako bi po
svaku cenu nekako legalizovao otkaz Jankoviću.
O tome da je
ovaj otkaz Jankoviću bio imperativni zadatak u krajnjoj liniji potvrđuje
činjenica da je u odgovoru na tužbu Kuzmanović naveo da poslodavac može
zaposlenom da otkaže ugovor o radu a da pri tome ne čeka konačnu odluku suda o
eventualno učinjenom krivičnom delu, a da u svemu ovome ne pravi razliku između
Zakona o radu i Zakona o državnim službenicima primenjujući ono što mu u datom
trenutku najviše odgovara. Kuzmanovićevi marifetluci ni najmanje nisu
impresionirali sudije tadašnjeg Opštinskog suda u Rumi koji su prvostepenu
presudu kojom se Janković vraća na posao doneli već 21. 9. 2009 nakon čega je
čitav predmet upućen Apelacionom sudu u Novom Sadu koji je dana 13.4. 2010
doneo presudu br GŽ1.1008/10 kojom se odbija žalba Zavičajnog muzeja Ruma i
potvrđuje presuda Opštinskog suda u Rumi br II P1.122/09 kojom se Dragomir
Janković vraća na posao. Već 9. oktobra 2010. godine, Janković podnosi tužbu
protiv direktora Muzeja Radovana Kuzmanovića zbog zlostavljanja na radu pošto
se uopšte nisu sprovele pojedine radnje iz presude o vraćanju na posao.
Tako je
recimo Janković formalno bio zadužen sa zbirkama i kompletnom stručnom
dokumentacijom Likovnog odeljenja a da pri tome uopšte nije imao nikakav
pristup materijalu već je sedeo za pisaćim stolom koji je bio jedino sredstvo
za rad, pošto su likovna zbirka i sva dokumentacija bili zaključani katancem na
vratima koja je Janković svakodnevno mogao samo da gleda, pri čemu je
Kuzmanović smatrao da se Janković može koristiti kompjuterom drugog radnika u
istoj kancelariji iako je u samom muzeju, zbog odlaska radnice na porodiljsko
odsustvo bio slobodan još jedan kompjuter! Osim toga, od povratka na posao
Jankoviću nije bio poveren ni jedan jedini zadatak, a vrhunac šikaniranja
svakako je bila odluka direktora Muzeja kojom je likovnom zbirkom kojom je
formalno bio zadužen Janković, svo vreme rukovao tadašnji muzejski vozač!
O tome da je
Kuzmanović sebe stavio iznad zakona najbolje govori sledeći deo iz njegovog
odgovora na tužbu od 27.12. 2010 gde se doslovce navodi da kustos likovnog
odeljenja nije eksplicitno zadužen zbirkama i kompletnom stručnom
dokumentacijom već se njome služi kao i ostali radnici kojima je to zadatak
iz čega proizilazi da se likovnom zbirkom mogu služiti šofer, spremačica
i kafe kuvarica, ako im direktor to naloži. Takođe je pažnje vredna Kuzmanovićeva
tvrdnja da primopredaja zbirke nije predviđena kao način zaduženja kustosa čime
je samo pokazao da je definitivno zalutao u muzeologiju.
Šta
Dragica još hoće od Dragomira?
U nastavku
Kuzmanović čak prebacuje sudu da usvajanje Jankovićeve tužbe predstavlja
mešanje u poslove direktora i poslovnu politiku Muzeja i čak navodi da Janković
ima privilegovan položaj u muzeju jer prima platu a ne radi ništa. Naravno da
do danas nije uopšte razjašnjeno zbog kojih je to zasluga Kuzmanoviću bilo
toliko stalo da štiti navodno ugrožena prava Dragice Janković, bivše supruge
Dragomira Jankovića sa kojom je razveden još od septembra 2006. i koja do kraja
Jankovićevog direktorovanja Muzeje, dakle gotovo dve godine, nije dobila otkaz
a koja i dan danas radi u muzeju a za koju je Janković navodno zahtevao da joj
Kuzmanović da otkaz što je pored ostalog naveliko razglabano u svim
Kuzmanovićevim izjavama u brojnim sudskim postupcima.
Pošto je u
međuvremenu izvedena reforma sudstva, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, odnosno
sudska jedinica u Rumi pod brojem IV 13 III-3/12 dana 26.3 2012 donosi
prvostepenu presudu kojom se odbija Jankovićeva tužba kao neosnovana a pored
ostalog sud je zdravo za gotovo prihvatio Kuzmanovićeve tvrdnje da je za vreme
dok je Janković bio direktor bila velika neažurnost u vezi upisivanja predmeta
likovne zbirke u knjigu ulaza muzejskog materijala zaboravljajući pri tome da
je Janković tada vršio dužnost direktora a ne rukovodioca likovne zbirke a
zapravo čitava presuda izgleda kao predavanje na kursu moralno političkog
vaspitanja i poštovanja života i dela direktora a istovremeno jasno pokazuje da
se Kuzmanović u muzeologiju razume kao Staljin i demokratiju pa se ispostavilo
da Kuzmanović pojma nema recimo o tome koje se sve radnje moraju vršiti
prilikom primopredaje zbirke, kao i šta su recimo knjige ulaza muzejskog
materijala, inventarne knjige, šta podrazumeva revizija zbirke, a osim toga se
ispostavilo da je Kuzmanović falsifikovao izveštaj o popisu likovne zbirke jer
su kustosi koji su navedeni kao članovi popisne komisije kasnije pred sudom
kazali da nikada nisu ni bili u depou likovne zbirke.
U ovoj
skandaloznoj presudi sud utvrđuje obavezu da Janković treba da ide na stručne
kurseve i usavršavanja kao i da on usavršavanju ne prisustvuje ali se ne upušta
u utvrđivanje razloga tome jer je u pitanju još jedan vid mobinga od strane
Kuzmanovića, odnosno sprečavanje usavršavanja. Naime iako je u skladu sa
Pravilnikom o višim stručnim zvanjima u muzejima Srbije Janković blagovremeno
obavestio direktora i podneo mu zahtev za prijavu Narodnom Muzeju u Beogradu,
Kuzmanović je odbio da prijavi tako da je Janković prijavu za više muzejsko
zvanje morao sam da podnese i plati naknadu za rad Komisije za dodelu viših
zvanja.
Janković je
po rešenju Narodnog muzeja Srbije, a na osnovu stručnog ispita, na kraju dobio
najviše zvanje - muzejski savetnik. Međutim, direktor Kuzmanović na kraju je
odbio da prizna ovo stručno zvanje samo zato jer po njemu Janković nije mogao
sam da odabere temu za ispit, već da je temu za polaganje kao veliki
muzeolog trebalo da odredi Kuzmanović lično, da je tek nakon toga isti taj
Kuzmanović trebalo da ga uputi na konkurs za dobijanje višeg zvanja, pri čemu
ni najmanje nije smetala činjenica da je usled Kuzmanovićeve bahatosti, Janković
sam sebe morao da prijavljuje na konkurs i samostalno odlazi na usavršavanje.
O tome da je
ova prvostepena presuda zaista bila skaredna najbolje govori činjenica da je
Apelacioni sud u Novom Sadu pod brojem GŽ1.2332/12 već 23 avgusta 2012 godine doneo
pravosnažnu presudu kojom je usvojena žalba Dragomira Jankovića i preinačena
presuda osnovnog suda iz Sremske Mitrovice i u kojoj je ustanovljeno da
direktor Zavičajnog muzeja Ruma nije poštovao, odnosno nije se uzdržavao od
ponašanja kao što su nedavanje radnih zadataka zaposlenom i nedavanje sredstava
za obavljanje posla čime je potvrđeno postojanje mobinga u ovom slučaju.
Ipak veliko
finale koje je samo potvrdilo da je čitava ova sudska trakavica nastala
zahvaljujući bahatosti i diletantizmu Kuzmanovića usledilo je 4.10.2012 godine
kada je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici pod rednim brojem 9 K-3453/10 doneo
rešenje kojim se obustavlja krivični postupak protiv okrivljenog Janković
Dragomira zbog odustajanja Okružnog javnog tužilaštva od optužbe i krivičnog
gonjenja!
Time je samo
dokazano da je sve ovo od početka bila čista nameštaljka. Međutim, malo je
poznato da bi u Zavičajnom muzeju Ruma Tužilaštvo ipak imalo posla ako bi se
samo udubilo u finansijske akrobacije Radovana Kuzmanovića.
Naime čitavo
vreme dok je trajao sudski spor oko povraćaja Dragomira Jankovića na posao ,
umesto da plate koje bi Janković dobio da je ostao na poslu vraća u budžet
grada Rume, Zavičajni muzej je redovno potraživao i dobijao i sa njima
finansirao radno mesto portira koji je u muzej primljen odmah nakon otkaza
Jankoviću čija je plata bila upola manja nego Jankovićeva, a drugi deo tog
novca je pojela maca što se vidi iz odluke o budžetu Rume za 2009. godinu iz
decembra 2008. gde je pod rednim brojem 3.6, stavka 166 i 411 za plate, dodatke
i naknade zaposlenih u muzeju za 2009. godinu predviđeno 5.340.983 dinara što
je rebalansom iz avgusta 2009 povećano na 5.915.000 dinara da bi se prema
Izveštaju o realizaciji budžeta Rume za tu godinu ispostavilo da je isplaćeno
nešto manje, 5.846.423 dinara, odnosno 98,84% sume predviđene rebalansom.
Optimizam
Živke ministarke
Kada je
Janković nakon 17 meseci vraćen na posao opština je ponovno Muzeju prebacila
novac za isplatu tih 17 plata sa kamatom i to iz budžetske rezerve što se vidi
iz Izveštaja o izvršenju odluke o budžetu opštine Ruma za period
januar-septembar 2010. godine iz oktobra 2010 gde je pod rednim brojem 52
navedeno da je sa pozicije 191/1 i sa klasifikacijom 483 iz budžetske rezerve
isplaćena naknada Janković Dragomiru po vansudskom poravnanju na ime naknade
štete za neisplaćene zarade u iznosu od 1.088.750, 54 dinara.
Pošto su na
kraju i vrapci na grani shvatili da je Kuzmanović naneo veliku štetu tokom svog
direktorovanja, 13. jula prošle godine on je posle isteka mandata postavljen za
vršioca dužnosti što je direktno bilo u suprotnosti sa zakonom o kulturi i to
po političkoj liniji iako uopšte nije ispunjavao uslove za direktora koje je
propisivao tadašnji statut muzeja. Kako bi eventualno spasao svoj položaj 2011
godine iz Statuta je izbacio odrednicu o stručnosti koja je do tada bila uslov
za imenovanje direktora.
Ipak to
Kuzmanoviću ni najmanje nije pomoglo pošto je trakavica dobila novo poglavlje
pošto je za njegovu naslednicu imenovana izvesna Dragana Tanević po
struci vaspitaljka i to odmah nakon neopozive ostavke na mesto vršioci dužnosti direktora
Zavičajnog muzeja, i razrešenja Radovana Kuzmanovića. Tanevićka, koja
je bila i kandidatkinja za odbornicu na listi SPS-a na lokalnim izborima u maju
2012. godine, do prelaska u Muzej bila je zaposlena kao vaspitaljka
u predškolskoj ustanovi "Poletarac", a prema dobro obaveštenim
izvorima u Rumskom SPSu, na njenom postavljenju za v.d. direktora Zavičajnog
muzeja direktno je insistirao potpredsednik opštine Ruma i predsednik
Opštinskog odbora SPS-a u Rumi Dragan Kardaš.
Iz istih
izvora bliskih rumskom SPS-u saznalo se da je Tanevićeva postavljena u
nedostatku kadra stranačke opštinske organizacije, jer je za ovu funkciju
potreban VII stepen stručne spreme. Ispostavilo
se da samo ona ispunjava ovaj uslov. Kako nam je izvor naveo, od nje se tražilo
da bude na funkciji v.d. direktora Zavičajnog muzeja samo nekoliko meseci,
dok se ne steknu uslovi za raspisivanje konkursa na kojem će konkurisati neko
kompetentniji, a Dragana je bukvalno naterana da se prihvati ove funkcije.
Do sada još niko nije razjasnio zašto taj
kompetentniji kadar nije do sada predložen, Potpredsednik opštine Ruma Dragan
Kardaš nije bio dostupan za razgovor, a iz sedišta Socijalističke partije
Srbije u Rumi, niko nije bio u stanju da odgovori šta je, osim političke
pripadnosti Draganu Tanević preporučilo za v.d. direktora Zavičajnog muzeja,
Naravno, sasvim moguć odgovor na pitanje šta vaspitaljka u muzeju leži u činjenici
da većina gospode na vlasti nije išla u zabavište već u Gradski komitet pa bi
sada trebalo da to pod hitno nadoknade kako bi bili lepo vaspitani.
Ipak tačka dnevnog reda koja
se odnosila na izbore i imenovanja sama po sebi je
takođe bila živopisna samo zbog činjenice da je imenovana Dragana Tanević, kako je to zvanično najavljeno - specijalista strukovni vaspitač, odnosno u prevodu na
svakodnevni jezik vaspitaljka i to kao vršilac dužnosti direktora
kome u tom svojstvu mandat traje najduže godinu dana.
Odbornici
opozicije oštro su negodovali zbog ove tačke dnevnog reda, čije su brisanje na
početku i tražili, uz kritike izrečene sa govornice tokom rasprave.
Kritike su
se odnosile uglavnom na stručnu spremu Dragane Tanević koja po statutu
Zavičajnog muzeja ne ispunjava uslove, a moglo se čuti i to da je ovo
nameštenje neka vrsta potkusurivanja zbog spora koji Dragana Tanević vodi
protiv Opštine Ruma još od 2010. godine pred Upravnim sudom u Novom Sadu.
Međutim u senci je ostala činjenica da je u muzeju i dalje u radnom odnosu
formalno ostao i Radovan Kuzmanović, samo je tu problem što se nešto ne
pojavljuje baš često u Muzeju, jer ko zna, kako reče Živka Ministarka, možda će
on opet biti direktor, samo da se smiri ovo malo bruke.