Pljačka
Dok traje napad štetočina na srpske šume,
vlasti nameštaju tender za njihovo uništavanje
Od vladinih gubara, sve zaudara
Gusenice poznate pod imenom gubari, pojele su
proteklih meseci šumu nacionalnog parka Đerdap vrednu sto dvadeset
miliona dinara. (120.000.000). Štetočine su osim šume Nacionalnog parka
Đerdap, devastirale hiljade hektara šume u nadležnosti Javnog preduzeća Srbijašume (Srbijašume) i 7.000 hektara privatnih šuma. Ukupno je oštećeno 77.000 hektara
šuma, a štetu su pretrpeli i voćnjaci i kukuruzna polja u blizini šumskih
gazdinstava koje su napali ovih insekti. Orgijama gubara ove godine pogodovalo
je ponašanje njima srodne vrste štetočina, iz grupe poznate kao državna
administracija, srpski političari i službenici javnih preduzeća...Štetočine
su pokušale da nameste tender za nabavku bioloških preparata za zaprašivanje.
Kako nameštanje tendera nije uspelo, interesni lobi zadovoljio se sprečavanjem zaprašivanja,
dok je odobrenih četiri stotine miliona dinara (400.000.000) iz budžeta za te
potrebe ostalo ne iskorišćeno.
Vuk Stanić
O problemu sa gubarima počelo je da se priča 2012. godine
kada su napali 60.000 hektara, za koje su nadležne Srbijašume. Tada se pošast proširila do granice za koju
je nadležan Nacionalni park Đerdap. Najezde gubara počinju u proleće i traju do kraja maja. Gusenice prvo besomučno jedu lišće, a potom se učaure, pretvaraju se u leptire koji potom polažu jaja za sledeću godinu. U pokušaju da spreče katastrofu, prošle godine su Srbijašume i Nacionalni park Đerdap odlučile da se obrate Ministarstvu poljoprivrede,
da im obezbede novac za vazdušno zaprašivanje. Gubare je moguće istrebiti različitim hemijskim preparatima. Ipak, Srpske šume su od
strane nadležnih agencija Evropske unije nedavno certifikovane kao Evropsko
dobro, tako da sada nije dozvoljeno tretirati ih hemijskim preparatima. Gubare
je prema evropski propisima moguće uništavati ručno, ili biloškim prepratima.
Rešenjem srpskog Zavoda za zaštitu prirode dozvoljeno je koristiti samo "mehaničko fizičke mere" odnosono gubari se moraju
uništavati ručno.
-Ove mere podrazumevaju uništavanje jajnih legala gubara, sa kore stabla uz pomoć drvenih alatki dovoljnih dužina izrađenih u vidu noževa, piše u Rešenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Zavod tvrdi i da na površinama na kojima je ustanovljen "jak i vrlo jak
napad" gusenice, odnosno gubare treba uništavati aviotretiranjem, ali ne
hemijskim preparatima već samo biološkim.
Od bioloških preparata koji dolaze u obzir, Zavod je odobrio korišćenje jedino preparata "Forej 48B". U pitanju je
specijalizovan preparat na bazi bakterije (Bacilius thuringiesis), koji
uništava gubare, ali ne i druge vrste neophodne za održavanje lanca ishrane u
šumi. Sve ovo u obzir je uzelo Ministarstvo poljoprivrede kada su tražili od
Vlade da odobre budžetska sredstva za vazdušno zaprašivanje. Za vazdušnu
kampanju 77.000 hektara koliko su gubari napali bilo je neophodno 600.000.000
dinara, odobreno je 400.000.000 dinara. U kombinaciji sa mehaničko fizičkim merama ovo bi bilo
dovoljno. Ispostavilo se da za jedini odobreni preparat "Forej 48B"
postoji generalni zastupnik za Srbiju, firma Visan sa Novog Beograda, što je za
korumpiranu administraciju značilo da će ostati bez posredničkih procenata.
Čim su sredstva odobrena počelo
je lobiranje da se lista dozvoljenih bioloških preparata proširi. Mnogi su želeli da uzmu proviziju od zaprašivanja
srpskih šuma. Nije im odgovaralo što
postoji legalan zastupnik za prodaju jedinog certifikovanog preparata. Tu treba
istaći i da je firma "Bio eko centar" iz Zrenjanina saopštila
da smatra da bi sa njihovim preparatom "D-Stop" gubari mogli
da budu trajno uništeni. Više službenika Ministarstva poljoprivrede lobiralo je
da preparat iz Zrenjanina uđe na listu sredstava sa kojima je dozvoljeno prskati
gubare.
Sa firmom "Bio eko centar" blisko je
povezan pokrajinski odbor Demokratske stranke. Bojan Pajtić je u više
navrata uticao da se njihovi preparati koriste za zaprašivanja koja finansira
Pokrajina. Sa druge strane u dokumentaciji Srbijašuma piše da su ranije
pokušali da sa preparatom "D-stop" unište gubare, ali da takvo
zaprašivanje nije dalo nikakve rezultate. U okviru Srbijašuma i
Ministarstva poljoprivrede postojao je jak lobi zagovornika koji su tvrdili da
je gubare moguće zaprašivati i biološkim preparatom Voreks, koji se
proizvodi u Italiji. U Italijanskoj štampi je objavljeno da prskanje ovim preparatom
gubarima nije ni najmanje smetalo. Šteta koju su gubari naneli državnim i
privatnim šumama Italijansku Vladu koštala je milion i dve stotine hiljada evra
(1.200.000)
Zdrav razum je preovladao, komisija Nacionalnog parka
Đerdap, za koji je odobren deo sredstava nije dozvolila da ovi preparati budu
među dozvoljenim sredstvima. Prema pravilima tendera Samo "Forej 48
B" je dolazio u obzir. Početkom proleća Nacionalni park raspisuje
tender po hitnom postupku. Sa velikom brzinom i nesvakidašnjom poslovnošću za srpke
prilike potpisuje sa ugovor sa ovlašćenim prodavcem preparata. Nacionalnom
parku dostavljene su bankarske garancije, ali iz Đerdapa ne uplaćuju avans za
početak radova. Avioni stoje na aerodromima, piste su zakupljene, piloti koji
su trebali da zaprašuju prošli su obuku, ali Nacionalni park okleva da plati. Danima se ništa nije
dešavalo. Potom su i Srbijašume raspisale tender. Na njihovom tenderu
kao dozvoljeni preparati označeni su "Forej 48 B" koga je srpski Zavod odobrio, ali Zrenjaninsko čudo "D-Stop" koje u zaprašivanju gubara ne daje
nikakve rezultate. Firma iz Zrenjanina se nije javila na tender, dok su
zastupnici "Foreja 48 B" podneli urednu dokumentaciju.
Nekoliko dana kasnije ponuđači su obavešteni da Ministarstvo poljoprivrede odustaje od zaprašivanja za ovu godinu, kako na području Srbijašiuma tako i na području Nacionalnog parka Đerdap! Rezultat ovakve
odluke je sigurno finansijski naneo štetu onima koji su
platili zakup aerodroma i obučavali pilote za potrebe
prskanja, ali pravu štetu pretrpeli su Srbijašume i Nacionalni Park Đerdap. Knjigovodstveni prirast vrednosti šuma u Nacionalnom
parku Đerdap je godišnje, četiri milijarde dinara. U pitanju je prirast semena
i drveta. Samo ove godine gubari i štetočine iz državne administracije naneli
su štetu od sto dvadeset miliona. Sledeće godine šteta bi mogla da bude i veća,
jer će se populacija insekata koji jedu lišće i oštećuju drvo sa 77.000 hektara
proširiti na više od 100.000 hektara šume. Na slikama koje su napravili
fotoreporteri Tabloida možete videti kako izgleda opustošena šuma Nacionalnog
parka Đerdap, koju su napali gubari.
A 1.
Gubari kod Negotina, krenuli na voćnjake i kukuruz!
U Negotinskoj krajini čije su šume ove godine bile
zahvaćene nezapamćenom najezdom gubara, nije bilo dovoljno lišća da se nahrane
štetočine pa su insekti prešli i na uništavanje okolnih voćnjaka i kukuruza.
Privatni vlasnici šuma, voćnjaka i kao i ratari, potpuno su bili nemoćni i sa
žaljenjem su posmatrali kako im ovaj insekt iz dana u dan pravi sve veću štetu.
U Srbijašumama kažu da je ovogodišnja najezda gubara
do sada najveća i da je jedina mera koja je mogla biti preduzeta tretiranje iz
vazduha. Na žalost, kažu da resorno ministarstvo nije odobrilo sredstva...