Pljačka

 

Teror države nad građanima: privatni izvršitelji kreću na sirotinju

 

Skidaju i cipele s nogu!

 

Uz saglasnost Aleksandra Vučića, krenula je horda privatnih izvršitelja da ojađenim i bankrotiranim građanima naplati dugove i otme poslednje što imaju, samo da bi banditski budžet partije na vlasti bio napunjen do vrha. "Glavni stožer" ovog državnog terorizma predstavlja JKP Infostan. Preko njega naprednjaci ucenjuju i zavode strahovladu u gradovima. Institut ličnog bankrota u Srbiji nije predviđen, tako da je građanin u ovoj zemlji potpuno nezaštićen. Vučićevi izvršitelji su iz Demokratske stranke i svi su obučeni za vreme "ministrovanja" Snežane Malović kako da skinu kožu sa leđa sirotinje. Mnogi od njih su već razvili svoj "privatni biznis" pa preko svojih firmi prodaju zaplenjenu robu, pa čak i stanove, otete od bankrotiranih građana.

 

Milan Glamočanin

 

Prošle godine podpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, vraćajući se  sa ''konsultacija'' u Vašingtonu, poručio je građanima da ih očekuje teško vreme, stezanje kaiša, gladi i odricanja...

Dva meseca ranije, u predizbornoj kampanji, poručivao je da će se obračunati sa organizovanim kriminalom, korupcijom, da će vratiti u zemlju desetine opljačkanih milijardi  i doneti stotinu milijardi dolara stranih investicija.

I obećanje o godinama suočavanja sa strašnim mukama, odmah je počeo da realizuje.

Ucenjujući koalicione partnere u Vladi Srbije, Aleksandar Vučić je ostavio svog poslovnog prijatelja Dragana Đilasa na vlasti, da dokrajči započeti projekat satiranja glavnog grada i surove pljačke.

Napad na siromašne građane Vučić je započeo nastavljanjem realizacije projekta uvođenja privatnih izvršitelja, kao kraljevskih poreznika u srednjem veku, koji treba da siromašnim građanima otmu i poslednju krišku hleba iz ruku. Dragan Đilas je, nakon lokalnih izbora, za direktora Javnog komunalnog preduzeća Infostan postavio Bojana Milića, dotadašnjeg predsednika Opštine Rakovica. Gospodin Milić je suprug Renate Radujko-Milić, gradskog sekretara za finansije, a ona je rođena sestra Branka Radujka, doskorašnjeg generalnog direktora Telekoma. I pljačka je mogla da počne...

Gospodin Bojan Milić je u kancelariju predsednika SO Rakovica došao iz stana u suterenu, a kada je iz kancelarije otišao, postao je vlasnik više od 40 stanova, lokala i poslovnog prostora i sa respektabilnim voznim parkom.

Uz Vučićevu saglasnost, JKP Infostan je podneo oko 100 hiljada predloga za prinudno izvršenje protiv građana, koji duguju za komunalne usluge.  Svi predlozi podneti su privatnim izvršiteljima, koji su, svi odreda, dokazani članovi Demokratske stranke, odnosno njeni veoma poverljivi ljudi, koji su ispite položili uz dozvolu bivše ministarke pravde  Snežane Malović.

A kada se pljačkaju građani, onda mora da im se otme sve, jer Vučić se zakleo svom dečku Miodragu Rakiću da će sve da radi što on od njega traži. Direktor Infostana Bojan Milić angažovao je svog prijatelja, advokata Dragana S. Milovanovića iz Beograda, Kralja Milana 33.

Stručne službe Infostana pišu privatnim izvršiteljima predlog za prinudno izvršenje, na taj predlog stavlja se faksimil pečata pomenutog advokata i faksimil njegovog potpisa, zatim se piše, u ime privatnog izvršitelja i  rešenje o dozvoli izvršenja, stavlja njegov pečat i faksimil njegovog potpisa! Zašto? Radi pljačke! Javna komunalna preduzeća pred sudovima i u sporovima pred sudovima zastupa Javno pravobranilaštvo grada Beograda.

Zašto onda advokat? Radi pljačke!

Ni luk jeo, ni luk mirisao, za svaki podneti predlog za izvršenje JKP Infostan odmah plaća advokatu Draganu Milovanoviću, bez obzira na uspeh u sporu! Ako se pomnoži 100 hiljada podnetih tužbi sa 6.000 dinara, račun za usluge gospodina Milovanovića je negde oko pet miliona evra! Toliko zaradi čovek koji učini samo napor da Infostanu podnese račun za advokatske usluge! Koliko od te brojke dobije direktor Bojan Milić, koliko Dragan Đilas, a koliko potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, samo temeljna istraga može da utvrdi.

Da su te pare plaćane Javnom pravobranilaštvu Beograda, ušle bi u gradski budžet. Ali, cilj Đilasove vladavine i jeste da svaka para izađe iz budžeta, i uđe u njegov džep, i njegovih  ''poslovih prijatelja'' poput Bojana Milića i Aleksandra Vučića.

Kada građanin sa JKP Infostan zaključuje Ugovor o pružanju usluga, onda se utvrđuju i obeze JKP Inostan kao ugovorne strane, da izvrši komunalne usluge, čija naplata se potom objedinjuje. A JKP Infostan se obavezuje da će usluge grejanja biti kvalitetne i po standardima, da će se održavati zgrade, redovno odnositi smeće...

U slučaju spora, ugovorne strane prihvataju nadležnost suda opšte nadležnosti u Beogradu. U konkretnom slučaju to je Prvi osnovni sud u Beogradu, a za šire područje grada Drugi osnovni sud u Beogradu.

Zašto se angažuju privatni izvršitelji? Radi pljačke.

U njihovo ime stručne službe Infostana kucaju i predlog o dozvoli izvršenja, i sve to šalju građanima u ime privatnih izvršitelja. A to rade, jer sve to košta. Osim što moraju bespogovorno da plaćaju račune, bez obzira da li su usluge izvršene, ili nisu, da li građani imaju prava na povlastice, kao korisnici socijalne pomoći, kao učesnici ratova, ili kao nezaposlena lica, gologuzani moraju da plate i rešenje o izvršenju, koje privatni izvršitelj nije čak ni otkucao! A te pare bi, da sud izvršava ova rešenja, kao sudska taksa, otišle u budžet Srbije. E, iz tog budžeta Vučić želi da svaku paru vidi u svom džepu.

Dakle, ugovorna obaveza da u slučaju spora između građanina i Infostana odlučuje sud, grubo je prekršena, jer sada to čini privatni izvršitelj! Zašto: radi pljačke.

Po članu 3 Zakona o policiji, ona prilikom izvršenja pruža pomoć državnim organima, ali ne i privatnim licima. Ipak, po nalogu direktora policije Milorada Veljovića, policija i na telefonski poziv privatnih izvršitelja asistira prilikom popisa stvari koje se otimaju od građana koji duguju za Infostan, a potom i prilikom njihovog iznošenja, najčešće  tako što veže ukućane lisicama i istera ih na hodnik, da ih posmatraju komšije.

Zakonom o obezbeđenju i izvršenju nije propisana granica prinudne naplate, niti je određeno da građanin može zadržati u stanu osnovne stvari za svoje ukućane. Institut ličnog bankrota u Srbiji nije predviđen, tako da je građanin u ovoj zemlji potpuno nezaštićen. Mogu mu pleniti i garderobu, i skinuti i cipele s nogu!

A privatni izvršitelji su statusni ljudi,  pored ovog posla oni su članovi stranačkih organa, upravnih odbora.

Prilikom prodaje stvari, privatni izvršitelji su razvili biznis. Otete stvari se prodaju po višestruko nižoj ceni, tako da sva imovina iz stana, po oceni veštaka koje izvršitelj angažuje, opet o trošku građanina,  ne može da otplati samo jedan mesečni račun Infostana!

Polovina građana Beograda, mahom stariji građani, strepe od Infostana gore nego od Nemaca! Jer izvršitelji imaju i svoje pomoćnike, privatne uterivače, koji obilaze stara i bolesna lica, koja nisu sposobna da odu do Infostana i traže povlastice u plaćanju usluga, jer nisu sposobnima da pribave desetak potrebnih potvrda. E, takve privatni izvršitelji ucenjuju da će im oprostiti dug, ako potpišu ''Ugovor o doživotnom izdržavanju'' i tako stan poklone izvršiteljskoj mafiji.

Usrećitelj srpskog naroda Aleksandar Vučić, koji tvrdi da mu popularnost raste, obradovao je i 70 hiljada domaćinstava. Samo u Beogradu, uručenjem odluke EPS-a o isključenju struje, i to pred zimu, zbog neplaćenih deset hiljada dinara duga, živeće u kao beskućnici.

Da li građani Srbije imaju i teoretske šanse da prežive samo napade komunalnih preduzeća? Jer oni, protiv kojih se ove mere preduzimaju, skoro da nemaju nikakvih prihoda.

A, da podsetimo, u antičkom Rimu, Neron je, nakon ovakvih pobuna naroda, naređivao da privatne poreznike, koji su od naroda otimali i više od od onoga što je on tražio, dovedu u  Koloseum, pozivajući narod da posmatra kako ih komadaju lavovi i tigrovi. Viva imperator, uzvikivao je opljačkani narod! Ličilo je to sve na današnji rialiti šou na TV Pink.

Hleba i igara (Panem et circences), bila je deviza kojom je vladao Neron, i carevi i kraljevi posle njega. Danas Đilas i Vučić obećavaju narodu samo igre, bez hleba (Circences sinae panem).

Posle prve smrti nekog privatnog izvršitelja na plenidbi, ostali bi podvili rep, i našli bi pristojniji posao za život.