Povodom
Direktor opljačkao radnike za pedeset
hiljada evra, a pravosuđe ga štiti
Od čega su
oboleli državni organi?
Država štiti
one koji je varaju i izbegavaju da plate porez, ali su dovoljno spretni da mogu
da podmite državne službenike i sudije. O jednom od takvih primera govori i
pismo gospođe Marije Spasojević, osnivača i suvlasnika preduzeća za fizičko tehničko
obezbeđenje Ministarstvu finansija - Uprave za trezor. U pismu koje Tabloid
objavljuje u celosti, ona opisuje kako je grubo opljačkana uz asistenciju
države.
....
Osnivač sam
preduzeća "Orus Group" d.o.o. sa sedištem na Vračaru u
ulici Cara Nikolaja br.5, Beograd, sa udelom od 33.33 odsto i nisam zaposlena u
preduzeću. Osnivačka prava ostvarujem (ili sam trebala da ostvarim) u skladu sa
vlasničkim udelom u istom preduzeću. Od osnivanja preduzeće sam finansijski
pomagala kroz pozajmice za likvidnost u skladu sa zakonom,a imajući u vidu
dogovor sa druga dva suvlasnika koji nisu imali sredstava za pokretanje
preduzeća u finansijskom smislu. Preduzeće je radilo od 15.
septembra 2008. na poslovima pružanja usluga fizičko tehničkog obezbeđenja
Ministarstvu finansija - Upravi za trezor. Radilo je na celoj teritoriji Srbije
i ukupno je upošljavalo 187 radnika. Svi su bili uredno prijavljeni, prošli
obuku, prošli provere MUP-a, prosečna starost radnika je bila oko 27
godina.
U februaru
2009. primetila sam veliki i konstantan odliv sredstava sa računa
preduzeća u gotovom novcu. Na sastanku sam uputila zahtev da mi se objasni
ovakav vid poslovanja imajući u vidu da je prouzrokovan odliv sredstava za koji
nisu postojali dokazi da su u poslovne svrhe trošeni. Dobila sam frapantan
odgovor: "Mi trebamo da imamo i vodimo crne knjige".
Od tada nisam
odlazila u preduzeće zbog pretnji koje su mi upućene, vulgarnosti i osionosti
suvlasnika i partnera, a direktoru sam poslala pismeni zahtev da mi se
pošalje finansijska dokumentacija, jer nismo mogli da organizujemo skupštinu
osnivača zbog izbegavanja suvlasnika, od kojih je jedan i odgovorno lice u
pomenutom preduzeću, a drugi savetnik direktora preduzeća. Tu dokumentaciju
nisam dobila.
Direktor uz
pomoć drugog osnivača izvlači celokupni profit koji je ostajao po isplati
radnika. U julu 2009. predajem krivičnu prijavu za utaju poreza i zloupotrebu
službenog položaja, po tada važećem zakonu o krivičnom postupku protiv
direktora preduzeća Dragana Tanaskovića.
Tužilaštvo
izdaje nalog Poreskoj policiji za finansijsku kontrolu zakonitosti
poslovanja preduzeća, a po komentaru napisanom na krivičnoj prijavi svojeručno
od postupajućeg tužioca Ljubice Veselinović.
Poreska
uprava ne prosleđuje nalog tužioca Poreskoj policiji, već ga šalje
Poreskoj upravi, filijali Vračar. Vračar izdaje nalog za kontrolu zakonitosti
poslovanja preduzeća 20.10.2009. za period poslovanja 01.02.2009.-20.10.2009.
Predmet dobija inspektorka Dragana Ostojić koja je, po rečima direktora
filijale Dušana Ljubičića, inspektor koji malo zna.
Inspektorka Ostojić donosi zapisnik, a
potom i rešenje 10. marta 2010. godine. U poreskom i upravnom aktu namerno
izostavlja koje lice je izuzelo iz imovine društva iako je imala sva dokumenta
iz preduzeća kao i zahtev tužilaštva.
U aktima navodi da je odgovorno lice dokumentovalo
troškove ne znajući da se dokumenta u originalu nalaze kod mene, imajući u vidu
da se deo troškova odnosi i na moju pozajmicu za likvidnost preduzeća koju u
tom vremenskom periodu nisam podigla niti mi je isplaćena iz blagajne kako
navodi inspektorka. Bezobrazluk je još veći zato što je kasnije ustanovljeno da
u blagajni preduzeća za taj iznos nije postojao nijedan dokument, pa čak ni
falsifikovana priznanica.
Po istom principu priznaje troškove koji
su pravdani kao isplata prevoza radnicima.
Poreski akti i upravni akti neistinite
sadržine koje je 2010. izradila Ostojićka, a potpisale njene kolege koje su
kontrolisale njen rad, po službenoj dužnosti odlaze u Poresku policiju i
predstavljaju osnov rada poreskog policajca koji je zadužio predmet.
Poreski policajac Saša Marković
otpočinje istragu koju nije ni radio, već koristi upravne akte i dodaje
vremenski period i podnosi krivičnu prijavu neistinite sadržine i time
obmanjuje tužilaštvo i minimizira krivično delo utaje poreza i prikriva druge
krivične radnje odgovornog lica.
U toku kontrole interesovala sam se za
predmet kod načelnice terenske kontrole Spomenke Čonjić koja mi nije
delovala ubedljivo imajući u vidu da mi nije dozvoljavala da se uključim u
postupak kontrole ubeđujući me da nemam pravo da se umešam?!
Saznavši da je kontrola završena uputila
sam zahtev da mi se dostave poreski i upravni akti sa prilogom koji dokazuje
moj pravni interes. Dobila sam šokantan odgovor, po članu 7 Zakona o poreskom
postupku "trećim licima se ne mogu dostavljati akti koji predstavljaju
tajnu." Poreska uprava ima tajne u odnosu na osnivača?
Odlazim na sastanak po preporuci Spomenke Čonjić
i to kod Dušana Graovca da molim za svoja prava. On me nagovara da
odustanem od svojih napora, kao i od mog preduzeća zbog budućih poslova.
Kontaktiram još lica u Centrali Poreske uprave koji me ubeđuju da nemam nikakva
prava. Zar je moguće da su službenici poreske uprave od kojih su većina na
rukovodećim mestima pročitali Zakon o poreskom postupku samo do člana 7?
U međuvremenu se direktor preduzeća žali i
drugostepeni poreski organ poništava rešenje Dragane Ostojić i vraća prvom
stepenu na ponovni postupak iz razloga neutvrđivanja lica koje je izuzelo novac
iz imovine društva.
Nesrećna načelnica Čonjić zbog ovog
neuspeha odlučuje da predmet drži u fioci, da odugovlači koliko može. Opet
zovem interesujući se za predmet, a ona se pravda tako što mi govori da je Ostojićka
na bolovanju i da ne može da radi ponovni postupak. Interesantno objašnjenje, jer
ponovni postupak, o bilo kom da se radi, radi novi inspektor.
Prošlo je 11
meseci, zovem da pitam da li će početi ponovni postupak, dobijam isti odgovor.
Odlazim u Centralu na sastanak kome prisustvuje i Dušan Graovac.
Zakon vrlo
jasno kaže da je prvostepeni organ dužan da postupi u skladu sa drugostepenim rešenjem
i da u roku od 40 dana donese novo rešenje. Prvostepeno rešenje u ponovnom
postupku doneto je tek 16.03.2012. godine, a ponovni postupak je krenuo posle
moje predstavke upućene direktoru Poreske uprave i direktoru Regionalnog
centra Beograd.
Direktor je totalno uništio preduzeće,
prisvojio imovinu društva u gotovom novcu od 2009. do kraja 2010. godine u
iznosu preko 10 miliona dinara i to u periodu dok se vršila kontrola preduzeća
od strane Poreske uprave. Poreska uprava otkrivši utaju poreza od 8. miliona i
druga krivična dela odustaje od dalje kontrole iako su imali dokaze u postupku
kontrole o nezakonitom poslovanju i u 2011, 2012. Kontrola još uvek nije
nastavljena.
U 2012.
godini Direktor preuzima vlasnički udeo preduzeća i to: "SS BIRO" sa sedištem
u Loznici sa udelom od 50 odsto i otvara ćerku firmu sa sedištem adresi Orus
group-e, preduzeće se bavi istom delatnošću. Drugi suvlasnik otvara
preduzeće "Trikona group" koje preuzima deo poslovnih
aktivnosti Orus groupa.
Poreska uprava je kontrolisala
moje preduzeće 8 meseci i 20 dana, a direktor je za to vreme totalno uništio
preduzeće i pokrao sav novac: davao donacije, pozajmice od kojih većina nije
vraćena, umanjujući time dobit i sprečavajući uvećanje kapitala preduzeća.
Napominjem da
su poreski organi u zakonom predviđenom roku odradili svoj primarni zadatak,
sprečen bi bio odliv novčanog kapitala preduzeća, bio bi naplaćen utajeni
porez, drugi državni organi bi odreagovali u skladu sa zakonom, država bi
naplaćivala milione tekućih poreskih obaveza od istog preduzeća, 187 radnika ne
bi izgubilo posao, taj čovek ne bi ponavljalo ista krivična dela u produženom
trajanju, preduzeće bi nesmetano nastavilo da radi, posluje, širi se-što je u
direktnoj suprotnosti sa trenutnim činjeničnim stanjem.
Kontrolom
2010. godine utvrđeno je da je direktor falsifikovao potpise radnika, stavio u džep
50.000 evra, u postupku poreske kontrole učestvovali su i radnici koji su
tužilaštvu podneli brojne krivične prijave protiv direktora Tanaskovića.
Ustanovljeno je i da je direktor zapošljavao u državnoj instituciji, Upravi za
trezor, preko 100 radnika na crno, pri čemu je ugrožavao bezbednost
uprave za Trezor o čemu su bili obavešteni državni službenici koji nisu
reagovali. Sa kojim ciljem su me državni službenici i predstavnici sudske
vlasti sprečavali da zaštitim preduzeće, sačuvam i produžim ugovor vredan
3.800.000.00 evra.
Pošto se
zahuktala istraga protiv direktora on beži sa sedišta preduzeća u toku kontrole
zakonitosti poslovanja preduzeća po savetu poreskog službenika. Centrala
zbog toga oduzima PIB preduzeću što znači da ono ne može da raspolaže
sredstvima po računima kod banaka i da preduzima nijednu pravnu radnju.
Da je Poreska
uprava sprovela Rešenje o oduzimanju PIB-a na vreme odnosno u zakonom
predviđenom roku, ne bi sebe doveli u nemogućnost naplate utajenog poreza,
imajući u vidu da je Rešenje doneto krajem 2012.
Još krajem
2009. podnosim tužbu Privrednom sudu za izbacivanje oba suvlasnika koji nanose
štetu zajedničkom privrednom društvu. Prvostepeni postupak vodi sudija Mirjana
Jovanović . Od nje tražim privremenu meru za sprečavanje odliva sredstava,
što ona odbija sa naznakom "Malo verovatno"?!
Ista nije
donela niti jednu privremenu meru od 2009. do prvostepene presude novembar
2012. u kojoj je ponovo odbila privremenu meru sa obrazloženjem "da bih ja
time nanela štetu društvu". Sudija je ovde direktno onemogućila moja prava
i pristrasno stala na stranu tuženih. Sudija u svojoj presudi za rešenja
Ministarstva finansija - Poreske uprave konstatuje u svom obrazloženju da
su to "jednostrana mišljenja tamo nekog organa".
Veće
Privrednog apelacionog suda u sastavu Snežana Novčić, Milica Milanović
Trailović i Goran Savić, odbija sve privremene mere koje sam tražila i
potvrđuju sve odluke Mirjane Jovanović. Drže predmet osam meseci i držali bi ga
još uvek da se nisam obratila predstavkom Ministarstvu pravde, koje je u
rekordnom roku odgovorilo.
Ovakve
presude mogu izazvati društveno štetne posledice, jer može da se zaključi kako
i pored navoda iz poreskog akta, naplate višemilonskog poreza, prekršajnih
prijava, krivičnih prijava, podignutih optužnih akata - sve su ovo samo male
nepravilnosti. Ovakve odluke menjaju društvenu svest, a za posledicu imaju podrivanje
pravnog sistema ove države.