Do koske

Koliko Vođa ima dvorskih luda?

Mi nismo POLITIKA

U nedeljom izdanju dnevne Politike (25. januara) na naslovnoj stranici objavljen je komentar glavne urednice Ljiljane Smajlović, (pod naslovom "Mi smo 'Politika').

Povodom 111. godina od prvog broja ovog dnevnog lista, glavna urednica Ljiljana Smajlović, izbeglica iz Sarajeva, bivša savetnica Radovana Karadžića objašnjava ulogu svog lista, poredeći ga sa Njujork Tajmsom!

Tužna sudbina jednog uglednog lista, koji već 25 godina služi kao dvorska novina, a njeni urednici kao dvorske lude srpskih vlastodržaca.

List koji na sva usta hvali njegova glavna urednica, u gubitku je od preko 20 miliona evra! Izlazio je zahvaljujući novcu koji je tajkun Miroslav Bogićević mesečno, u milionskim iznosima, upumpavao u ovu novinsku kuću. Više od četiri hiljade radnika Bogićevićevog koncerna "Farmakom'' i kćerki firmi, više od 20 meseci nisu primili plate, nije im uplaćen doprinos...

Da bi "Politika" izlazila, gospodin Bogićević je uzimao kredite i davao novac. Taj prljavi i opljačkani novac nije smetao Ljiljani Smajlović, već je mesečno uzimala platu po deset hiljada evra!

Ova, po drugi put oktroisana (nametnuta) urednica "Politike", osim što zgrće novac, veći od plate predsednika SAD-a, predsednica je i Udruženja novinara Srbije, i na njeno insistiranje osnovan je i Savet za štampu, koji deluje kao ideološka komisija, koja ima za cilj da zastrašuje one koji se bave istraživačkim novinarstvom, i stavlja ih na stub srama.

Ova, pred svakim gospodarom unizna drugarica, svela je "Politiku'' na bilten Vučićevog kabineta. I dok je Srbija izložena najcrnjem propadanju, izumiranju građana i pljačkanju, kada čitate ovaj list učini vam se da građanima sa neba padaju pečeni pilići, da je sve med i mleko, da Vođa uživa ugled, a ne prezir celog sveta. Treba opravdati najamninu.

I dok ova suvopičasta veštica od 42 kilograma zgrće desetine hiljada evra mesečno, njen sin Neven Smajlović, sa umetničkim imenom Kogović, novac zarađuje kao ulični svirač.

Na čelu srpskog Udruženja novinara je žena ogrezla u svakoj vrsti kriminala, nemorala, doušništva i podaništva, koja, kao hodža iz njenog Sarajeva, telali iz zgrade UNS-a, kako je svaka vlast od Boga, i da joj treba služiti. Svako ko se drznuo da dovede u pitanje ličnost Vođe, Smajlovićeva ga je pljunula, opisala kao destruktivnog...

List koji grca u dugovima, koji se izdržava voljom Vođe, koji tera tajkune da plaćaju Politikino đubre od novina, ona ga predstavlja ''kao list visokoprofesionalan, koji zna da oni koji svoje političke protivnike prikazuju kao čudovišta, ustvari, nastoje unapred da se oslobode obaveze da slušaju njihove argumente''.

Nema sumnje, Politika samo sluša argumente onih koji su na vlasti, a one koji tu vlast i njene zločine osporavaju, Politika tretira kao čudovišta. Jer, kako drugačije da gospođa Smajlović opravda platu koju dobija od onih koji su je opljačkali od hiljade građana?

Srpska novinarska udruženja su jedina na svetu koja su surova prema svom članstvu, od kojih ubiraju članarinu, umesto da služe profesiji, oni služe vlastima Uglavnom se, voljom vlasti, na ta mesta, akcijama tajne policije, postavlja ološ koji sa novinarstvom nema neke jače veze. Na čelu NUNS-a je Vukašin Obradović, vlasnik Vranjskih novina, koje se prodaju u 350 primeraka, i izlaze, sa velikim dugovima, zahvaljujući donacijama Albanaca, čija prava Vukašin zastupa, ružeći svoje sugrađane. Vukašin nije napisao ni stotinak tekstova o lokalnim komunalnim temama.

Oni koji rukovode novinarskim udruženjima imaju više kurseva, kojima su prisustvovali u inostranstvu, nego objavljenih tekstova. Ali, ovi usmeni novinari su gori od najgorih tajnih službi. Da bi zaštitili svoje privilegije, plate i pozicije, kevću na svakog onog ko u novinarstvu digne glavu, i počne da istražuje pljačke vlasti.

"Mi nismo BIRN" ponosno je napisala Smajlovićeva u svom listu, povodom objavljivanja istraživačkog teksta ovog portala oko tendera za ispumpavanje vode na kopu Tamnava. Zaista, Politika nije BIRN. Kad kažeš Politika, misliš na smeće..

Danas srpskim medijima upravlja Nikola Petrović, Vučićev kum, koji je oktroisani direktor Elektromreže Srbije, koji se preselio na Dedinje, voze ga službena kola sa rotacijama i čuvaju specijalci, koji srpskim medijima šalje ''obavezujuća uputstva'' kojima se blate biznismeni, novinari, politički protivnici, poslanici, a sve sa ciljem da on sa svojim kumom zgrabi stotine milione evra.

Gospodin Petrović rukovodi i BIA-om, policijom, hvali se i da mu zastupnik direktora VBA ''jede iz ruke'', i da će i predstavnici diplomatskog kora, koji loše o njegovom radu izveštavaju, biti na udaru. Što se i događa. Tako je Petrović unapredio za predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža, kursistu, narkomana, kockara, alkoholičara i promiskuintetnog homosekualca, bez dana staža u privredi.

A nepoćudne novine i portale Nikola Petrović ganja preko BIA, uskraćuje njihovu prodaju, korumpirajući distributerske kuće i preteći štampariji. Nije daleko dan, kada ovaj ufikasni gospodin smakne i nekog diplomatu, da pokaže ko je ko u Srbiji, i da niko ne sme javno da sumnja u njegovog Kuma Aleksandra. A ako Aleksandar padne, Nikola je uveren da će ga on naslediti. Po mafijaškom naslednom pravu. Za Politiku i novinare iz korpusa Ljiljane Smajlović i Vukašina Obradovića, sve je to tako normalno. Treba spaliti one koji u namere Vođe smeju javno da sumnjaju.

A slika srpskog novinarstva je porazna. O tome najbolje svedoče i izveštaji iz Davosa, u kojem je Vučić, uglavnom, bio sam, a njegova rukovanja, iz kurtoazije, sa svetskim političarima, novinari srpskih medija opisali su kao ''istorijske susrete na najvišem nivou''.

Svakog dana mediji opisuju Vučićevo kretanje, počev od jutarnje nesanice i ranog dolaska u zgradu Vlade, pa do odlaska u Jajince i druge jazbine, sa svojim dečacima. Najmanje pet istorijskih podviga, po srpskim medijima, ostvari dnevno Aleksandar Vučić.

Mi nismo Politika!