Francuska

Država kao narodni neprijatelj: koliko dugo Francuska i cela Evropa mogu da trpe američki pritisak?

Svi znaju sve, ali svi ćute

Jedan je od retkih stručnjaka koji je najavio svetsku krizu još 2002. godine. Sa čuvenim humanistom Stephanom Hesselom osnovao je 2012. Kolektiv Ruzvelt i napustio Socijalističku partiju nakon godinu dana Olandove vladavine, da bi osnovao opozicionu stranku New Deal Nouvelle Donne, koji već broji oko 12. 000 članova. Deputat u EU skupštini, Pjer Laruturu (Larrouturou) je na putu da ujedini mnoge ekologiste i razočarane socijaliste u svoju partiju. Ovaj agronom i ekonomista je još u maju prošle godine objavio knjigu pod naslovom, Velika izdaja: Poruka se odnosi na Fransoa Olanda i njegovu vladu, a medijima je trebalo pola godine da je pročitaju. Danas je hit i kamen spoticanja politički podobnima, tvrdi književnik Mile Urošević, dopisnik iz Pariza

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

Milioni Francuza se osećaju izdati od strane Franosa Olanda. Ja pogotovo, jer je moj prijatelj za koga sam glasao. Najčudnije je to da mnogi i dalje veruju u socijalnu pravdu i ne shvataju da im se uništava planeta i sva budućnost. Ako je elita digla ruke od svega, narod ne sme da se prepusti njihovoj lenjosti i nesposobnosti. Postoji način da se izađe iz krize. Vreme je da običan svet uzme vlast u svoje ruke, i da povrati kontrolu nad sudbinom sveta, tvrdi autor knjige Velika izdaja.

I mnogi drugi intelektualci misle da se države više ništa ne može očekivati jer je vlast postala neprijatelj naroda a izabrane vođe su horda nesposobnih i naduvanih snobova koji samo misle na svoju karijeru i sledeće izbore, kada nisu obični korumpirani lopovi ili mafijaši.

Svima je sada jasno da Evropa može da se promeni, ali samo silom narodne volje, jer je sve ostalo pod kontrolom američkih lobija. Ne razume samo onaj koji neće iz lično finasijskih ili poslovno- stambenih razloga

Francuske stranke PS i UMP su mrtve, jer su pokazale šta znaju i umeju za ovih 40 godina koliko se menjaju na vlasti. A, po Ajnštanovom zakonu, definicija gluposti je kada se uvek radi isti eksperiment, a očekuju drugačiji rezultati. Političari su ispušene muštikle i došlo je vreme prevrata. Narod najzad treba da uzme stvar u svoje ruke i da se otarasi tih lezilebovića koji zavijaju planetu u crno i uništavaju budućnost naše dece.

Zbog toga sam napustio socijalističku partiju i osnovao svoju stranku da se kolo pokrene i da najzad glasači shvate da su prevareni sto puta, rekao je cenjeni autor knjige koja između redova poziva na seljačku bunu.

Posle dva novogodišnja obećanja da će pobediti nezaposlenost i doneti boljitak privrede, deda mraz Oland je ove godine obećao da će spasiti planetu od zagađenosti i zagrevanja. Ni manje ni više. On, ili stvarno veruje da je deda mraz ili se stvarno sprda sa narodom koga prezire iz dna svoje prevrtljive duše. Dokaz da lupeta da bi se otarasio ranijih obećanja i spasao guzicu u fotelji je i to što je baš on tom najednom najvažnijem ministarstvu ekologije, smanjio budžet za 12%. Lepa obećanja angažuju samo one koji u njih veruju, kažu Francuzi.

Finansijski ćorsokak

Situacija nigde nije zlatna pa čak i gigantska Kina je na sapunjavoj zakošenoj dasci ekonomske regresije. Svet je na ivici bankrota i to zbog nezajažljivog apetita bankara i finansijskih lobija. U svojoj knjizi autor daje samo jedan podatak koji sve rezimira: Evropska centralna banka nagoveštava da u naredne dve godine izmisli i od ničega napravi 1.000 novih milijardi evra kako bi spasila ekonomiju. Kada se zna da su te pare namenjene bankama koje ih kupuju po stopi kamate od 0,1% da bi ih istog dana pozjmile Grcima po 9%, onda je sasvim jasno da je zelenaški sistem kriv za propast Grčke i cele evropske južne pruge.

Ova mafija koju su smislili Regan i Margaret Tačer u svoje vreme, kriva je za svo zlo koje sada vlada svetom. Dovoljno je da se uradi suprotno od onoga što su oni tih osamdesetih godina učinili na silu i prevaru pa da sve krene na bolje. Ali, po drugom Ajnštajnovom zakonu, to je nemoguće, sve dok se od onih koji su grešili traži da se greška ispravi!

Kao u pesmi, mora doći neko treći da bi se vrzino kolo razrešilo i nacionalne banke dobile iskonsko pravo da finansiraju svoje nacionalne ekonomije. To je rešenje, ali ne da đavo, onaj crni i rogati što preko okeana vuče konce i od EU vladara pravi pajace. Pravi predsednik EU je Obama a ne Merkel ili Oland, tvrdi autor u svome delu. To što je francuski premijer Valc izabran za čoveka godine dokazuje da socijalisti nisu na strani naroda već kapitalista. Prošli put je Sarkozi dobio istu titulu od španskog desničarskog lista El Mundo.

Dokaz da je vlast podanička i da sluša savete s one strane duge, je takozvana porez TOBIN za koju su se zalagali socijalisti u opoziciji. Sada, kada su na vlasti, neće ni da čuju iako je desetak evropskih država već uvelo takav porez na finansijske transakcije od nekih bednih 0,1 %. Ali i to je premnogo za bankare. Čak i gospođa Merkel je imala muda da se suprotstavi bankarskom lobiju Londonskog Sitija, a Olandova klika ćuti ko zalivena, da se lovani ne naljute.

Čuveni super porez od 75% na svaki cent preko miliona zarade, (koju je pihtijasti predsednik uveo da bi dobio glasove sirotinje), sada je ukinuta i već su nove globe , ali na sirotinju ovoga puta, stupile na snagu sa Novom godinom. Sve je poskupelo, gas, struja, autoputevi, markice, lokalni porezi na stanove...

Rešenje je u pobuni

Pravi je skandal da država ne sme da privatizuje svoje autoputeve koje je prethodna vlada rasprodala svojim prijateljima. Danas je to najrentabilniji sektor ekonomije, ili mafijologije, i donosi dve milijarde evra čistog benefita svojim akcionarima. Za to vreme, ljudi umiru od hladnoće i gladi na ulicama grada svetlosti i ljudskih prava.

Pet miliona ljudi je bez posla, po selima se ljudi vešaju i ubijaju da bi se otarasili golog preživljavanja u dugovima do guše. Svakog dana u proseku oko 1.000 ljudi ostaje bez posla. Francuska vodi politiku koja je bila dobra pre trideset godina kaže i sam ministar ekonomije ali nema ideje kako da smisli novu politiku.

U svojoj knjizi Laruturu pokazuje put ka izlasku iz tunela. Pre svega, zabraniti otpuštanja, a radno vreme smanjiti na četiri dana nedeljno, da se posao podeli sa onima koji ga nemaju. Naravno i manje plate ali bi se socijalna pomoć ukinula i podelila onima kojima su plate smanjene. Ako država plaća takve ljude koji vrte palčeve ispred TV ekrana, što ne bi ta ista socijalna lova bila podeljena kao dodatak na smanjenu platu?

U Kanadi je to zakon i svi su zadovoljni. Nema besposlice ili je ima vrlo malo. Drugo i još važnije je da se ukine špekulacija i svi finansijski rajevi po svetu. Ako je Obama mogao da naredi svim bankarima da mu na internet ubace sve račune američkih državljana i da im naplati porez, zašto u Evropi to nikom ne pada na pamet? Možda zato što je korupcija majka sistema i što su mnogi umočeni u taj sos. Treba takođe da se razdvoje tekući računi i štednja u bankama od finansijskih avantura. Svetska ekonomije je postala njihov kazino. Ni to svoje obećanje Oland nije ispunio niti ima nameru. I dok se penzije smanjuju dotle je skoro 40 milijardi penzione rezerve povereno stranoj banci Barklez da se kocka po svetskim berzama. Taj novac treba investirati u privredu ili u novogradnju stanova koji fale. Na hiljade ljudi u Francuskoj spava na trotoarima ili ispod mostova Sene.

Treće, i najvažnije je da se stane na put podlom podmetanju kukavičjih jaja u gnezdo EU. Da se zaustave tajni i nezakoniti pregovori između EU i SAD oko transatlanskog pakta, i totalnog otvaranja granica za svo američko đubre. Da naša deca ne jedu piletinu u hloru, teletinu sa hormonima ili GMO kukuruz i slične preparate za gojenje. Da nikada Evropljani ne liče na debele Amere i da nijedna njihova firma nema pravo da tuži bilo koju državu za bud-zašto i traži ogromno obeštećenje za zakone koji njima ne idu u prilog.

Problem je što svi to znaju, ali niko i ne pomišlja da im se suprotstavi. Naprotiv, sve su snage uprte da se Turska uvuče u Evropu a da se Rusiji zabrani pristup na tržište. A, zar ne bi bilo logičnije da Rusija uđe u EU pre Turaka? Logično bi bilo i politički i ekonomski i geografski i etnološki možda, ali, ne da đavo ili Bog...