Uvodnik

(Pr)osudite sami

Bankrot

Milovan Brkić

Bankrot Srbije je prosta rečenica, čije izgovaranje i pisanje je strogo zabranjeno u ovoj okupiranoj zemlji.

Ali, bolesni um srpskog premijera Aleksandra Vučića, smislio je da građani koji imaju bilo kakvog duga, mogu otići u stečaj. Bolesna mašta može svašta, i premijer je naumio da svako kome neki građanin nešto duguje, a kome zbog siromaštva nije moguće naplatiti preko privatnih izvršitelja, može bankrotirati, a sud će mu, kako je naumio, odrediti stečajnog upravnika, koji može rasprodati njegovu imovinu, stan, njivu, šumu, potok...

Mala deca još nisu obuhvaćena izvršenjem. Za hiljadu evra, stečajni upravnik može nesrećnom građaninu uzeti kuću, prodati je za pet hiljada, sebi staviti u džep četiri, a privatnom izvršitelju hiljadu. Nesrećni građanin i njegova čeljad biće na ulici, a sahraniće ih o državnom trošku, na groblju bez obeležja...

Svu nesreću kroz koju njen sin tera milione građana, mirno posmatra Angelina Vučić, sva ozarena što njen picousti sin u smrt tera svoje sunarodnike.

Ova, u mladosti promiskuitetna dama, rodila je Aleksandra, zanevši sa Fahri Musliuom, novinarom iz Prizrena, mada on tvrdi da su se samo družili. Pet minuta pre nego sto su bombe razorile zgradu RTS-a, tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić dojavio je svojoj mami Angelini da hitno napusti zgradu, i u tajnosti povede nekog, sebi bliskog, ali je ona prokomentarisala - "Boli me dupe za njih", i dostojanstveno izašla.

Statistika je neumoljiva: oko 750.000 hiljada penzionera obuhvaćeno je prinudnom naplatom od strane privatnih izvršitelja. Više od 75.000 hiljada zaposlenih u državnoj službi i javnim preduzećima su takođe pod obustavom dela zarade, po nalogu privatnih izvršitelja.

U najsiromašnoj zemlji u Evropi, surovo se otima od onih koji mesečno prihoduju po 250 evra!

I dok namerava tek da otima, a on to zove štednjom, izlazeći u susret zahtevima MMF-a i Svetske banke, Picousti svakog dana, po deset sati, preti nam preko te-ve ekrana i preko svojih smrdljivih novina.

Pre izvesnog vremena, premijer je tajno otišao u Rusiju. Jedva ga je primio premijer Medvedev. Vratio se neobavljena posla, jer je odavno pročitan. Osudama i teškim rečima na Vučićev račun, koje iznose mediji u zapadnoeevropskim državama i SAD-u, pridružili su se, ovih dana, i najznačajniji ruski mediji. Svako ko pogleda u ovog bolesnika, odmah shvati da je reč o čoveku koga bi morali čuvati u psihijatrijskoj ustanovi, jer je opasan i po sebe i okolinu. Samo Ljiljana Smajlović, Ratko Dmitrović, Nikola Mirkov i desetak pretplaćenih novinara, opisuju Srbiju, u medijima koje uređuju, kao zemlju budućnosti i prosperiteta. Samo što još pečeni prasići ne padaju sa neba, a građani, siti i presiti, odmahuju rukom.

Nema stida, nema srama kod ovih skotova. Oni ne vide izlokane puteve, bolnice što liče na klanice, ne vide glad, siromaštvo, bezočnu rasprodaju preostale imovine...

A da nije pretnji iz Evropske unije, premijer bi se omastio i na prodaji Železare. Uzeo bi sa svojom kamarilom velike pare iz budžeta, jer stranci desperadosima, poput njega, ne daju veliki novac. Samo obećanja, i pretnje dosijeima.

A kada je pljačka u pitanju, premijer se drži obećanja svom pokojnom dečku, Miodragu Rakiću, da će čuvati lopove iz Demokratske stranke koji su, za vreme svoje vladavine, iz Srbije izneli 50 milijardu evra, najmanje.

Privatizacioni savetnik za prodaju Telekom Srbija, po Vučićevom odobrenju, biće Božidar Đelić. Boža Derikoža je za vreme svog ministrovanja olakšao budžet za nekoliko desetina miliona evra. Pobegao je iz Srbije, ima državljanstvo Francuske, a onda je premijerov kum Nikola Petrović odlučio da je Boža dobar da u Francusku transferiše i njihove stotine miliona. A šta nas očekuje, ako prodamo Telekom, možete pročitati u saopštenju inženjerske akademije, koje objavljujemo u ovom broju.

Šta da poručim čitaocu? Probudi se, nešto se dešava, i tvoja se sudbina rešava!