Druga strana

VRANA VRANI OČI NE VADI

Za Tabloid piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju opisuje dvojni moral Zapada prema terorističkom napadu OVK u Kumanovu, sa ciljem da se spreči narastajuća saradnja Rusije i Makedonije, na realizaciji energetskih sporazuma. Protagonisti ideje razaranja Makedonije više nisu svesni razmišljanja Džona Raskina da postoji samo jedan moral, kao što postoji samo jedna geometrija: te dve reči nemaju množinu, zaključuje Dragićević

Vlado Dragićević

Bitka za Makedoniju je otpočela. Novi Hladni rat preti da, nakon Sirije i Ukrajine, rivalitet između SAD i Ruske federacije, preusmeri na Makedoniju.

Nedavni događaji u Kumanovu, kada je u borbama između albanskih terorista i makedonske policije izgubljeno 22. ljudska života (od kojih 8. Policajaca), bili su najžešći sukob u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici za poslednjih 14. godina. U trenutku kada se Makedonija bori sa najžešćom političkom krizom od sticanja svoje nezavisnosti 1991. godine, vlada i opozicija optužuju jedni druge za pokušaj destabilizacije zemlje, a sve u želji da se osvoji, odnosno zadrži vlast. Neki smatraju da su pojedini politički lideri spremni da provociraju i etničke sukobe.

A sve je, dakako, samo nastavak jedne već proverene destabilizirajuće politike SAD-a koja je imala doslovno identičan scenario u događajima u Siriji i Ukrajini. I u slučaju Makedonije, dakle, imamo konfrontaciju dve super-sile, SAD-a i Rusije. Dok SAD pokušavaju da sa vlasti svrgnu aktuelne režime, Rusija pravi balans pokušavajući da ove ojača i omogući im da se odupru napadima. Vašington nastupa destruktivno i ofanzivno, dok Rusija igra ulogu faktora stabilnosti.

Opšte je poznato da je strategijska saradnja između Rusije i Ukrajine i Rusije i Sirije u vreme kriza smene režima u ovim zemljama postojala, međutim, u slučaju Makedonije, prilike su malo drugačije. Zvanična politika bivše jugoslovenske republike je priključenje NATO savezu i članstvo u EU. U ovakvoj situaciji veze sa Ruskom federacijom postaju daleko osetljivije, čak bi se moglo reći da se održavaju i usmeravaju iz senke.

Makedonska vlada i njene bezbednosne službe ne mogu više tako otvoreno održavati veze sa svojim ruskim kolegama, ali ih ipak održavaju.Zato i rečenica kojom se kaže da su makedonski organi bezbednosti dobili informaciju o teroristima od jedne od prijateljskih službi, ukazuju na to da se veze ipak održavaju i da nisu prekinute, kao sto je i slučaj da su ovakvi podaci pomogli i u obelodanjivanju masovnog prisluškivanja.

Makedonski ambasador u Moskvi je sasvim otvoreno rekao da Skoplje želi da produbi veze sa Ruskom federacijom, a odlazak makedonskog predsednika na proslavu Dana pobede u Moskvu i ne pridruživanje sankcijama Rusiji, siguran su znak da je ova zemlja postala delom jednog većeg plana strateških aktivnosti Rusije na Balkanu.

I u slučaju Kumanova, kao i u Siriji i Euro-majdanu, taktika je ista. Početak kampanje je uvek tkz. "obojena revolucija". Ukoliko to ne uspe da sruši legitimnu vladu, onda se prelazi na terorističke akcije i pobunu. Konačni scenario je da se izazove vojna intervencija, koja se, u današnje vreme, stavlja pod plast "humanitarne intervencije", kao što je to bio slučaj NATO napada na SR Jugoslaviju. "Obojena revolucija" je srušila vladu u Kijevu, ali "arapsko proleće" nije bilo tako uspešno u Siriji i pretvorilo se u građanski rat.

U ovom trenutku nešto slično se događa i u Makedoniji uz prisustvo dobro obučenih terorista UČK.

Svakako, pozadina svega je energetska strategija Vašingtona i želja da se kontrolišu tranzitne rute Evroazijskog kontinenta. Sirijski predsednik Asad je kreirao "naftovod prijateljstva" sa Iranom i Irakom, kako bi ovaj energent transportovao ka tržištu EU. Ovo je naišlo na otpor Katara i Saudijske Arabije i Asad je morao da ode. Sledeći potez je bilo neutralisanje Rusije u snabdevanju Evrope i stavljanje ovih geostrateških pravaca pod kontrolu SAD. Na redu je bila Ukrajina i gasovod koji prelazi preko njene teritorije, te stavljanje Evrope u zavisan položaj od strane SAD-a. Takođe je stopiran i projekat "Južni tok".

Ruski odgovor na blokadu "Južnog toka" je bio novi gasovod, tkz. "Turski tok", što je i prouzrokovalo incidente i stvorilo uslove da bi rat u Makedoniji mogao da počne.

U Kumanovu, 9. maja 2015. godine, napadnute su tekovine jedne suverene države. Jasno je bilo da se radi o čisto terorističkom napadu, ali zapadna štampa to nije tako videla. Tačno je da su navedeni podaci o žrtvama, ali nigde nije upotrebljen termin terorističkog akta, a negde se išlo čak dotle da je u pitanju legitiman protest.

Institucije EU i NATO alijansa išle su još dalje objašnjavajući da odgovornost za nasilje podjednako snose makedonske policijske snage i teroristi- iako ih tako ni u jednom slučaju nisu nazvali. Čak je makedonska vlada označena kao jedan od krivaca za opšti haos, pa se stoga insistira na "transparentnoj istrazi". Evropski komesar Johanes Han izražava duboku zabrinutost i traži objektivnu i transparentnu istragu, a od političkih i opštinskih lidera da pokažu krajnju uzdržanost i ostanu sabrani. Generalni sekretar UN, Ban Ki-Mun je čak veoma uzbuđen događanjima u Kumanovu, ali poziva na poštovanje ljudskih prava i vladavinu zakona, kao i omogućavanje svakome da svoje poglede izrazi slobodno.

Kako se to u nas kaze "vrana vrani oči ne vadi", pa to u potpunosti važi za pomenute institucije i situaciju u Makedoniji. Njihova zajednička poruka je da se za ono što se desilo u Kumanovu i destabilizaciju zemlje krive makedonske vlasti, pa se zato sada svi učesnici moraju uzdržati, a objektivna i transparentna istraga obelodaniti pravu istinu.

Komentar ruskog ministra spoljnih poslova na ovakva tumačenja je posve suprotan. On tvrdi da je nasilje u Kumanovu odgovor na odbijanje makedonske vlade da se pridruži politici ekonomskih sankcija Rusiji i njen snažni podsticaj izgradnji gasnog projekta "Turski tok", čemu se mnogi protive, kako u Briselu, tako i preko okeana.

Očigledno je da se unipolarni i multipolarni svetovi ponovo sudaraju, ovoga puta u maloj balkanskoj državi Makedoniji. SAD, kao u Siriji i Ukrajini, žele da zadobiju kontrolu nad najvažnijim energetskim putevima sprečavajući da postanu platformom multipolarnosti.

Na makedonskoj vladi i narodu je da se odupru ovom napadu i svoju zemlju spasu od uništenja. A što se tiče kvazi demokratskih institucija u svetu, ustanovljenih i osnovanih da bi pružile boljitak čovečanstvu, moral je postao samo reč na papiru. Oni više nisu svesni razmišljanja Džona Raskina da postoji samo jedan moral, kao što postoji samo jedna geometrija: te dve reči nemaju množinu.