Osnovno javno tužilaštvo u Smederevu trebalo bi da pokrene istragu o fizičkom obračunu između članova Srpske napredne strane u Kovinu, ali su mogućnosti da se to dogodi nikakve, jer Vučićeve horde i u ovom gradu drže pod kontrolom i pravosuđe i tužilaštvo i svaku državnu instituciju. Ipak, ovo je simptom teške bolesti jedne sirove i primitivne vlasti i dokaz da ona neće potrajati još dugo.
M. Hadžić
Funkcioneri Srpske napredne stranke potukli su se u kabinetu predsednice opštine Kovin. Sukob mišljenja pretvorio se u brutalno prebijanje koje će epilog dobiti na sudu. o spora je došlo kad je veterinar Nebojša Nešić, predsednik mesne zajednice Gaj, odbio zahtev Dragana Šljivovačkog iz Bavaništa da izvrši pritisak na šefove policije u Kovinu kako bi od krivične odgovornosti zaštitili siledžije iz jedne privatne agencije za obezbeđenje, koji su pretukli grupu Roma. Navodno, Romi su uhvaćeni u krađi na jednoj njivi pored sela Gaj.
Momci iz „obezbeđenja" koje je, kako se pretpostavlja, organizovao Šljivovački, nije pozvalo policiju da reši slučaj, nego su uzeli pravdu u svoje ruke. Izudarani Romi su podneli tužbu zbog nanošenja povreda. Po običaju koji vlada u Srpskoj naprednoj stranci, najviši lokalni funkcioneri su pokušali da spreče procesuiranje tužbe kako bi zaštitili svoje batinaše.
- Dana 25. septembra 2015, u večernjim satima, na moj mobilni telefon pozvao me Dragan Šljivovački, koji je takođe član SNS i, kao i ja, član Opštinskog veća u Kovinu. Pitao me kakav sam ja sa načelnikom policijske stanice Ercegom i komandirom Kostićem, te da li mogu sa njima da sredim da se ta prijava povuče. Ja sam odgovorio da to nije po zakonu i rekao mu da nije u redu da iko uzima zakon u svoje ruke, da nekoga treba uhapsiti ako je izvršio neku krađu, a ne da neko primenjuje silu po svojoj volji. Šljivovački se tada naljutio što nisam hteo da mu pomognem -navodi se u krivičnoj prijavi Nebojše Nešića.
Četiri dana kasnije Nešić je pozvan na raport kod Sanje Petrović, predsednice opštine Kovin. Sa njom je bio Radiša Antonijev, naprednjački predsednik mesne zajednice Deliblato, a kasnije se pojavio i Šljivovački.
- Sanja me je pitala šta se događa u vezi sukoba Roma iz Gaja i lica koja obezbeđuju njive, te sam ja počeo da pričam, a ona je nekome poslala poruku preko mobilnog telefona. Posle nekoliko trenutaka stigao je Šljivovački, seo je s nama i uključio se u priču o toj problematici. Rekao sam im da nije u redu da se neko tako ophodi prema građanima, da ih brutalno prebija i da, ako su nešto ukrali, treba da odgovaraju pred zakonom, a ne da neko na njih puca. Šljivovački je uporno insistirao da su oni svi redom lopovi, da tome treba da se stane na put i da se primene mere kao što je on to primenio u Bavaništu. Kao predsednik sela Gaj, osećao sam obavezu da zaštitim prava meštana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Trudio sam se da im objasnim da niko nikoga ne sme da bije i da su svi isti pred zakonom. Šljivovačkom i ostalima rekao sam da su ta lica iz Gaja možda sitni lopovi i da se svakodnevno bore da prežive, a da su oni, misleći na udruženje poljoprivrednih proizvođača, čiji je član Šljivovački, veliki lopovi - rekao je istinu naivni Nešić.
Kao svaki naprednjak, čim se suočio s istinom, Šljivovački je nasrnuo.
- Šljivovački je naglo ustao i zaleteo se ka meni, te sam ja digao ruke sa namerom da se odbranim, ali me je on udario pesnicom u predelu glave dva puta. Umešali su se Radiša Antonijev i Zoran Bradonji, koji je u međuvremenu došao. Pokušali su da nas razdvoje. Bradonji me je uhvatio, i onda me je Šljivovački još jednom udario u potiljak. Pao sam na pod u uglu kancelarije, a Šljivovački je počeo da me šutira nogama u predelu stomaka, grudnog koša i mošnica. Šutnuo me najmanje pet puta, a na nogama je imao špicaste cipele. Nasilje je prestalo tako što su Antonijev i Bradonji uhvatili Šljivovačkog i odvukli ga od mene - opisao je Nešić.
Iz kancelarije predsednice opštine otišao je u Dom zdravlja, gde je dobio uput za pregled kod ortopeda i neurologa u Pančevu. Konstatovana mu je laka telesna povreda, masnica od desetak santimetara na butini i povrede glave. Iako mu je lekar odredio mirovanje, Nešić je otišao u policijsku stanicu u Kovinu i podneo krivičnu prijavu protiv svog partijskog druga Šljivovačkog.
Osnovno javno tužilaštvo u Smederevo trebalo bi da pokrene istragu o toj tuči, ali i o drugim krivičnim delima koja se navode u Nešićevoj tužbi. Pored batinaša Šljivovačkog, trebalo bi da odgovaraju napadači na Rome, ali i Sanja Petrović, koja je pokušala da izvrši pritisak na Nešića kako bi pomogao u nezakonitoj zaštiti počinilaca krivičnog dela.
Kakvi odnosi vladaju među kovinskim naprednjacima pokazuje i činjenica da je Sanja Petrović peti predsednik te opštine u protekle dve godine. Moguće je da će joj ovaj skandal - „navlakuša" s prebijanjem stranačkog kolege - biti odlična preporuka za osvajanje poverenja rukovodstva Srpske napredne stranke. Pritisak na policiju i pravosuđe, zastrašivanje i prebijanje nepodobnih pojedinaca predstavljaju osnovne metode delovanja naprednjačkog kartela. S druge strane, Nebojša Nešić je dobio konkretne dokaze, koji se citiraju u lekarskom nalazi, da mu nije mesto u SNS.