Na licu mesta

"Vršačka pivara" u kandžama državnog kriminala

Isparavanje para

Za 260 godina postojanja, „Vršačka pivara" je opstajala u raznim državama, političkim sistemima i oblicima vlasništva. Nisu je uništili ni strani okupatori, ali je to pošlo za rukom grupi domaćih političara, sudija i tajkuna. Najveći doprinos propadanju ovog svetski priznatog preduzeća, osvajača 40 medalja „Monde selection", dali su Mlađan Dinkić, Ivica Kojić, Ljubisav Šljivić, Sferanca Jančić, Zlatibor Kanački...Ova grupa je širom otvorila vrata za divljačko čerupanje i potpuno uništenje "Vršačke pivare". Njihov, očigledno zajednički interes, bio je da sumnja da pljačkom i siromašenjem pivare, stvore uslove za prisvajanje izuzetno vrednog zemljišta u Tehnološkom parku.

Arpad Nađ

Prvi udar na "Vršačku pivaru" dogodio se odmah po dolasku DOS-a na vlast. Finansijska policija je ušla u pivaru, nekoliko meseci proveravala poslovanje i iza sebe ostavila haos. Ipak, i u takvim uslovima, prema podacima koje je objavila Agencija za privatizaciju, fiskalnu 2002. godinu preuzeće je završilo bez gubitaka, s prihodom od prodaje od oko 1,5 milion evra. Do 2003. godine smenjeno je nekoliko direktora, otpušteno oko 150 radnika i smanjena je proizvodnja. Konverzijom obaveza po osnovi poreza i akciza u visini 14,4 miliona evra država je postala vlasnik 91,1 odsto akcija „Vršačke pivare".

Posle nekoliko meseci potrage za „savetnikom za privatizaciju preduzeća", Agencija za privatizaciju je 2005. godine pivaru prodala beogradskoj firmi za domaću i spoljnu trgovinu „Unionmarket" za samo 5.000 evra. U tom trenutku preduzeće je imalo duh od više miliona evra, sve nekretnine su mu bile pod hipotekom, ali prodajna cena je ipak mizerna s obzirom na proizvodni kapacitet od 350.000 hektolitara piva i 100.000 hektolitara soka, u okviru pivare poslovala je i „Limenkara", čije mašine su punile do 8.000 limenki na sat, a velike prihodne ostvarivao je ekskluzivni restoran „Pivnica".

Novi vlasnik je odmah počeo čerupanje „Vršačke pivare". Na ime dugovanja od 200.000 evra komunalnom preduzeću „Drugi oktobar", na čijem čelu se tada kao i danas, nalazio večni i svemoćni socijalista Šljivić, pivara je sudskim poravnanjem ustupila dva magacina čija vrednost je procenjena na ne manje od 1,5 milion evra.

U krivičnom postupku, zbog tih prevarnih radnji „Unionmarket" je osuđen, a privatizacija poništena. „Vršačka pivara" je tada prešla u vlasništvo „Svislajona", čiji vlasnik je Rodoljub Drašković, brat predsednika Srpskog pokreta obnove. Drašković je uspeo da uradi samo dve stvari - promenio je naziv preduzeća u „SL Pivara" i otpustio oko 300 radnika! Na kraju, Agencija za privatizaciju 2009. godine, zbog neispunjenih obaveza, raskinula je ugovor sa „Svislajonom" i „Vršačkoj pivari" vratila pravni status društvenog preduzeća.

Bez obzira na sve probleme, pivara je solidno poslovala. U budžet Srbije 2009. uplaćeno je više od 15 miliona dinara, preostalih 59 radnika redovno je dobijalo platu, ali rešenjem Privrednog suda u Pančevu 29. marta 2010. pokrenut je stečajni postupak nad „Vršačkom pivarom". Agencija za privatizaciju i poverenik stečajnog upravnika Saša Radulović nisu pokazali interesovanje za reorganizaciju pivare, u zakonom predviđenom roku od 90 dana nisu dostavili nikakav plan za promenu poslovanja, niti su zatražili pomeranje roka, stečajni sudija Zlatibor Kanački je 16. septembra 2010. doneo Zaključak kojim je proglasio bankrot „Vršačke pivare".

Odbor poverilaca podneo je prigovor Privrednom sudu u Pančevu, ukazujući da je odluka o bankrotu neosnovana i nezakonita, jer je doneta bez inicijative nekog od stečajnih poverilaca ili stečajnog upravnika, kao i da je, bez obzira na probijanje roka, osnovni zadatak suda da očuva interes stečajnih poverilaca, a to znači i povećane stečajne mase. Uzalud su u prigovoru naglašeni solidni rezultati poslovanja, koji dokazuju da postoje preduslovi za samostalan i uspešan rad pivare, pančevački Privredni sud je potvrdio odluku o bankrotu i dokazao da mu je zaštita interesa jednog poverioca („Drugi oktobar") važnija od svih ostalih privrednih subjekata kojima pivara duguje.

Propast „Vršačke pivare" odgovarao je samo DP „Drugi oktobar", odnosno direktoru Ljubisavu Šljiviću, koji nije odustao od namere da dođe do magacina i oko dva hektara zemljišta u tzv. Tehnološkom parku u centru Vršca. S obzirom da se na toj lokaciji može podići ceo gradski blok, Šljivićev interes je opravdan, ali ne i zakonski osnovan.

O svim detaljima planskog rasturanja pivare bili su obaveštavani ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Agencija za privatizaciju, o čemu svedoče brojni dopisi upućivani Ivici Kojiću, tadašnjem šefu kabineta potpredsednika vlade Mlađana Dinkića. Informacije o spornim dešavanjima oko „Vršačke pivare" Kojiću je dostavljao Slobodan Olujić, predsednik opštinskog odbora G 17, o čemu svedoče brojni elektronski dopisi koje poseduje redakcija „Tabloida".

- „Vršačka pivara" je firma za koju smo uspeli da otpišemo poreska dugovanja (kamate) u visini oko 500 miliona dinara, uz vest koja je Vršac potresla kao atomska bomba. Stečaj je pokrenut na zahtev DP „Drugi oktobar" iz Vršca i njegovog direktora Ljubisava Šljivića, našeg najvećeg, ne kritičara nego „pljuvača"u Vršcu. Isti „gospodin" me je u petak, 26. marta 2010, nazvao telefonom na radnom mestu i zapretio tužbom, batinama, a ukoliko sam jači, i angažovanjem nekoga da me bije. Razlog za ovo su glasine koje prate istragu koja se vodi u DP „Drugi oktobar" povodom slučajeva krađe gasa, a u kojima se G 17 plus označava kao pokretač istrage. Pretnjama nisam pridavao značaj, poznavajući delovanje g. Šljivića, ali danas, nakon informacije o pokretanju stečaja u „Vršačkoj pivari" (gubitak uzrupiranog poslovnog prostora u Tehnološkom parku, pored „Hemofarma"), uviđam da to nije bilo slučajno. Šikaniranje se nastavlja svakodnevnim (već tri puta od petka) kontrolama gasne instalacije kod mog tasta(adresa na kojoj sam prijavljen a ne stanujem), pretnjama isključenjem sa gasne mreže...Indikativno je da je za stečajnog sudiju imenovan Zlatibor Kanački, isti sudija koji je vodio postupak u kojem su magacini „Vršačke pivare" preneti u vlasništvo „Drugog oktobra". O svemu detaljniji podaci postoje u Agenciji za privatizaciju - navodi se u pismu koje je Olujić 29. marta 2010. poslao Kojiću.

S podjednako dramatičnim tonom šest meseci kasnije obavestio je Dinkićevog šefa kabineta da je stečajni sudija Kanački proglasio bankrot bivšeg vršačkog giganta:

- Samostalni sindikat „Vršačke pivare" sprema proteste povodom odluke Privrednog suda u Pančevu da se proglasi bankrotstvo firme. Protest će biti upućen protiv suda, opštinske vlasti u Vršcu, a pogotovo protiv pokretača stečaja i organizatora donošenja ovakve sudske odluke DKP „Drugi oktobar" i njegovog direktora Ljubisava Šljivića. Staviće naglasak na one koji pomažu pivaru: MERR, Vlada RS i G17 plus.

Olujić je Kojiću prosleđivao i dopise poverioca i radnika „Vršačke pivare", u kojima je, između ostalog, opisan i način na koji Ljubisav Šljivić vrši pritisak.

- Pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu, opštinu Vršac i ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu molim da obrate pažnju na način kontrolisanja, odnosno sprovođenja nadzora nad radom DP za komunalne delatnosti „Drugi oktobar" u Vršcu. Priložili smo dopise stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju, kao i račune i dopise DP „Drugi oktobar", koji je dana 13. septembra 2010. godine isključio „Vršačkoj pivari" snabdevanje vodom u vremenskom periodu od pola sata, koji je uslovio nastanak štete u vrednosti od preko jednog miliona dinara, jer je u procesu bilo kuvanje piva, a to je urađeno na osnovu neplaćanja računa za iznošenje smeća - tvrdi se u dopisu koji je prosleđen i Ivici Kojiću.

Iako su znali za sve sporne radnje koje su doprinele uništenju „Vršačke pivare", Mlađan Dinkić i Ivica Kojić ništa nisu spreče da zaštite to društveno preduzeće. S obzirom da se Dinkić nalazi u milosti aktuelne vlasti, a da je Kojić šef kabineta premijera Aleksandra Vučića, dok Ljubisav Šljivić i dalje suvereno vlada Vršcem, može osnovano da se sumnja da su imali zajednički interes da unište pivaru, čime su stvoreni uslovi za prisvajanje izuzetno vrednog zemljišta u Tehnološkom parku.