Rusija

Kako aktivnost Rusije na tržištu zlata jača rublju

Plemeniti deficit

Zlato kupuju, može se reći, dok je još „toplo" - poluge žutog metala, tek što izađu iz topionice, odmah pronalaze kupca. U svetu ubrzano raste deficit realnog zlata, njegove razmere su katastrofalne i nisu dovoljne ni za zadovoljavanje potreba u samom metalu, a ni za obezbeđivanje izvora finansiranja proizvodnje. Na njujorškoj berzi Comex, jednoj od najvećih na svetu za trgovinu dragocenim metalima, u februaru ove godine zalihe zlata su se smanjile osam puta u poređenju sa avgustom 2015. godine. Fizički metal je obezbeđivao 0,2% trgovinskih fjučersa (fjučersi su ugovori koji su zaključeni zbog isporuke određene robe u budućnosti po fiksnoj ceni prim. red.); samo jedan od 542 zaključena ugovora može da bude ugašen neposrednom isporukom osnovnog sredstva, piše Maksim Zarezin za ruski portal Stoleće

Maksim Zarezin

Nije bolja situacija ni na Londonskoj berzi metala (LME). Piter Hambro, šef ruskog rudarskog holdinga Petropavlovsk je u intervjuu za Blumberg tv „nacrtao" apokaliptičnu sliku: „...Indija i Kina kupuju zlato u ogromnim količinama. Praktično je nemoguće naći na tržištu u Londonu stvarno zlato kako biste ga otpremili u te zemlje. Mi stalno dobijamo zahteve iz Rusije za isporuku zlata Indiji i Kini, jer realan metal niko nema. Samo pusta obećanja."

Zlato kupuju, može se reći, dok je još „toplo" - poluge žutog metala, tek što izađu iz topionice, odmah pronalaze kupca.

U švajcarskim bankama pojedinci još malo pa stoje u redu ne bi li položili kupljene zlatne poluge u sefove. Piter Hambro je pomenuo Indiju. Državne rezerve zlata ove zemlje već nekoliko godina se nalaze na stabilnom nivou od 557,7 tona. I to nije najimpresivniji pokazatelj. Na rukama indijskih domaćica nalazi se danas 11% svetskog zlata - to je mnogo više od rezervi SAD, Nemačke, Švajcarske i MMF-a. Sama Indija godišnje iskopa tričave tri tone zlata, zato zlato kupuje - prošle godine kupila je 897,5 tona. U Kini su nabavke još veće - 984,5 tona, a pritom su Kinezi, za razliku od svojih južnih suseda, svetski lideri u vađenju zlata.

Obe ove zemlje obezbeđuju više od 50% svetske potražnje (nakit, zlatne poluge i kovanice), koja će, kako ocenjuje Svetski savet za zlato (WGC), u najbližoj budućnosti ostati na istom nivou. Pritom, shodno prognozama, u trci za zlatom Indija može da napreduje. U januaru je rast kupovine zlata za potrebe indijske industrije nakita porastao za 20%.

Investitori biraju pouzdanost

Svetski finansijski sistem je u groznici. Od početka godine, ukupna dobit na berzama se smanjila za skoro 9 triliona dolara, tu sumu su izgubili investitori usled pada cena koji potresa tržište akcija. U takvoj zabrinjavajućoj situaciji, zlato postaje sve privlačnije kao osiguranje imovine za ključne finansijske igrače. U kupovinu zlata aktivno su se uključile strukture Džorža Soroša. Na čelu spiska „titana sa Vol strita" koji veruju u eksplozivan rast cena plemenitih metala na fonu kolapsa finansijskih tržišta, nalazi se legendarni investitor Džon Polson koji je uložio već 1,5 milijardu dolara u akcije fondova koji investiraju u „žuti metal". Jedan od njih, SPDR Gold Shares je od početka ove godine privukao više od 4,5 milijarde dolara, što je najveća stopa od svih fondova zastupljenih na američkoj berzi. I, ako je pre nekoliko meseci glavno pitanje bilo u vezi sa niskim cenama (na petogodišnjem minimumu bile su u decembru), poslednjih nedelja inivestitori nastavljaju sa povećanom kupovinom zlata, bez obzira na cene. Samo za prva dva meseca ove godine opšta razmena odgovarajućih berzanskih proizvoda porasla je za 3 milijarde dolara. I iako su to, strogo govoreći, samo papiri, koje ne podržava realan metal, aktivne operacije sa cenama papira stimulišu skok cena realnog zlata.

Fizički metal u povećanom obimu kupuju nacionalne banke. Svetski savet za zlato je primetio da su od druge polovine prošle godine centralne banke ubrzale svoje programe kupovine zlata i radili su to sa „obnovljenim entuzijazmom". Prošle godine potražnja za zlatom od ove kategorije kupaca povećala se na 588 tona. Državne rezerve popunjavaju čak i zemlje čije ekonomije prolaze kroz loše trenutke, naprimer Ukrajina i Tadžikistan.

Nesporan svetski lider u ovoj kategoriji zlatne groznice je ruska Centralna banka. Zlatne rezerve Rusije su se od 2005. godine uvećale skoro četiri puta, premašujući nivo od 1,3 hiljade tona.

Poslednje godine naše zlatne rezerve porasle su za više od 200 tona. Istovremeno, Rusija je za 21% smanjila izvoz plemenitih metala, popunjavajući svoje zalihe pretežno iz sopstvenih izvora. Pritom, Centralna banka Rusije nije „gadljiva" ni na spoljašnje izvore. U poslovnim krugovima se priča da je Rusija spremna da kupi zalihe zlata Venecuele za sumu od 12 milijardi dolara, sa obavezom preprodaje na prvi zahtev zvaničnog Karakasa.

Protekli januar je rekordan za Rusiju, jer su tada zlatne zalihe domovine popunjene sa „svežih" 20 tona metala. Ruska zlatna ekspanzija izaziva oživljavanje i, vremenom čak i panično ogovaranje, inostranih eksperata. „To je tihi napad na dominaciju dolara", nedavno se pojavilo u nemačkom magazinu Die Welt. Prema ovom izdanju, iza akcija Centralne banke Rusije (CBR) stoje pretenzije na globalnu vlast u svetu, jer Rusija nema ekonomskih osnova za intenzivnu kupovinu zlata. „Putin želi da se otrgne od dolara, po bilo koju cenu", tvrde autori ovog teksta.

Nemački novinari obraćaju pažnju i na brzi rast zlatnih rezervi Kine. Sada ove rezerve iznose 1,6 hiljada tona, zahvaljujući čemu ona zauzima peto mesto na svetskoj rang-listi. Prema nekim predviđanjima, Kina ima mnogo veće zlatne rezerve nego što prijavljuje. Rusija se nalazi na šestom mestu, a prva četiri mesta pripadaju SAD, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.

Kako piše Die Welt, u situaciji kada se Rusija umešala u mnoge svetske konflikte, „zlato je za Putina osiguranje": bez obzira na to što ono ne donosi kamate, taj metal je priznat u celom svetu, a pritom je i zaštićen od kolebanja na valutnim tržištima. Na taj način zlato predstavlja za Rusiju zaštitu od krize. Ili, nasuprot tome: kupovina zlata može da svedoči o Putinovoj težnji da i nadalje sprovodi agresivnu spoljnu politiku, piše u tekstu koji ne daje definitivan zaključak.

Finansijski analitičar Anton Šabanov skeptično se odnosi prema pretpostavkama da to što Ruska Federacija kupuje zlato može da podrije pozicije bilo koje svetske valute. „Dolar, kao svetska valuta, već odavno ne zavisi od svetske cene zlata. Zato, ako Rusija, hipotetički, otkupi sve zlato na svetu, to neće podriti pozicije američke valute", ubeđen je Šabanov.

To što Ruska Federacija kupuje zlato, prema mišljenju analitičara, može da se razmatra kao investiciona komponenta. Oni ne vide ništa neobično u akcijama Centralne banke Rusije i Svetskog saveta za zlato.

„Diverzifikacijom rezervi (investiranjem u različite vrste hartija od vrednosti ili u instrumente štednje kako bi se preraspodelio rizik i time smanjio gubitak prim. red.) Rusija teži da pobegne od rizika povezanih sa padom cena nafte i sankcijama Zapada", objašnjavaju eksperti Svetskog saveta za zlatno.

„Put svile" postavljen zlatom

Uostalom, sumnjam da bi iko ozbiljno želeo da „podrije" pozicije dolara, jer bi od toga svi imali štete, ali to ne znači da ne može da se pojavi alternativa američkoj valuti. „Zlato postaje centar pažnje predsednika Putina i ruske elite", tvrdi poznati američki ekonomist i politikolog Vilijam Engdal. „Ima onih koji smatraju da nije neobično obezbeđivanje rublje zlatom, te da Kina očigledno, u svojoj težnji da načini juan svetskom rezervnom valutom, podržava svoju valutu zlatom, velikom količinom zlata, kako bi od nje napravio dostojnu alternativu dolaru i evru."

Ali, mehaničko gomilanje zlatnih rezervi ne dovodi do strukturnih promena. Neophodna je nova smela strategija. Engdal primećuje da danas svetsko tržište plemenitih metala konotroliše uzak krug igrača, koji sumnjaju u nepravilnosti i zavere. Očigledno je da ova situacija ne odgovara Kini, Rusiji i nizu drugih zemalja koje su, kako kaže ekonomista, „preduzele genijalni korak": one su odlučile da stvore apsolutno novo tržište zlata.

U maju prošle godine Kina je najavila stvaranje državnog Zlatnog investicionog fonda sa početnim kapitalom od 16 milijardi dolara koji je namenjen za podršku projekata kompanija za vađenje zlata, u okvirima projekta brze pruge „Novi ekonomski Put svile". Cilj je da se evroazijskim zemljama duž Puta svile obezbedi mogućnost da povećaju zlatnu podlogu za obezbeđivanje svojih valuta. U oblasti vađenja zlata Kina namerava da tesno sarađuje sa Rusijom. Engdal obraća pažnju na to što je uoči stvaranja novog fonda, Kineska državna korporacija industrije zlata potpisala sporazum sa ruskom kompanijom Polyus Gold. Ove kompanije će zajedno raditi na danas najvećem nalazištu zlata Natalka (Magadanska oblast). Taj projekat aktivno podržava i ruska vlada.

Uoči Nove godine postalo je poznato da je izdvojeno 10 milijardi rubalja državnih investicija za izgradnju dalekovoda bez kojeg ne neomoguć razvoj Jano-kolimske provincije bogate rudom zlata.

Pored Rusije i najvećeg proizvođača zlata Kine (456 tona metala godišnje), ne treba odbacivati ni rezultate partnera iz BRIKS-a, donedavne lidere u ovoj oblasti, kao što su Brazil i Južnoafrička Republika. Krajem prošle godine, u indijskoj vladi su istakli pitanje razvoja nacionalne proizvodnje zlata. Počasno osmo mesto na svetu po proizvodnji zauzima Uzbekistan. „Polako, ali temeljno, iscrtavaju se konture nove, zlatom obezbeđene alternative dolaru i evru. Projekat „Novi ekonomski Put svile" oličen u članovima Evroazijskog ekonomskog saveza i drugim zemljama, je mnogo više od obične pruge", uveren je Vilijam Engdal. „To je centralni nervni sistem onoga što će, uz sadašnji tempo razvoja, u narednih 3-5 godina postati brzorastuće i najkrupnije ekonomsko prostranstvo na Zemlji."

Prepad na Fort Noks

Rast tražnje za zlatom i deficit plemenitih metala, doveli su do stvaranja još jednog zanimljivog trenda. Dok jedne države povećavaju proizvodnju i uvoz, druge se bave vraćanjem rezervi na svoju teritoriju. Radi se o repatrijaciji (povratku) evropskog zlata iz američkih skladišta. A tamo se nakupila povelika količina. Intenzivni priliv plemenitih metala iz Starog sveta počeo je 1934. godine, kada su SAD počele da izdaju „zlatne obligacije" koje su garantovale da će zlato, deponovano u američke banke, biti bezbedno. Od početka Drugog svetskog rata, u SAD je počelo da pristiže zlato iz rezervi država koje su postale žrtve napada Trećeg rajha.

Od 1944. godine, mnoge države su odlučile da u Sjedinjeniim Državama čuvaju deo svojih rezervi, jer je dolar postao svetska rezervna valuta sa zlatnom podlogom - 35 „zelenih" za jednu finu uncu (31,1g prim. red.). Konačno, u januaru 1946. godine, SAD, Engleska, Francuska i još deset zemalja (naravno, bez SSSR-a), potpisali su Pariski sporazum o reparacijama koji je, posebno, odredio sudbinu zlata koje su opljačkali nacisti. Ono je povučeno u tzv. Gold Pool, koji su kontrolisali Amerikanci.

Niko ne zna koliko je tačno metala bilo akumulirano u Gold Pool-u, i koliko je realno vraćeno zakonitim vlasnicima. Sve informacije koje se tiču trofejnog nacističkog zlata, prema odluci Kongresa, smatraju se strogo poverljivim do 2055. Jasno je samo da je reč o stotinama tona.

Nakon što je 1971. godine Ričard Nikson odustao od zlatne podloge za dolar, čuvanje rezervi u SAD je izgubilo ekonomski smisao, pa ipak niko nije požurio da ih vrati nazad. Tek su od 2012. godine mnoge države, uključujući i Francusku, Belgiju, Austriju, Poljsku, Ekvador, Finsku, Švajcarsku, Venecuelu i Rumuniju, ili formalno zatražile repatrijaciju svojih rezervi, ili o tome pregovaraju sa Federalnim rezrvama SAD. Realan rezultat ostvarila je Holandija koja je u novembru prošle godine uvezla iz SAD 122,5 tone zlata.

Posebno oštro se ova tema razmatra u Nemačkoj. Javno mnenje države je više puta od vlasti tražila da se rezerve vrate u domovinu, strahujući da bi Amerikanci u bilo kojem trenutku mogli da ih konfiskuju, iskoriste kao sredstvo pritiska ili da ih jednostavno prisvoje. I 2013. godine počeo je program repatrijacije nemačkog zlata, koji ne pretpostavlja povratak celokupne količine. Planirano je da se u Frankfurt vrati 300 tona iz depoa Federalne banke rezervi Njujorka (FRB) i 374 tone iz depoa Banke Francuske. Ako se iz Pariza vrate svi nemački dragoceni metali, onda će u SAD ostati 1236 tona, odnosno više od trećine rezervi Bundes banke.

Postavljaju se pitanja ne samo o količini vraćenog metala, već i o njegovom kvalitetu. Neki eskperti izražavaju sumnju u autentičnost poluga vraćenih u Frankfurt, jer Bundes banka ne objavljuje njihov stvarni broj, težinu, čistoću i godinu proizvodnje.

Pažnju privlači i činjenica da je 2013. godine iz SAD bilo izvezeno samo pet tona. Nije isključeno da je prva ekspertiza koju su sproveli Nemci otkrila falsifikat, mada je ipak Nemačka odlučila da ne pravi skandal.

Verovatno su u početku u Berlinu pretpostavljali da će realizacija programa biti praćena brojnim problemima, pa i političkog karaktera, i zato se repatrijacija tiče ne tako velikog obima i rastegnuta je do 2020. godine.

Nepoverenje prema sistemu Federalnih rezervi izražavaju ne samo inostrani partneri. U Kongresu SAD sve su uporniji glasovi koji traže da se izvrši revizija nacionalnih zlatnih rezervi koja nije u potpunosti urađena još od početka pedesetih godina, kako bi se proverile glasine o tome da se u Fort Noksu (država Kentaki) i njujorškoj Federalnoj banci rezervi čuva zlato koje nije u potpunosti američko i da ga ima mnogo manje nego što bi trebalo. Kada se ovo ima u vidu, ne čudi odluka guvernera Teksasa Grega Ebota, koji je u junu prošle godine potpisao ukaz o stvaranju sopstvenog trezora na teritoriji Teksasa i prebacivanja zlatnih rezervi, što predstavlja opasan presedan.

Rudarstvo - dole, cene - gore

Deficit plemenitih metala mogao bi da ublaži ubrzan tempo rudarske industrije proizvodnje zlata koje je posle sedmogodišnjeg neprekidnog rasta prošle godine dostiglo rekordne rezultate. Ipak, do toga nije došlo. Sada se pred industrijom vađenja zlata otvaraju nevesele perspektive koje mogu da se izraze sledećim sloganom: „Dalje, samo nizbrdo". Kelvin Dušinski, predsednik najveće korporacije u ovoj oblasti, Barrick Gold, ukazuje na pad kvaliteta i nivoa proizvodnje, odsustvo novih nalazišta i produženje rokova za razvoj projekata. Eksperti očekuju da će 2016. godine doći do pada svetske proizvodnje zlata za 3%.

Rusija je ovde u boljem položaju. Iako su ruski proizvođači zlata prošle godine takođe stradali zbog niskih cena, oni su smanjili svoje troškove na račun devalvacije rublje. Prema oceni Saveza proizvođača zlata Rusije, prošle godine proizvodnja zlata u zemlji je iznosila 291 tonu što je za 1% više nego u 2014. godni. Organizacija progrnozira da 2016. godine neće biti rasta ili će biti 1%.

Smanjenje proizvodnje zlata na svetskom nivou koje je neizbežno, stvoriće uslove za srednjoročnu i dugoročnu perspektivu rasta cena zlata. Osim faktora koji se tiču resursa, postojeći trend na berzi dovešće do investicione krize i političke nestabilnosti.

Kako piše britanski nedeljnik Ekonomist, „strah podiže cenu zlata". Cena metala raste zbog zabrinutosti u vezi sa usporavanjem rasta kineske ekonomije, opadanja berzanske trgovine i napetosti na Bliskom istoku.

Stručnjaci žure da promene svoje ocene na stranu rasta. Nedavno je Citigroup povećala prognozu za povećanje cene zlata za 2016. godinu, za 7,5%, na 1070 dolara za uncu. Prema prognozama jedne od najvećih singapurskih banaka OSVS, cena zlata će se zadržati na nivou od 1150 dolara za uncu. (Valja primetiti da Blumberg smatra prognoze OSVS jednim od najtačnijih.) Na fonu ovakvih predviđanja, parametri postavljeni u budžetu za 2016. godinu ruskog Polyus Gold-a od 1050 dolara za uncu, deluju skromno.

Međutim, rast cena zlata već donosi Rusiji značajnu dobit. Prema stanju za 1. januar, u rezervama Centralne banke Rusije nalazile su se zlatne poluge u vrednosti od 51,4 milijarde dolara. Na njujorškoj COMEX berzi cena fine unce zlata za prvih pola godine 2016. porasla je za 18,8%. Na taj način, 12. februara, cena ruskih investicija porasla je za 9,8 milijardi dolara. Ispada da je početkom ove godine, Centralna banka Rusije zarađivala na rastu cena zlata 230 miliona dolara svakog dana. ili oko 160 hiljada dolara u minuti!

Kada bi uvek bilo tako...