Reagovanje

Građanin razapet između sudova i poštara

Krivi, pravi i neobavešteni

U pismu koje je uputio našoj redakciji, čitalac Magazina Tabloid iz Kokinog Broda, Srećko Jovanović, pita se između ostalog: ko je odgovoran za nepoštovanje Ustava i zakona od strane sudije, odnosno ko vrši sankcionisanje rada suda koji u svojim predmetima krše zakonske i ustavne odredbe, a pritom ne snose pravne posledice tim povodom, jer su u svom radu kao što sam pomenuo po ustavu nezavisni, a sve na štetu građana?

......

Nadovezujući se na vaš članak objavljen u Tabloidu br 143 od 13 decembra 2007. godine, pod naslovom Stanika i Ikan Žunić, užički Boni i Klajd, to ću pokušati ovim obraćanjem na osnovu činjenica sadržanih u prilozima poslatim vašoj redakciji da ukažem na pristrasnost i neobjektivnost javnih preduzeća prilikom otkaza ugovora o radu u ovom slučaju JP PTT Srbija kao i kršenje Ustava i zakona od strane samih sudova koji su kao što je poznato u svom radu "nezavisni" a svojim odlučivanjem nejednako ceneći dokaze prilikom donošenja presuda u tim sporovima iste donosili u korist javnih preduzeća postupali neobjektivno te kao takvi a sve na štetu zaposlenog u ovom slučaju mene samog.

Takođe ću pokušati da dokažem u svom obraćanju da se radi i o nemogućnosti Republike Srbije da ispoštuje odredbe Ustava u pogledu zaštite prava građana kojima su ta ustavna prava uskraćena na što ih obavezuje sam ustav u svom odeljku nadležnosti Republike Srbije iz čl. 97 stav 2, a kao bivši zaposleni u JP PTT Saobraćaja Srbija, jer sam usled opisanih postupanja sudova u takvom sudskom postupku ostao bez posla.

Zaposlen kod tuženog JP PTT Srbija RJ PTT saobraćaja Užice na poslovima blagajnika dana 29.07.2005 godine prilikom obračunskog zaduženja dostavljača greškom permutacijom iznosa zaduženja (istom je izdato više 30.000,00 dinara) došlo je do pojave manjka, a na moju štetu koji sam po pravilima službe prijavio i popunio (način nastanka kao i okolnosti detaljnije opisani u presudama - prilog redakciji ).

Sumnjajući na utaju od strane dostavljača, obzirom da je odbio da da priznanje, iako mu je traka računske mašine prethodno stavljena na uvid, te imajući u vidu da ista nije pravno valjan dokaz, to sam slučaj prijavio obližnjem odeljenju MUP-a. Dolaskom policijskih inspektora kao i u daljem postupku nisu bili postignuti rezultati u pravcu priznanja pomenutog dostavljača. Uzimajući u obzir tu činjenicu, zatražio sam da se izvrši ispitivanje detektorom laži - poligrafom, kako dostavljača-poštonoše tako i mene kao računopolagača, čime bi se otklonile sumnje u istinitost iskaza što bi policiji pomoglo u daljem postupku. Za radnike MUP-a konstataciom da poligrafsko ispitivanje nije rađeno ni za veće iznose nego što je to kod mene slučaj, a za navedenih 30.000,00 dinara, dokazivanje je bilo okončano, te po mojoj prijavi slučaj zaključen.

U proteklo vreme medijskih dešavanja kojih smo svedoci, poznat je slučaj premijera Aleksandra Vučića koji se dobrovoljno podvrgnuo poligrafskom ispitivanju u slučaju afere davanja mita, a radilo se o iznosu manjem nego što je to kod mene bio slučaj ( oko 120 evra?! ) kojim je potvrdio istinitost svog iskaza, sve u cilju očuvanja časti i ugleda, te je u tom smislu ceo slučaj bio objavljen preko sredstava javnog informisanja. Možda je neprimereno da moj slučaj poredim sa slučajem Vučića, ali kao običan građanin koji je ostao bez posla kao što sam već napomenuo ranije usled pristrasnosti i kršenja Ustava i zakona od strane suda.

Nakon opisanih događaja poslodavac - tuženi tadašnji direktor RJPTT Saobraćaja Užice Ikan Žunić u samom postupku otkaza ugovora o radu donosi rešenje o prestanku radnog odnosa kvalifikujući permutaciju cifara kao nesavestan rad protivno svom dokumentu ranije donetom br. 2003-127242 /1 od 05.04.2003 godine (prilog redakciji) koji reguliše pomenutu materiju. U istom definiše pojam permutacije cifara obračunskog radnika, a koji je kako se navodi učestala pojava kod pošta, te u kom između ostalog stoji da obračunski radnik prilikom obračuna može da permutuje iznose, ali dostavljači moraju izvršiti sravnjenje. Iako mu je stavljena na uvid izjava dostavljača kojom isti potvrđuje da sravnjenje nije izvršio imenovani Žunić pomenutog dostavljača, koji je otprilike mesec dana pre opisanog događaja primljen u radni odnos na određeno vreme, nagrađuje prijemom u stalni radni odnos nekoliko meseci kasnije, a na mesto prethodnog radnika poštonoše kome je isplaćena otpremnina kako bi se to radno mesto ukinulo prema tadašnjoj politici preduzeća o reorganizaciji radnih mesta.

Pored navedenog ostalo je nejasno kako je direktor Žunić mogao znati o ostvarenim rezultatima rada dostavljača Ilića i steći poverenje u njegov rad, a ne kontaktirati mene kao neposrednog rukovodioca u cilju obaveštavanja davanjem ocene tog rada, pritom ne uzimajući u obzir, a kao otežavajuću okolnost već opisani slučaj nastanka manjka, te ga protivno tome nagraditi prijemom u stalni radni odnos, čime potvrđuje da je to poverenje nečim već stekao?

Da se ne radi radi samo o pristrasnosti i neobjektivnosti javnih preduzeća navedene kroz primer direktora Žunića govore i činjenice sadržane u sudskim odlukama kojim se te iste pristrasnosti i neobjektivnosti potvrđuju kršeći sam ustav i zakon od strane suda prilikom donošenja svojih presuda kao što sam već pomenuo, a sastoje se u sledećem:

1). U svojim presudama Apelacioni sud Kragujevac kao i Vrhovni Kasacioni sud konstatuju da je do pomenutog prijavljenog manjka došlo permutacijom cifara, međutim to karakterišu - ocenjuju kao nesavestan rad. Takav stav ne potkrepljuju ni sudskom praksom ni samom zakonskom odredbom (stavljanje jednakosti permutacije cifara sa nesavesnim radom), a sve protiv opšte poznatog pojma permutacije.

2) Presude o glavnoj stvari u sudskom postupku (izjednačavanjem permutacije sa nesavesnim radom) donose protivno prethodno gore opisanog dokumenta JPPTT Saobraćaja - tuženog br. 2003-127242/1 od 05.04.2003 godine u kom stoji da obračunski radnik može prilikom zaduženja permutovati iznose (čime se isključuje nesavestan rad ), te obzirom da je time o bitnim činjenicama postojala protivrečnost onoga što je u razlozima presude navedeno sa sadržinom samih isprava ( čl. 361 st. 1 tač. 12 ZPP ) čine opet bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

3) Nedostavljanjem presude Vrhovnog kasacionog suda (detaljnije opisanog u presudi - prilog redakciji) mom punomoćniku Apelacioni sud Kragujevac čini opet bitnu povredu odredaba parničnog postupka nepoštovanjem procesnog prava ( čl. 361 st. 2 tač.7 ZPP ) koju Vrhovni kasacioni sud priznaje da je učinjena nazivajući je propustom, te je karakteriše kao relativno bitnu iz čl. 361 st. 1 kako navodi, koja nije bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Ostaje nejasno po kojoj zakonskoj odredbi to čini, obzirom da zakon jasno određuje propuštanje dostavljanja kao onemogućavanje raspravljanja pred sudom u smislu da li je učinjena povreda ili ne, iz čega proizilazi da je nebitno da li je sama povreda od uticaja na donošenje presude, kako to u svojoj presudi Vrhovni kasacioni sud tvrdi.

Navedena povreda - propuštanje dostavljanja od strane suda omogućava podnošenje predloga za ponavljanje postupka (5 godina od pravosnažne sudske presude), međutim ukoliko je taj razlog ranije iznet bez uspeha u sudskom postupku, za istu se ne može tražiti ponavljanje postupka, što je sud kako sam naveo bio dužan da uvaži, te me protivno tom uskratio za navedeno pravo. Koliko se poštuje ustav i zakon govori i činjenica da se o navedenom čak i Ustavni sud svojim rešenjem oglasio kao nenadležan da kao instancioni viši sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata - razmatra odluke nižih sudova, a po ustavnoj žalbi mog punomoćnika, te usled takvog stava nije ni mogao, a ni hteo da konstatuje nijednu odredbu protivnu Ustavu.

4) Ustavom Republike Srbije je određeno da je sudska vlast nezavisna. Takođe je članom 149 određeno da je sudija u vršenju sudske funkcije nezavistan i potčinjen samo ustavu i zakonu. Ostalo je nejasno ko je odgovoran za nepoštovanje pomenutog ustava i zakona od strane sudije, odnosno ko vrši sankcionisanje rada suda koji u svojim predmetima krše zakonske i ustavne odredbe, a pritom ne snose pravne posledice tim povodom, jer su u svom radu kao što sam pomenuo po ustavu nezavisni, a sve na štetu građana? Ko će građanima nadoknaditi - povratiti izgubljeno pravo koje mi je oduzeto takvim postupanjima suda?

5) Članom 97 tačka 2 Ustava Republike Srbije u odeljku nadležnost Republike Srbije između ostalog stoji "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:- odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona drugih propisa i opštih akata", te sam se u vezi navedene odredbe obratio Vladi Republike Srbije sa pitanjem ko je odgovoran da sprovede navedenu Ustavnu odredbu? Republika Srbija koja se pominje kao nadležna u navedenoj odredbi zasigurno to nije, jer je Vlada moje obraćanje prosledila Ministarstvu pravde koje se oglasilo kao nenadležno.

To nije ni Visoki savet sudstva koji se nakon mog obraćanja oglasio dopisom (prilog redakciji) u kom stoji da nema ovlašćenja da preispituje i menja odluke suda što je tačno, međutim to niko od istih nije tražio već je u pitanju povraćaj oduzetih prava prouzrokovanim pristrasnim radom suda prilikom odlučivanja na opisan način kršeći pri tom ustavne i zakonske odredbe dokazane činjenicama i radnjama u sudskim odlukama (prilog), a sve u smislu ponavljanja postupka što mi je kako sam napomenuo takvim postupanjem onemogućeno.

Da se radi o pristrasnosti u samom sudstvu koja je prisutna kako prilikom početka vođenja spora 2005. godine, tako do danas, potvrđuje Visoki savet sudstva u pomenutom dopisu, te pozivajući se na odredbe čl. 1 stav 1. Zakona o sudijama na činjenicu da je sudija nezavisan u postupanju i donošenju odluka, te da ne može biti pozvan na odgovornost prilikom donošenja sudske odluke, što je tačno, međutim ga navedena odredba ne opravdava da krši zakon, odnosno bude pristrasan u donošenju svojih odluka.

Da je sudija obavezan da sudi i presuđuje na osnovu zakona, stoji u istom članu 1 stav 2 na koji se pozivaju, međutim, kako im verovatno stav 2 nije sa svojim sadržajem išao u prilog, to ga nisu spominjali, te se kao što sam napomenuo iz navedenog može videti pored sudova i pristrasnost samog Visokog saveta sudstva. Pa stoga bilo kako bilo ostaje neodgovoreno pitanje ko je odgovoran da sprovede ustavnu odredbu iz čl. 97 stav 2 da utvrdi odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih ustavom i za povredu zakona drugih propisa i opštih akata?

Ako je ta povreda učinjena od strane sudija ili veća koji pripadaju sudskoj vlasti koja je u svom radu po ustavu nezavisna? Ovim obraćanjem ujedno pozivam sve nosioce vlasti Republike Srbije - Narodnoj Skupštini kao zakonodavnoj vlasti, Vladi Republike Srbije kao izvršnoj vlasti, i nezavisnoj Sudskoj vlasti uključujući sve učesnike u njoj Vrhovnom sudu, Ustavnom sudu, svim profesorima pravnog fakulteta kao i svim članovima Visokog saveta sudstva da daju odgovor, u što sumnjam da mogu, ali bez obzira očekujem odgovor na postavljeno pitanje.

Poređenjem mog slučaja u sudskom postupku, koji možda nije primeren sa slučajem gospodina Olivera Ivanovića, kome je sudilo Euleksovo sudsko veće na Kosovu, a kada se radi o jednakoj oceni dokaza i pristrasnosti sa sudskim procesom od strane Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, kao i Apelacionim sudom u Kragujevcu, u mom slučaju moram da napomenem da ma koliko se trudio da uočim razliku tu razliku nisam uočio. Potpuno podržavam, kao što i svaki građanin ove zemlje, verujem premijeru Srbije da presuda lideru Građanske inicijative SDP Oliveru Ivanoviću više liči na političku silu nego na sprovođenje prava i pravde, međutim bez da želim da ikoga vređam, ne znam na šta liči, a gledajući kroz moj slučaj to sprovođenje prava i pravde kada je u pitanju Srpsko pravosuđe.

Ovim ne želim da kažem da je pristrasnost u presudama, a u korist javnog preduzeća od strane pomenutih sudova u postupku kao pojava uperena protiv mene lično kao verujem ni protiv bilo kog zaposlenog u Republici Srbiji međutim, da bi se očuvali finansijski resursi tih preduzeća svakako je prisutna. Ovo napominjem iz razloga, jer sudski procesi bar u radnim sporovima traju veoma dugo i to ne krivicom zaposlenih - običnih građana u postupku već zavise od rada i postupka suda.

Stoga, gledano kroz moj slučaj da pristrasnosti u odlučivanju suda nije bilo tuženi JPPTT Srbija bi morao isplatiti za 6 godina koliko je trajao proces zaostale zarade, što nije mali iznos. Ako uzmemo da je u Srbiji takvih slučajeva puno, postavlja se pitanje šta bi bilo sa finansijskim resursima tih preduzeća? Međutim, za to treba kriviti direktore tih preduzeća one koji su davali radnicima otkaze bez zakonskog osnova - naravno to država ne uzima u obzir, ali ih to ne opravdava da krše zakon i ustav koji su sami pisali kao što sam rekao na štetu samih radnika, a takvim odlukama suda. Mišljenja sam kao što sam već napomenuo da se bar u sudstvu koje odslikava jednu pravnu državu, a gledano kroz moj slučaj ništa nije promenilo dolaskom DOS-a na vlast smenom Miloševića kako jednom neko reče lek je postao gori od same bolesti.

U svom ranijem obraćanju pokušao sam da ukažem na pristrasnost i neobjektivnost kao i kršenje zakona i Ustava pojedinih sudova prilikom odlučivanja vođenjem radnog spora u mom slučaju protiv JP PTT Srbija. U istom sam takođe pokušao da ukažem na neobjektivnost i pristrasnost javnih preduzeća prilikom donošenja otkaza ugovora o radu, a kao primer naveo tadašnjeg direktora RJ PTT Saobraćaja Užice Ikana Žunića.

Međutim, nisam naveo da je ta ista pristrasnost i neobjektivnost imenovanog prisutna i u samom radu što ću ovog puta pokušati da iznesem, a kroz slučaj koji se dogodio ranije u Jedinici PTT Mreže Kokin Brod - Pošti u kojoj sam u tom vremenskom razdoblju obavljao poslove upravnika.

Povodom nezakonitih radnji prilikom isplata u to vreme zaposlenog dostavljača Miljka Mandića dopisom br 31 od 07.07.2003 godine naslovljen na šefa službe obavešten je imenovani direktor RJ Užice Žunić. U pomenutom dopisu pored opisa nezakonitih radnji dostavljeni su i svi prilozi (fotokopije uputnica i falsifikovani potpisi ) koji nedvosmisleno ukazuju da se radi o zloupotrebama, a koje su imale obeležja krivičnog dela te objašnjenjima o načinu vršnja tih radnji kao i žalbama građana s tim u vezi.

Navedeni dopis je bio upućen po pravilima službe očekujući od imenovanog reakciju-slanje kontrole tim povodom odnosno preduzimanje mera u cilju sprečavanja šteta izazvanim od strane pomenutog dostavljača Mandića-što je izostalo. Imajući u vidu poznavanje protokola odnosno činjenicu da se nadležne službe preduzeća na čelu sa Žunićem ne susreću prvi put sa sličnim događajima to sam kako je vreme prolazilo bio ubeđen da u tom pravcu ništa neće ni preduzeti što se ispostavilo kao tačno. Stoga sam bio prinuđen prijaviti slučaj MUP-u Odeljenju unutrašnjih poslova Nova Varoš koji su dolaskom 19.07.2003. godine (prilog povtrda o oduzetim predmetima PU 152/03 od 19.07.2003) u skladu sa svojim ovlašćenjima preduzeli mere protiv imenovanog Mandića u smislu krivičnog gonjenja koji je kasnije i sudski procesuiran.

Tek nakon intervencije radnika MUP-a Žunić šalje svoje radnike 21.07.2003 godine - instruktore za poštanski saobraćaj koji konstatuju što i radnici MUP-a te se oglašava rešenjem o privremenom udaljenju sa rada imenovanog Mandića br 2003-77665 od 23.07.2003 godine (prilog). U samom obrazloženju dokumenta navodi da je do prijave MUP- u došlo od strane stanovnika sela Radoina i Rutosi, iako je o navedenim zloupotrebama bio obavešten (12 dana) ranije 07.07.2003 godine čime i sam potvrđuje da do dolaska policije iako upoznat ništa nije učinio u tom pravcu da spreči nezakonite radnje izazvane postupanjem navedenog poštonoše Mandića, a koje je po zakonu bio dužan učiniti. Da li bi se uopšte povodom navedenog oglasio da pomenuti slučaj nije bio prijavljen policiji, ostaje nerazjašnjeno.