Banat

Sprdnja SNS-SPS koalicije sa novim budžetom grada Zrenjanina

Džep set na proslavi propasti

Zrenjaninska vladajuća SNS-SPS koalicija, uz preostalu stranačku „boraniju" od funkcionera, veselo, bezbrižno i apsolutno neodgovorno „proslavlja" odlazeću, vrhunski neuspešnu godinu rukovođenja srednjim Banatom. Bukvalno „zalutali" u politiku, vođeni sopstvenim nabeđenim „talentom" i „stajlingom" isprazno vulgarnog politikanstva, proglasili su gradski budžet za 2018. godinu, realnim, sa socijalnom i razvojnom komponentom.

Zoltan Horvat

Razvijanje nerazvijenosti grada i postavljanje građanina Zrenjanina u najamnički stranački SNS kalup, doneli su Zrenjaninu većma funkcioneri sa trogodišnjim srednjim školama, napredujući brzinom svetlosti do diploma fakulteta i doktorata. Smejurija od diletantizma lokalnih kabadahija-pajtosa, savršeno odgovara beogradskoj centrali. Obećavaj kule i gradove sa naučena sva 4 padeža, masno laži raju, „mazni" za mandata taman koliko ti treba, i eto uglednog nikog i ništa za nazadnjački „recept". Uz „infuziju" iz gradske kase, nataknuti na grbače sugrađana.

Zrenjaninske polunepismene funkcionere, u sadejstvu sa ovdašnjim „uspešnim" privatnim trgovcima iz redova ZREPOK-a, baš „zabole" za muku, muk i jauk gladnog sveta. Klasično izrabljivanje prosečnog Zrenjaninca „vredi" 20 hiljadarki mesečno, uz „sreću" da imaš bilo kakav posao, recimo pomoćnika, portira, konobara, teglećeg magarca pored proizvodne trake 7 dana nedeljno, fizičkih radnica u privatnim megamarketima koje same istovaruju kamione sa non-stop inventarima gde gazde „pedantno" otimaju najmanje pola plate. Pa svaka dva-tri meseca primaju nove „robove"...Krilatica ovdašnjih trgovaca uticajem, uspešno poslovanje izrabljivača izrabljivanih, „prolazi" kod običnog sveta. Plus, članska karta SNS-a, kao „ulaznica" u društvo dobrovoljnih „robova", gde se najviše ceni poslušnička blentavost.

Vest o povećanju plata i penzija „naduvana" je i u Zrenjaninu. Zaposlenima u gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama oduzima se minuli rad van državnih firmi, nema ni putnih troškova za prevoz do kancelarije, tako da je prosek od 3 hiljade dinara najavljenog povećanja, tek polovina od prethodno otetog! Ko tu koga..., zna se, jopet se surovo i temeljno pljačka građanin. (Ne)sretni gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, unapred poznati dobitnik svih ovdašnjih nagrada ličnosti godine: u antipolitici, (ne)kulturi, (ne)obrazovanju, antizdravstvu zdravo bolesne nacije, vrhunskom gurmanluku, hvališi sebe samog...apsolutno uživa na čelu neodgovorne grupe pajtos-funkcionera. Bezobrazno nonšalantno, blagougodno do bola slušalaca, govori u kamere: nema obilaznice...biće, ako bude, jednog dana, koliko građane košta kredit za uređenje centra grada...zini da ti kažem, preskoči pitanje, otkud šurnajs nesposobnih u foteljama...dešava se, sugrađani se već navikli na banatski horor.

Sa provereno najnesposobnijim kadrovima u istoriji Zrenjanina, Čedo „vozi" poput Miška. Nije ga sramota da bude član svih gradskih plaćenih saveta i komisija gde sa članovima, redom stranačkim pajtosima, redovno ubire lepu „paricu". Ima na raspolaganju, po sopstvenom ćeifu, pomoćnike, poput Ćapina - Ćapka, šefa gradskih finansija Vukića...Uterao je u gradski funkcionerski „tor" uglavnom sve sa kojima se decenijama intenzivno privatno druži, niko ne sme da ga pita za policijski dosije brata mu...

Kada objašnjava princip decentralizacije društva u koji se „kune", kada govori o ravnopravnosti svih u Zrenjaninu, ne kaže da po ličnom izboru ima ravnopravnijih. U bednom pokušaju zaluđivanja običnog sveta, Čedo je umislio da je ubedljiv, pa mu slepo veruju samo oni koji imaju go privatni interes. Poput Dalibora Bubnjevića, direktora i glodura lokalnog lista, popularnog mister DRJ (Dežurnog Regionalnog Jebivetra), kojem nesebično, ali „legalno i legitimno", otvara gradsku kasu. Uz samo jedan uslov, hvaliti Čeda, do kičerskog estradno-paradnog neukusa.

Danas je zbilja, surova kazna za sugrađane. Gradonačelnik nije znao, neće i ne sme da izađe iz gradske kuće i porazgovara pred ulazom sa nesretnim i poniženim zemljoradnicima opštine, koji ispred parkiranih traktora danonoćno traže objašnjenje o otimanju plodne banatske zemlje i idiotskom davanju u zakup 3400 hektara nemačkom Tenisu. Nije lud da prođe ni pored proizvodne trake u Drexlmayeru, gde prljavi i znojavi sugrađani, rmbače za siću. Lakše mu je da, na miru i u prijatnom ambijentu nasamo, na račun gradske kase, organizuje poslovne ručkove sa izvršnim direktorom dotične firme. Najradije odlazi po stranačka uputstva u Beograd, gde mu se naređuje da surovi kurs prema prosečnom sugrađaninu znači njegov trenutni opstanak u fotelji, uz dirigovano napredovanje, via BG i NS. Čedo se grozi najmanje polovine odbornika stranačkih šarengaćaša na vlasti, jer su, bezlično poslušni, bez imena, zvanja i karaktera. Ali, nazadnjačka je borba dala, novoga Bg Maršala, i čim zagusti, za domaću upotrebu počne poema o stranačkoj dalekosežnoj i dubokoumnoj stranačkoj prodaji vere za večeru. Rasprodaja je otišla predaleko, ugled Zrenjanina sveo se na mapi Srbije na još jedan, grad sirotinje.

Pajtos „banda" Gradske kuće se (ne) stidi ni podatka da se u proseku godišnje na hiljadu Zrenjaninaca rodi jedva osam, a umre 13. Apsolutni hit u Zrenjaninu je osnivanje udruženja i saveza, dan ili dva pred raspodelu sredstava iz gradske kase. Munjevito sklepana udruženja za debelo mlaćenje gradskih para dobijaju po više stotina i stotina hiljada dinara za nepostojeći rad, gde ne postoji obaveza polaganja računa. Kako? Lako. Nakon par dana od pljačkaškog pohoda na gradsku kasu, udruženje se briše iz registra, a lova se, deli.

Funkcioner pajtosi otmu najviše, pa ne čudi malo "brdo" stanova i kuća po Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu...Gradi se i pravi mali dvorac, ali se radi o seoskim radovima u Kleku, a izvođač radova se odaziva na nadimak, Ćapko. Rodila ga majka, pored pajtosa Čeda, tako alavo sposobnog.

Sportski klubovi su posebna priča. Stranački su u modi, na njih se godišnje spiska 40 miliona dinara. Plivački klub Proleter, sportska perjanica grada koji vode intelektualci, znalci i prava gospoda, nije po volji stranačke polunepismeno nadobudne pajtos-bratije, pa se ovom uspešnom sportskom kolektivu godišnje udeljuje najbednijih 300 hiljada dinara. Istovremeno, konjički klub Kvoter, nikad niko nije čuo za njega, sa nekolicinom je'n-dva član(ov)a, dobija višestruko više. Konjovodci su u modi, ovdašnji socijalisti se diče svojim lokalnim gazdom, pa ne čudi najava peticije od strane odbornika opozicije Igora Ratkovića, da se, za debele pare iz gradske kase, osnuje i klub Magaraca, gde bi se tačno znalo, ko to, sa ularom, voda sugrađane, tamo-amo po Banatu.

U cilju podilaženja neukusu ovdašnje raje, stiže se do suterena, istog, neukusa. Neki Rajko Kapelan, odbornik SNS-a, Čedov komšija iz Kleka, obukao svečano odelo za skupštinsko zasedanje, pa se o njegovom izgledu i stajlingu, raspredaju bajke po lokalnim medijima. Da nije komšija kojeg je Čedo, ničim izazvan, ugurao u funkcionerski svet, za stajling jadova Rajka se, nikada ne bi čulo. "Ludilo" mozga trese srednji Banat, gde ulična anketa pokazuje da devetoro od deset ispitanika nema pojma ko je Gospodin Lerik, legendarni direktor Gimnazije, jedan od nosilaca intelektualnog razvoja nekadašnjeg trećeg najjačeg grada neladašnje Juge.

Stranački budžet velemajstori Zrenjanina, kojima nije teško da zaposle ni pomoćnike zavijača šrafova na službenim automobilima sa SNS knjižicom, pažljivo biraju novitete sa kojima ulaze u Novu godinu. Nova garderoba je na prvom mestu, a "poslednja rupa na svirali" je odgovornost za (ne)realizovan budžet prethodne godine. Otuda sitna slova u skupštinskim izveštajima, gde se ni pod mikroskopom ne vide cifre vanredno redovnih rashoda. Neka je na čast zrenjaninskoj "eliti" da se u periodu od 7 do 8 časova ujutru, u samo jednoj kancelariji popije šest buteljki najkvalitetnijeg vina, pre no što krene jutarnji kolegijum "ludila" mozgova, gde, po naredbi, pažljivi poslužitelji "zatrpavaju" trpezu novim obiljem. Vrhunski je nekažnjeni bezobrazluk, u Zrenjaninu danas sve prolazi, ponajviše bahati prostakluk uvijen u "nazadnjački celofan", da u kabinetu gradonačelnika nema mesta za recimo dame poliglote, skrajnute u ćumez kancelarije. Idiotski je, blaga reč, objaviti u lokalnom listu vel'ki, najveći intervju sa gradonačelnikom, sa potpisom člana kabineta koji direktno zavisi od vlasnika kabineta. Od toliko ničim izazvanih hvalospeva, raste se ko iz kvasca, pa ne čudi ovakav gabarit zrenjaninskog Palme.

Dakle, umesto prave analitike, odgovorni u Zrenjaninu bave se klasičnom sprdnjom na račun sugrađana. Nigde ništa, a nema ni ko, samo nazadnjački funkcioneri bezobrazno i vulgarno slave sebe same. Ne zaboravljaju ni nazovi opoziciju, konkretno zrenjaninski LSV. Ukrali im 7. jula 2012. jednog odbornika iz Ečke, banditski preoteli gradsku vlast, i sad im na kašicicu vraćaju. Jedni te isti ligaški funkcioneri, zahvaljući dobroj vezi na relaciji Regionalni Isus - Bojan Kostreš, smešteni po manje vrednim foteljama, "palamude" po medijima o potrebi demokratije u Zrenjaninu.

Nema potrebe, demokratija ne stanuje više u srednjem Banatu.