Intervju

Predrag Belić, bivši predsednik SO Alibunar ekskluzivno za Magazin Tabloid o stanju u SNS-u, nasilju, pretnjama, sprezi vlasti i kriminala i ulozi braće Vučić u satiranju Srbije

Neće me ućutkati, sitne su to duše

Srpsku naprednu stranku napustilo je nekoliko istaknutih funkcionera, ali niko nije tako detaljno raskrinkao njene mafijaške metode delovanja kao Predrag Belić. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid bivši predsednik opštine Alibunar otkriva kako je Aleksandar Vučić prvo izvršio puč u svojoj stranci, a onda i u Srbiji. S argumentima, naš sagovornik u razgovoru sa zamenikom glavnog urednika Magazina Tabloid, opisuje uzroke i posledice torture kojoj su izloženi on i njegova porodica.

Predrag Popović

I pre ulaska u SNS, Belić je svašta preturio preko glave. Početkom devedesetih, kao iskreni patriota i antikomunista, učlanio se u Srpski pokret obnove. I danas je ponosan na 15 meseci, provedenih na ratištima u Srpskoj gardi. S istim osećanjem ističe odlikovanja koja je stekao tokom služenja vojnog roka u JNA, na Kosovu, udarničke značke s radnih akcija i uspehe u sportu i biznisu.

Uz to, biografiju je okitio fizičkim obračunima, hapšenjima, prekršajnim kaznama, s nekoliko pritvaranja i jednim kraćim zatvorskim stažom, što sada režimski mediji koriste da bi ga prikazali kao žestokog momka s kriminalnom prošlošću. Pratio je dešavanja na političkoj sceni, a aktivnije se angažovao u vreme petooktobarskih promena. Pomogao je DOS-u da obori režim Slobodana Miloševića, ali ubrzo je uvideo da je sistem ostao isti. Vlast Demokratske stranke smatra odgovornom za propadanje Srbije, Vojvodine i njegove opštine Alibunar. Jedan prijatelj ga je upozorio da se dobro čuva od politike, u njoj ne važe pravila kao u boksu, jedan borac naspram drugog, nego udarci stižu sa svih strana, najčešće sleđa. Belić je zanemario taj savet i učlanio se u SNS.

MT: Zašto ste ušli u SNS?

PB: Iako sam veliki individualac, shvatio sam da promene u politici i društvu ne donosi pojedinac, nego organizacija. U SNS sam ušao u januaru 2009, u februaru sam postao predsednik jednog mesnog, a u martu opštinskog odbora. Već 2012. smo, kao manjinski partner, ušli u vlast sa DS-om, a godinu i po dana kasnije preuzeli smo svu vlast u Alibunaru. Postao sam predsednik Skupštine, a 2015. predsednik opštine. Sledeće godine, na lokalnim izborima, osvojili smo apsolutnu većinu. Na predsedničkim izborima 2017. osvojili smo 60 odsto glasova. Dok sam vodio opštinu, ostvarili smo odlične rezultate. Držali smo se programa SNS, a sve opštinske institucije su funkcionisale u skladu sa zakonom. Rekonstruisali smo škole, domove kulture i trgove, otvarali nova radna mesta i oživljavali privredu. Od četiri propala, napravili smo jedno uspešno preduzeće, sve je išlo u dobrom pravcu. U našem odboru i opštini nije bilo kriminala, afera i frakcija.

MT:Otkud onda problemi s vrhom stranke?

PB: Izgleda da je najveći problem predstavljao moj karakter. Imam svoj integritet, nisam idolopoklonik. Iako smo se bavili samo lokalnim poslovima, nikome u vrhu stranke i državnim institucijama nismo bili konkurenti, primetio sam da pojedincima smeta naš uspeh. U opštini Alibunar napravljen je prvi vetro-park u Srbiji, u koji je uloženo 70 miliona evra. Sve je urađeno potpuno transparentno, ali neko je pretpostavio da je investitor nekome dao 10, 20 ili 30 procenata. Pošto se tako radilo poslednjih 30 godina, pretpostavljali su da se neko iz opštine ugradio u taj posao, a nije dao deo vrhovnom komandantu.

MT: Da li Vam je neko na tome prigovorio?

PB: Da, ali ne direktno, nego uvijeno u 16 oblandi. Izbegavali su da iznesu konkretne optužbe, a ja sam se pravio da ne shvatam insinuacije. Međutim, po mom pogledu i stavu bilo im je jasno šta mislim. Umesto direktnog sučeljavanja argumenata, počeli su da mi kopaju jamu.

MT: Da li su tražili novac za vrhovnog komandanta?

PB: Da, naravno. Stalno.

MT: Kako to izgleda? Traže Vam određenu cifru?

PB: Kažu: "Dobio si zadatak koji treba da obaviš". Moji poslovni prijatelji i ja uspevali smo da obezbedimo sve što su tražili, ali ne iz opštinskog budžeta. Da sam, kao Željko Sušec, uzimao javna sredstva, odavno bi završili sa mnom. Mnogi funkcioneri su radili poput Sušeca, pa ih imaju u šaci. Mene ne.

MT:Ako Vi znate kako funkcioniše SNS, znaju i ostali funkcioneri. Zašto svi ćute?

PB:Nažalost, mnogi ispravni ljudi su otišli. Od izbora do izbora pravljena je negativna selekcija, napredovali su poslušnici, prevrtači, ljudi bez karaktera. Pogledajte ko se danas nalazi na najvišim funkcijama u stranci, pa će vam sve biti jasno. Dok je Tomislav Nikolić imao uticaj, postojala je ravnoteža u stranci i poštovala se demokratska procedura, ali onda je Aleksandar Vučić izvršio kadrovske promene i uzdigao Darka Glišića, Miloša Vučevića, Mariju Obradović i nesrećnog Marka Đurića, koji je potpredsedničko mesto dobio zato što je najglasnije aplaudirao na sednicama Glavnog odbora.

Oni su samo slepi poslušnici, kojima život bukvalno zavisi od Vučića. Pa, Vučić je i taj puč izvršio pomoću laži i prevara. Na skupštini stranke, pred više hiljada članova, rekao je da će Vučević i Glišić da napuste funkcije gradonačelnika Novog Sada i predsednika opštine Ub i da će se posvetiti samo radu u stranci. To je bilo pre tri godine, oni još imaju duple funkcije.

Što manje obraza, to veća funkcija. U vrhu stranke se nalaze žuti lopovi, koje je opsenar prigrlio, i drugopozivci iz SRS-a, koji su avanzovali s pozicija šofera i portira do ministarskih fotelja. Vučić je dobro procenio ko mu je potreban. Za šefove okruga izabrao je najagresivnije tipove, koji ne prezaju ni od čega. Jedan od najuspešnijih je Branko Malović, koga je poslao da gospodari Južnim Banatom. Visoke pozicije u stranci imaju njegov brat, sestra i ostali Malovići.

MT: Sergej Trifunović kaže da su braća Malović stekli nekoliko stotina miliona evra.

PB: Malovići su i ranije bili imućna familija, ali sad su se baš napunili.

MT:Kako ste sarađivali s Malovićem?

PB: Dobar sluga, loš gospodar. Takav je Malović, s njim ne može da se sarađuje. Sa svim saradnicima uvek sam pokušavao da razgovaram argumentima, a on samo urla i preti. Priča se i da šamara ljude, pa i tadašnjeg narodnog poslanika Sušeca. Tome nisam bio svedok, ali video sam ga kako najgrublje vređa saradnike.

MT: Da li je on rukovodio hajkom na Vas?

PB: Da, ali ne samo on. Imam i neka saznanja ko je, koliko i kako platio moju eliminaciju. Prva, jednokratna nadoknada bila je 20.000 evra, a ceo paket-aranžman je mnogo veći. Način na koji su se obračunali sa mnom pokazuje da SNS nije politička stranka već kriminalna organizacija. Što se tiče mog isključenja iz SNS, prekršen je čitav niz procedura. Niko od mene nije tražio nikakav izveštaj, niti je Izvršni odbor doneo odluku. Jedino što sam, kao i vi, čuo iz medija izjavu Darka Glišića da sam isključen iz stranke zbog toga što nisam trpeo kritike. Formalno, još sam član SNS-a. Mogli su da to urade mnogo dostojanstvenije, ali s obzirom na sve što je usledilo, taj cirkus je beznačajan.

MT: Šta su preduzeli da Vas eliminišu?

PB: Pokrenuli su političku, policijsku, pravosudnu i medijsku kampanju, tokom koje su izvršili ozbiljna krivična dela. Udarili su na mene i moju porodicu, kao i na moje saradnike. Dugo sam amortizovao nezadovoljstvo u stranačkom odboru i opštinskoj vlasti, ali kad više nisu mogli da se podnesu pritisci iz vrha SNS-a, odlučili smo da krenemo svojim putem. Od 23 odbornika imao sam podršku njih 16. Troje je odmah odbilo moj plan, ali još sam imao većinu. Svu brutalnost primenili su pred sednicu Skupštine opštine, na kojoj su me smenili, 13. jula prošle godine. Prvo su oteli Petra Mohana. Krajem maja 2018, jedno jutro, oko šest sati, došli su po njega. Sam Mohan je ispričao kako su ga 43 dana držali u nekom stanu, nije imao telefon, donosili su mu da jede i pije. Priznao je da me podržavao pre tog "odmora", da bi posle promenio mišljenje i glasao za moju smenu. To je bila klasična otmica.

Klasičnu izdaju izvršio je moj dugogodišni prijatelj Tihomir Marković, lokalni biznismen, koji drži nekoliko benzinskih pumpi. Kod njega je radio jedan naš odbornik. Marković je prvi napadao SNS, o Andreju Vučiću je govorio najružnije stvari, ali samo dok nije napravio dil s Predragom Malim, koji mu je omogućio da uzme neku firmu za distribuciju gasa. Kad su završili posao, Marković mi je ukrao tog odbornika. Nije ga oteo, ali nagovorio ga je da napusti moju odborničku grupu.

Isto se dogodilo s odbornikom koji je bio zaposlen kod jednog poljoprivrednika iz Dobrice. Prvo su tom gazdi poslali inspekciju, koja je četiri dana proveravala njegovo poslovanje, a onda su mu ponudili da uzme neku opštinsku zemlju. Nagodili su se i ostao sam bez odbornika. Vršili su pritisak i na ostale moje saradnike. U tri-četiri sata noću upadali su im u kuće, plašili ih. To su obični, porodični ljudi, imaju žene i decu. Nije im svejedno kad im pred kuću dođe crni džip iz koga izađe nekoliko nabildovanih i tetoviranih konja. Stvorili su atmosferu straha u kojoj su se porodični ljudi borili protiv mafije.

MT: Kakav pritisak su vršili na Vas?

PB: Kad sam im se suprotstavio izložili su me svakoj vrsti torture. Udarili su mi i na porodicu. Moja žena je advokatski pripravnik, zbog pritisaka SNS-a morala je da promeni nekoliko kancelarija. Režimski mediji je stalno napadaju, a Blic je objavio i laž da ima luksuznu jahtu. Dogodio se incident u školi, potukla se deca, a neki idiot je okrivio mog sina. Iako je odmah utvrđeno da on nema veze s tim obračunom, slučaj je procesuiran, pa su reagovali i radnici Centra za socijalni rad.

Moja ćerka studira pravo, vidi i zna šta se dešava, neprestano dobija uvredljive i preteće poruke. Aleksandar Vučić se stalno poziva na svoju porodicu, koju niko nikad nije ugrozio, a njegova stranka nanosi zlo mojoj porodici. Andreja Vučića ne kritikujem kao Aleksandrovog brata, već kao jednog od najuticajnijih ljudi na političkoj sceni. Milici, Danilu i Vukanu želim sve najbolje, ali da bi oni imali mogućnost da srećno žive u ovoj zemlji bilo bi dobro da njihov tata što pre padne s vlasti.

MT: Da li Vam je bila ugrožena bezbednost?

PB: Na ulici su mi, 2015. godine, napravili sačekušu. Napala su me njih petorica. U poslednje dve godine šest puta su me hapsili, dva puta pritvarali i tri puta vodili na poligraf. Kroz to vreme, predstavljaju me kao lokalnog šerifa kome niko ništa ne može.

Kad vas ubace u mašinu, treba vam vremena, sredstava i živaca. Iako ta mafijaška hobotnica ima mozak radikala šibicara, ona je veoma ozbiljna, nanosi veliku štetu. Teško je boriti se s medijima i institucijama. Mediji iznose monstruozne optužbe da sam proneverio milione evra, a moje imovno stanje je mnogo gore nego pre ulaska u politiku. Živim u dvosobnom stanu, za koji otplaćujem kredit. To je jedina moja imovina. Gde je novac za koji tvrde da sam uzeo? Novac smrdi, njegovi tragovi ne mogu da se sakriju. Da li je moguće da sve službe, koje su pod kontrolom SNS-a, nisu mogle da ga otkriju. Poslednji put kad su me vodili na poligraf, odbio sam ispitivanje. Rekao sam im da sam bio na funkciji u opštinskoj vlasti, pa kad su me već okrivili za zloupotrebe, zašto me ne pitaju da li sam nekad nešto ukrao ili proneverio. To je pitanje koje bi bilo značajno za istragu. Ali, oni me pitaju za neka ubistva.

MT: Kakva ubistva?

PB: Za ubistvo novinara Milana Pantića. To je toliko besmisleno i monstruozno da ne znam šta da kažem. Zamislite koliko moram da imam jake živce da podnesem takve optužbe.

MT: Da li ste tražili pomoć ili bar objašnjenje od nekoga iz vrha stranke? Konkretno, od Aleksandra Vučića?

PB: O Vučiću nikad nisam imao neko visoko mišljenje, ali ni loše. Tri puta smo razgovarali u četiri oka, na teme vezane za stranačke aktivnosti. Naravno, u takvim prilikama priča se proširi i na druge stvari. Uvek je bio korektan, čak mi je bio simpatičniji nego u medijskim nastupima. Ostavio je utisak iskusnog, namazanog političara, koji zna kad treba da se spusti i razgovara jezikom sagovornika. Iako je jako ponosan na svoje obrazovanje, stalno se hvali da je bio najbolji student Pravnog fakulteta, a studirao je šest godina, bio sam u prilici da se uverim koliki je neznalica. Kao prvi potpredsednik vlade, posle uvođenja carine s Kosovom, na pitanje novinara zašto se koristi okrugli pečat ako nema međudržavne granice, on je odgovorio: "Koji okrugli pečat, kako ja to ne znam?" Ako ja, srednjoškolac i bokser, znam za kakvu dokumentaciju se upotrebljava okrugli pečat, trebalo bi da to zna i on, najbolji student i najpametniji čovek na svetu.

MT: Kako ste sarađivali sa Andrejem Vučićem?

PB: Upoznao sam ga 2015. godine i za mene neće biti nimalo afirmativno što ću ovo da kažem, ali o njemu sam stekao bolje mišljenje nego o njegovom bratu Aleksandru. Smatram da je Andrej mnogo pametniji, operativniji i staloženiji, samim tim verovatno i mnogo opasniji. Imali smo korektnu saradnju, on je bio jedini stranački funkcioner koji je pomogao opštini Alibunar.

Pokušavajući da pomognemo jednom divnom detetu da ode na lečenje u Ameriku, sakupili smo 2,5 miliona dinara, a bilo je potrebno 9,5 miliona. Andrej nam je svojim kontaktima pomogao da sakupimo potreban novac i omogućimo detetu da ode na operaciju.

Dok sam bio predsednik opštine još dva puta nam je pomogao. Moje poštovanje je stekao jer je dokazao da je operativan, da stoji iza svojih reči. Imao sam utisak da smo stvorili iskren odnos. Takav je bio i naš razgovor krajem novembra 2017. godine. Kad sam ga upoznao s mojim problemima, koje mi stvaraju pojedinci u opštini i okrugu, on mi je vrlo korektno dao podršku.

Uhapšen sam dve nedelje kasnije, što je pokazalo koliko je bio iskren. U pritvoru sam proveo 38 dana. Čim sam izašao, došao sam do Andreja i pitao ga zašto mi je to namešteno. Ne želim da vam kažem šta mi je odgovorio.

MT: Zašto?

PB: Dao mi je tako glupo objašnjenje da je i mene sramota. Ispalo je da su se umešale više sile, kao da su se Putin i Tramp zavadili oko mene, pa su morali da me sklone na neko vreme. Tada sam shvatio da me čeka pakao. Ceo sistem se obrušio na mene. Napali su me kroz medije i državne institucije, a kompromitaciju su vodili i preko društvenih mreža. Njihovi botovi s lažnim profilima širili su laži i pretnje. Dogodilo se da je jedan od njih, kad je malo više popio, zaboravio da sakrije identitet, pa je počeo da mi otvoreno preti. Pozvao me da izađem na ulicu, da se obračuna sa mnom. Kao i ostale, prijavio sam i taj slučaj. Državni organi nisu reagovali. Zato su vrlo ažurni po prijavama protiv mene.

MT: Na šta su se odnosile te prijave?

PB: Povodi su potpuno besmisleni. Važno im je samo da me uhapse i zatvore. Kad je nestao Stefan Cvetković, novinar iz Bele Crkve, priveli su me na saslušanje. Na pitanje zašto to rade, policajac mi je odgovorio: "Ti si ga tužio". Da, imao sam sudski spor sa čovekom. On me nešto uvredio, ja ga tužio i dobio pred sudom. Valjda se u pravnoj državi tako rešavaju sporovi.

Nedelju dana pre sednice na kojoj sam smenjen s mesta predsednika opštine uhapšen sam po prijavi vođe internet tima SNS-a za Južni Banat. Taj čovek mi se dugo predstavljao kao prijatelj. Govorio je sve najružnije o Branku Maloviću, s kojim je stalno bio u sukobu. Malović ga je šikanirao i maltretirao, derao se na njega, smenjivao ga s posla, iživljavao se. Ipak, ostao je u SNS-u, ali lajkovao je moje objave na društvenim mrežama u kojima sam kritikovao vlast.

Jedno veče, sećam se da sam gledao utakmicu fudbalske reprezentacije Srbije, kad mi je on lajkovao neki status koji nije bio afirmativan po SNS. Odgovorio sam mu porukom na viberu: "Nemoj, izgubićeš glavu". Još sam dodao smajlija. Poruka se odnosila na to da će zbog lajka imati problema, izgubiće posao. Dva sata kasnije gomila policajaca je došla da me uhapsi zbog ugrožavanja sigurnosti. Bez saslušanja kod tužioca, odmah su me odveli u pritvor. Na sreću, i u tužilaštvu ima normalnih ljudi, nisu hteli da potpišu optužnicu, pa sam sutradan pušten. Naprednjaci su nameravali da tu podmetačinu iskoriste kako ne bih bio fizički prisutan na sednici Skupštine. Nisu znali kako će reagovati oni odbornici koje su oteli i naterali da promene stranu. U petak, 13, od ranog jutra, od 6 sati, jedno od najmračnijih naprednjačkih glasila, Televizija Pančevo, krenulo je s prilozima o revoluciji, pobuni i neredima na ulicama Alibunara. Prijavili smo policiji uznemiravanje javnosti, na šta nam je odgovoreno da to nije u njihovoj nadležnosti.

Ogromne policijske snage iz Pančeva, pod punom opremom i s dugim cevima, zauzele su Alibunar. Odbornike su doveli u zatvorenom transportnom kombiju, u pratnji naoružanih policajaca. U sali za sednice Skupštine opštine našlo se stotinu naprednaka u majicama s Vučićevim likom i zadatkom da nas pljuju i vređaju. Oni u policijskim i stranačkim uniformama, mi u odelima i haljinama. Oni s puškama i uvredama, mi s osmesima.

MT: Ko je preuzeo vlast?

PB: Predsednik opštine je Dušan Dakić, bivši radikal, koji je za nekoliko hiljada evra prodao mandat naprednjacima. Predsednik Skupštine opštine je Neđeljko Konjokrad, zvani Medo, a poznatiji po nadimku "Deset posto". Konjokrad je desetak godina bio regionalni šef Demokratske stranke. Iako mu je DS omogućila ekonomsko blagostanje, da ne bi bio procesuiran, prešao je u SNS. Njih dvojica su samo fikusi, svu realnu moć ima načelnica okruga Danijela Lončar.

Ona je izabrana kao veliki ekspert s bogatim radnim iskustvom. U vreme SPS-a, 1993, zaposlila se u Narodnoj skupštini. Muž, policajac, dežurao je pred Skupštinom, pa je iskoristio priliku da upozna moćne poslanike i da ih zamoli da mu ženu zaposle kao čistačicu. Punih 20 godina kasnije završila je Pravni fakultet sa ocenom šest. Ako ona zna koji je prvi predmet polagala na Pravnom, odmah ću sam sebi da odsečem glavu.

Posle SPS-a bila je kod Rasima Ljajića, na listi koja je u Alibunaru osvojila 126 glasova. Kad je došla kod nas, mislio sam da je korektan pravnik, pa sam je čak postavio u opštinsko veće. Nije znala nijedan akt da napiše, ali imala je druge kvalitete, koji se danas traže u SNS-u. Iako nema nikakvu političku težinu, ona raspolaže opštinskim budžetom, određuje ko šta radi, otpušta i prima, preti i progoni. Nedavno su predstavnici udruženja poljoprivrednika napustili sastanak jer nisu hteli da trpe njeno ponašanje i lupanje šakom po stolu.

Opštinski službenici pričaju kako je zavela neviđen teror, svi su na bromazepamu. Postoje dokazi i svedoci izvršenja krivičnog dela trgovine uticajem, a i brojnih nepravilnosti u radu opštinske vlasti. Recimo, pred sednicu na kojoj je usvojen budžet odbornici su dobili diskove sa skremblovanim podacima. Glasali su, a nisu ni videli šta piše.

U mom mestu, Banatskom Karlovcu, mnogi naprednjaci se bave švercom cigareta i narkotika. To svi znaju, imena su im u biltenu policije. Sve smo to dokumentovali i priložili uz krivične prijave, koje će jednom morati da se procesuiraju. Mislim da će mnogi glumiti da su neuravnoteženi kako bi završili u ludnici, a ne u zatvoru. Većinu daju odbornici SNS, SPS, DS, SNP, SRS i LSDV. Vučić je pokupio sav ološ iz svih stranaka.

Odbornici iz DS pristaju na tu saradnju zbog privilegija od desetak hiljada dinara mesečno, a opravdavaju se pričom da Aleksandar Vučić nije loš, ne bore se protiv njega već protiv Predraga Belića. Drago mi je što su to tako definisali. Srpska napredna stranka je Predrag Belić, a Aleksandar Vučić je žuta mafijaška organizacija.

MT: Ima li opozicije u Alibunaru?

PB: Ima, u opoziciji smo mi, osnivači SNS-a. Od stranaka iz Saveza za Srbiju aktivni su DS i Dveri, ali oni podržavaju SNS. Narodna stranka je nedavno osnovala opštinski odbor.

MT: Da li je tačno da ste pregovarali o učlanjenju u NS?

PB: Pričali smo, pravili smo neke planove, ali nismo se našli. Niti je meni odgovaralo kako se radi u opoziciji, niti sam njima odgovarao ja. Bez obzira koliko god bezizlazno izgledala trenutna situacija, siguran sam da ćemo osloboditi opštinu Alibunar, a i celu Srbiju, ako opozicija bude jedinstvena i spremna na ozbiljan rad.

Izborne pobede SNS-a nisu rezultat Vučićeve sposobnosti, nego konkretnog rada na terenu. Ako se opozicija, predvođena Savezom za Srbiju, dobro organizuje i priđe građanima, pobediće na izborima. Da bi se to desilo, svi moramo da se uključimo, da žrtvujemo vreme, novac, snagu...

MT: Otkud toliki optimizam?

PB: Narod zna da mu nema spasa pod ovim režimom. Nezadovoljstvo je pokrenulo bunt posle razbijene glave Borka Stefanovića. Tvrdim da će zbog nekog banalnog slučaja buknuti ova zemlja. Vučić neće uspeti da očuva vlast svojim šarlatanskim trikovima.

MT: Kakav očekujete ishod Vašeg obračuna sa naprednjacima?

PB: Nisam kukavica, ali zabrinut sam za svoj život, znam s kim imam posla. Spremni su na sve. Policija me privede, optuže me za najstrašnija dela, saslušaju me, isti dan me puste, ali onda me njihovi mediji satanizuju. "Belić odbio poligraf" ili "Belić pristao na poligraf", njima svejedno. Što god uradio, oni stvore utisak da sam kriv. Od tih mizernih metoda kompromitacije nema zaštite.

Konstantno dobijam pretnje smrću. Svaku pretnju prijavim policiji i tužilaštvu, ali niko ne reaguje. Verovatno očekuju da uzmem pravdu u svoje ruke, pa da me zatvore i prikažu kao kriminalca, iako samo branim život i čast svoje porodice.

Osećam se kao da je otvorena sezona lova na mene. U svakom trenutku mogu da me, kao i vas, zaustave ljudi s značkama, pa da me povedu negde. Možda u policijsku stanicu, možda u neki podrum.

U medijima me opisuju kao narko-dilera, pripremaju uslove da bi, ako stradam u nekom sukobu, rekli da sam ubijen u mafijaškom obračunu. Smatram da sam među prvima na listi za ućutkivanje, da ne kažem neku grublju reč. Sam sam, ali mislim da su me potcenili. Nisu imali ovako ispravnog i istrajnog borca nasuprot sebe.

Imam mnogo dokaza, to i oni znaju. Možda mi to najviše čuva glavu. Neće me ućutkati, sitne su to duše, idem do kraja, istrajaću u borbi za demokratiju, za bolju Srbiju.

U ovoj tiraniji, on i njegovi operativci imaju zaštitu, ali to neće trajati doveka. Uveren sam da ću na kraju pobediti.