Tragom vesti

Zločinačko pljačkanje budžeta Srbije preko FCA iz Kragujevca

Kolika je njegova provizija?

U iz sveg glasa najavljivani navodni novi „investicioni ciklus" očigledno spadaju i davanja iz budžeta privatnoj kompaniji „Fiat Chrysler Automobiles" da razvije novi model automobila koji bi mogao da se sklapa i u Kragujevcu. Naša država je, posle propalih pregovora o fuziji sa „Renault"-om, postala najvažniji poslovni partner ove grupacije, što su uočili i zapadnoevropski eksperti i mediji. Srbija, međutim, ima samo obaveze plaćanja, dok prava ubiranja prihoda imaju akcionari FCA-a i ovdašnji vlastodršci koji se uspešno ugrađuju u svaki posao.

Igor Milanović

„Fiat Chrysler Automobiles" (skraćeno FCA) sa sedištem u Londonu, je u dubokoj krizi koja više ne može da se sakrije. Serđio Markione je bio poslednja nada ovog proizvođača automobila, odnosno njegovih radnika i akcionara, ali je on preminuo prošle godine pod okolnostima koje izazivaju sumnju da nije sve bilo slučajno. Od tada se svakog dana očekuje da kompanija ode u stečaj, jer je sve manje nade za spas.

Celokupna automobilska industrija u svetu je u turbulencijama, a u drastičnom padu je broj prodatih novih vozila. Privredna kriza, kao i iščekivanja novog kolapsa finansijskih tržišta, doveli su do toga da je sve manje ljudi spremno da novac zarobi u investiciju kupovine novog automobila. Osim toga, FCA modeli su zastareli i tehnički sve manje interesantni kupcima.

Nekadašnja perjanica ovog proizvođača, legendarni model 500, pojavio se u novom ruhu pre 12 godina i od tada se izuzetno malo promenio, iako na tržištu nije dočekan sa oduševljenjem. Upravo je ovaj model najviše vezan za ovo podneblje i politička elita Srbije je svojevremeno sa oduševljenjem propratila vest kako će se naslednik popularnog „Fiće" ponovo praviti u Kragujevcu.

U međuvremenu se pokazalo kako je ovaj model kamen oko vrata celoj FCA grupi, a ponajviše proizvodnom pogonu u Kragujevcu (FCAS).

Koliko je do danas FCAS koštao budžet Srbije nije poznato javnosti, a najverovatnije ni vlastodršcima. Umereni analitičari smatraju da je ukupna cifra negde oko milijarde evra, dok ima i onih koji tvrde kako smo američko-italijanskoj kompaniji dali preko milijardu i po evra za sve ove godine i to na različite načine. Između ostalog, model 500 L, koji se ekskluzivno proizvodio u Kragujevcu, u Srbiji je bio skuplji nego u Sloveniji, jer se tako prikupljenim parama finansirala menadžersko-politička mafija koja je upravljala ovom kompanijom.

U 2016. je država na osnovu „dodatnih davanja" (šta god to značilo) na račune FCAS-a uplatila 1,26 milijardi dinara, odnosno oko 10 miliona evra. Ova stavka je ovih dana postala ponovo interesantna u svetlu saznanja kako se radi na projektu novog automobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu.

U tradicionalnoj fabrici Fiata u Torinu, gradu gde je nastao ovaj auto-proizvođač, već je počela proizvodnja modela 500 koji koristi elektro pogon, a koji se, sada je očigledno, neće proizvoditi u Kragujevcu .

Kako su polovinom jula objavili sindikati radnika zaposlenih u FCAS-u, a što skoro ni jedan domaći medij nije smeo da prenese, očigledno je da se radi na potpunom gašenju proizvodnje modela 500L bez naznake koji bi novi model mogao da dođe na njegovo mesto. Portal serbiamonitor.com na engleskom jeziku tada je objavio kako se priprema socijalni program za radnike koji bi želeli da napuste fabriku, što je više nego očigledan znak za predstojeće gašenje celokupne proizvodnje.

Postoje, međutim, i stručnjaci iz ove oblasti koji ne veruju u to da će se FCA u dogledno vreme povući iz Kragujevca. Analizirajući rad pojedinih ogranaka londonskog giganta direktor Instituta za auto-industrijiu u nemačkom Gajslingenu Štefan Rajndl je procenio kako je kragujevačka fabrika jedan od najznačajnijih izvora prihoda celokupne grupacije, uprkos činjenici da se 500L izuzetno loše prodaje. Ono na šta ni on niti mnogi drugi poznavaoci prilika u auto-industriji ne obraćaju pažnju jesu direktne i skrivene „subvencije" koje se FCAS-u uplaćuju iz srpskog budžeta i to protivno zakonima same Evropske Unije. Nemačka analiza poslovanja FCA grupe pokazuje kako je Srbija postala ključni partner ovog privatnog preduzeća, iako građani Srbije od toga nemaju nikakve koristi, već samo štetu.

Završni godišnji finansijski izveštaj može da prevari, jer se novac izvlači tokom cele godine zahvaljujući fiktivnim menadžerskim, marketinškim ili konsalting uslugama sa stranim partnerima, kao što je Magazin Tabloid već objašnjavao.

Ukupne „subvencije" od milijardu do milijardu i po evra su svakako dovoljan razlog da FCA nastavi da postoji u Kragujevcu, a ovogodišnja „kriza" je najverovatnije još jedan šou za javnost kako bi se kasnije lakše objasnilo zbog čega država mora da pristane na nastavak „subvencionisanja" proizvodnje modela koji niko neće.

Zapadno-evropski stručnjaci upozoravaju kako je po FCA pogubno slabo prisustvo na tržištima izvan EU: u Kini njegovih modela uopšte nema, sa izuzetkom najskupljih proizvođača Maseratija ili Jeep. Nekadašnji direktor arhiva Fiata u Torinu, Đuzepe Berta, smatra da je ovakva situacija neodrživa. Za Srbiju je posebno značajno to što se 500L uopšte ne prodaje u Aziji već je koncipiran isključivo za Evropu i južno-američko tržište gde se već godinama uspešno prodaju drugi modeli.

Serbiamonitor na engleskom jeziku je sredinom jula objavio kako je vlada Srbije spremna da FCAS-u odobri da radnike do kraja godine pošalje na plaćeni odmor kada bi im plate bile umanjene za 35 odsto. U ovaj plaćeni odmor bi se dodatno uklopila i „feragusta", tradicionalno vreme kolektivnih godišnjih odmora u Italiji koji se računaju kao „obični" godišnji odmor po ugovoru o radu i kolektivnom ugovoru, za koji nije potrebna dozvola države.

Već sada može da se proceni kako nas očekuje ponavljanje mnogo puta do sada viđenog scenaria. Prvo sindikalni lideri šire paniku kako se sprema zatvaranje fabrike, zatim na ulice izvode izmanipulisane radnike koji na taj način samo daju legitimitet sindikalnim vođama da nastave da dobijaju milione na račun toga što kontrolišu radnički gnev.

Posle toga će politički vrh države objaviti da se sa „stranim investitorom" vode teški i ozbiljni pregovori, da bi u nekokm trenutku Aleksandar Vučić obznanio kako je, konačno, uspeo da ubedi Italijane da ne napuštaju Kragujevac i kako je na taj način spaseno nekoliko hiljada radnih mesta. Cenu ovog ostanka, naravno, državni organi neće objaviti, kao što ni do sada nisu činili.

Deo miliona evra koje FCA dobija iz budžeta Srbije vraća se u privatne džepove ovdašnje političke elite, budući da Italija ne zaostaje mnogo za Srbijom po pitanju korupcije.

U svemu ovome ne treba zaboraviti ni činjenicu da zapadni analitičari smatraju kako za FCA više nema spasa.

U Kini FCA je skoro nepoznat, dok u Evropi poslovi opadaju. Marka „Alfa Romeo", od koje su mnogi očekivali neophodni „vetar u leđa", u prvoj polovini 2019. je prodala 40 odsto manje vozila nego u istom periodu prethodne godine, dok je i Fiat 500 imao pad prodaje od 10 odsto.

Sve u svemu, FCA je potreban snažan poslovni partner da bi preživeo. Markione, koji je umro iznenada prošle godine posle jedne operacije, prvo je fuzionisao „Fiat" i „Chrysler", a onda je krenuo u potragu za trećim partnerom koji bi od ove kompanije napravio svetskog lidera u auto-industriji. U ovom trenutku takav partner se ne nazire, osim vlade Srbije koja nemilice investira u ovu kompaniju.

Markione je posebno kritikovao visoke troškove za istraživačke radove, a upravo to se sada kompenzuje kroz „subvencije" Srbije. U trenutku kada nastaje ovaj članak poznato je samo da FCA razvija novi SUV model koji bi se sklapao u Kragujevcu. To je deo dogovora između vlade Srbije i ovog auto-proizvođača, što znači da Srbija, kao suvlasnik FCAS-a (zvanično ima 33 odsto akcija), takođe snosi deo troškova istraživanja i planiranja. Ovo će se u ovogodišnjem budžetu najverovatnije kasnije prikazati kao „dodatna davanja".

Iako se ugovor sa FCA i dalje krije kao državna tajna, postaje sve jasnije na šta se Srbija sve obavezala. Plaćanje istraživanja i projektovanja novih modela koji bi mogli da se proizvode i u Kragujevcu očigledno spada u deo obaveza koje je preuzela naša država.

Koliko je poslovno „uspešna" ova državna politika vidi se po tome kako međunarodna agencija „Bloomberg" tržišnu vrednost FCAS-a procenjuje na 943,24 miliona dolara, što je daleko manje od „subvenncija" koje je do sada davala Srbija! Ako uzmemo u obzir da je do danas Srbija u FCAS uložila milijardu evra da bi oko 2.500 radnika dobilo posao, onda je za svako radno mesto plaćeno 400.000 evra. Šta bi sve postigli isti ti radnici da im je država toliko para poklonila za privatni biznis ili poljoprivredne radove?