Tragom vesti

Vučićev kartel želi da uprlja i najpoznatijeg i najzaslužnijeg živog Srbina

Uvlače i Novaka u svoje kandže

Teniser Novak Đoković je najbolji sportista sveta svih vremena. Najpoznatiji je živi Srbin. Bog mu je pomogao da se otrgne iz porodičnih kandži, da postane princ. Kao svog prijatelja vidi ga i engleski prestolonaslednik princ Wilijam, obožavaju ga američki predsednik Donald Tramp i skoro svi najugledniji građani sveta. Vrata su mu širom otvorena, mada on, od prvih titula koje osvaja, poklanja ih svom narodu, ponosno ističući da je Srbin. Umesto da ga proglasimo za narodnog heroja, kartel šizofrenog Vučića pokušava da ga uprlja, uvlačeći ga u projekte skotova Velimira Abramovića, Dušana Dunđera, Vojislava Šešelja... Veliki je Novak i prozreće brzo njihove zle namere

potpukovnik Goran Mitrović

U manijakalnoj potrebi da isrprlja i uništi sve oko sebe, maloumni Aleksandar Vučić odlučio je da pokuša da uništi i najboljeg srpskog sportistu svih vremena Novaka Đokovića. Razloga zbog kojih se Vučić ustremio na Novaka je više. Prvo, narod ga voli. I to sa razlogom. U pitanju je osvedočeni patriota koji je svoje mesto na svetskoj pozornici osvojio isključivo svojim velikim radom.

Drugo, vole ga i u svetu. Novak ima listu međunarodnih kontakata koji prevazilaze kapacitete svih ministara Vlade Srbije zajedno, čak i pedera i lezbejki u Vladi.

Treće, finansijski je nezavistan, nepotkupljiv je i nalazi se van kontrole svih balkanskih centara moći.

Posebnu pozornost u očima Vučića izaziva i Novakov otac koji neoprezno pokušava da svog sina uvuče u srpske političke vode.

Za tu svrhu Vučić je osmislio podao plan.

Prvo su preko „odabranih" medija i novinara, na mala vrata u svakodnevno blato režimskih medija ušle priče o Novakovoj izolaciji u Španiji. To sve deluje naivno, ali u pitanju je standardna priprema za tešku kompromitaciju koja je osmišljena.

Druga faza, po prvobitnom planu, poverena je službama. Međutim, svaki pomen da se „krene na Novaka" naišao je na neuobičajeno velik otpor, pa su za ovaj „specijalni zadatak" reaktivirana dva proverena kadra, bivši pripadnici BIA, Radivoje Mićić i Duško Bobić.

njihovim „delima" Magazin Tabloid je već naveliko pisao. Obojica su željni rehabilitacije i državnih pozicija. Naime, nakon dekonspirisanja njihovih kriminalnih aktivnosti, pali su na samo dno SNS kombinatorika po principu ,,marš u ćošak". Sada su dobili priliku da se „uzdignu".

Akcija je pokrenuta preko starog sreskog doušnika Dušana Dunđera, Bobićevog saizvršioca, a od skora samozvanog „spasioca nacije".

Naime, zahvaljujići tehničkim sredstvima, došlo se do podatka da je Novak Đoković u povremenom kontaktu sa Velimirom Abramovićem a do koga se može doći preko Dunđera.

Problem je bila ogromna Dušanova sujeta, jer je Abramović ne tako davno o Dunđeru s posebnim gađenjem govorio, kao o maloumnom engleskom špijunu, koji je poslat da zagadi i uništi Srbiju.

Abramović je sa posebnim podsmehom govorio i o brojnim ,,transformacijama" Dunđera.

Od „najvećeg stručnjaka za diplomatiju i bezbednost na svetu" koji je sa svoja ,,dva dečaka" (misli na Bobića i Mićka) u dva navrata spasao život Vučiću, evoluirao je do spasioca Srbije, od tog istog Vučića (Dunđerovi intervjui).

Dunđerovim „napadima" na Vučića i BIA, slikovito je govorio: „udarilo dupe na kolac". Podsmevao se i Dunđeroj potrebi da se javno slika sa značkicama BIA koje možete da kupite u šopu BIA na Banjici i plaketama koje je sam sebi pravio ili ih je dobio od Bobića.

Sa druge strane, Dunđer je plaćao novinare koji su pisali tekstove o Abramovićevim vezama sa satanističkim krugovima u kojima se nalazi njegova rođena sestra, umetnica Marina Abramović.

Godinama je plasirao informacije o Marininoj opsednutosti Hilari Klinton, da je zajedno sa klanom Klinton podržavala bombardovanje Jugoslavije, o njenim satanistiikim ritualima sa umetnicom Lejdi Gagom, da je bila vatreni član komunistiike partije Jugoslavije, itd.

Međutim, Bobić dobro poznaje „lik i delo" Dušana Dunđera i odmah mu je u ime „vrhovne vlasti" koju kaže da predstavlja, obećao plaćeni medijski prostor u „angažovanom napadu na lik i delo Vučića", te zasluženo mesto u sledećem poretku vlasti (jer Vučiću očajnički treba njegova „opozicija" pa je za to sada dobar i Dunđer). Obećao mu je i da će ponovo moći da organizuje poslove obezbeđenja po Beogradu i plaćena putovanja u inostranstvo.

Dunđer je odamah „oprostio" Abramoviću što ga je pljuvao i kontakt je obnovljen. Dunđer i Abramović su vrlo praktični ljudi i brzo su se dogovorili kako i na koji naičn da izvrše zadatak i da uvuku Novaka Đokovića u smutne kombinatorike ove grupe ludaka.

Počela je akcija međusobne rehabilitacije. Zadnjih nedelja jedan drugog javno promovišu kao „spasioce Srbije" koji će da povedu zemlju u „svetlu budućnost". Ti mene serdare ja tebi vojvodo.

Ono što se Dunđeru nije svidelo je Abramovićev potez da o svemu obavesti i svog političkog patrona Vojislava Šešelja. Šešelj, od skora kao13. prase na političkoj sceni Aleksandra Vučića, odmah je prepoznao dobru, a besplatnu, priliku. Podržao je Abramovića i postao vođa iz senke celog projekta.

Zbog pokazane lojalnosti odmah je nagradio Abramovića sa debelom „konvertibilnom kovertom". Šešelj je osmislio kako da mu Novak bude karta za povratak na velika vrata.

Međutim, Šešelju je jasno da se „veza" sa Novakom, za sada, mora držati u najstrožoj tajnosti, jer je Novak potpuno apolitičan čovek.

Sa druge strane, Novakovoj međunarodnoj reputaciji nikako ne treba link sa osuđenim zlikovcem kakav je Šešelj i toga je Šešelj svestan.

Zato su odlučili da, do daljnjeg, sve drže u tajnosti. Zarad razumevanja odnosa Šešelja i Abramovića pogledajte zajednički intervu na TV Happy od 08.03.2019.g.).

Međutim, bilo je potrebno obezbediti i nešto konkretno, neku stvar od suštinske vrednosti sa kojom će se „kupiti" srca i duša sluđenog naroda a koja će ideja da bude dovoljno jaka da obuzme i Novaka.

Tu je opet „zasijao" Abramović, samozvani „teslijanac". Abramović je predložio Novaku da podrži revolucionarni projekat izgradnje epohalnog Teslinog aparata za pulsnu elektromagnetnu terapiju koji će da leči sve bolesti pa i koronu.

Abramović je na sebe preuzeo da iz Teslinog muzeja „preuzme" (čitaj - pokrade) dokumenta koja omogućavaju da se ovaj aparat napravi. Da takva nekakva dokumenta stvarno-postoje, Abramović dobro zna, jer je i ranije hvatan da krade dokumenta iz Teslinog muzeja u Beogradu, pa mu je tamo trajno zabranjen ulaz.

Sa druge strane, obezbedili su i „stručnjaka" koji bi po tom planu trebalo da celu „mašinu" napravi i pusti u rad. U pitanju je izvesni Ivan Lončarević, naš državljanin, nastanjen u Danskoj, koji za sebe voli da kaže da je „inovator sa 25 godina staža". Nije nam poznato koliko je Ivan upoznat sa svim aspektima priče u kojoj učestvuje ali znamo da je za svoje „usluge" odredio pristojnu tarifu.

Na kraju, da bi pozornica bila kompletna, bio im je potreban i lekar, neko iz medicinske struke, koji će sve to javno da promoviše. Izbor je brzo pao na Dr Branimira Nestorovića, nesrećnog lekara pred penzijom koji je zadnji shvatio da ga je AV navukao kao mladog magarca i odredio da on, umesto njega, bude zapamćen kao čovek koji je u jeku korona-krize u svetu pozvao „žene iz Srbije da idu u šoping u Milano".

Nestorović je „pričljiv" i mnogo voli javne nastupe pa je odlučio da se od Vučića brani na svoj način. Sada već otvoreno govori protiv upotrebe respiratora, svestan da ugrožava već završen posao do par stotina miliona eura koje su volšebno nestale.

Drugo, „neoprezno" je neki dan izjavio da su „prvi zvanični rezultati iz Kine stigli još 24.02.2020", čime je direktno srušio tezu Vučića i Kona da epidemiolozi i državni vrh Srbije več krajem februara nisu znali kakva nam opasnost preti.

Na ovaj način Nestorović je obesmislio svaki napor Vučića da pred sudom koji ga čeka odbrani tezu da početkom marta, kada je Vučić vodio SNS predizbornu kampanju, nije znao šta se dešava. Nestorović je na taj naičn ispisao prvi pasus optužnice protiv celog državnog vrha i svih članova kriznih štabova. No, biće da je to samo početak mrtve trke između Nestorovića i Kona, ko će više da profitira od „nadgornjavanja" Vučića, a uz zakulisnu kombinatoriku ministra Zlatibora Lončara.

Nestorović smeta Konu, ali i ministru, jer je otvoreni protivnik sumanutog vakcinisanja i upravo taj njegov (svakako ispravan) stav poslužiće za još jednu opasnu igru protiv Novaka Đokovića.

Naime, napravili su atmosferu u kojoj je Novak, motivisan krajnje iskrenom namerom da svetu objasni svo zlo koje se krije iza vakcinacija, hrabro i odlučno, javno izašao sa stavom da je protiv vakcinacije i da se on prvi neće vakcinisati taman ga to koštalo karijere.

Tačno po planu Aleksandra Vučića. U trenutku kada su Srbiji očajnički potrebni ljudi kao što je Novak Đoković, sa neverovatnim merunarodnim kontaktima, jedan od stubova Novakove međunarodne snage ozbiljno je uzdrman.

Još da ga, praćenjem svih komunikacija i tokova novca, uveže sa Dušanom Dunđerom (ubicom mladića Medojevića, zbog koga je ležao pet godina zatvora) i haškim osuđenikom Vojislavom Šešeljem i Novakova međunarodna reputacija biće trajno narušena.

Takođe, zbog situacije u svetu i opšteg rata protiv svetskih medicinskih mafijaša, uspeli su da naprave atmosferu da je sada, možda, Novaku ugrožen i život.

Na treba zaboraviti da se trenutno, sa porodicom, nalazi na teritoriji druge države, bez mogućnosti da se kreće. Kon je, nakon ove Novakove izjave, odmah izašao u javnost sa svojim prepoznatljivim podrugljivim i ponižavajućim stavom, namenjenim za sve „goje" pa makar to bio i svetski šampion.

Napisao mu je - „majstore", „stvorio si pogrešna uverenja", „pokušaj ubuduće da izbegavaš direktne odgovore u vezi vakcinacija jer imaš ogroman uticaj".

Kon je brže bolje to napisao na svom Fejsbuk nalogu želeći da da do znanja svojim gazdama iz belosvetske medicinske mafije da je još uvek „na zadatku". Takođe, ako se pažljivo pročita Konova izjava, vidi se da nije ni malo dobronamerna, već naprotiv, preteća i vrlo zlokobna.

Na isti način, o neophodnosti vakcinisinja građana Srbije, samo sa mnogo više žestine, govorio je i večiti plaćenik globalista, Vojislav Šešelj. On je u dahu javno izjavio da će svi radikali morati da se vakcinišu, da je to obaveza i da oko toga nema razgovora, pod pretnjom sile. Iako je svestan da je u probuđenoj Srbiji to političko samoubistvo, „vojvoda" je to morao da izjavi. On se raspada od zla i kancera, rešio je da pred smrt svima pokaže ko je i šta je bio ceo svoj život.

U plan se savrešeno uklopio i naivni Nestorović. Tačno po Šešeljevom planu, izjavio je u jednoj emisiji (16. april 2020. g. gde je gostovao sa dr Srđom Jankovićem i Dr Predrag Konom) da je u kotaktu sa Novakom Đokovićem. Rekao je da je Novak „bio njegov pacijent" i da su u kontaktu i da razgovaraju o alternativnim medicinama i o Teslinom aparatu za pulsnu elektromagnetnu terapiju (koji je 1906. g. primenjivan sa ogromnim uspehom).

Tako je, pričljiv kakav jeste, na osnovu par rečenica, legalizovao i u politički spektar uveo celu ekipu parazita koje nije ni svestan.

U stvari, rečnikom ulice „ocinkaio ga je javno" i „namestio". Novak, koji je ceo svoj život pokušavao da bude tihi i anonimni dobrotvor, „ozračen" je blesavom izjavom jednog uplašenog samoživog brbljivca koji ima očajničku potrebu da se „opere".

Vezama koje ne može da vidi, uvezan je najgorim šljamom. Opet, plan Vučića se realizuje preko „korisnih idiota".

Ova priča ima još dimenzija koje valja razumeti.

Novak nije veliki Srbin i patriota samo na rečima. Taj čovek je u tišini napravio više obdaništa u Srbiji nego sve političke partije zajedno u poslednjih 20 godina (pominje se broj od preko 40 obdaništa koje je lično finansirao i napravio), ne zna se koliko je novca donirao ugroženima posle velikih nesreća poput poplava u Obrenovcu i koliko je porodica pomogao. Sada je donirao više od 30 respiratora i milion dolara.

Pomogao je i Italijanima i mnogim drugima. I sve tiho i hrišćanski skromno. Upravo ovu njegovu osobinu zloupotrebile su bitange o kojima pričamo. Odmah su mu ispostavili predračun. Po proračunima Abramovića i Dunđera, prva rata za izgradnju „Teslinog aparata" je 500.000 eura. Novak je, u svom stilu, rekao - nema problema, ako će to da pomogne mom narodu, pare nisu problem!

Abramamović i Dunđer, naravno, nisu svojim saradnicima prijavili koliko je novca u igri, niti imaju nameru. Taj deo „patriotskih zalaganja" zadržaće za sebe. Za novac im nisu rekli ali su ih uredno sve upregli u svoj poduhvat.

U Dunđerovoj ekipi nalazi se masa nesretnika koji misle da će preko njega da „zasednu na državne funkcije" i da reše svoje egzistencijalne probleme.

U imaginarnom svetu Dunđerove „države", neki su zaduženi da kuvaju kafu, neki da „drže stvari pod kontrolom". Ne razumeju da ako ih je Dunđer jednom kupovao za ručak na hipodromu i 100 dolara da ih nikada više neće platiti više od toga.

Ali kod većine, na žalost, kad nemaština uđe na vrata, moral iskoči kroz prozor. Dunđer to dobro zna.

Zato ih i zloupotrebljava i godinama ponižava. Možda bi se razbežali kada bi znali za sve pripadnike organa bezbednosti R Srbije koje je namestio na tacni jednom stranom obaveštajnom centru u Rumuniji, ili kada bi znali sa kojim Albancima šuruje u Cirihu, kao i kada bi pogledali snimke sa njegovih satanističkih obreda u katoličkoj crkvi u Beogradu (koji su se održavali bez znanja beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara).

Da bi razumeli šta se još krije iza ove priče, treba objasniti i korene koji se ne vide.

Velimir Abramović je Sefard. Iako mu Srbi nikada ništa nažao nisu učinili, voli da kaže da su Srbi narod „koji je vekovima na tamnoj strani". Za sebe kaže da je mag, vrač, iluzionista, mađioničar, mislilac, filozof, reditelj, teslijanac, prikriveni sajentolog ...

Sve, samo ne hrišćanin, pravoslavac. Njegova rođena sestra, Marina Abramović je umetnica za koju kažu da promoviše „umetnički satanizam", kanibalizam i „moral" koji je sve samo ne hrišćanski. Marina kaže da je tri puta abortirala „jer ne želi da životnu energiju deli sa svojom decom". U porodici imaju i Antonija Abramovića (svetovno ime Ilija) koji je kao raščinjeni sveštenik Američke Pravoslavne crkve, od strane Liberalnog Saveza Crne Gore, nominovan i izabran za „mitropolita crnogorske pravoslavne Crkve". Zbog navedenog izopšten je iz SPC 1995. g., odlukom tadašnjeg Patrijarha SPC, Pavla.

Zašto se dr Kon, Abramović i Šešelj tako dobro slažu?

Svi pripadaju istom „jatu". Kada je mladi Šešelj odabran za „državnog nacionalistu", Dr. Kon je (još u vreme SFRJ) odabran da vodi „epidemiološka istraživanja" i implementaciju vakcina u tadašnju Jugoslaviju.

Obojica nas ubijaju i truju decenijama. Kada je pre par godina Kon trabalo da bude uhapšen zbog zluopotrebe sa vakcinama, pobegao je i zaštitu tražio od Jevrejske zajednice u Srbiji. Valja znati da je i Vojislav Šešelj, po majci, iz istog plemena.

Devojačko prezime Šešeljeve majke je Misita i pripada sefardskoj zajednici. Tu je i Velimir Abramović, privatni filozof iz Barajeva, samozvani teslijanac na baterije od 500.000 evra, zagovornik Teslijanske države Srbije, koja treba, po njegovim rečima, da se uredi po Kineskom modelu.

Kaže da su Rusi prepustili Srbiju Kinezima da je organizuju po principu „Teslinog tehnokratskog komunizma" koji, kako to on kaže „vlada u Kini". Tvrdi da je „misija belog čoveka istekla" i da dolazi vreme Azijskih naroda. Ludi Abramovič u tom poretku sada želi vlast za sebe.

Tu je još jedan „link" iz prošlosti za koju oni misle da je zaboravljena. Jedan penzionisani radnik DB-a objasnio nam je da su sva trojica, kao i neki drugi pripadnici jevrejskih zajednica u tadašnjoj SFRJ, „držani na vezi" od strane istog odeljenja UDB-e i da su koordinirali njihove aktivnosti i puno pre nego što je Šešelj u Zenici postao „Vojka".

Kada smo već pomenuli Šešeljeva iskustva iz Zenice, ovaj penzioner nam je rekao da je i Kon, kao mlad lekar sa poklonjenom diplomom, i sam prošao „obred inicijacije" istog tipa kao i „Vojka" u Zenici, mada su okolnosti kod Šešelja bile dramatično drugačije.

Dakle, nema stvari koje ovaj ološ neće učiniti za malo para ili vlasti. Ono u šta verujemo je da će, verovatno jedan od najznačajnihih živih Srba, Novak Đoković, uspeti da utekne iz kandži ove grupe ne-Srba, satanista i ludaka i da će uspeti da sačuva svoj neprocenjivi međunarodni ugled i da ga iskoristi za dobrobit zemlje za koju svi znamo da je voli svim srcem.