Duplerica

Na stubu srama

***

U Srednjem veku stub srama je bio značajno sredstvo kažnjavanja nedela koja se tiču časti. Prestupnika bi vezali za stub postavljen na glavnom trgu u naselju ili negde uz put, da ga svi vide, kako bi bio javno izvrgnut ruglu. Prolaznici su mogli i sami da se uključe u fizičko kažnjavanje, pa da osuđenika gađaju jajima, paradajzom ili kamenjem. Ko bi bio osuđen na takvu kaznu, izgubio bi ugled i status. Osramoćen, zauvek bi bio izopšten iz društva.

U izmenjenoj formi, potreba za stigmatizacijom te vrste prestupnika zadržala se do danas. U Americi, koja se smatra bastionom demokratije, državne institucije objavljuju spiskove pedofila i silovatelja s punim imenom, fotografijom i adresom.

U Srbiji ne bi bilo teško napraviti lista zlikovaca koji zaslužuju da se nađu na stubu srama, iako bi bila izuzetno duga. Imena nečasnih štetočina nalaze se na spiskovima članova svih vlada unazad tri decenije. Uz njih, trebalo bi da se nađe većina sudija, policijskih i vojnih oficira, mnogi novinari, pa i vladike, sportisti, umetnici.

Svi oni su stekli status, moć i novac otimajući od države i naroda. Srbija je najsiromašnija država u Evropi, a decenijama je vode najbogatiji paraziti na svetu. Postoje dokazi i svedoci njihovog kriminala, ali nikad niko nije kažnjen. Korumpirane i ucenjene sudije štite ih od pravde. Policija, tužilaštvo i sudovi progone obične ljude, opljačkane mučenike koji jedva vežu kraj s krajem, pa ponekad kasne s plaćanjem nekih računa. Njima se dere koža s leđa. Kroz to vreme, političari i tajkuni bezbrižno uživaju u otetoj imovini. Kad god se u medijima objavi spisak najvećih poreskih dužnika, oni to proglase za hajku, koja liči na stub srama.

Željko Mitrović, Predrag Ranković Peconi i njima slični tajkuni vole da ukradu, ali ljute se kad ih se nazove lopovima. Kad bi se u Srbiji zaista primenjivala pravda na taj srednjovekovni način, ne bi bilo dovoljno stubova za sve nečasnike iz SPS, SRS, DS i, naravno, Srpske napredne stranke. Sami su se upisali na tu listu. Upisali su se pljačkom javnih resursa, kršenjem zakona i imovinom koju su prigrabili kriminalom i korupcijom. Posle krivičnih sankcija, da bi pravda bila izvršena trebalo bi da zločinci budu privezani na stub srama i da se suoče sa svojim žrtvama.