Uvodnik

(Pr)osudite sami

Zatiranje tragova

Milovan Brkić

Na Divljem zapadu važilo je pravilo: tu zatečen, tu obešen.

Vučićima se bliži kraj. Samo što nisu pali.

Rasplet je na vidiku. Vučićev kartel je u rasulu. Policija je u rasulu, Bezbednosno informativna agencija je razvaljena, oružane snage su stavljene u službu SDPR-a Jugoimport, sve se radi da Vučićeva zločinačka mafija iz ovog javnog preduzeća zgrće pare. Dok vojnici, podoficiri i oficiri primaju plate kao robovi-najamnici, kojima iz vojnog budžeta zgrću Vučićevi direktori poslati da rade na urušavanju odbrambene moći i punjenju svojih džepova i Vučićeve kase. Bivši menadžer opštinske uprave Zemuna Jugoslav Petković imenovan je za direktora ove najveće praonice novca. Odmah je ostavio ženu i troje dece, oženio je sekretaricu, imitirajući svoje šefove. Još je na slobodi.

Kolega mi javlja da se u prostorijama BIA u Kraljevu pali dokumentacija.

I na Banjici kulja crni dim. Pale se arhive, da se zatru zlodela.

Hapšenjem Velje Nevolje, Vučić je počeo da ''čisti'' i policiju. I da dovodi najgore.

Odmah je smenjen načelnuk Policijske uprave Beograda Milan Stanić, vrlo pristojan čovek, ničim uprljan, ni kao čovek, ni kao policajac.

Na njegovo mesto doveden je Veselin Milić, Vučićev savetnik. Milić je pre dve godine bio smenjen sa ovog položaja, kada je pao i njegov zaštitnik Milorad Veljović, direktor policije.

Nakon smene Magazinu Tabloid je anonimni izvor uručio Milićev dosije. Veći deo tih podviga Magazin Tabloid je već bio objavio. Umesto da ode na doživotni zatvor, Vučić ga je oberučke prihavtio za savetnika! Milić je kokainski ovisnik. Kicoš, sa odelom od sto hiljada evra. Dostavljen nam je snimak na kojem Milić na kolegijumu spava, ušmrkan.

Doveden je Milić, a iz policije je isteran njegov prethodnik Stanić.

U subotu 13. februara saopšteno je da je uhapšen bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Beograda Ilija Milačić. Bio je vrlo kratko na ovoj poziciji. Smenili su ga u novembru, jer je postigao neverovatne rezultate u rešavanju ubistava.

Ko je to ovlastio i dao za pravo načelniku policije da rešava slučajeve teških ubistava? I uhapsiše čestitog policajca. Optužba je jadna. Nemaju čak ni mašte. Optužen je da je telefonom slao neke informacije novinarima!

Još gore je prošao njegov kolega Dejan Jović. On se odmara na groblju. Rešio je najteže slučajeve ubistava, pa je odmah smenjen. I uhapšen da je odavao službene tajne!

Sudija Višeg suda u Beogradu Zoran Ganić imao je časti i oslobodio je inspektora Jovića, javno saopštivši da mu je kao čestitom profesionalcu direkcija policije podmetnula ''dokaze'' i lažno ga optužila.

Iz Novog Sada mi je stigao podeblji koverat. Slučaj Eliota Nesa, piše na njemu. Opisan je život i delo Vulinovog druga iz detinjstva Bogdana Pušića i njegove žene Gordane, poslati su računi, dokumenti.. Da ne dužim. Bogdan Pušić je bio postavljen za šefa radne grupe za preispitivanje 24 sporne privatizacije. I za pripremanje Miroslava Miškovića za hapšenje.

Podneo je 2013. godine ostavku, zbog pritisaka na njega, kako je saopšteno.

Na čelu policije je i dalje Vladimir Rebić. On je u Vučićevoj morbidnoj predstavi s oružjem u Jajincima imao glavnu ulogu. Tada je davao izjave i intervjue u kojima je optuživao nepostojeće atentatore da su pripremali ubistvo voljenog vođe. Sad je tu predstavu raskrinkao Veljko Belivuk, koji je priznao da je lično postavljao zolje i pištolje u šumarku u Jajincima, po naređenju braće Vučić.

Kad je Belivuk uhapšen, Rebić nije hteo ni da ide na konferenciju za medije, mokra mu je kosa, kupa se u bazenu. Kasno je počeo da se izvlači iz kola u koje se uhvatio, Vučić će ga označiti kao glavnog krivca za stvaranje i širenje Belivukovog klana.

Bože dragi, pita me doskorašnji policajac koji je otišao iz policije povratkom Veselina Milića, da li je moguće da Vučić dovodi sve gore i besprizornije na policijske položaje? Potvrđujem klimanjem glavom. I dodajem da je to dobro, jer će ga se oni lako odreći. Oni ne pate od morala.

U glavi šizofrenog Aleksandra Vučića bljesnu ideje kako što brže umoriti građane Srbije glađu, žeđu, robovskim radom, surovom propagandom, vređanjem, pljačkom budžeta, zaduživanjem.

Vreme je da kada zasija martovsko sunce smaknemo ovu bandu i ljudskim ništarijama presudimo na licu mesta, jer oni već zatiru svoje krvave tragove.