Natrag
Pogled iz Moskve
Sve je više Rusa, spremnih da se odsele iz velikih gradova
Ekonomsko čudo Gleba Tjurina
Predsednik države naložio je vladi RF da do 1. jula izdvoji iz budžeta najmanje 6 milijardi rubalja za državni program „Integrisani razvoj ruralnih područja". Na prvi pogled, to nije previše novca. Tim pre ako se uzme u obzir da je program smanjen pet puta u poređenju sa ranije objavljenim ciframa. Ali, ako se cifri koju je objavio predsednik doda još 31 milijarda koja je za ove svrhe opredeljena u budžetu, samo za 2021. godinu, onda je to sasvim lepa svota. I to daje povoda da se govori o promeni prioriteta državne politike prema dubokoj ruskoj provinciji, u kojoj živi četvrtina stanovništva zemlje.
Piše: Jurij Aleksejev
Ni za koga nije tajna da se dalje od velikih gradova ne živi lako. Odavno su rastureni kolhozi i sovhozi, zatvorene škole, ambulante, bivši radnici se napijaju, starci odlaze na drugi svet. Nezaposlenost u selima, prema zvaničnim podacima, gotovo je duplo veća nego u regionalnim centrima, a i životni standard značajno zaostaje za gradskim.
Napredak samo povećava socijalnu raslojenost seoskih stanovnika. Srećni su oni kojima je pošlo za rukom da žive na granicama aglomeracija (širih gradskih područja), u zonama razvoja visokoproduktivnih agroindustrijskih tehnologija. Oni imaju posao i platu, ostalima je vrlo teško. Jasno, sa stvaranjem novih aglomeracija broj seljaka i dalje će se smanjivati. Ali, nije li rano da se sahrani rusko selo?
Program razvoja ruralnih područja donet je zato da bi se smanjio masovni odlazak ljudi sa sela u velike gradove.
Izgradnja puteva, redovno snabdevanje gasom i strujom, preferencijalni (subvencionisani) zajmovi, naknada troškova za obuku osoblja, koje predviđa plan ruske vlade, ne treba samo da poboljšaju život onih koji su ostali u dubokoj ruskoj provinciji, već i da privuku građane u selo.
U rešavanje problema sela, već su se uključila poljoprivredna gazdinstva i druge velike poljoprivredne kompanije. Čini se da su rešili da dugo ostanu na nekadašnjem kolektivnom poljoprivrednom zemljištu, jer sami, bez podsticaja vlasti, svojim radnicima grade stanove pored proizvodnih kompleksa, udobnim autobusima dovoze, na rad na farmama, ljude iz obližnjih područja i organizuju im obuku za rad sa novom tehnologijom.
Ali, nažalost, ne živi se tako u celoj Rusiji. Svođenje celokupnog agrobiznisa na konsolidaciju poljoprivredne proizvodnje, kao manje skupe, neće dati rezultate. Razvoj malih farmi, salaša, oživljavanje zaboravljene poljoprivredne saradnje - niko nije odustao od otga.
Rusiju je teško zamisliti bez sela i šolje svežeg mleka. Ovde, u dubokom zaleđu, živi njena duša i njena nada za budućnost. Jačanjem porodice na selu, mogli bismo da poboljšamo demografiju, učinimo zemlju prosperitetnom. I ne radi se tu samo o novcu, kojeg država nikad nema dovoljno za selo. Radi se o Zakonu o teritorijalnim samopupravama koji je donet još 1995. godine.
Ekspert Državne dume za razvoj lokalne samopurave i inovacije u regionima, Gleb Vladimirovič Tjurin, nije na rečima, već na delima dokazao da se uz pomoć ovog zakona može podići i najzaostalije selo. Potrebno je samo to poželeti.
Iskustvo Gleba Tjurina sa spasavanjem „anemičnih” arhangelskih sela izazvalo je ogromno interesovanje u Nemačkoj, Luksemburgu, Finskoj, Austriji, SAD. Njegov neobični pristup oživljavanju napuštenih područja, o kojem je govorio na Svetskom samitu lokalnih zajednica u Lionu, zainteresovao je Svetsku banku.
Pokazalo se da problem oživljavanja sela nije aktuelan samo u Rusiji. Odliv stanovništva u gradska područja zabrinjava ceo svet. Selo pomaže narodima da sačuvaju svoj identitet, spašava ljude od lenjosti, od dominacije masovne kulture
Građani iz megalopolisa posebno su se povukli u provinciju kada se nad svetom nadvio kovid. Sociolozi konstatuju da se na proleće 2020. ogroman broj ljudi iz velikih ruskih gradova usmerio ka periferiji. Prošle godine Moskvu je napustilo bar 5-6 miliona ljudi. Ogromne razmere povećane migracije potvrđuju podaci mobilnih operatera, putnih službi, agencija za promet nekretninama, transportnih kompanija, snimci iz svemira.
Stanovnici megalopolisa i dalje nastavljaju da iznajmljuju ili kupuju „kućice u selima” u Moskovskoj, Vladimirskoj, Kostromskoj, Vologodskoj i Njižegorodskoj oblasti. Mnogim stanovnicima grada sada se dopada seoski život. Razvoj telekomunikacija i rad od kuće, telemedicina i onlajn obrazovanje, tehnologija „pametnog doma” omogućavaju građanima koji su navikli na komfor, da se u selu ne osećaju gore nego u gradu.
Sociolozi priznaju da, u kontekstu nedovršene urbanizacije (prema podacima Instituta za geografiju, od 1100 ruskih gradova, više od 700 nastavlja da gubi svoje stanovništvo) sve više stanovnika menja grad za selo, povećana je deurbanizacija. I to je bilo potpuno iznenađenje za one koji su želeli da po zapadnom obrascu podele zemlju na aglomeracije i da zaborave na rusko selo. Najlakše je izvršiti optimizaciju hiljade naselja, sela i varošica, tako što bi im se dodelio status neperspektivnih.
Ali, može se krenuti i drugim putem, čovečnijim, koji je predložio Gleb Tjurin, koji je osmislio i oformio Institut za građanske i socijalne inicijative - neprofitnu nevladinu organizaciju, čiji je cilj oživljavanje arhangelske provincije na osnovu tradicije ruskog zemstva.
Uz pomoć lokalne samouprave, mehanizama socijalne tehnologije i lokalne ekonomije, uspeli su da nateraju čak i muškarce sklone alkoholizmu da rade na selu, uspeli da izgrade mostove, puteve, kupe visokoproduktivnu stoku za sopstvene farme, razviju zanatstvo i trgovinu.
I u ovome nema ničeg iznenađu-jućeg. Naši preci iz perioda pre Revolucije sami su održavali puteve i sela, napasali stoku, gajili žito, gradili prostrane drvene kuće, u kojima je zajedno živelo nekoliko generacija. Savremena ekonomija ne odriče se toga. Gleb Tjurin je na ličnom iskustvu dokazao da je i danas moguće oživeti tradiciju ruskog zemstva, uz pomoć Zakona o teritorijalnim samopupravama i savremenih poslovnih pristupa, ne tražeći novac od države.
Pomenuti zakon i jeste zemstvo, samo na nov način. Ljudi koji se na osnovu ovog zakona samoorganizuju, poput svojih dalekih predaka, sami su odgovorni za razvoj svoje teritorije.
Da bi udahnuli život u umiruće selo, treba motivisati ljude, pronaći unutar seoske zajednice ljude koji nisu izgubili životni elan, aktivirati ih i angažovati, naučiti da rade sa idejama i projektima, obučiti za rad na savremenim tehnologijama.
Rezultat ovakvog rada Instituta za građanske i socijalne inicijative bio je nivo kapitalizacije koji nemaju ni Japanci ni Amerikanci sa svojim najnaprednijim tehnologijama.
Za četiri godine, stanovnici arhangelskih sela koji su poverovali Tjurinu i njegovim saradnicima, ostvarili su 54 projekta vrednosti 1 milion 750 hiljada rubalja, koji su doneli profit od gotovo 30 miliona rubalja.
Tajna ekonomskog čuda podrobno je opisana u knjigama Gleba Tjurina koje izdaje Klub za razvoj teritorija u maloj izdavačkoj kući „Živa provincija”. U ovim knjigama su imenovani naseljeni punktovi u Arhangelskoj oblasti u koje možete bezbedno otići „po iskustvo”.
U Konoškom okrugu još od sovjetskih vremena leti nema vode. Možete sazvati zbor, sastaviti pismo i obratiti se lokalnoj vlasti. U najboljem slučaju, ove „želje” birača biće uključene u dugoročne razvojne planove. U najgorem - „izvisiće” zbog nedostatka novca (za ove radove potrebno je izdvojiti milion rubalja). Seljaci su izabrali drugi put: odlučili su da naprave novi vodotoranj od cigala sa tri stara vodotornja, a vodu da uzimaju iz napuštenog bunara. Okrug im je pomogao inženjerskom podrškom, novac su dobili samo za nove cevi i podesive ključeve. Sve ih je koštalo oko 50 hiljada rubalja.
U selu Leušinskaja, žene su formirale lokalnu zajednicu i zgradu zapuštene kotlarnice pretvorile u salu za vežbanje. Angažovale su muškarce, izbacili kotlove, uradili izolaciju zgrade, uredili krovove i zidove, postavili podove, postavili peć. Dobili su savremenu sportsku dvoranu. Okrug je izdvojio sredstva za honorarnog trenera (rukovodioca sportskih sekcija).
U selu Bereg, Velskog okruga, nezaposlene žene su odlučile da gaje kupus. Oformile su proizvodnu kooperativu, dobile bespovratna sredstva. Od novca dobijenog prodajom kupusa, opremile su ambulantu za prvu pomoć i kupile sportsko igralište za decu. Napušteni klub su preuredile i pretvorile u zanatski centar. I takvih primera Tjurin ima još mnogo.
Na inicijativu njegovog Instituta, u Arhangelskoj oblasti formirano je oko 40 teritorijalnih samouprava - stvarnih organa vlasti na selu. Stanovnici desetine severnih sela uspeli su da se dokažu, da nađu pametna i originalna rešenja za svoje probleme. Projekti koje su ostvarili „povukli” su za sobom druge projekte, tako da je svaki od njih doneo profit učinivši seosku opštinu ujedinjenijom, jačom, samoodrživijom.
Mehanizmi i tehnologije koje je razvio Institut za građanske i socijalne inicijative, počinju široko da se primenjuju u regionima. Preseljavajući se u sela, za stalno ili samo privremeno, građani bi mogli da postanu pokretač promena. Pre nekoliko godina u selu Karuža, u Brjanskoj oblasti, ostalo je da živi sedmoro seljaka. Selo je počelo da se obnavlja kada se iz grada vratilo nekoliko aktivnih porodica. Izdejstvovali su da dobiju gas, stanicu lokalnog autobusa. Seljaci sami uređuju teritoriju, raskrčuju, postavili su spomenik borcima palim u Velikom otadžbinskom ratu, bave se svojim okućnicama.
Osam kilometara od Ferapontova decenijama su stajale dve napuštene štale. Seljaci su u jednoj napravili radionicu „Kurakinska keramika”, a u drugom - veliki muzej. Nakon posete manastiru, turisti rado dolaze u Kurakino da kupe suvenire, učestvuju u radionicama. U napuštenom selu pojavila su se sredstva za put, kvalitetno osvetljenje. Takvih primera je sve više.
Građani-pioniri sami pišu o svom seoskom iskustvu na društvenim mrežama, okupljajući istomišljenike. Svojim primerom dokazuju da se život može udahnuti praktično u sva, čak i najbeznadežnija mesta. Došlo je vreme za stvaranje nove ekonomije i savremenih mikrourbanizovanih sredina, u kojima može da se živi, a da se ne razmišlja o megalopolisima kao jedinim izvorima pogodnosti i blagostanja.
U poslednje vreme ova ideja postala je posebno popularna u Moskovskoj oblasti. Opštinski zvaničnici odlaze u sela i podstiču stanovnike da stvore sopstvene teritorijalne samouprave.
Građani koji su se nastanili u selima Podmoskovlja, spremni su da se ujedine i pomognu naseljima u kojima su izgradili ili kupili seoske kuće. Ali, zakon im ne dozvoljava da to urade. Pravo da formira svoju samoupravu ima samo lokalno stanovništvo. Ako se u Federalni Zakon o opštim principima organizacije lokalnih samouprava u Ruskoj Federaciji unesu odgovarajuće izmene, onda će i građani, a ne samo seljaci, moći da učestvuju u oživljavanju sela. Tada će i sela brže oživeti.
Lideri pokreta Black Lives Matter nisu opravdali očekivanja siromašnih slojeva stanovništva
SAD: zašto se raspada pokret BLM?
Pokret za rasnu pravdu „Životi crnaca su važni", koji je postao svetski poznat tokom prošlogodišnjih rasnih protesta u Americi, izgleda da počinje da se raspada. Već sedamnaest ogranaka se odvojilo od centralne nacionalne organizacije, piše Njujork tajms. Razlog je banalan - žestoke svađe oko novca. „Godinu dana posle ubistva Džordža Flojda", piše Njujork tajms, „organizacije za rasnu pravdu širom zemlje dobile su brojne donacije koje se mere milionima dolara, ali i hiljade nestrpljivih novih aktivista. Oni su istakli program koji ih stavlja na vrh političkih i društvenih bitaka."
Piše: Igor Veremejev
Ipak, lideri pokreta „nisu uspeli da obezbede transparentnost utrošenih sredstava” i mnoge niže strukture su sa ogorčenjem počele da napuštaju pokret BLM. Skandal je izbio nakon što je ostavku iznenada dala jedna od osnivačica pokreta, Patris Kalors.
Njujork post je objavio da su ta žena - „nepokolebljivi marksista” i njen transrodni partner kupili u predgrađu Los Anđelesa raskošnu vilu sa tri kupatila i odvojenim delom za goste, koja vredi 1,4 miliona dolara.
Organizacija „Životi crnaca su važni” nastala je još 2003. godine. Prvo su ultralevičarski borci za prava crnaca obučavani za rušenje spomenika i borbu sa policijom. Donald Tramp koji je kasnije postao prdsednik i njegove pristalice, odmah su im prikačili etiketu „marksisti”. Oni su predstavljali pristalice pokreta BLM kao marksiste i protivnike tradicionalne porodice. Zapravo, kako su i mogli da ih nazivaju, ako su imali parolu: „Naša dužnost je da se borimo za svoju slobodu. Naša dužnost je da pobedimo. Mi treba da volimo i podržavamo jedni druge. Nemamo šta da izgubimo osim svojih okova.” Poslednju rečenicu su lideri BLM-a uzeli direktno s kraja Komunističkog manifesta.
„Ta revolucionarna grupa zainteresovana je za neki oblik socijalizma, komunizma. Oni su praktično boljševici”, tako je okarakterisao BLM tadašnji državni tužilac Vilijam Bar. Prema njegovim rečima, aktivisti ovog pokreta opsednuti su žudnjom za vlasti i zainteresovani za utvrđivanje svog oblika građanske religije koja bi im omogućila da stvore utopiju za celo čovečanstvo. Oni nisu zainteresovani za dijalog, samo za potpunu dominaciju.
Tramp je pokret nazvao „simbolom mržnje”, a njegov advokat Rudolf Đulijani - marksističkom organizacijom. Jasno je da bi Karl Marks bio silno iznenađen kada bi se upoznao sa parolama pokreta BLM. Zar nisu lideri ovog pokreta objavili da radnička klasa uopšte nije ta koja će uništiti kapitalističko društvo. Oni su zamenili „klasnu borbu” „rasnom borbom”, zadržavajući opšti koncept svetske revolucije.
Zahtevi za preraspodelu prava i sloboda koje su istakli ideolozi BLM-a, između ostalog i pravo na sredstva za proizvodnju i na političku vlast, zasnovani su na rasnom predznaku, a cilj „uništavanje eksploatacije čoveka od strane čoveka” zamenili su konkretnijim „uništavanje eksploatacije crnog čoveka”. Ali, ako se ova misao dovede do logičnog kraja, zamenite je eksploatacijom „belog čoveka”. To je faktički i počelo da se dešava u SAD, kada su čak i policajci belci počeli da kleče pred Amerikancima tamne boje kože.
„Spalite sve!”, druga deviza BLM-a, podseća na Marksove tvrdnje o tome da „sve postojeće zaslužuje da bude uništeno”. Pristalice pokreta BLM stalno su se žalile da je policija nepravedna u odnosu prema crncima. Ali, u stvari, to uopšte nije tačno.
Američka policija je odavno rasno integrisana. Bez obzira na to što belci čine skoro 65% stanovništva, oni vrše nesrazmerno manje nasilnih zločina (10%) i shodno tome, manje je verovatno da će se sresti s policijom. Crnci čine samo 13% od ukupnog stanovništva, a crni muškarci koji vrše veliki broj nasilnih zločina, u stvari čine svega 6%. Bez obzira na to, crnci učine gotovo polovinu svih ubistava u zemlji. Pritom 50% žrtava razmene pucnjave sa policijom čine belci. Profesor kriminologije Piter Moskos proučavao je spiskove ubijenih policajaca od maja 2013. do aprila 2015. i otkrio je da je bilo 49% belih, a samo 30% crnih policajaca.
BLM se nije dopao ni umerenim belim konzervativcima, koji su pokretu nadenuli drugo ime - „liberalna rulja”, povezujući pokret sa određenim političkim sloganima, kao što je raspuštanje policijskih uprava.
Ali, oni nisu napadali BLM konkretno, više su voleli da koriste izraze poput već pomenute „rulje” ili „levih radikala”. Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 60% svih Amerikanaca je podržavalo ovaj pokret, a 62% belih žitelja zemlje se slagalo da se odnos pravnog sistema prema crncima ne može nazvati pravednim. Jer, vreme kada su crnci bili robovi u SAD, ni na koji način ne može se otpisati.
Podsećamo, na vrh političkih bitaka u SAD, BLM se uzneo na leto prošle godine, kada je prilikom hapšenja poginuo Džordž Flojd. U roku od nekoliko dana, burni protesti proširili su se na sve veće gradove u SAD. Demonstracije su eskalirale u tuče, mitinzi su se pretvarali u masovne pljačke. Gorele su policijske stanice, razbijani su prozori i staklene vitrine, lopovi su harali po prodavnicama. Sve ove masovne akcije su predvodili i organizovali aktivisti pokreta BLM. Samog Flojda, razbojnika i narkomana, u SAD su sahranili sa neviđenim počastima, u zlatnom kovčegu. A belog policajca koji ga je ugušio su uhapsili i sada mu sude. Ali, tada je sav taj publicitet doneo pokretu BLM neverovatnu popularnost. Tokom nekoliko nedelja posle Flojdovog ubistva u maju 2020, od 15 do 26 miliona ljudi je učestvovalo na oko 4700 demonstracija u celoj Americi, što predstavlja najveći pokret u istoriji zemlje.
Koliko početkom prošle godine, BLM je bila skromna, neprofitna organizacija čija imovina je iznosila oko tri miliona dolara. Ali, već 18. juna, na računu BLM bilo je više od 36 miliona, a godinu dana nakon smrti Džordža Flojda BLM je sakupio više od 90 miliona dolara.
Organizacija je uspela da postigne da Afroamerikanka postane gradonačelnica Sent Luisa. Aktivisti BLM počeli su da osvajaju vlast.
Ali, odakle sav taj novac? Ispostavilo se da pokret „Crni životi su važni” sponzoriše NVO koja je u vezi sa Demokratskom partijom, koja je, kao što je poznato, odlučila da iskoristi ovaj pokret za borbu protiv Trampa, što je i uspela da uradi.
Dobijeni novac slivao se u namenski Fond svetske mreže „Crni životi su važni”. Fondom su rukovodile tri crnkinje, koje su i stvorile BLM - već pomenuta Patris Kalors, kao i Ališa Garza i Opal Tometi. Sve donacije su deponovane u ovaj Fond, a do filijala nije stizao ni cent.
Shema „fiskalnog sponzorstva” koja postoji u SAD učinila je da sve transakcije Fonda u potpunosti budu netransparentne. Aktivisti na lokalu nisu imali ni najmanju predstavu o tome ko, koliko i za šta donira novac, kao ni gde odlaze svi ti milioni. I, BLM je počeo da se cepa. Hok Njusom, prvi čovek BLM-a u Njujorku, pozvao je da se uradi „nezavisna istraga”, kako bi se saznalo kako rukovodstvo pokreta troši dobijeni novac.
Priča je, međutim, banalna, i važi za sve obojene revolucije i njihovu „decu”. Aktivisti BLM-a koji su se očajnički borili na ulicama, očekivali su da će im učestvovanje u „svrgavanju Trampa” dati čuvenih „100 hiljada radnih mesta”, kako im je obećao novi predsednik, Džo Bajden. Ali, kako ironično prenose mediji, rezultat su bila samo tri radna mesta.
Njih su dobile prodorne žene - tvorci BLM-a. Patris Kalors je sklopila ugovor sa kompanijom Warner Brothers. Opal Tometi je postala zvezda medija i drži govore u UN. A tridesetdevetogodišnja Ališa Garza dobila je mesto savetnika za socijalnu pravdu u ženskoj košarkaškoj ligi SAD. Za to vreme, u njihov Fond svetske mreže „Crni životi su važni” nastavljaju da se slivaju milioni dolara donacija od vodećih svetskih kompanija.
Ali, u poslednje vreme, popularnost pokreta je počela naglo da pada. Istraživanje Istraživačkog centra Pju pokazalo je da je podrška pokretu BLM pala za 12 procentnih poena na 55% svih odraslih Amerikanaca do septembra 2020, kao i da se značajno smanjila popularnost ovog pokreta među Latinoamerikancima.
Novo istraživanje spoveo je Harvard-Harris u februaru 2021. Ono je pokazalo da je podrška pokretu BLM još više pala, do potpuno negativnog rejtinga - tako se već 55% Amerikanaca krajnje negativno odnosi prema BLM pokretu.
A onda, ako je liderima BLM „pala kašika u med”, obični učesnici „crne revolucije” u SAD ostali su, kako je i bilo očekivano, „na pasulju”. Njih su iskoristili i odbacili. To je klasično finale, kao što smo već rekli, svih obojenih revolucija. Tim pre što je u SAD nije ni bilo. Promocija BLM odgovarala je demokratama samo za svrgavanje za njih nezgodnog Trampa.
Kako su proizvođači vakcina protiv korona virusa podmićivali evropsku komesarku za zdravlje
Pandemija korupcije
Stela Kirijakides, bivša predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), a sada evropska komesarka za zdravlje i bezbednost hrane, koja je u ime EU potpisivala ugovore sa proizvođačima vakcina protiv korona virusa, „izgleda da je umešana u korupcionaški skandal gigantskih razmera. Novinari su ubeđeni da su je podmitili proizvođači vakcina."
Piše: Nikolaj Petrov
Prema svedočenju grčkog internet magazina „Ruska Atina” (rua.gr
„Da bi se izbegao skandal, učinjeni su pokušaji da se transfer prikrije kao pozajmica. Ali, kao što je već utvrđeno u izveštaju Računske komore Kipra, Stela Kirijakides neće moći da otplati tu ogromnu sumu ni od svoje plate, ni iz drugih izvora, zato nam se čini da je očigledno da se radi o lažnom zajmu, odnosno da je reč o prikrivanju korupcije”, piše u pomenutom internet magazinu. Oni ukazuju i da bi mogla biti reč o „mitu” koje su joj kompanije koje proizvode vakcine isplaćivale za ugovore pod povoljnijim uslovima.
Ranije je Stela Kirijakides bila predsednik organizacije Europa Donna Cyprus. Iz finansijskog izveštaja ove organizacije postalo je poznato da je poslednjih godina gospođa Kirijakides dobila desetine hiljada evra bespovratnih sredstava od najvećih kompanija za proizvodnju vakcina: Fajzer, AstraZeneka i Džonson i Džonson.
Unosan posao
Stela Kirijakides je kiparski psiholog i političarka, član konzervativne partije Demokratski zbor. Poreklom je iz veoma bogate porodice (otac Mihalis je vlasnik udela u Banci Kipra, a muž je takođe bankar). Kako je Kirijakides dospela na mesto evropskog komesara za zdravstvo? Prema pisanju nemačkog Bilda, „2019. godine kiparski predsednik Nikos Anastasijadis zvao je šeficu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, uporno zahtevajući da na ovu poziciju imenuje njegovou štićenicu. Ne samo zato što se tadašnji evropski komesar iz Kipra našao usred skandala sa prodajom tzv. zlatnih pasoša bogatim Rusima. Fon der Lajem je rado uslišila ovaj zahtev...”
„Do pandemije, odluke u sferi zdravstva donosile su nacionalne vlade zemalja EU. Ali, onda je stigao korona virus koji je postao katastrofa za evropske birokrate pod rukovodstvom Stele Kirijakides”, primećuje Bild. Oni ne samo što nisu uspeli sa vakcinacijom u Evropi, već su, kako se sada ispostavlja, bili umešani u korpuciju.
„Sumnja se”, smatraju na sajtu „Ruska Atina”, „da je za listu legitimnih vakcina dozvoljenih za ulazak u Evropu, bio odlučujući njen potpis (ili, kako se pretpostavlja, mesta na ovoj „listi” su jednostavno prodavana).”
Milijarde za vakcine
Odavno se sumnja da nije sve čisto u vezi sa proizvodnjom vakcina na Zapadu. Prema navodima Oksfama, koji se poziva na podatke organizacije People’s Vaccine Alliance (u koju ulaze međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, kao i one iz sfere zdravstvene zaštite), od početka pandemije korona virusa na Zapadu, najmanje devet ljudi su postali dolarski milijarderi na račun rasta profita farmaceutskih kompanija koje proizvode vakcinu protiv kovida-19. Na vrhu ovog spiska je izvršni direktor američke kompanije Moderna, Stefan Bansel, čije bogatstvo je Alijansa procenila na 4,3 milijarde dolara.
Na drugom mestu je suosnivač i direktor nemačkog Bionteka, Ugur Šahin (4 milijarde dolara). Na spisku novih milijardera nalaze se i imunolog i investitor u Moderni Timoti Springer (2,2 milijarde dolara), predsednik upravnog odbora Moderne Nubar Afejan (1,9 milijardi), predsednik kompanije ROVI, koja proizvodi pakovanja za vakcinu Moderna, Huan Lopez Belmonte (1,8 milijardi), naučnik i investitor u Moderni Robert Langer (1,6 milijardi dolara) i još neki preduzetnici. Prema ocenama Alijanse, ukupno bogatstvo ovih „farmaceutskih barona” trenutno već iznosi 19,3 milijarde dolara. Aktivisti smatraju da bi ova suma bila dovoljna za vakcinisanje oko 780 miliona ljudi u siromašnim zemljama, preneo je CNN.
Rasplamsavanje skandala sa evropskom komesarkom pokazuje da na pandemiji zarađuju ne samo proizvođači vakcina, već i evropska birokratija u Briselu. Sumnje u vezi sa zakulisnim ugovorima rukovodstva EU sa proizvođačima vakcina protiv korona virusa javile su se odavno.
Još prošle godine, razne nevladine organizacije, parlamentarci i novinari pokušali su da dobiju informacije o pregovorima između Evropske komisije i korporacija koje proizvode vakcine. „I, udarili su u zid”, piše francuski Mond.
„Izgleda da se, kada je reč o pregovorima o vakcini protiv kovida, nije primenjivao zakon EU o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, ističe Mond, pozivajući se na Olivijea Hjodemana, koordinatora Corporate Europe Observatory (CEO), nevladine organizacije koja se bavi „uticajem korporativnog lobiranja na formiranje politike EU”.
U januaru je ipak objavljen ugovor sa nemačkom laboratorijom koja proizvodi vakcinu CureVac. A deset dana kasnije otkriveni su dogovori britansko-švedske kompanije AstraZeneka. Ispostavilo se da su glavne tačke ovih ugovora bile prebojene u dokumentima crnom bojom.
Mond primećuje da Evropska komisija uopšte nije odreagovala na ono što je očiglednom svim nepristrasnim ekspertima: „Naučna zrelost vakcine nije bila presudan faktor u evropskoj strategiji preliminarne kupovine (vakcina); prednost su možda imali drugi kriterijumi, pre svega ekonomski.”
Tako su američke kompanije Moderna, Fajzer-Biontek, kao i Džonson i Džonson, tokom pregovora sa Evropskom komisijom „zahtevale oslobađanje od odgovornosti u slučaju negativnih posledica vakcinacije”, ispričao je visokopostavljeni član Evropske komisije.
U strogoj tajnosti ostaje i cena vakcina koje je EU kupila. „Iako je Evropska komisija objavila ugovore zaključene sa kompanijama CureVac, Sanofi/GSK i AstraZeneka, paragrafi koji se odnose na cenu jedne doze pažljivo su sakriveni”, pišu ove novine.
„Kada su članovi Evropskog parlamenta pročitali prvi javno dostupan ugovor o kupovini vakcina protiv korona virusa, oni su primetili da nešto nedostaje... Cena jedne doze? Prefarbano. Grafikon raspodele? Prefarbano. Iznos avansa? Prefarbano. I taj ugovor između nemačke farmaceutske kompanije CureVac i EU smatra se jednim od najtransparentnijih na svetu”, primetio je Njujork tajms.
Tajna cene ugovora je na svaki mogući način čuvana. „Neke farmaceutske kompanje”, pišu ove novine, „u svoje ugovore o snabdevanju su uključile klauzule koje im omogućavaju da obustave isporuke ako države otkriju cenu.”
U tom kontekstu je jasno zašto u EU tako uporno ne žele da prepoznaju ruske vakcine koje su već prepoznate kao najefikasnije na svetu. Nauštrb zdravlja svojih stanovnika, evropske birokrate u Briselu rade u dosluhu sa zapadnim proizvođačima vakcina, koji ih, jednostavno govoreći, podmićuju. Što potvrđuje i skandal koji se rasplamsava oko evropske komesarke Stele Kirijakides.